Поштовани,
У оквиру истраживања порекла становништва села Космовац, дошао сам до одређених налаза, али и више отворених питања, па бих замолио за мишљења и евентуалне допуне.
На основу доступних података и породичног предања:
Најстарији познати рођак је Ђора који је имао сина Дамњана (по коме су остали наследници добили и презиме Дамњановић), Дамњан је имао синове: Јанко 1796.-1911. (у предању познат као Јанко Мечкар), Рака и Јован (по коме су две фамилије добиле презиме Јовановић) и ћерке: Рада, Марија и још једну којој не знам име.
Род Дамњановића у селу слави Свети Алимпије Столпник, слава је релативно ретка у српском етничком простору, што указује на могућност уже родовске повезаности;
Црквене матичне књиге за ову парохију (крштени/венчани/умрли) нису ми доступне, јер нисам могао да их пронађем у оближњем манастиру у Вети и у црквама које су најближе селу Космовац.
У Костићевој књизи село се помиње у више наврата почевши још од 530-552 године у контексту рудокопа око села, манастира Св. Јована у Космовачком атару, Латинском гробишту које је припадало Римљанима.
Првобитно село Космовац (које је било на месту рано средњовековна насеобина) је измештено (премештено) 1699. године 2 Km од првобитног места после куге која је захватила више села у Белопаланачкој котлини.
О селу сам пронашао и део података у књизи Живота В. Јоцић – Белопаланачка насеља у писаним изворима до 1877.године, Гееографска енциклопедија насеља србије 01 страна 112, Белопаланички зборник бр.1 (страна 95), Белопаланички зборник бр.4 (страна 259), Белопаланачки зборник 5 (страна 57 и 58), Белопаланички зборник бр.5 (страна 168), Белопаланачки зборник 6 (страна 83), Белопаланачки зборник 6 (страна 86 и 87), Белопаланички зборник бр.7 (страна 408), Белопаланички зборник: 8-9 (страна 13), Белопаланички зборник бр.10-11 из 2016 године (страна 388), Белопаланички зборник бр.12 из 2017 године (страна 165, 166), Белопаланички зборник бр.15 из 2019 године (страна 251), Белопаланички зборник бр.16 (страна 143), Белопаланички зборник бр.16 (страна 175), у књизи: Богата Књижевна продукција о Белој Паланци (страна 257), „Лепа, занимљива и мање позната места у пиротском крају“ Горан Митић (страна 297).
Село се спомиње у:
1. У Скраћеном регистру кадилука Пирота на бугарском од Амедоски, Катић село
(Космовач) се спомиње да је 1530.године било празно јер су сви становници помрли од куге:
2. Спомиње се село (Kosmofça) и у MAD 506 NUMARALI SEMENDIRE LIVASI ICMAL TAHRIR DEFTERI(937-1530);
3. Овде је уписано село (Kosmofça) на карти али га у попису нема RUMELİ EYALETİ (1514-1550) карта (26. 1530 TARİHİNDE PAȘA(SOFYA) LİVASI BERKOFÇA VE ŞEHİRKÖY KAZALARI) на страни 916.
На основу славе, предања и општих миграционих токова, као и по различитим предањима разматрам неколико могућих праваца порекла: јужни правци (простор Косово и Метохија, па чак и Грчке), динарски правац (Херцеговина и Црна Гора)
Ове претпоставке заснивам пре свега на реткости славе и познатим миграционим кретањима становништва у 18. и 19. веку.
1. Да ли постоје доступни дефтери који обухватају овај крај?
2. Да ли је неко већ издвајао податке за овај простор (становништво, пореске јединице, тимари)?
3. Да ли је неко наилазио на Дамњановиће са истом славом у другим крајевима?
4. Постоје ли забележени родови са славом Св. Алимпија који би могли бити сродни?
5. Да ли постоји нека већ формирана родовска група везана за ову славу?
6. Да ли постоје подаци о више таласа досељавања у селу?
7. Постоје ли објављени радови или теренска истраживања за овај крај?
Тренутно покушавам да укрстим више типова извора (предање, слава, историјски извори), па би сваки конкретан податак – чак и индиректан – могао бити од значаја за даље усмеравање истраживања.
