Светски ДНК месец 2026

[Драган Обреновић]

Друштво српских родословаца „Порекло“ организује традиционално ДНК тестирање поводом Светског ДНК дана 25. априла. Акција "Светски ДНК месец 2026" ће трајати од 20. априла до 20. маја 2026. године. Позивамо све заинтересоване да се пријаве (формулар за пријаву биће постављен на порталу "Порекло" у понедељак 20. априла).

Цена тестирања је изузетно повољна – уместо пуне цене од 13.000 динара, током Светског ДНК месеца цена тестирања биће 7.000 динара.

Напомињемо да се тестира Y-ДНК хромозом што значи да је могуће да се тестирају искључиво мушкарци. Добијени резултат је на 25 маркера, а по добијању резултата стручњаци Српског ДНК пројекта даће кратко тумачење резултата. Тестирани ће добити и сертификат који заједнички издају Биолошки факултет Универзитета у Београду и Српски ДНК пројекат.

Број кандидата за тестирање је ограничен па вам препоручујемо да се пријавите на време!

Резултати ће бити објављени у табели Српског ДНК пројекта.

Српски ДНК пројекат је пионирски подухват Друштва српских родословаца „Порекло“ основан септембра 2012. године, а до данашњег дана тестирано је преко 7.000 људи.

Захваљујући Српском ДНК пројекту до данас је откривено на стотине генетичких профила старих родова и племена.

Будите и Ви један од оних који ће на овај начин сазнати своје порекло.

Више информација о тестирању преко Друштва "Порекло" можете наћи у овом чланку:
https://www.poreklo.rs/dnk-testiranje-preko-drustva-poreklo-najcesca-pitanja-i-odgovori/

Добро дошли у свет генетичке генеалогије!

[Зрно]

Прва тура тестираних:

1. Сарић (Ђурђевдан), Висока/Ариље
2. Стевић (Ђурђевдан), Ратковићи/Сребреница
3. Гојковић (Ђурђевдан), Зимић/Крњак (Кордун)
4. Секулић (Мала Госпојина), Бандићи/Подгорица
5. Јовановић (Св. Мина), Боранци/Брус
6. Вячеславович Яруев (нема), Чебоксари/Русија
7. Исаковић (Мратиндан), Бадовинци/Богатић

[Зрно]

7. Исаковић (Мратиндан), Бадовинци/Богатић

Припада хаплогрупи R1b-PF7562>PF7563 и ради се о низводној грани FT44409, за коју је карактеристична вредност DYS385=12-15. Још прецизније га можемо сврстати у род Мратинштака, у коме сада има 5 тестираних. Осим заједничке славе, сви су са територије Војводине и Мачве. Само по вредности маркера не можемо издвојити ништа специфично по чему би се разликовали од Никољштака и Алимпијевштака који су такође FT44409. Симоновић из Идвора је Мратинштак који је радио дубински тест и свакако се то препоручује Исаковићу. Од презимењака из истог места Исаковић се разликује на 3 маркера. Тестирани поседује повишену вредност DYS391=12 (модална је 11) и снижену DYS481=22 (уместо 23), па то ствара веће разлике. У роду су још Максић из Гргуреваца (Сремска Митровица) и Будимац из Стапара (Сомбор).

Позиција на стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-BY16680/

Тестирани је написао да су по предању са Косова и Метохије. По литератури су уз више других презимена настали од Бијуклића који су досељени из Ужичке Црне Горе.
https://www.poreklo.rs/2012/10/04/poreklo-prezimena-mesto-badovinci-bogati%c4%87-ma%c4%8dva/

[Зрно]

3. Гојковић (Ђурђевдан), Зимић/Крњак (Кордун)

Припада хаплогрупи I2a-PH908. Не поседује неке ретке вредности маркера, а најмање разлика на 25 упоредивих има са двојицом који славе Ђурђевдан, као и он, што је већ нешто конкретно. Први од те двојице је географски близак, а у питању је Љубојевић из Почитеља код Госпића. Гојковић има вредност DYS458=17, а други има 18, и то им је једина разлика. Други је Тохољ из Крајпоља код Љубиња, од којег се разликује на DYS389II, пошто Тохољ има снижену вредност 29, што је изузетно ретко. Постоје још двојица Херцеговаца који су сврстани у род Тохоља, од којих се Гојковић разликује на 2 маркера (Тољевић и Топаловић). Свакако, према генетичком резултату и истој слави могло би се претпоставити да је матица Гојковића и Љубојевића пре миграција на запад била у Херцеговини, везано за Тохоље. Према попису Лике и Крбаве из 1712. био је Милин Љубојевић са браћом у Почитељу, а за Гојковиће и село Зимић немају неки подаци.     

Зимић је био мало село, са свега стотињак становника током читавог 19. и 20. века, насељено Србима. Ту се налазило истоимено средњовековно утврђење, а до 1683. је подручје било под Турцима. Гојковићи су најбројнији род, па Вуковићи и Узелци.

[Христифор]

Да ли су акције Светски и Српски ДНК месец 2025, као и Новогодишња ДНК недеља 2026  званично окончане?

[Драган Обреновић]

Да ли су акције Светски и Српски ДНК месец 2025, као и Новогодишња ДНК недеља 2026  званично окончане?

Јесу.

[Рус]

Колико је већ тестирано?

[Nikola М]

3. Гојковић (Ђурђевдан), Зимић/Крњак (Кордун)

Припада хаплогрупи I2a-PH908. Не поседује неке ретке вредности маркера, а најмање разлика на 25 упоредивих има са двојицом који славе Ђурђевдан, као и он, што је већ нешто конкретно. Први од те двојице је географски близак, а у питању је Љубојевић из Почитеља код Госпића. Гојковић има вредност DYS458=17, а други има 18, и то им је једина разлика. Други је Тохољ из Крајпоља код Љубиња, од којег се разликује на DYS389II, пошто Тохољ има снижену вредност 29, што је изузетно ретко. Постоје још двојица Херцеговаца који су сврстани у род Тохоља, од којих се Гојковић разликује на 2 маркера (Тољевић и Топаловић). Свакако, према генетичком резултату и истој слави могло би се претпоставити да је матица Гојковића и Љубојевића пре миграција на запад била у Херцеговини, везано за Тохоље. Према попису Лике и Крбаве из 1712. био је Милин Љубојевић са браћом у Почитељу, а за Гојковиће и село Зимић немају неки подаци.     

Зимић је био мало село, са свега стотињак становника током читавог 19. и 20. века, насељено Србима. Ту се налазило истоимено средњовековно утврђење, а до 1683. је подручје било под Турцима. Гојковићи су најбројнији род, па Вуковићи и Узелци.

   

У Muster List из 1807. године за 6. компанију са седиштем у Војнићу у саставу 4. слуњског граничарског пука, пописани у Зимићу су:
1. Никола Гојковић (26), кућни број 5, син Игњатија (4),
2. Тривун Гојковић (22), кућни број 5, ћерке Петра (2.5) и Јања (1)

[Јовица Кртинић]

3. Гојковић (Ђурђевдан), Зимић/Крњак (Кордун)

Припада хаплогрупи I2a-PH908. Не поседује неке ретке вредности маркера, а најмање разлика на 25 упоредивих има са двојицом који славе Ђурђевдан, као и он, што је већ нешто конкретно. Први од те двојице је географски близак, а у питању је Љубојевић из Почитеља код Госпића. Гојковић има вредност DYS458=17, а други има 18, и то им је једина разлика. Други је Тохољ из Крајпоља код Љубиња, од којег се разликује на DYS389II, пошто Тохољ има снижену вредност 29, што је изузетно ретко. Постоје још двојица Херцеговаца који су сврстани у род Тохоља, од којих се Гојковић разликује на 2 маркера (Тољевић и Топаловић). Свакако, према генетичком резултату и истој слави могло би се претпоставити да је матица Гојковића и Љубојевића пре миграција на запад била у Херцеговини, везано за Тохоље. Према попису Лике и Крбаве из 1712. био је Милин Љубојевић са браћом у Почитељу, а за Гојковиће и село Зимић немају неки подаци.     

Зимић је био мало село, са свега стотињак становника током читавог 19. и 20. века, насељено Србима. Ту се налазило истоимено средњовековно утврђење, а до 1683. је подручје било под Турцима. Гојковићи су најбројнији род, па Вуковићи и Узелци.

Кад је тестиран Љубојевић из Почитеља напоменуо сам да су Љубојевићи у том делу Лике потомци сродника митрополита Атанасија Љубојевића, који их је, по доласку на службу у Медак (у другој половини 18. века), населио у том крају. Према сајту епархије горњо-карловачке митрополит Атанасије је рођен у Поповом пољу (Херцеговина): https://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/old_site/Episkop-Ljubojevic-c.htm

[Malesevic]

Кад је тестиран Љубојевић из Почитеља напоменуо сам да су Љубојевићи у том делу Лике потомци сродника митрополита Атанасија Љубојевића, који их је, по доласку на службу у Медак (у другој половини 18. века), населио у том крају. Према сајту епархије горњо-карловачке митрополит Атанасије је рођен у Поповом пољу (Херцеговина): https://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/old_site/Episkop-Ljubojevic-c.htm

Крајем 17. века.

Пре тога био митрополит сарајевски.

[Иван Вукићевић]

5. Јовановић, Св. Мина, Боранци, Брус, E-V13>Z1057

Припада роду прибраћених Кулиза са подручја Копаоника чија је крсна слава Св. Мина (једна од две славе које падају на тзв. Мратиндан). У односу на модални хаплотип овог рода поседује снижену вредност маркера DYS456=16 и повишену вредност маркера DYS576=18. На два маркера се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- Радосављевић, Јовањдан, Стари Сланкамен/Инђија
- Максимовић, Св. Мина, Трбуње/Блаце
- Радосављевић, Јовањдан, Стари Сланкамен/Инђија
- Степић, Св. Мина, Претрешња/Блаце
- Смилић, Св. Мина, Штава/Куршумлија

Кулизе изворно припадају грани I2-FTB90047 и матица им је у околини Мојковца, где су од овог рода остали једино Бошковићи, који су се разгранали на Фуштиће, Раковиће и Вучиниће.
https://www.yfull.com/tree/I-FTB90047/

Све породице које се називају Кулизама, а не припадају овој грани, прибраћене су Кулизама чија је нова матица постало Доње Бишево код Рожаја након што се већи део рода иселио из Потарја. Неки су им се прибратили у Бишеву, неки у Штавици, а неки у Рашкој. Овај разгранати род са Копаоника се Кулизама по свој прилици прибратио у Штавици, по којој је село Штава на Копаонику вероватно добило име.

Породица тестираног Јовановића нема предање о даљем пореклу.

Препорука за даље тестирање: дубљи генетички тест (WGS или BigY) ради утврђивања млађе гране.

[Ojler]

1. Сарић, Ђурђевдан, Висока/Ариље, I2-Y3120>S17250>Y4882>Y441928, род Ћетковића-Вајмеша

Сарићи припададају роду Маловића из Високе. Према предању, поред Сарића овом роду припадају височке фамилије Раковић, Глигоријевић, Николић и Савић, а могуће и Стаменићи и Новаковићи.
У литератури се бележи следеће предање:

Фамилија Маловића доселила се из Црне Горе, по једнима са Дурмитора, по другима из Херцег-Новог. Кад су прелазили Рзав, овце су рунима и ногама истерале пастрмку из воде. Слепи старац, који их је водио, рекао је да се ту зауставе. (Занимљиво је да су се преци свих Височана на овакав начин зауставили у Високој!). У фамилији Маловићи била су два брата: Радовац и Радован. Од Радовца потичу Раковићи, Глигоријевићи и Николићи, а од Радована Сарићи и Савићи. По другој, опет, варијанти Радована наслеђује удовица Сара са пет синова од којих су постали Сарићи, Глигоријевићи, Николићи, Стаменићи и Новаковићи. (Прва варијанта је вероватнија, јер је записана од више људи.) Сара је имала девера Саву са два сина, од којих су постали Савићи. Даље се каже да је фамилија Маловића купила два имања од неког Алексића који је живео у Ужицу, за овнове.

Сарићи су најбројнија фамилија у Високој, а исти извор о њима наводи следеће:

Куће Сарића данас су расуте. Једне се налазе у близини Савића, испод Савића главице, лево од Вигњишта идући према Срмдану. Друге су горе према Зимовнику, испод Ђаве, у Вртачама. Некад су све куће Сарића биле на “'окупу" у Долини, изнад Врела, те је остао назив Сарића мала. Први од Сарића који се јавља у тефтерима јесте Вуле Сарић. Он је записан као Савић (тефтер из 1832/33, бр. 19). Можда и то показује да су Савићи и Сарићи у неком сродству у даљој прошлости. Вуле је записан и као Јовановић (нпр. тефтер из 1837, бр. 24). И његова браћа (Вукашин, Милош и Димитрије) записани су или као Јовановићи или као Јованов(и). Стога се претпоставља да им је отац Јован. Презиме Сарић јавља се 1834. године (Милош Сарић, бројеви 22 и 18). Вероватно да је оно старијег порекла и да можда потиче од Саре коју помиње предање. Она је имала девера Саву. Због неких међусобица, Сава својим синовима промени презиме у Савић и одели се. Сара остане са својим синовима.
...
Браћа Милош, Вукашин, Вуле и Димитрије били су синови по свој прилици Јована. Године 1863. (види бр. 51) Вукашин, Вуле и Димитрије живели су (са својим породицама) у заједници. Било је 24 чељади у задрузи. Милош је живео одвојено. У пописној књизи из 1857. године записано је да је Вукашин био “член примирителног суда; Вуле је био “у лијеву руку сакат", а Милош “у лијеву ногу сакат". Вукашинова задруга је имала један плуг пољске земље, то значи у Горобиљу, Милићеву Селу или ко Ариља.

Тестирани је навео да су Сарићи, осим што су од рода Маловића, такође и из фамилије Жуна. Литература ипак не везује Сариће за некадашње Жуне, од којих данас воде порекло височке фамилије Алимпијевић, Илић, Марјановић и Милутиновић, као и Жунићи у Љубишу.

Сарић је такође навео да су у Високу досељени пре Првог српског устанка из Дробњака. Могуће је да је веза са Дробњаком изведена због постојања братства Маловића у овом племену. Дробwачки Маловићи ипак припадаји хаплогрупи I1 и роду Дробњака-Новљана, тако да нису сродни са Сарићима из Високе.

Хаплотип тестираног Сарића се разликује од модалног хаплотипа гране I2-Y3120 на само два маркера, од којих се као редак може сматрати DYS481=27. Ипак, овај маркер брзо мутира па је упитно може ли се сматрати каарактеристичним. Друга разлика, DYS576=17, се може сматрати нешто ређом али опет не и посебно карактеристичном. Све ово значи да постоји много хаплотипова који су наизглед слични хаплотипу Сарића са разликом на три или мање маркера, али је неизвесно да ли се ради и о стварној родословној блискости. Од свих њих бих издвојио род Ћетковића-Вајмеша чији хаплотипови имају највише блискости са резултатом Сарића: са хаплотипом Шекуларца из Курикућа поклапање на 23 маркера је потпуно, а у односу на хаплотип Бабића из Калудре постоји једна разлика на 25 упоредивих вредности. Узимајући у обзир да Маловићи и Вајмеши славе исту славу, те да Ћетковићи као и Маловићи имају предање о досељавању из Дробњака, уз доста ограде бих ипак сврстао Маловиће у овај род, мада би ову претпоставку свакако требало проверити додатним тестовима. Чињеница да су Ћетковићи-Вајмеши већ дубински профилисани олакшава ствар, па се провера може урадити и јефтинијим СНП тестовима, а као и увек препоручује се WGS или BigY тест.

[Небојша]

17. Живановић, Никољдан, Поћута, Тубравић, Ваљево, J2b-L283>Z638


Тестирани наводи породично предање о извесном Степану, који се између 1690-1710 доселио у Поћуту из Херцеговине, тачније околине Требиња. Имао је сина Живана, па су по њему добили презиме Живановићи. Слично предање постоји у литератури (Колубара и Подгорина, Љ. Павловића):

-Сижани (Јовановићи, Марковићи, Живановићи, Трифковићи и Никићевићи): Најстарији досељеници су Сижани, досељени пре 300 година из околине Требиња у Херцеговини или како сами за себе кажу из „дубоке Херцеговине“. Сижаниима су потомци поменуте породице и они су се раније расељавали; њих је 13 кућа и славе Никољдан.

Живановић чини исти генетички род са слављеницима Никољдана из Колубаре и Мачве. Више о њима у објави резултата Драгићевића из околине Богатића. Драгићевић уједно маркерима највише одступа од ове групе.

Пројекту приступио: Драгићевић, Никољдан, Совљак, Богатић, J2b-L283>Z631


Тестирани се одлично уклапа у генетички род Никољштака из Мачве и Колубаре, који вероватно припада подграни J2b-L283>Z638>Z631>Z1043. У питању су:

- Јевремовић, Никољдан, Доња Буковица, Љубовија
- Нићифоровић, Никољдан, Клашнић, Мионица

Ван Мачве, близак им је маркерима Петровић, Митровдан, Сокобања.

О пореклу Драгићевића, каже се следеће:

ДРАГИЋЕВИЋИ (Никољдан, 12 к); доселио се Драгић, из Црне Горе, који је убио Турчина, и морао побећи; Драгића су обесили Црнобарци, јер им је – наводно – заузео 100 ха земље; исти су род са Драгићевићима у Дуваништу.
https://www.poreklo.rs/2012/11/09/poreklo-prezimena-selo-sovljak-bogati%C4%87-ma%C4%8Dva/

Ако се упореде предања свих породица овог рода као мјесто поријекла се издваја подручје Старог Влаха, конкретно Златибора. Мада се провлачи и Црна Гора, па и Пива. Ако у Црној гори нема генетичких подударања, онда мало вјероватно.

Што се предања о Херцеговини тиче, за сада нема генетичких доказа који упућују на ту страну. Вероватнији правац је Стари Влах, а пре тога могуће простор данашње Црне Горе. Пожљено је да неко из ове групе уради дубински тест BIGY-700 ради профилисања рода.

Реч је о подграни: J2b-L283 > Z638 > Z631 > Z1043

FTDNA стабло: https://discover.familytreedna.com/y-dna/J-Z1043/tree

[Драган Обреновић]

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Акција Светски ДНК месец 2026 првобитно је планирана да траје од 20. априла до 20. маја 2026. године.

Међутим, због великог броја пријава које су пристигле током јучерашњег и данашњег дана, а које и даље пристижу, одлучили смо да акцију продужимо за још два дана.

Нови крајњи рок за пријаву, уплату и достављање узорака је петак, 22. мај 2026. године.

На овај начин желимо да свима који су се пријавили у последњем тренутку омогућимо довољно времена да благовремено изврше уплату и доставе узорке.

[ASimovic]

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Акција Светски ДНК месец 2026 првобитно је планирана да траје од 20. априла до 20. маја 2026. године.

Међутим, због великог броја пријава које су пристигле током јучерашњег и данашњег дана, а које и даље пристижу, одлучили смо да акцију продужимо за још два дана.

Нови крајњи рок за пријаву, уплату и достављање узорака је петак, 22. мај 2026. године.

На овај начин желимо да свима који су се пријавили у последњем тренутку омогућимо довољно времена да благовремено изврше уплату и доставе узорке.

PS Izbacili ste spisak sa samo prvih 7 testiranih, a izbacen je rezultat 17og testiranog. Da li mozete da okacite spisak testiranih pa da lakse ispratimo da li ima neko iz kraja koji nam je zanimljiv da se testirao?

[Radul]

4. Секулић, Мала Госпојина, Бандићи/Даниловград, J2а-FT413312

Породица Секулић из Бандића припада хаплогрупи J2a-Y230579 > FT413312, генетичком роду Пјешиваца и Цуца чији је филогенетички низ следећи:

J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-PF5087 > J-PF5116 > J-PF5119 > J-CTS4800 > J-L558 > J-M67 > J-Z1847 > J-Z500 > J-M92 > J-Z508 > J-Z504 > J-CTS4132 > J-Z8096 > J-S8230 > J-Z38463 > J-SK1357 > J-SK1356 > J-Y230579 > J-FT386622 > J-FT386622 > J-FT385487 > J-FT413312.

Секулићи су једно од братстава насталих из некадашњег матичног братства Бандића у Команима. Према породичном предању, раније презиме Секулића било је Благотић. Сами Бандићи представљају велику групу братстава који су име добило по старом истоименом братству у Команима. Према предању, потичу од Радоње Ивановог, који се из Цуца доселио у Бајице са браћом Ненојем и Раичем. Радоњини синови Вук и Секула касније су прешли из Бајица у Милате у Команима, одакле се временом развио већи број братстава.

Од Бандића потичу Баровићи, Беговићи, Вукадиновићи, Вуковићи, Драгутиновићи, Ђурановићи, Радоњићи и Секулићи, док су се Секулићи даље разгранали на Милутиновиће, Павићевиће, Петровиће и Ћираковиће. Као и нека друга братстава орловићког предања, раније су славили Јовањдан, али је временом дошло до замјене славе и приславе, тако да данас славе Малу Госпојину, док Јовањдан прислужују.

Резултат Y-ДНК тестирања породице Секулић у потпуности потврђује предање.

Шта даље
Препорука за даље тестирање WGS или BigY тест, да одредимо тачну позицију унутар генетичког рода Пјешиваца и Цуца.

[Atlantische]

24. Ристић, Ваведење, Београд

Припада хаплогрупи G2a-L140, највероватније подграни Y65645.

Иако поседује веома специфичан хаплотип и по свему судећи припада прилично реткој подграни, Ристић ипак има неколицину поклапања и то из две различите етнографске области. То су са једне стране припадници већег генетичког рода са подручја Понишавља и Шоплука о којима је подробније писано овде. Са Петровићем из Сићева код Ниша има потпуно поклапање на 25 упоредива маркера.

Поклапање које завређује још више пажње због предања које је навео тестирани јесте Димовски из Лознана у Битољској котлини, подударају се на 20/20 маркера. Наиме, у упитнику се наводи податак да су Ристићи у Београд досељени из Крушева, док даље информације говоре о томе да је најстарији познати предак Мата био називан Македонцем. И породична слава Ваведење је најучесталија управо на подручју западне Македоније. Остаје отворено питање у каквој и колико блиској вези су Македонци са хаплотиповима са југоистока Србије.

Како је Димовски на YFull стаблу присутан у грани Y62233 старој свега неколико стотина година заједно са непознатим резултатом са Небуле, најбржа и најефтинија провера повезаности са њим била би SNP тестирање.

[Зрно]

Друга тура тестираних:

8. Михајловић (Никољдан), Шантаровац, Јагодина
9. Топалов (Игњатијевдан), Бачка Паланка   
10. Стојменовић (Аранђеловдан), Врбово, Владичин Хан   
11. Златановић (Никољдан), Горње Кусце, Гњилане   
12. Васић (Аранђеловдан), Мудраковац, Крушевац   
13. Стефановић (Стевањдан), Мишар, Шабац   
14. Комленић (Никољдан), Приједор   
15. Мићић (Ђурђевдан), Селанац, Љубовија   
16. Ђаковић (Стевањдан),   Ресник, Крагујевац   
17. Живановић (Никољдан), Поћута, Тубравић, Ваљево
18. Маринковић (Аранђеловдан), Крушевац   
19. Матијевић (Ђурђевдан), Мало Крчево, Мајур   
20. Добромировић (Петковдан), Злот, Бор   
21. Петковић (Јовањдан), Луњевица, Горњи Милановац   
22. Шипић (Никољдан), Средска, Призрен   
23. Турковић (нема), Залуг, Пријепоље   
24. Ристић (Ваведење), Београд   
25. Хаџи-Јованчић (Никољдан), Лесковац   
26. Живадиновић (Никољдан), Сокобања
27. Павловић (Ђурђиц), Ваљево   
28. Мајсторовић (Никољдан), Удбина   
29. Предраговић (Јовањдан), Милосавци, Лакташи   
30. Поповић (Никољдан), Кикинда   
31. Лучић (Никољдан), Пале   
32. Новаковић (Јовањдан), Шибеник
33. Гајић (Аранђеловдан), Доња Микуљана, Куршумлија   
34. Батало (Василијевдан), Примишље, Слуњ

[Зрно]

10. Стојменовић (Аранђеловдан), Врбово, Владичин Хан   

Припада хаплогрупи R1b-Z2103, а вероватно се ради о низводној FGC43622>Y5587. Једино дубинским тестирањем у иностранству би се могла знати тачна позиција на стаблу. Ово је само претпоставка да је у тој грани:

https://www.yfull.com/tree/R-FGC43622/

На само једном маркеру од упоредивих 23, разликује се од Илића из Врања који слави Савиндан. Стојменовић има вредност DYS439=12, а Илић снижену на 11. С обзиром да му је то по маркерима најближи тестирани, а уједно и географски врло близак, сврстани су у исти род. На 3 маркера се разликује од неких са Косова и Сикимића из Херцеговине.

Тестирани је написао да су дошли из села Осларе код Бујановца, а да је породични надимак - Шипини. У литератури су записани као Шипини:

https://www.poreklo.rs/2016/12/02/poreklo-prezimena-selo-vrbovo-vladicin-han/?script=lat

[Зрно]

15. Мићић (Ђурђевдан), Селанац, Љубовија   

Припада хаплогрупи R1b-PF7562>PF7563 и низводнијој FT44409, за коју је карактеристична вредност DYS385=12-15. Мићић поседује ретку повишену вредност DYS481=24. Најсличнији на 23 упоредива маркера су му Никољштаци, географски удаљенији (Николић и Петровић-Куршумлија, Костић-Јагодина, Павловић-Нови Пазар, Лововић-Пријепоље), а ради се о 2 или 3 маркера разлике. Од географски много ближих припадника FT44409, који славе Алимпијевдан (Подриње, према Ваљеву), разликује се на 5 маркера.

https://www.yfull.com/tree/R-BY16680/

У литератури (“Соколска нахија” Љубе Павловића) и стању из 1930. године, пише следеће за Мићиће:

Мићићи под Липником. Од старине су рудари; дошли из Осата, од Сребрнице, а тамо однекуда са запада. У Сребрници су копали руде, па су отуда прелазили по истом послу овде, где су се понеки рудари стално населили и одавде опет прелазили Сребрници, тумарали по србијанским, босанским и чак свима балканским рудницима. Никад их се није много могло задржати у месту; раније су били само рудари, а данас се отимају да буду и земљорадници. Говоре западним дијалектом (18 к.; Св. Ђурђе).