Из житијa Св. Јована Шангајског
Св. Јован Шангајски и Санфранцишки рођен је 1896. године у Харковској губернији у месташцу Адамовски у Русији, као Михаило Борисович Максимович. Име је добио по Св. Архистратигу Михаилу, којег је његова породица прослављала као свог заштитника. Наиме, са очеве стране, Св. Јован Шангајски био је србског племићког порекла, па је и задржано и породично прослављање Св. Архангела Михаила. Породица Максимовић избегла је у 18. веку у Русију пред најездом турских освајача. У кући су подједнако говорили и србски и руски језик.
Као царски официр у Првом светском рату, млади Михаило Максимовић је рањен током борбе у десну ногу, због чега је доживотно храмао.
Након завршеног Правног факултета, због грађанског рата у Русији долази у Србију, земљу свог порекла, где завршава и Теолошки факултет у Београду. Зарађује за живот продајући новине испред Саборне цркве у Београду, где постаје омиљен међу парохијанима. Доцније, постаје и свештенослужитељ овог светог храма, посвећеног Св. Архангелу Михаилу. У Миљковом манастиру у Србији прима монашки постриг, добивши име Јован, по светитељу Cв. Јовану Тоболскoм (1651-1711), просветитељу Сибира, који је сродник Св. Јовану Шангајском по мајчиној линији.
Постаје професор на Битољској богословији, где остварује трајно пријатељство са владиком Николајем Велимировићем и о. Јустином Поповићем. Владика Николај говорио је за њега да је анђео Божији у људском обличју и живи светитељ, упућујући ђаке да беспоговорно слушају о. Јована. О. Јован ноћу никада није спавао, већ је обилазио ђаке док спавају, покривао их и молио се над њима. Од дана монашења па све до краја живота, никада више није спавао у кревету. Ноћи је проводио на коленима, у молитви пред иконом Богородице и Спаситеља. Јео је једном дневно, у поноћ, мало хлеба, воћа и поврћа, а спавао тек сат или два на коленима, и даље у молитви, узевши на себе један од најтежих подвига побеђивања своје природе.