Аутор Тема: Сава Мркаљ и ћирилица  (Прочитано 8922 пута)

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4228
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Сава Мркаљ и ћирилица
« послато: Август 24, 2015, 12:53:43 поподне »
Александар Младеновић, БЕЛЕШКЕ О ЈЕЗИКУ САВЕ МРКАЉА, Зборник о Србима у Хрватској бр. 1, 1989. године

https://drive.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAETkE2T1Z2LVZNbFU/view

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Сава Мркаљ и ћирилица
« Одговор #1 послато: Децембар 06, 2016, 07:17:36 поподне »
О улози Саве Мркаља у обликовању наше ћирилице, познато је многима. Лингвистима поготово. Али је сву славу, као што је овде већ пуно било речи, преузео Вук, а Мркаљ заборављен.

http://www.politika.rs/scc/clanak/341473/%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%9C%D1%80%D0%BA%D0%B0%D1%99-%D0%B4%D0%B2%D0%B0-%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%B0-%D0%B4%D1%83%D0%B3%D0%B0


http://www.politika.rs/scc/clanak/341560/%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%9C%D1%80%D0%BA%D0%B0%D1%99-%D0%B4%D0%B2%D0%B0-%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%B0-%D0%B4%D1%83%D0%B3%D0%B0-2



Ван мреже Iєшα Влɑкчɑнин

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
  • Iєшић Новɑков издαнαк
    • Kotraža sajt
Одг: Сава Мркаљ и ћирилица
« Одговор #2 послато: Август 26, 2023, 06:55:29 поподне »
О улози Саве Мркаља у обликовању наше ћирилице, познато је многима. Лингвистима поготово. Али је сву славу, као што је овде већ пуно било речи, преузео Вук, а Мркаљ заборављен.

http://www.politika.rs/scc/clanak/341473/%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%9C%D1%80%D0%BA%D0%B0%D1%99-%D0%B4%D0%B2%D0%B0-%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%B0-%D0%B4%D1%83%D0%B3%D0%B0


http://www.politika.rs/scc/clanak/341560/%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%9C%D1%80%D0%BA%D0%B0%D1%99-%D0%B4%D0%B2%D0%B0-%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%B0-%D0%B4%D1%83%D0%B3%D0%B0-2


Istina.

Samo, kamo sreće da je Karadžić u azbuci zadržao naše J j
koje se piše: I i
, a ne usvojio latinično i latinsko J j.
Симєуновић Хαџи−Пαвлов Iєлисиȋє „Iєшα“, жєњєн Н. Н., ȋє прαрoдитєљ Мик(ов)ићα /Хαџи(ȋєви)ћи/, α Смиљαнић Тєодоров „Тошов“ Iєлисиȋє „Iєшα“, жєњєн Ружицом – Милαновићα /Тош(ов)ићи/. Новαковић Iовαн, жєњєн Мαриȋом, ȋє прαрoдитєљ Мαрковићα и Iαнковићα /Новɑковићи/. Iєшић Новɑков Симон „Iєшɑ“, жєњєн Милєнoм, ȋє прαрoдитєљα Iєшићα, Кул(ов)ић Iєлицин „Iєшин“ издαнαк.

Iєшα Влɑкчɑнин.

Одг: Сава Мркаљ и ћирилица
« Одговор #3 послато: Август 27, 2023, 07:06:00 поподне »

Istina.

Samo, kamo sreće da je Karadžić u azbuci zadržao naše J j
koje se piše: I i
, a ne usvojio latinično i latinsko J j.


[ за мал рѣчɴик маɴıє позɴатъ старосрбскъ и словѣɴскъ рѣчиı поглєдаı долıє ]

Пажɴıа, ва латиɴскѣıєм ıєзикѣ одɴосɴо писмѣ дрєвɴаıєго Рима ɴє постоıаашє засєбɴа буква за гласку / ј /. Тєк мɴого поздɴѣıє сє разви « ј » как ıєдɴа иɴачица писмєɴє « i », ɴо обѣ прєдставıаашєтє истоврѣмєɴɴо всє три гласкє  / i / , / iː / , / j /, бєз разликоваɴıа или ıасɴ правидл. Први пут да ту ɴѣкто прави строгу разлику бѣашє лѣтѣ 1524, када Италиıаɴ Gian Giorgio Trissino, пишући ɴа своıєм нарѣчıи италиıаɴскаıєго ıєзика, додѣли тѣма двѣма буквама двѣ засєбɴѣ гласкѣ. Даклє би било правидлɴѣıє рєкти, да Караџић взє латиɴичɴу букву « ј » ɴє из латиɴскаıєго ıєзика, ɴо из западɴоєвропск латиɴӣц своıєго доба, ɴаıвѣроıєтɴѣıє имаıући ɴѣмачски ıєзик как взор, коıєго Караџић добро знаашє тє ва коıєм сє « ј » изговараıєт исто как в србском.

Размислıаıући об ıєдɴоıи хипотєтичɴѣ ɴєлатиɴизоваɴѣ кирилици, валıаıєт сє всакако досѣтити потєкла букв  ı, i , ї, j, ɪ, ᴊ, ȷ  и сличɴъ али ɴаравɴо и  в, г, д, є, з, и, к, л, м, ɴ, о, п, р, с, т, у, ф, х. Вси потєчут из грчскаıєго (уɴциıалɴаıєго, вєликобуквєɴаıєго) писма, а прваıа скупиɴа букв точɴѣıє от грчскєıє ıотє І ι. Ва сиıєм букволикѣ (фоɴтѣ) обачє, сє грчскаıа малаıа ıота » ι « и ıєдɴоставɴаıа взправɴаıа цртица бєз точкє « ı », коıу ıаз сдє користаıу, ɴє могут разликовати (ɴо ва иɴѣх вукволикѣх как MonahOCS / Monah5, Bukyvede, Monomakh Unicode, ... то ıє могућє). Ако смо подплɴо искрєɴи, всакоıакє точкицє ( i , ї, j ) и диıакритичɴи знаци (как « й » в поздɴѣıєм русскѣıєм црквєɴословѣɴскѣıєм) в кирилици нєсут потрєбɴи, нити сут в духѣ кирилицє. Просто писати цртицу « ı » по взорѣ хєллєɴскаıєго прєдка ıє савсѣм задоволıаваıућє, и бєз додатɴъ точкиц. Дух кирилицє сє тожє ɴє можєт ɴаıдти ва русскѣ буквѣ « я » (= ıа), коıа сє разви из рукописɴих облӣк црквєɴословѣɴскаıєго » ѧ «, коıє пак потичєт из староцрквєɴословѣɴскаıєго ɴосовɴаıєго малаıєго ıуса изговараɴ као / ɛ̃ / ≈ / ɛŋ /. Да би русскаıа кирилица изглєдала маɴıє ɴа црвєɴословѣɴски (ѧ) и вишє ɴа латиɴицє (я, R) западɴєıє тогда вєлма ɴапрєдɴєıє Європє, русски цар Пєтар Вєлики сє одлучи за что вєћшу латиɴизациıу, па сє избори за я ɴамѣстѣ ѧ, за е ɴамѣстѣ є, за а ɴамѣстѣ ⲁ, за р ɴамѣстѣ ρ, ... .

А ако вмѣстѣ ɴєсрєћɴих смєкшаɴих букв  љ / ль , њ / нь, ть, дь, сь, зь, рь  ıош пишємо  лı, ɴı, дı, тı, сı, зı / ꙁı, рı  оɴда можємо користити истуıу ɴєлатиɴизоваɴуıу кирилицу как осɴову за србски, русски, украıиɴски, бѣлорусски, блгарски, ɴовоцрквєɴословѣɴски, староцрквєɴословѣɴски и дажє бєз икаквѣх прєпрєк и за поздɴи прасловѣɴски. Разлог за сиıє ıє да ва поздɴѣıєм прасловѣɴскѣıєм и староцрквєɴословѣɴскѣıєм, прєдɴıє Ієр [ ь ] прєдставıаıєт вєлма кратко и ( ĭ ) ɴо ɴє ɴѣкакав « мєкки знак », док стражɴıє Ієр [ ъ ] озɴачаваıєт вєлма кратко у ( ŭ ) сличɴо шва-гласкѣ / ə /. То потврдıуıє ıош ıєдɴом да всє досадашɴıє кирилицє бишє створєɴє бєз мɴого вѣдє ɴи об славистикѣ, ɴи об прєдаɴıу (или почитоваɴıу прєма ıєму).


Маɴıє позɴатє старосрбскє и обћєсловѣɴскє рѣчи
  ва сиıєм / ва сєм = у овом
  сиı, сиıє, сиıа = оваı, ово, ова
  обачє = мєђутим
  ıаз користаıу = ıа користим
  сдє = овдѣ
  плɴо / пьлɴо = пуɴо (ьл / ъл > срб. у)
  тожє = такођє
  дажє = тур. чак
  вѣда = зɴаɴıє
  вѣдѣти = зɴати

Краткo помоћно упутство за читање неколико букви изворне ћирилице и поређење с латинизованом петарско- бечком вуковицом
-    ⲁ  ⟷  a
-  Є є ⟷ Е е
-  І ı / Й й ⟷ Ј ј
-  Ꙗ ꙗ ⟷ Ја ја
-  Ѥ ѥ ⟷ Је је
-  Ю ю ⟷ Ју ју
-  Ѣ ѣ (јат) ⟷ и (икавица)/ е (екавица)/ (и)је ((и)јекавица), [æ] (првобитни звук у старословѣнском)
-  Ꙑ ꙑ (Ы ы), [ɨ], затворени средишњи незаокружени самогласник, негдѣ између "и" и "е"

Одг: Сава Мркаљ и ћирилица
« Одговор #4 послато: Август 30, 2023, 03:19:27 пре подне »
Александар Младеновић, БЕЛЕШКЕ О ЈЕЗИКУ САВЕ МРКАЉА, Зборник о Србима у Хрватској бр. 1, 1989. године

https://drive.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAETkE2T1Z2LVZNbFU/view

Примѣри костура и осɴовɴа слоıа ıєдɴє ɴєлатиɴизоваɴє србскє и всєсловѣɴскє кирилицє
 
Саздаɴа
  • ɴа тємєлıи староцрквєɴословѣɴскєıє кирилицє (9. - 11. в.)
  • с помогтıу ɴѣких клıучɴих замислиı Савє Мркалıа али и доɴѣклє Вука Караџића
  • да би била разбрѣмєɴıєɴа и лишєɴа всих ɴєпотрєбɴих латиɴичɴих втєцаı и ɴєдослѣдɴостиı
  • како би вıєдиɴила облик писаɴє рѣчи всих кириличɴо-пишућих Словѣɴ всих врѣмєɴ, от прасловѣɴскаıєго прєко ɴиɴѣшɴих словѣɴских ıєзик па ɴавѣк.

Примѣри: Модлитва Господɴıа — «Отчє ɴаш»
  • Сɑврѣмєɴи србски (корѣɴско правописаɴıє)
  • Саврѣмєɴи русски
  • Поздɴи прасловѣɴски (6. - 8. в.)

https://drive.google.com/file/d/1-4MEXwH9Ky65hSaql7fUILROpIlYfsy4/view

С Мркалıєм ɴє ıєсм сагласаɴ, мєђу осталом, что сє тичєт звуковɴєıє врѣдɴости двоıу двознаку  « ɴı »  и  « лı »  (Младєɴовић А. (1989), стр. 215) и да ıє ва србскѣıєм ıєзикѣ потрєбɴо ıих разликовати от  « ɴь » одɴосɴо « ль ». Тожє са процѣɴоıу автора Младєɴовића ıаз сє ɴє всєкдє и всєгда слажу. Поɴѣчто об разилазкѣ мɴѣɴıа описах ɴа страɴици 5 моıєго скромɴаıєго разматраɴıа.

« Последња измена: Август 30, 2023, 03:28:59 пре подне Бєз мѫкꙑ нємаѥ наукꙑ »
Краткo помоћно упутство за читање неколико букви изворне ћирилице и поређење с латинизованом петарско- бечком вуковицом
-    ⲁ  ⟷  a
-  Є є ⟷ Е е
-  І ı / Й й ⟷ Ј ј
-  Ꙗ ꙗ ⟷ Ја ја
-  Ѥ ѥ ⟷ Је је
-  Ю ю ⟷ Ју ју
-  Ѣ ѣ (јат) ⟷ и (икавица)/ е (екавица)/ (и)је ((и)јекавица), [æ] (првобитни звук у старословѣнском)
-  Ꙑ ꙑ (Ы ы), [ɨ], затворени средишњи незаокружени самогласник, негдѣ између "и" и "е"