Занимљива су ми два питања у вези положаја нахије Бања и Мокре Горе (у периоду пре припајања Кнежевини Србији 1833) у управној и црквеној организацији тог дела Османске државе.
Пошто нисам наишао на експлицитне одговоре, замолио бих за помоћ бољих познавалаца.
У књизи "Бања на Лиму код Прибоја", М. Марјановић наводи да је "нахија Бања после 1790. године постала део кадилука Нова Варош", што је први и једини помен ове нахије изван вишеградског кадилука на који сам наишао. Пошто у периоду Карађорђевог устанка, па све до доношења Хатишерифа из Гилхане 1839. године, аутори користе искључиво назив: кадилук Стари Влах или старовлашки кадилук, а В. Шалипуровић експлицитно наводи седиште овог кадилука у Новој Вароши, очигледно је да се ради о истом кадилуку!
1. Иако у литератури нисам експлицитно пронашао, изгледа ми као реална претпоставка да је Мокра Гора (пре њеног припајања Кнежевини Србији 1833. године "у саставу Старовлашке капетаније") припадала нахији Бања (као 1604) у кадилуку Стари Влах и босанском санџаку?
У књизи "Мокра Гора: антропогеографска и етнолошка истраживања", М. Бешлић наводи да су "1834. године села Мокра Гора, Заовине, Растиште и Јагоштица припале Кнежевини Србији и Мокра Гора је одвојена од Загорске митрополије."
2. Није ми јасно која је то Загорска митрополија од које је Мокра Гора одвојена? Ако је ово село тада припадало нахији Бања, било би ми логично да је истовремено припадало Бањској парохији у Дабро-босанској митрополији али немам експлицитан (литерарни) доказ? Или можда Рашко-призренској митрополији као нововарошка села???
