"Поводом 140 година од устанка познатог као Невесињска пушка у Галерији Радио-телевизије Србије отворена је изложба слика на камену Биљане Ристић.
Читај ми! Култура 1 Марина Абрамовић: Радићу док не умрем 2 Музичка чаролија оркестра РТС-а у Грачаници 3 Ковачевић: У Грачаници се осећам радосно и тужно 4 Премијера прве крушевачке опере 5 Вики-маратон у Универзитетској библиотеци "Светозар Марковић"
На отварању су говорили помоћник министра за рад, борачка и социјална питања Републике Српске, историчар Томислав Шиповац и Зоран Јањић, председник Удружења Невесињаца, а у име РТС-а присутне је поздравила помоћница генералног директора РТС-а Александра Јелисавац.
Страсна самоникла сликарка херцеговачког поднебља, Биљана Ристић се већ дужи низ година бави сликарством и другим облицима ликовног и филмског стваралаштва. Искусан је излагач - до сада је приредила чак 27 самосталних изложби и наступала на групним поставкама код нас и у иностранству.
Њено сликарство настаје на каменој подлози, који је потврда седминетиране прошлости коју Биљана наставља да гради оживљавајући аутентичне изгледе завичајног крша, огњишта, предмета, мотива.
"Догађаје чине људи. Људи који воле свој род и своју родну груду, земљу бурне историје, земљу споменика, земљу Мирослављевог јеванђеља,... Хумску земљу. Сиромашну, шкрту, али издашну кад човека ваља изродити. Човека по својој природи учтивог, топлог, срдачног, љупког и добростивог како Дучић у Јутрима са Леутара каже, али несебичног, храброг и решеног да по цену живота истраје у својим племенитим циљевима. Њима у спомен а њиховим потомцима на част", истакла је Александра Јелисавац, руководилац службе Баштина и културна продукција.
На изложби посвећеној великом јубилеју, Ристићева је у једној од најстаријих сликарских техника "secco" насликала портрете хероја Херцеговине.
Устаници чији се портрети сликају су војвода гатачки Богдан Зимоњић, војвода црногорски Пеко Павловић, војвода невесињски Петар Радовић, војвода билећки Глигор Милићевић, харамбаша гатачки Стојан Ковачевић, харамбаша невесињски Перо Тунгуз, војвода баљски Максим Баћевић, војвода требињски Мићо Љубибратић, војвода требињски aрхимандрит Милентије Перовић, војвода билећки Мрдак Лубурић, алај барјактар све херцеговачке војске Јовица Зиројевић, командир доњоневесињског батаљона Кико Стевановић, капетан невесињски Трипко Грубачић, командир горњоневесиљског батаљона (после погибије Тривка Бухе) Бошко Гузина, командир горњоневесињског батаљона Тривко Буха, невесињац Алекса Jакшић, харамбаша никшићки Мило Јововић, сердар Мијат Радовић, поткомандир Јован Гутић, добровољац из Холандије грофица Јохана Меркус.
Јохана Меркус, холандски добровољац, принцеза и ратница је волела Србе. Њен портрет је један од радова ауторке. Међу херцеговачке устанике Меркусова је дошла преко Дубровника у штаб Мића Љубибратића. Доказала се у борби и као медицинска сестра. Срби су је звали Јована а поједини хроничари српска Јованка Орлеанка.
Узроци устанка "Невесињска пушка" су дубоки и свестрани. Док су слободне европске земље имале парламентарну демократију, Херцеговина се гушила у крви од турске тираније.
Устанак је почео 27. јуна (9. јула) 1875. године у Невесињском крају и представља један од најсудбоноснијих догађаја у историји (југо) источне Европе у 19. веку."
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/8/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/1957557/%D0%98%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D0%B6%D0%B1%D0%B0+%D0%BE+%D1%85%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BC%D0%B0+%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5+%D1%83+%D1%85%D0%BE%D0%BB%D1%83+%D0%A0%D0%A2%D0%A1-%D0%B0.html
