Милошевићи су старо и разгранато дробњачко братство, чија је матица село истог имена код Шавника. Населили су се прво у Бијелој, па основали данашње село Милошевиће, после се исељавали на Добра Села, а одатле у Буковицу и Меруљу. После 1878. и припајања Језера Црној Гори, Јакићи и Чупићи се исељавају у Меруљу. Пре тога нико од Милошевића није стално насељен на Језерима. Све ове податке можете наћи код Лубурића и код Караџића и Шибалића који су практично само допунили Лубурићеву монографију, евентуално кориговали.
Оно што нам је познато је да су Милошевићи јако разгранато братство и да у родословима не могу да нађу никакве везе између својих далеких предака. Нпр. сами Јакићи сви потичу од три човека која су живели средином 18 века а не зна се у каквом су сродству били. Као и код других разгранатих, старих, динарских братстава могуће је да нису сви сродни по мушкој линији и да је било прибраћивања. Припадници ових братстава одавно склапају бракове међу собом што исто указује на њихово рано одвајање на огранке.
Што се славе тиче, као што сва дробњачка, новљанска, братства славе Ђурђевдан и још једну славу, тако и Милошевићи славе уз Ђурђевдан Усековање главе Светог Јована Крститеља, 11. септембра. Неке куће овог братства су током 19. века промениле славу и почеле да славе Светог Јована Крститеља. 20. јануара. Данас већина потомака овог братства у самом Дробњаку, слави Ђурђевдан и не прислужује ниједну славу. Многи су прислуге оставили још у 19. веку.
Што се тиче исељених припадника овог братства знамо да су се Чупићи скоро сви у 18. веку иселили у Србију и да је у Дробњаку остао само Станиша од кога су сви данашњи дробњачки Чупићи. Иста је ситуација и са Јакићима. Знају за исељенике у околини Пљеваља. Вемићи знају за исељенике на Гласинцу. Скроз су исељени Чарапићи, који су били најближи Чупићима. Не зна се где су одселили. Баљуше на Гласинац, а Вучинићи у околину Пљеваља и у Бјелопавлиће. Маринковићи су изумрли.
Као и у сваком братству постоје "јаче" и "слабије" куће. Пошто се ради о патријархалном, динарском, племенском окружењу, јаче куће се оне коју су познате по јунаштву, ратовању, хајдуковању, кнежевима, поповима и уопште угледним људима. И ако су многе "јаче" куће биле малобројније и сиромашније од "слабијих". Огранци Милошевића знају који су од њих "јачи" а који "слабији" па су према томе додељивали једни другима надимке углавном негативне конотације. Међу огранцима овог братства колико знам није владала нека велика слога па је долазило и до чарки а пар пута и до крвне заваде па су често да би умирили крв, кумовали једни са другима. Колико је мени познато немају неку јачу свест о заједничком пореклу, сем површне и не држе се много заједно као нека друга дробњачка братства, што опет указује на њихово далеко заједничко сродство. Сама чињеница да ни поједини огранци не знају ко им је био заједнички предак, а камоли ко је родоначелник читавог братства, указује на њихово давно раздвајање, можда још и пре доласка у жупу Комарницу.