Аутор Тема: Мијаци и стара R1a  (Прочитано 12813 пута)

Синиша Јерковић

  • Гост
Мијаци и стара R1a
« послато: август 05, 2015, 09:09:34 пре подне »

Мијаци су етничка група Македонаца, која заузима крајњи сјеверозападни угао данашње Македоније, на тромеђи са Албанијом и Србијом (у сусједству Горе). Источно од Мијака налази се подручје Брсјака, друге етничке групе македонског становништва. И о једној и о другој групи писao је Цвијић. Док је Брсјаке сматрао изразитим словенским становништвом, за Мијаке је сматрао да је код њих могло доћи до мјешања аромунског и словенског елемента. Мијаци би могли бити словенизовани Аромуни.

Зашто пишем о Мијацима и какве везе они имају са R1a хаплогрупом?

Наиме, један тестирани Мијак из села Тресонче припада хаплогрупи R1a>M198>YP1051 што је једна од најстаријих грана R1a хаплогрупе, потпуно неповезана и далека и од словенских и западноевропских и азијских грана хаплогрупе R1a.

Нисам сигуран, али мислим да је овог Македонца као примјер узимао и Кљосов кад је раније писао о старости хаплогрупе R1a на Балкану.

У истој групи са тестираним Мијаком Михајловим су још појединци из Западне Европе (Шкотска, Ирска, Холандија, Енглеска), међутим са не тако блиским хаплотиповима. Општи распоред ове групе подсјећа на још неке старе гране распршене по некадашњем римском свијету.

Провукао сам Михајлова и кроз рачунач Невског и нема блиских хаплотипова са наших простора.

Све то би могло да указује да је ова грана хаплорупе R1a одавно на Балкану, а да Мијаци заиста јесу добрим дијелом старосједилачког поријекла.

Кроз анализу старе ДНК присуство R1a у источној Европи је потврђено још у мезолиту, међутим на Балкану нема таквих потврда. Остаје отвореним питање када је ова група ушла у Европу и са којом културом.

Ово су резултати Михајлова:

N4203   Ivan Mihaylov 1800, Tresonce/Тресонче - Мияк   Macedonia   R-M198   13   25   16   10   13-14   12   12   11   14   13   31   16   9-10   10   11   25   14   19   31   12-14-15-15   10   12   19-23   15   16   17   19   36-38   12   11   11   8   17-17   8   12   10   8   11   10   12   20-22   15   10   12   12   14   8   13   23   22   11   12   11   13   11   11   12   12   

Аксић

  • Гост
Одг: Мијаци и стара R1a
« Одговор #1 послато: август 05, 2015, 09:27:03 пре подне »
Интересантно је да је у истоименом селу рођен етнограф Тома Смиљанић. Ова стара R1a нема много потомстава у Европи. Да ли је нађена негде ван Европе?

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Мијаци и стара R1a
« Одговор #2 послато: август 05, 2015, 10:04:21 пре подне »
Интересантно је да је у истоименом селу рођен етнограф Тома Смиљанић. Ова стара R1a нема много потомстава у Европи. Да ли је нађена негде ван Европе?

Ова конкретно грана колико видим није.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7675
  • I2a S17250 A1328
Одг: Мијаци и стара R1a
« Одговор #3 послато: август 05, 2015, 12:17:59 поподне »
Можда би та стара R1а могла бити „missing link“ која потврђује Кљосовљеву теорију да су носиоци R1а били на Балкану много пре словенских сеоба. Можда би то био неки потомак Трачана или античких Македонаца.

Занимљива је мијачка ношња, мушка неким својим елементима подсећа на западну српску ношњу (херцеговачку и далматинску), нарочито капа. Негде сам читао неки рад о Мијацима где се износи теза да су они пореклом травунијски и захумски Срби у Македонију досељени у време Немањића, те ту измешани са староседеоцима. Покушаћу да нађем...

Занимљива је и нетрпељивост између Мијака и Брсјака.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Kyrios

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 264
  • В защиту науки
Одг: Мијаци и стара R1a
« Одговор #4 послато: август 05, 2015, 03:12:32 поподне »
Нисам сигуран, али мислим да је овог Македонца као примјер узимао и Кљосов кад је раније писао о старости хаплогрупе R1a на Балкану.

И да јесте, не могу се правити теорије на основу једног јединог хаплотипа. Ко зна одакле је тај хаплотип могао доћи, посебно ако се има у виду да су, како ти кажеш, у истој групи и појединци из Западне Европе (Шкотска, Ирска, Холандија, Енглеска). Не видим шта указује на то да је ова грана хаплорупе R1a одавно на Балкану.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Мијаци и стара R1a
« Одговор #5 послато: август 05, 2015, 03:33:02 поподне »
И да јесте, не могу се правити теорије на основу једног јединог хаплотипа. Ко зна одакле је тај хаплотип могао доћи, посебно ако се има у виду да су, како ти кажеш, у истој групи и појединци из Западне Европе (Шкотска, Ирска, Холандија, Енглеска). Не видим шта указује на то да је ова грана хаплорупе R1a одавно на Балкану.

Слажем се. Цијела ова група има само 8 тестираних, али гледајући Михајлова чини ми се да осталима није претјерано близак. Тачно је, могао је доћи од било куда и било када.

Једино што су Мијаци као група у прилично завученом, планинском дијелу западне Македоније, а и сматрају се аутохтоним становништвом, па сам због тога помислио да је могуће да је старосједилачког поријекла. Старосједилачког у односу на период сеобе Словена.

Неке R1a хаплогрупе је на Балкану могло бити и прије доласка Словена.

Ван мреже Kyrios

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 264
  • В защиту науки
Одг: Мијаци и стара R1a
« Одговор #6 послато: август 05, 2015, 05:28:50 поподне »
... Неке R1a хаплогрупе је на Балкану могло бити и прије доласка Словена.

Слажем се, али то ћемо са сигурношћу знати тек ако је нађу у старим костима. Анализа древне ДНК до сада је дала неке очекиване резултате (R1b у Јамној култури, I2a1a-M26 у северној Италији, итд.), али и неке изненађујуће резултате, какви су, по мени, I2a1b-M423 у Мотали, Шведска, и овај I2a2a1b1b2 у Yamnaya/Catacomb култури.

Ван мреже Акса

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 558
Одг: Мијаци и стара R1a
« Одговор #7 послато: јануар 18, 2016, 10:31:11 поподне »
Појавили су се још двојица припадника који можда припадају старој хаплогрупи R1a. Један је из Хрватске из рада from J. Purps et al. "A global analysis of Y-chromosomal haplotype diversity for 23 STR loci" Forensic Science Internacional: Genetics 12 (2014) 12-23  На мапи је постављана локација близу села Драготине код Глине. 

Други је из Словеније из рада YHRD sample from Sterlinko H., Pajnic IZ., Balazic J., Komel R. (2001), "Human Y-specific STR haplotypes in a Slovenian population sample.", Forensic Sci lnt 120(3), 226-8

Oзначене локације са старом R1a: http//www.r1a.org/3.htm   - видети мапу - Old European Branches

Карактеристично за стару грану хаплогрупе R1a je што има на маркеру DYS392 вредност 13.


Ван мреже Никола Стојановић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 334
  • I2-PH908
Одг: Мијаци и стара R1a
« Одговор #8 послато: август 12, 2016, 07:37:41 пре подне »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Мијаци и стара R1a
« Одговор #9 послато: август 12, 2016, 09:16:25 пре подне »
https://www.scribd.com/doc/162769603/Plemenske-odlike-Mijaka-1924-Tomo-Smiljani%C4%87

Никола, хвала на  линку. Занимљив рад, нисам га раније читао.

Мијаци по свом статусу доста подсјећају на оно што се у динарској зони звало "влашким повластицама".

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 701
Одг: Мијаци и стара R1a
« Одговор #10 послато: август 14, 2016, 08:24:00 поподне »
Здраво свима. Да ли Мијачи, стара православна породица из Фатнице општина Билећа од којих су Кулаши и муслимани Первани по Дедијеру, имају икакве везе са Мијацима. Са ових простора су Ивковићи и Шаренци са R1а групом.

Ван мреже Акса

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 558
Одг: Мијаци и стара R1a
« Одговор #11 послато: август 14, 2016, 09:02:09 поподне »
Здраво свима. Да ли Мијачи, стара православна породица из Фатнице општина Билећа од којих су Кулаши и муслимани Первани по Дедијеру, имају икакве везе са Мијацима. Са ових простора су Ивковићи и Шаренци са R1а групом.

Тешко да породица Мијачи има везе са Мијацима, мислим да Мијачи из Фатнице носе презиме по неком родоначелнику Мији. Натерај их да се тестирају, па ћемо да видимо. Шаранац и Ивковић изгледа припада истој грани и ако нема маркере, јер је тестиран преко 23андМе. Овај Мијак са старом R1a која има предачки СНП YP1051 не прати се са доминантно словенским Z280 i M458. Мијак који припада YP1051 има неких  хаплотипова у западној Европи са којима сигурно постоји нека даља веза. Ова стара Р1а, је веома ретка, готово непостојећа на нашим просторима, можда може да се појави један или евнтуално два узорка од 1000 узорка, толико је ретка и хаплотип је препознатљив на маркер DYS392, има високу вредност 13 и 14.


Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1782
  • I2-Z17855*
Одг: Мијаци и стара R1a
« Одговор #12 послато: април 13, 2017, 12:00:15 поподне »
Занимљив и тужан текст, нажалост на ошишаној латиници:
Цитат
Josif Mihajlovic - Jurukovski rodjen je 1887 godine u Selu Tresonce, u Zapadnoj Makedoniji. Pripada plemenu Mijaka.

Josifov otac Mihailo Djordjevic je svoj zivot proveo obnavlajuci crkve u Makedoniji i na kosovu.
Josifova majka je unuka Djurcina Kokala, iz Lazaropolja.

Josif Mihajlovic je 1910 godine zavrsio Visu Tehnicku skolu u Beogradu, na odseku za Arhitekturu i Urbanizam. Svoju karijeru arhitekte pocinje odmah, ucescem u projektovanju zgrade Srpske Akademije Nauka i Umetnosti.

Pocetkom 1912 godine, porucuje svojem ocu u jednom pismu, "Uskoro Dolazimo"

1912 godine pridruzuje se Komitskoj ceti Vojvode Doksima, poreklom iz Galicnika. U Kumanovskoj bitci, ceta Vojvode Doksima, se pridruzila ceti vojvode Vuka, na polozajima krajnjeg levog krila I armije, levo od polozaja Dunavske divizije.

U okrsajima prvog dana Kumanovske Bitke, prilikom napada 19 Nizamsek divizije na ove polozaje, u bliskoj borbi Josif je ranjen u glavu.

Ratovanje Josifa Mihajlovica se ovime nije zavrsilo. 1914 godine, sa pocetkom prvog svetskog rata, Josif je postavljen na mesto u Inzenjerijskoj komandi Generalstaba Srpske vojske. Posle sloma odbrane u Srbiji, povlaci se sa Srpskom Vojskom preko Albanije do Krfa. U blizini Peci, po poslednji put se srece sa ocem Mihailom, koji umire za vreme Prvog Svetskog Rata.

Sa Krfa, kao jedan od retkih intelektualaca iz Stare Srbije, biva poslan na zadatak skupljanja dobrovoljaca u Ameriku. Odmah posle zavrsetka rata, na Univerzitetu u Dubique, Iowa, zavrsava smer Civil Servant.

Svoje skolovanje nastavlja u Engleskoj 1920 godine. Doktorira na temu Urbanizma.

Povratkom u domovinu, Josif Mihajlovic postaje jedan od osnivaca Akcionarskog Drustva Feniks. Jedan od projekata na kome je radilo AD Feniks je podvoznjak na zeleznickoj pruzi u Topcideru, na putu ka Hajduckoj Cesmi.

1927 godine, na poziv Kralja Aleksandra, i pored svog jasnog politickog opredeljenja ka republickom uredjenju drzave saopstenog Kralju pri upoznavanju, postaje gradonacelnik Skopja. Od tog trenutka, svoj zivot posvecuje dobijenom zadatku, obnovi prestonice Dusanovog Carstva.

1928 godine, kao gradonacelniok vodi prvi premer Skopja, i pravi detaljni plan grada, koji je u upotrebi bio sve do 1964 godine, na postulatima koncepta Vrtnog Grada.


1936 godine, dolazi u ostar sukob sa Milanom Stojadinovicem, zbog svoje namere da Skopju obezbedi izvor elektricne energije u vlasnistvu Grada. Tako nastaje Hidroelektrana Matka, ali 1938 godine Josif gubi na kratko mesto Gradonacelnika na koje se vraca 1939 godine.

Tokom 1936 godine nastaje i projekat zgrade Crvenog Krsta u nacionalnom stilu, jedan od znacajnijih arhitektonskih objekata u Makedoniji u tom trenutku.

1936 godine, Josif se zeni Vukosavom Smiljanic, rodjenom u Beogradu, u porodici koja vodi poreklo od Smiljanica iz Zlatiborskog Sela Ravni.

1938 godine, Josif i Vukosava dobijaju cerku Mirjanu Mihajlovic.

Iste godine, Josif zavrsava porodicnu kucu na Skopskom Kale-u, u nacionalnom, Mijackom stilu, kasnije poznatu kao Makedonska kuca.

1938 godine, Josif Mihajlovic se prikljucuje radu Zemljoradnicke stranke Jovana Jovanovica, i prihvata kandidaturu za Parlament Kraljevine Jugoslavije. No pretnje upucene od Milana Stojadinovica, sprecavaju ga u daljem politickom radu.

U periodu 1938-1941, pise kao saradnik Politicke Misli lista Napred, i aktivno ucestvuje u radu Kulturnog Kluba Slobodana Jovanovica.


u Martu 1941 godine, posle operacije slepog creva, Josif Mihailovic umire od sepse.

Telegrame saucesca porodici upucuju licni prijatelji General Milan Nedic, Komandant III armijske oblasti, Episkop Ohridski Nikolaj Velimirovic, Patrijarh Gavrilo,

Maja 1941 dobija drugu cerku, Svetlanu Mihailovic, koja umire sa samo 4 godine, od difterije.

Mirjana Mihajlovic umire u Beogradu 2007 godine, kao redovni profesor Arhitektonskog Fakulteta Univerziteta u Beogradu.


Progon i blacenje Josifa Mihailovica pocinje sa Bugarskom okupacijom Skopja, i ne zavrsava se do danasnjih dana.

1941 godine, veci deo dokumentacije spaljuju Bugarski okupatori.

1945 godine u Josifovu porodicnu Kucu useljava se Lazar Kolisevski. Udovica Josifa Mihajlovica je prinudjena da zivi u pomocnim prostorijama u kuci.

Krajem pedesetih godina u kucu se useljava Kemal Sejfula, koji je vraca porodici Josifa Mihajlovica 1964 godine, u prilicno jadnom stanju.

Na pitanje clanova porodice, gde se nalazi izuzetno vredna kolekcija oruzja koju je Josif celog zivota skupljao, Kemal Sejfula odgovara da treba pitati Kolisevskog, posto je on skupljao staro oruzje.

Porodica Josifa Mihajlovica, je 1964 godine, prinudjena da u prodaji, potpuno kontrolisanoj od strane opstine kucu proda ugostiteljskoj firmi. Ugovor o prodaji jasno definise da Freska "Djurcin Kokale" koju je u cast svog pretka Josif Mihilovic narucio od Makednoskog slikara Lazara Licenovskog ostaje u vlasnistvu porodice, ali ostaje u objektu, zbog nemogucnosti njene selidbe.


2000 godine, Makedonska Vlada, Mirjani Mihajlovic, rodjenoj u Skoplju, praunuci Djurcina Kokala, i cerci Josifa Mihailovica uskracuje pravo na drzavljanstvo.

2003 godine, Freska "Djurcin Kokale" netragom nestaje iz kuce Josifa Mihailovica.

2010 godine, Makedonska vlada ustupa kucu Josifa Mihailovica Albaniji, kao zgradu Ambasade.

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 831
  • R1b
Одг: Мијаци и стара R1a
« Одговор #13 послато: април 13, 2017, 01:31:50 поподне »
Цитат
1945 godine u Josifovu porodicnu Kucu useljava se Lazar Kolisevski.

Цитат
2010 godine, Makedonska vlada ustupa kucu Josifa Mihailovica Albaniji, kao zgradu Ambasade.

Чини ми се да постоји узрочно-последична веза.

Ван мреже Поповски

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 39
Одг: Мијаци и стара R1a
« Одговор #14 послато: октобар 03, 2017, 06:18:53 поподне »
Имам пуно пријатеља који су пореклом Мијаци.Скоро сви имају густу црну косу,тамне очи и бели тен.
Занима ме дали је неко истраживао везу меѓу Мијака и Црногораца? Јер изгледају исто, носија им је иста само што Мијаци су веома марљиви и вредни  :D. Нису баш емотивни, јаки су и ментално и физички.
Динарски тип су изгледа.

Ван мреже Поповски

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 39
Одг: Мијаци и стара R1a
« Одговор #15 послато: август 07, 2018, 07:41:00 поподне »
Коло '' Тешкото'' <a href="https://www.youtube.com/v/EkM_jbc5eJw" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/EkM_jbc5eJw</a> којем су Мијаци музиком и игром у време турског ропства показали колико је тешко.
Али и да су били одани Турцима јер су се прикључили турској војсци у борби против Пиколоминија.



« Последња измена: август 07, 2018, 09:50:43 поподне НиколаВук »

Ван мреже Скардус

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
  • I2а1а-М26/L-158
Одг: Мијаци и стара R1a
« Одговор #16 послато: август 08, 2018, 11:20:54 пре подне »
Прилично добро познајем Западну Македонију као и десну обалу Вардара, те са пуном одговорношћу могу да тврдим да се становништво ових разликује од оних из Источне Македоније. По свему. Разлике су много веће, рецимо, између Хрвата и Срба.
У последњих двадесетак година те разлике се смањују и кроз време нестаће у потпуности, највише због невероватне пропаганде о ''македонској самобитности'' која происходи из ''античке Македоније''.
Од 1945 године до данас у овим крајевима скоро и да нема оних који се изјашњавају србима.
Оно,  ''Брсјак'' и ''Мијак'', је у ствари чињеница која их одваја од осталих Македонаца. Чак и међусобна нетрпељивост између Брсјака и Мијака говори да о њиховој различитости.
А чињенице говоре да су Брсјаци српско племе из садашњих Лужица у Источној Немачкој, дела Чешке и Пољске (и, то одакле српски симболи на њиховим капама).
И Мијаци су такође српског порекла. И они имају српске симболе на својим капама (веома сличним црногорским и личанским) али су вероватно пристигли раније или касније од Брсјака, што је можда довољан разлог за нетрпељивост... (још једна српска својственост).
Теза да су пословењени Цинцари сигурно отпада јер су Мијаци врло свесни свог српског порекла (барем до 1945 године). Цинцари су углавном Ромеји из Источног Римског Царства, плус Римљани из целог Римског Царства. Једино што их спаја је вулгарни римски језик.



Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4654
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Мијаци и стара R1a
« Одговор #17 послато: август 10, 2018, 02:52:26 поподне »
Цвијићев осврт на Мијаке:

Мијачка група
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1097
  • I1 P109
Одг: Мијаци и стара R1a
« Одговор #18 послато: август 10, 2018, 09:00:38 поподне »
Цвијићев осврт на Мијаке:

Мијачка група
Занимљиво је да су се слабо бавили сточарством. И ако Цвијић код њих проналази неке карактеристике сличне као и код Динараца ово је знатна разлика. Црногорци, Брђани и Херцеговци су на сточарство гледали као на једини довољно частан посао који приличи слободном човеку. Занатство је у тим крајевима слабо било развијено, а код Мијака сасвим супротно. Мијаци су редом одлазили у печалбу а Динарци када су се селили из свог краја или племена увек су тражили само место које има погодније земљиште, које је пространије и плодније да се ту населе. Печалбари су код Динараца били само они најсиротији све док није почело да се више одлази у Америку крајем 19. века. И тада се одлазило да би се зарадио новац који ће се уложити у земљу, нове куће и сл. Да се олакша живот на селу.
« Последња измена: август 10, 2018, 09:04:16 поподне Дробњак »
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4654
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Мијаци и стара R1a
« Одговор #19 послато: август 10, 2018, 09:32:22 поподне »
Занимљиво је да су се слабо бавили сточарством. И ако Цвијић код њих проналази неке карактеристике сличне као и код Динараца ово је знатна разлика. Црногорци, Брђани и Херцеговци су на сточарство гледали као на једини довољно частан посао који приличи слободном човеку. Занатство је у тим крајевима слабо било развијено, а код Мијака сасвим супротно. Мијаци су редом одлазили у печалбу а Динарци када су се селили из свог краја или племена увек су тражили само место које има погодније земљиште, које је пространије и плодније да се ту населе. Печалбари су код Динараца били само они најсиротији све док није почело да се више одлази у Америку крајем 19. века. И тада се одлазило да би се зарадио новац који ће се уложити у земљу, нове куће и сл. Да се олакша живот на селу.

Мислим да и сам Цвијић каже да је раније код Мијака сточарство било много развијеније, али су престали са њиме да се баве када су Арбанаси Љумљани почели да им отимају стада, онда су прешли на кириџијство, а пошто су им Арбанаси пљачкали и караване, одлучили су се на печалбу. Дакле то није, да тако кажем, "нормално стање" код њих, већ изнуђено због притиска друге, привилеговане етничке заједнице која се бавила сточарско-пљачкашком привредом. Сличан прекид бављења сточарством се десио и са Србима старинцима у Косовској котлини, који су због бесомучне отимачине стада од стране новодосељених Арбанаса постепено потпуно прешли само на земљорадњу (о томе је писао Атанасије Урошевић).

Занимљиво је што Цвијић сматра да Мијаци нису учествовали у вардарско-моравској миграционој струји, тј. да се нису у великом броју исељавали већ да су остали прилично изоловани у својим планинама, те да се по разним карактеристикама видно разликују од околног становништва. О изолованости речито говори и ретка подграна R1a-YP1051 која је на овим просторима досад пронађена само код њих.
Чињеницама против самоувереног незнања.