Аутор Тема: Југоисточна Европа - ДНК резултати  (Прочитано 3756 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9055
Југоисточна Европа - ДНК резултати
« послато: мај 05, 2015, 10:16:10 поподне »
Заступљеност хаплогрупа R1b, R1a, I2a, E1b и J2b код народа Југоисточне Европе:






Извор: "High-Resolution Phylogenetic Analysis of Southeastern Europe Traces Major Episodes of Paternal Gene Flow Among Slavic Populations"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9055
Одг: Југоисточна Европа - ДНК резултати
« Одговор #1 послато: мај 06, 2015, 11:18:06 пре подне »
Срећна слава свима који данас славе!

Чини ми се да ови резултати одговарају онима из Српског ДНК пројекта.

У Херцеговини фасцинантних 63.83% I2a хаплогрупе. Ова хаплогрупа је такође присутна у високом проценту међу Херцеговцима у Српском днк пројекту.

R1a је код Херцеговаца заступљена са 12.06%, што није мало, али је ипак осетно мање него код Хрвата или нпр. Словенаца.

Срби генерално имају више R1a (15.9%) од "Херцеговаца", али мање од Бошњака и Хрвата.

Интересантно да код грчких Македонаца постоји висок проценат R1a.

Проценат I1 такође одговара оном из нашег днк пројекта. Код Херцеговаца и Срба око 5, 6%. Занимљив је и висок проценат ове групе код косовских Албанаца (5.31%) и Македонаца (5.06%).

Видели смо да ова хг заиста постоји код неких родова из албанског днк пројекта и са 23andMe.

E1b је прилично заступљена код Албанаца са Косова. Код Срба релативно висок проценат - 19%. Слично је и у днк пројекту.

R1b се најчешће јавља код косовских Албанаца, чак 21.10% ("балканска" грана) и код Хрвата 15.70% ("западна" грана?).

О блаканском R1b знамо већ доста и стога не чуди висок проценат код Албанаца. Чини се да се резлутати R1b Хрвата не косе се онима из днк пројекта, зато што на западу Хрватске постоји велики број R1b родова.

J2b-M241 постоји у већем проценту једино код косовских Албанаца (16.70%).

J2b, која није M241, може бити само M205, или евентуално J2b која није ни M241, ни M205 (али она је веома ретка).

Судећи по резултатима, J2b-M205 је заступљена код Срба са 4.40%. Код Хрвата и Бошњака не постоји, али је зато има код Македонаца (2.50%), што се на основу досадашњих резултата није могло закључити.

М205 се и у српском днк пројекту креће око 5%.







« Последња измена: мај 06, 2015, 02:36:22 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9055
Одг: Југоисточна Европа - ДНК резултати
« Одговор #2 послато: мај 09, 2015, 10:50:26 поподне »
Тестирање је спроведено на следећим локацијама (1-11):




I2a:


R1a:


E1b:


R1b:


J2b:




Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9055
Одг: Југоисточна Европа - ДНК резултати
« Одговор #3 послато: мај 25, 2015, 12:41:24 поподне »
Код појединих народа се појављују (понављају) идентични маркери у комбинацији: 19, 389I, 389II, 390, 391, 392, 393


16, 13, 31, 24, 11, 11, 13:

Хрватска 9.3% (укупно тестираних - 150)
Србија 9.3% (215)
Босна 9.0% (100)

Вероватно је у питању хаплогрупа И2а ДС. Слична комбинација је најзаступљенија у Русији (6.1%), Белорусији (6.7%) и Украјини (5.4%) - 16, 13, 30, 25, 11, 11, 31


15, 14, 30, 22, 10, 11, 12:

Бугарска 9.5% (264)
Словачка 6.6% (227)


15, 13, 29, 23, 9, 11, 12:

Македонија 8.8% (160)


14, 12, 29, 24, 10, 11, 12:

Албанија 19.3% (88)


Извор: "Geostatistical inference of main Y-STR-haplotype groups in Europe"

« Последња измена: мај 25, 2015, 12:44:47 поподне Небојша »

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 556
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Југоисточна Европа - ДНК резултати
« Одговор #4 послато: август 31, 2018, 05:52:37 пре подне »
Цитат
We generated new genome-wide data from 204 ancient humans, from the Balkan Peninsula, the Carpathian Basin, the North Pontic Steppe, and neighboring regions mostly dated to between 12,000 and 1000 BCE.

Results
Hunter-gatherers from central Europe have both western and eastern European hunter-gatherer ancestry (WHG and EHG)

From present-day Ukraine, our study reports new genome-wide data from 31 hunter- gatherers: five Mesolithic individuals dating from 9500-6000 BCE, and 26 Neolithic and Copper Age  individuals dating from ~6000-3500 BCE. On the cline from western to eastern hunter-gatherer ancestry the Ukrainian Mesolithic individuals fall towards the eastern end, intermediate between EHG and hunter-gatherers from Sweden7. The Ukrainian Neolithic population has significant differences in ancestry compared to the Ukrainian Mesolithic population; ANE ancestry decreases and WHG ancestry increases.

Individuals associated with the Bronze Age Yamnaya Complex from Ukraine, have little evidence of WHG  ancestry, but do have a third source of ancestry related to hunter-gatherers from the Caucasus (CHG) and early Iranian farmers .

Two Yamnaya individuals – one from Ozera in Ukraine and one from Bulgaria ( both dated to ~3000 BCE) – in addition have evidence of early European farmer related admixture, which is the first evidence of such ancestry in Yamnaya individuals. Similarly, one Copper Age individual dated to ~3600-3400 BCE from Dereivka in Ukraine has both CHG and farmer ancestry. This is by far the earliest appearance of farmer ancestry this far East in Eurasia, which was previously not known on the Steppe until the Srubnaya Complex after ~1800 BCE.

In the Baltic States  we find that Mesolithic and Early Neolithic individuals associated with the Kunda and Narva cultures had ancestry that was genetically intermediate between western and eastern hunter-gatherers (we estimate 70% WHG and 30% EHG). However, there is a dramatic shift between the Early Neolithic and the Middle Neolithic Comb Wear Complexwho are almost entirely EHG in ancestry (we estimate 73% EHG, but two out of four individuals appear almost 100% EHG in PCA space).

The Sicilian and Croatian individuals dating to 12,000 and 6100 BCE cluster closely with western hunter-gatherers. These results demonstrate that the “western hunter-gatherer” population was widely distributed from the Atlantic seaboard of Europe in the West, to Sicily in the South, to the Balkan Peninsula in the Southeast, for at least six thousand years, strengthening the evidence that the western hunter- gatherers represent a population that expanded from a southeastern European refugium following the last Ice Age around 15,000 years ago–in the process displacing or admixing with the existing population of western Europe.

A particularly important hunter-gatherer population that we newly report in this study is from the Iron Gates region that straddles the border of present-day Romania and Serbia. This region is close to the route taken by farmer migrants on their way from the Balkans to central Europe, and the population is represented in our study by 35 individuals from the Iron Gates sites of Hajdučka Vodenica, Ostrovul Corbului, Padina, Schela Cladovei and Vlasac, one individual with similar (but more EHG) ancestry from the Early Neolithic site of Măgura Buduiasca , and two individuals with farmer ancestry from the Mesolithic-Neolithic site of Lepenski Vir. Modeling Iron Gates hunter-gatherers as a mixture of WHG and EHG shows that they are – as expected given their geographic location and the hunter-gatherer ancestry cline  – intermediate between WHG (87%) and EHG (13%). However, this qpAdm model does not fit well  and we note that the Iron Gates hunter-gatherers  carry mitochondrial haplogroups K1 (8/36) as well as other subclades of haplogroup U (27/36) and haplogroup H (1/36). This contrasts with WHG, EHG and Scandinavian hunter- gatherers who almost all carry haplogroup U5 or U2. Therefore the Iron Gates hunter- gatherers have ancestry that is not present in WHG or EHG. This suggests either genetic contact between the ancestors of the Iron Gates population and hunter-gatherers from Anatolia, or that the Iron Gates population is related to the source population from which the WHG split off during a post-LGM re-expansion into Europe.

Neolithic populations from present-day Bulgaria, Croatia, Macedonia, Serbia and Romania cluster closely with the Neolithic populations of northwestern Anatolia. Modeling Balkan Neolithic populations as a mixture of Anatolia Neolithic, western hunter-gatherer and Ukraine Mesolithic, we estimate that Balkan Neolithic populations derive 98% of their ancestry from populations related to those of the northwestern Anatolian Neolithic. A striking exception to the pattern of limited hunter-gatherer admixture in Balkan Neolithic populations is evident in 8 out of 9 individuals from Malak Preslavets, a site in present-day Bulgaria close to the Danube river. These individuals likely lived in the mid-6th millennium BCE and have significantly more hunter-gatherer ancestry than other Balkan Neolithic individuals.


 (PDF) The Genomic History Of Southeastern Europe. Available from: https://www.researchgate.net/publication/317094992_The_Genomic_History_Of_Southeastern_Europe [accessed Aug 31 2018].

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 556
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Југоисточна Европа - ДНК резултати
« Одговор #5 послато: август 31, 2018, 06:18:52 пре подне »


Цитат
We also report the first data from the Late Neolithic Globular Amphora Complex. Globular Amphora individuals from two sites in Poland and Ukraine form a tight genetic cluster, showing genetic homogeneity over a large distance. We find that this population had more hunter-gatherer ancestry than Middle Neolithic groups from Central Europe (we estimate 25% WHG ancestry, similar to Chalcolithic Iberia). This finding further extends our knowledge of the variable landscape of hunter-gatherer and farmer admixture proportions in Europe.
In east-central Europe, the Globular Amphora Complex immediately precedes the Corded Ware Complex that marks the first appearance of steppe ancestry in the region. The Globular Amphora abutted populations with steppe-influenced material cultures for hundreds of years and yet the individuals in our study have no evidence of steppe ancestry, suggesting that this persistent culture frontier corresponded to a genetic barrier.

Цитат
The migrations from the Pontic-Caspian steppe associated with the Yamnaya Cultural Complex in the 3rd millennium BCE made a profound contribution to the genetic ancestry of central Europe, contributing about 75% of the ancestry of individuals associated with the Corded Ware Complex and about 50% of the ancestry of succeeding material cultures such as the Bell Beaker Complex.

In a few individuals from southeastern Europe, we find evidence of steppe-related ancestry far earlier (defined here as a mixture of EHG and CHG similar to the genetic signature of individuals of the later Yamnaya; Figure 1B,D). One individual (ANI163) from the Varna I cemetery dates to 4711-4550 BCE, one (I2181) from nearby Smyadovo dates to 4550-4450 BCE, and a third individual (I1927) from Verteba cave, associated with the Cucuteni-Trypillian complex, dates to 3619-2936 BCE. These findings push back by almost 2000 years the first evidence of steppe ancestry this far West in Europe, demonstrating the resumption of genetic contact between southeastern Europe and the Steppe that also occurred in the Mesolithic. Other Copper Age (~5000-4000 BCE) individuals from the Balkans have little evidence of steppe ancestry, but Bronze Age (~3400-1100 BCE) individuals do (we estimate 30%; CI: 26-35%). 



Цитат
This study resolves two open questions about the initial spread of farming into Europe. The first is the question of whether the first farmers of the Danubian Route that brought agriculture to northern Europe along the Danube River valley, and those that spread along the Mediterranean coast to Iberia and other southern European locations, were derived from a single ancestral population or instead represent separate migrations from different Anatolian sources. We confirm that Mediterranean populations, represented in our study by individuals of the Impressa complex from Croatia and the Epicardial Early Neolithic from Spain, are closely related to the Danubian population represented by the Linearbandkeramik (LBK) from central Europe and show that both groups are closely related to the Balkan Neolithic population. These three populations form a clade with Northwest Anatolians as an outgroup, consistent with a single migration from a population closely related to the northwestern Anatolian Neolithic farming population into the Balkan peninsula, which then split into two populations that followed the Danubian and Mediterranean routes .


Цитат
We provide the first evidence for sex-biased admixture between hunter-gatherers and farmers in Europe. In the Balkan Neolithic there is no evidence of sex bias using ancestry estimates obtained from qpAdm, nor in the LBK and Iberian_Early Neolithic. In central Europe Middle Neolithic there is clear bias is in favor of male hunter-gatherer ancestry. Under a single pulse model of admixture, the autosomal/X chromosome ancestry proportions imply that in the central European Middle Neolithic population that shows the strongest evidence of sex bias, 35-50% of the male ancestors were hunter- gatherers, compared to 0-5% of the female ancestors.

(PDF) The Genomic History Of Southeastern Europe. Available from: https://www.researchgate.net/publication/317094992_The_Genomic_History_Of_Southeastern_Europe [accessed Aug 31 2018].

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 556
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Југоисточна Европа - ДНК резултати
« Одговор #6 послато: септембар 01, 2018, 02:29:47 поподне »
Погледајте моје задње објаве с ове теме https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=846.msg98498#msg98498
Не знам, је ли до сада објављен на беседишту и јесам ли га објавио на правом месту, али с обзиром на то, колико је важан за наш завичај и шире, не очекивах подпуну тишину.

Још једном спојка с радом https://www.researchgate.net/publication/317094992_The_Genomic_History_Of_Southeastern_Europe

Можда ваља преместити или удвостручити у "Древна ДНК - научни радови".

« Последња измена: септембар 01, 2018, 02:33:37 поподне сунце »

Ван мреже Zor

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 655
Одг: Југоисточна Европа - ДНК резултати
« Одговор #7 послато: септембар 01, 2018, 02:44:59 поподне »
(PDF) The Genomic History Of Southeastern Europe. Available from: https://www.researchgate.net/publication/317094992_The_Genomic_History_Of_Southeastern_Europe [accessed Aug 31 2018].

 Коментарисао сам ја један од важнијих проналазака из те студије:
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1981.msg82288#msg82288

 L283 из Ваника, и да се ради о посушкој/динарској култури. Имао сам на еупедији са Флором распреаве око тога, он је настојао да покаже да је L283 дошла из источних степа, а ја да је дошла из Италије, чињеница је да се старије гране срећу по Сардинији нпр. у доминантном омјеру у односу на млађе гране тамо и да постоји и мало уско грло до почетка велике експанзије L283. Постоји тај јерменски узорак из касног бронзаног доба, сложио сам се да он може промјенити слику, али треба и видјети неку ближу и даљу прошлост тог узорка, L283 је мање присутна од нпр. E-V13 на истоку па чак и на Кавказу, тако да и бројност прави проблем код "степске" теорије.

 Вјероватно би било могуће исконтруисати која су илирска племена била доминантно L283, не да ми се на томе радити тренутно.:)

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4752
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Југоисточна Европа - ДНК резултати
« Одговор #8 послато: септембар 01, 2018, 03:33:40 поподне »
Погледајте моје задње објаве с ове теме https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=846.msg98498#msg98498
Не знам, је ли до сада објављен на беседишту и јесам ли га објавио на правом месту, али с обзиром на то, колико је важан за наш завичај и шире, не очекивах подпуну тишину.

Још једном спојка с радом https://www.researchgate.net/publication/317094992_The_Genomic_History_Of_Southeastern_Europe

Можда ваља преместити или удвостручити у "Древна ДНК - научни радови".

Већ смо нашироко и надугачко дискутовали о овом раду из 2017. године:

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=679.msg51091#msg51091

Од ове поруке, па надаље...
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1588
  • Z3660>Y34637
Одг: Југоисточна Европа - ДНК резултати
« Одговор #9 послато: септембар 01, 2018, 04:02:44 поподне »
Не знам да ли је овде помињано раније, али наведени узорак припада низводној грани Y15058, с тим што је негативан на Z40052, и на Z38241/PH1602 која се најчешће среће међу Србима, Хрватима и Бугарима.

Ван мреже Zor

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 655
Одг: Југоисточна Европа - ДНК резултати
« Одговор #10 послато: септембар 01, 2018, 04:08:47 поподне »
Не знам да ли је овде помињано раније, али наведени узорак припада низводној грани Y15058, с тим што је негативан на Z40052, и на Z38241/PH1602 која се најчешће среће међу Србима, Хрватима и Бугарима.

 Да, кад се појавио тај дубљи СНП и заинтересовао сам се више за L283 па сам дошао до закључка да је налаз по свему судећи припадао посушкој/динарској култури, иако је нов (2009) па о њему наравно није писано у старијој литератури. Као што сам рекао ту, то значи да и ова грана која јесте присутна и на истоку има очито извориште на западу.

Ван мреже Zor

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 655
Одг: Југоисточна Европа - ДНК резултати
« Одговор #11 послато: септембар 01, 2018, 05:02:55 поподне »
 Да поменем један налаз из ове студије који мислим није привукао пажњу али је занимљив.

 I4331, I4332 (1600 г. пне) од којих је један L283 (мушки) генетски по K11 компонентама не показују везу са Вучедолом што се тиче њихове индоевропске генетике. Вучедол се наслања на Јамнаја генетику, а наравно и преко Y-днк: R1b-Z2103 у Вучедолу уз R-Z2103>KMS67 потврћен у Јамнаја култури. I4331 и I4332 изгледају ближе Corded-ware, нема овдје у студији Бел-Бикера али мислим вјероватно још ближе њима.

 Узорак I3313, је из нешто познијег доба око 1150 г. пне (1500-900), из Јазинка пећине код Нечвена. Женски je и нема Y-днк међутим генетски је другачији од L283, он се насања на Јамнају и Вучедол у тој аутосомалној индоевропској компоненти. Постоји разлика у рачуначима, наиме сва ова три у K10 изгледају слично алу и K11 не, у K10 њихова око половична медитеранска компонента у K11 изгледа доста другачије, код L283 остаје стандардна класична медитеранска али код I3313 она се раздваја на стандардну медитеранску и оно што изгледа као неки јужно-иберијски ловац сакупљач. Ја сам о овоме већ говорио једном кад сам примјетио у овој истој студији да узорци из јадранског импреса (гдје су пронађени од Y-днк E-L618 и C-V20) имају исту компоненту.

 Мени се чини са генетске стране да је узорак мушкарца да би био E-V13, односно изгледа као микс Вучедола и јадранског импреса, тј. као могуће изданак Цетинске културе. Занимљиво да ови L283 уопште (један има мало) немају компоненте кавкаског ловца сакупљача, док је I3313 има у мало већем проценту, што би требало опет да је од Јамнаја елемента.

 Иначе мислим да су и неке E-V13 гране биле вјероватно укључене у миграције културе поља са жарама, нпр. кандидати су млађе разгранате гране које имају везе и са централном Европом, Карпатима попут L241 или CTS9320.

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4752
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Југоисточна Европа - ДНК резултати
« Одговор #12 послато: септембар 02, 2018, 09:56:44 поподне »
Коментарисао сам ја један од важнијих проналазака из те студије:
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1981.msg82288#msg82288

 L283 из Ваника, и да се ради о посушкој/динарској култури. Имао сам на еупедији са Флором распреаве око тога, он је настојао да покаже да је L283 дошла из источних степа, а ја да је дошла из Италије, чињеница је да се старије гране срећу по Сардинији нпр. у доминантном омјеру у односу на млађе гране тамо и да постоји и мало уско грло до почетка велике експанзије L283. Постоји тај јерменски узорак из касног бронзаног доба, сложио сам се да он може промјенити слику, али треба и видјети неку ближу и даљу прошлост тог узорка, L283 је мање присутна од нпр. E-V13 на истоку па чак и на Кавказу, тако да и бројност прави проблем код "степске" теорије.

 Вјероватно би било могуће исконтруисати која су илирска племена била доминантно L283, не да ми се на томе радити тренутно.:)

У вези са овиме треба обратити пажњу на следећи рад албанске археолошкиње Маје Гори:

https://www.academia.edu/36936788/The_Cetina_phenomenon_across_the_Adriatic_during_the_2nd_half_of_the_3rd_millennium_BC_new_data_and_research_perspectives

Изгледа да "цетински феномен" није обухватао само источну већ и западну обалу Јадрана, као и Сицилију, Малту и Еолска острва северно од Сицилије и да су његови носиоци биле мале групе мобилних помораца. Чини ми се да се ово лепо уклапа са распрострањеношћу J2b2-L283.

"Ivan Marović (1975) was the first to identify Cetina-type pottery in southern Italy, when he recognised two Cetina-type juglets at the Copper Age Laterza cemetery in Apulia, which had been excavated in the 1960s (Biancofiore 1967). Afterwards, further excavations and the reappraisal of previously excavated sites have allowed for the identification in Italy of a number of Cetina-type ceramics from settlements, caves and tombs. Studies and overviews beginning in the 1980s have shown that the distribution of pottery characterised by Cetina features takes in several Mediterranean regions, from the western Balkans (Adriatic Croatia, Bosnia and Herzegovina, Montenegro and Albania) to the Peloponnese, peninsular Italy, eastern Sicily, Malta and the Aeolian Islands during the second half of the 3rd millennium BC (Della Casa 1995; Maran 1998, 2007; Cazzella 1999; Kaiser, Forenbhaer 1999; Rambach 2004, 2007). It is now widely recognised that the spread of these pottery types across the central Mediterranean is evidence of intertwined interconnections, possibly reflecting the movement of small groups of seafarers. What is now termed the ‘Cetina phenomenon’ has recently received renewed scholarly attention (e.g. Broodbank 2013, c. VIII; Cazzella, Recchia 2015; Arcuri et alii 2016; Cazzella et alii 2016; Recchia, Cazzella 2017; Forenbaher 2018), as a result of new discoveries and reappraisals of already known evidence in Croatia, Italy, Greece and Malta. Yet, many aspects remain to be understood, on both the largescale and specific regional dimensions. The two integrated international and multi-disciplinary research projects that we are developing are specifically aimed at investigating these topics. In this paper we will concisely discuss new data from Dalmatia, with particular emphasis on the area between Šibenik and Split, which is the core area of the Cetina culture, and from southern Italy (fig. 1). Finally, we will briefly present our current research projects and the preliminary results these have provided. The chronology of the Cetina phenomenon and the possibility that different phases of long-distance interconnections can be distinguished are still matters of debate, partly as a result of the scarcity of 14C dates (recently Jung, Weninger 2015; Forenbaher 2018). Some scholars (e.g. Maran 2007) have proposed that this phenomenon developed in the last centuries of the 3rd millennium BC, mostly corresponding to the Early Helladic III phase in Greece. However, A. Cazzella and one of the authors have pointed out that this phenomenon might have begun earlier and that there could have been two distinct phases of interaction involving the western Balkans, western Greece, southern Italy, Sicily and Malta, one starting in the mid-second millennium BC and one around 2250 BC (Recchia, Cazzella 2017). Supporting evidence for this hypothesis is provided by phase-sequences recognised in contexts located outside Dalmatia that yield Cetina-type and EHIII-type pottery, such as Olympia (New Museum and Altis; Koumouzelis 1980; Rambach 2004) and Malta (Thermi ware and Tarxien Cemetery; Cazzella, Recchia 2015). Apart from central Dalmatia, the Peloponnese and Ionian Islands might also have played an active role in these long-range interactions, especially as regards maritime contacts with Sicily, Malta, the Aeolian Islands and perhaps central-southern Apulia."
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Zor

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 655
Одг: Југоисточна Европа - ДНК резултати
« Одговор #13 послато: септембар 02, 2018, 11:52:51 поподне »
У вези са овиме треба обратити пажњу на следећи рад албанске археолошкиње Маје Гори:

https://www.academia.edu/36936788/The_Cetina_phenomenon_across_the_Adriatic_during_the_2nd_half_of_the_3rd_millennium_BC_new_data_and_research_perspectives

Изгледа да "цетински феномен" није обухватао само источну већ и западну обалу Јадрана, као и Сицилију, Малту и Еолска острва северно од Сицилије и да су његови носиоци биле мале групе мобилних помораца. Чини ми се да се ово лепо уклапа са распрострањеношћу J2b2-L283.

 Видим да је нови рад, гледао сам већ неке од ових новијих на које се реферира.
 Да постојале су испоставе Цетинског типа и у Италији. Мислим да се Раф у свом раду ту осврнуо на присуство CTS1273/CTS5856- грана у Италији, сад ево знам за више потврђених или вјероватних E-Y30977/PH1246 у Италији, неки можда нису ту од прије 4000 г. али мислим да неки вјероватно јесу.

 И Раф је ту спомињао могућу везу L283 и са Цетинском културом. Међутим оно што је по мени велики проблем јесу ови налази из Ваника. Код ове а и многих других археогенетских студија узорци су често са неких нових локалитета, без неког објашњења о презицној култури и често са оскудним информацијама о ономе што је нађено што приморава мене или било кога другог да сам тражи прецизно којој археолошкој култури припадају. По својим обиљежјима налази из Ваника упадају у Посушку или Динарску културу средњег бронзаног доба, за коју важи да није ни близу истовјетна са Цетинском, односно и поред просторног распореда који се често поклапа, везе између њих су биле врло ограничене.

 L283 није генерално заступљен у Италији процентуално, нпр. у регионалној студији са 884 узорка, само 1.47 % у цијелој Италији. Мислим и да се јавља чешће у сјеверној Италији. На Сардинији постоји онај велики узорак из студије Francalacci од 1200, и ту такођер је L283 на сличном нивоу, међутим разлика су доступни дубљи СНП-ови из те студије и доминација старијих грана L283 у односу на нове, што на другим подручјима није случај.

 Ја сам за Посушку/Динарску културу тражио даље извориште и за њу се заиста спомиње Италија као мјесто са којим она има везе.

 Задње што сам писао, узорци L283 по аутосомалној индоевропској компоненти се не уклапају у Вучедол/Јамнају, за разлику од овог познијег узорка I3313 чија се индевропска компонента уклапа у Вучедол.
 Због старијих грана а и одлика културе, извориште J-L283 се треба тражити у Италији, с друге стране за E-V13 је већ сад очито да на Балкану то не може бити: југ Балкана нити исток Балкана јер је PH1246 на југу је слаб и неразноврстан а на истоку PH1246 не постоји и гледајући хаплотипове из студија то се неће битно мијењати. Док на западу већ постоје потврђени PH1246 у виду Васојевића (којима је матица западно од Дрине) и Рајовићи који немају неких поклапања с другима, уз могуће Братиће који су на 23andme потврђени као V13+ а могли би иако имају чудан хаплотип по неким кључним маркерима бити E-BY14150, а такођер би се можда у E-BY14150 уклополи и Шаранци због 390, на 448 они имају повећану вриједност умјесто смањене код E-BY14150 али то може бити и знак нестабилности на том маркеру односно двоструке мутације на том маркеру. Ако јесу E-BY14150 биће веома удаљени од осталих припадника ове гране (посебно Братићи).

 Тако да то вуче на запад Балкана као извориште V13. Ван Балкана опција би била Молдавија гдје се јављају у анонимној студији хаплотипови који изгледају као PH1246 и то више грана, и то би се могло повезати са E-M78 из Трипољске културе, у ком случају би реконструкција миграција V13 била много тежа.
 Рекох и обзиром да овај узорак I3313 осим вучедолске има и једну компоненту која се јавља у јадранском Импресу, он изгледа као Вучедол+јадрански Импресо, што није сличај код L283 узорака..

 Такођер Цетинска култура има своје испоставе у виду Бубањ Хума III, Арменохори групе, и у односу на Динарску културу радило се о више номадском становништву за разлику од становништва Динарске културе које је преферирало градине, што се чини добрим да објасни доста већу распрострањеност V13 источније. У том смислу највећи је проблем нпр. повезати ту гране као S-7461 која је изразито источно-балканска.

 На простору Албаније, Цетинска група је имала Малић а Динарска Незир испоставе, и за прве би се можда могли везати неки албански резултати попут CTS5856* са југа Албаније или "Нивица кластер" Z5018*. А албански J-L283 имају и више кандидата за везе са Незиром, јер код V13 Албанци имају више млађих грана које имају везе и са другим подручјима и сигурно се нису почеле ширити са подручја Албаније попут L241 или CTS9320.. Или неких још познијих "дођоша".
 
« Последња измена: септембар 02, 2018, 11:56:31 поподне Zor »