Јесте, ево ја узех да за једну ређу славу – Илиндан, претражим називе за свечаре:
• илинштаци:
o др Јован Вукомановић, Паштровићи, 1960, стр. 286
Сви свечари који славе истог свеца зову се по њему заједничким именом: Никољштаци, Митровштаци, Петровштаци, Илинштаци итд.
o Сима Ћирковић, Речник архаизама, стр. 31
илинштак, месец јул; време жаропека, великих врућина (око Илиндне); онај који слави Илиндан.
o Група аутора, Речник српскога језика, Матица српска, 2011, стр. 452
илинштак. 1. месец у који пада Илиндан (према старом календару), јул. 2. онај који слави Илиндан.
o Andrija Jovićević, Riječka nahija u Crnoj Gori, 26 Zbornik za narodni život i običaje južnih Slavena 1926, стр. 293
Taj dan svaki proslavi što najljepše može, a zove se slava, kršino ime, svetac. Ро svecima, oni koji ih slave, zovu se Nikoljštaci, Đurđevštaci, Miholjštaci ili Aranđelovštaci, Ilinštaci.
• светоилинци:
o Радослав Љ. Павловић, Копаоник, стр. 277
Илинчани: Симоновићи, Радисављевићи, Белићи, Миловановићи, Николићи, Алексићи, Миладиновићи (18 кућа, Св. прор. Илија) у Бабици и Присоју су од светоилинаца из Лукова.
У општини Шид постоји насеље Илинци, па је ктетик од Илинци – Илинчани (Маријан Јелић, Етници и ктетици у Војводини)
Као што Ојлер написа за Јовањдан пре мене, слично сам и ја нашао сада за Илиндан. У речнику се препознаје назив илинштаци, а за назив светолиници сем нашао само код Радослава Р. Павловића. Такође, термин илинчани може да значи и становнике насеља Илинци (код Шида).
Очигледно су називи са наставком -штаци присутнији у динарским крајевима. Иако су можда рогобатни за изговор, чини ми се да је одмах јасно да се ради о свечарима.
То не значи да ове друге називе не треба користити. Mислим да их можемо користити за именовање родова у источнијим карајевиматамо где су присутни такви називи.
