Чувени Цинцари из Преображења код Врања, пореклом из Доње Белице и Охрида

[Акса]

Постоје већ две теме на форуму о преображењским Цинцарима код Врања:     https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5626.0#msg144902
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6121.0#msg158157   
Отварам нову тему која ће да обухвати насеље Преображење, породице које су тамо живеле, њихово порекло, досељавање и исељавање из Преображења.

Биће речи о трговачкој делатности Преображенаца, као и о трговачким и занатлијским породицама које су оставиле значајан траг у привредном и друштвеном животу Врања, али и шире у Србији.
Посебна пажња биће посвећена најистакнутијим и најпознатијим личностима које потичу из Преображења.

Опис села:
Село Преображење се налази у клисурској долини, кроз коју протиче преображањска река. Смештено је 12 километара јужно од Врања и 18 километара источно од Бујановца
Према неким изворима прва школа у Преображењу је почела са радом 1833., а према неким другим изворима 1856. године.

Трговина о занати:
Преображенци су познати по трговини и занатима. Некада су се бавили кириџилуком, док није било путева и железничких пруга. Они су робу превозили караванима и одржавали везе са удаљеним крајевима. Они су били: самарџије, калајџије, казанџија, опанчари, обучари, терзије, грнчари, поткивачи, ковачи, сарачлије, бојаџије, месари, пекари..

Међу Преображенцима било је чиновника, официра, банкара, просветних радника и др. Тако су, поред заната и трговине, оставили траг и у државној служби, војсци, банкарству и просвети.

Порекло Преображенаца:
Према етнологу Ристић Т. Николићу који је проучавао Врањску Пчињу током 1903 године, бележи следеће: Преображење се дели на три махале: Горњу, Доњу и Краљевску Махалу.
Село има преко 80 кућа; Доња Махала је највећа и има око 40 кућа, док су остале у Горњој и Краљевској Махали.

Доња Махала: Ћаминци, Бучкини, Пајзитовци, Биљарци и Аличови.
Горња Махала: Паликућинци, Каракуљци, Дучинци, Бичинци, Смиљанини, Чонтини, Маринчићи и Лунгинци.
Краљевска Махала: Самарџићи, Млађинци и Калајџије.

Крсне славе:
■ Биљарци (Јовандан), Пајзитовци (Ђурђевдан), Паликућинци (Св. Атанасије)
■ Лунгинци (Митровдан), Сирминци (Аличови), Бићинци (Митровдан)
■ Ћаминци ( Митровдан), Чонтини , Маринчићи, Баба-Алтнини (Смиљанци)

Према Ристи Николићу све породице су цинцарског порекла, осим две-три породице које нису Цинцари: Дунчини, Самарџићи и Млађини.

Поуздано се зна да су: Биљарци, Паликућинци и Пајзитовци дошли из Доње Белице, села близу Охрида. Сматра се да су: Ћаминци доселили из околине Битоља, а остали – горе поменуте породице су, према предању, из околине Охрида, али не знају из ког су села доселили.

Јован Ф. Трифуноски је проучавао Врањску Котлину током 1951-1955 године и он је забележио следеће породице:
Данашње становништво Преображења може се поделити у групе:
1. Старији српски родови влашког-цинцарског порекла: Паликућинци (6 к, Св. Атанас), Кујунџије (1 к, Св. Арханђео), Пајазитци (1 к, Митровдан), Шаркови (1 к, Св. Атанас), Бицини (1 к, Св. Атанас), Биљарци (1 к, Сар Константин и Царица Јелена).
2. Старији родови српског порекла: Кркуљци (2 к, Св. Никола), Крљевчани (3 к, Св. Арханђео), Дучинци (1к, Св. Арханђео).
3. Најновији српски досељеници из разних околних села Током 1951-1955  у Преображењу ових досељеника је било 37 кућа. То су углавном били домазети из околна села, који су након 1878. године, долазили на женину кућу.
4. Ромска породица: Било их је (2 к) и били су досељени из оближњег села Вишевца.

Познато је да код Цинцара крсне славе нису дубоко укорењене и да није постојао континуитет у њиховој прослави. Као православци, они су у својим селима славили сеоске славе, имедан и друге локалне обичаје. Због непостојања континуитета крсних слава, унутар једног рода истог порекла, може бити више различитих слава.

[Акса]

Зашто су дошли у Преображење:
Они се нису иселили из Белице и Охрида због економских тегоба или сиромаштва. Једна од претпоставки, која је вероватно приближно тачна је да су били у сукобу са неким околним Арбанасима због нетрпељивости. До сукоба је долазило због пашњака и трговине, завидни Арбанаси можда су им преотели робу или су им убили неког првака. Они су сковали план како да им се освете,  а осветили им се тако што су им попалили куће. У тој паљевини могуће је да је било и жртава. Неке преображањске породице имају родовски надимак "Паликућинци,, и вероватно су због тога тако прозване. Због безбедности и ограничено кретање нису могли да опстану у том крају и да се баве трговином и занатима, па су се зато одлучили на сеобу.

Из Доње Белице потичу српске војводе Јанко и Марко, браћа од стричева. У њиховим биографијама, помињу се сукоби са Турцима, то под Турцима се подразумевају Арбанаси.

Време и досељавање:
Они су досељени у Преображење између (1780-1790) године. Др. Трифуноски је 1951. забележио пасове код исељених Биљараца у Биновцу код Сурдулице:

Знају за ову генеалогију: ■ Јордан, 66 година – Михајло – Трајко – Миша – Коста. Коста се доселио из Доње Белице у Преображење.

Преображенци су потомци више досељених мушких глава. Јер већ почетком 19. века досељавају се у тадашњу варош Врање, а могуће је да су неки од њих у то време ишли и према Нишу и Београду, ради трговине и заната.

Преображенци су углавном према предању сви досељени из Доње Белице и Охрида. По свему судећи сви су из Доње Белице, али неке породице у предањима памте само Охрид.
Цинцари у Доњој и Горњој Белици код Охрида, односно ближе Струги се досељавају после пада Москопоља 1769 године након прогона и потискивања који ће уследити од стране османских власти и њихових слуга и извршиоца муслиманских Арбанаса. Цинцарске породице које су се доселили у Доњој и Горњој Белици су пореклом из данашњег округа Корче у југоисточној Албанији, то је територија око Москопоља-Корче-Поградеца.

Генетско порекло Преображенаца:
Према досадашњим резултатима Y-ДНК тестирања, из Преображења са исељеницима има три-четири тестираних. Сви до сада тестирани имају исти хаплотип и припадају хаплогрупи: R1a-Z280>YP237>YP335. Утврђено је да су тестирани Паликућинци/Паликуће са крсном славом Св. Атанасија, као и Манићи-Мечкари са крсном славом Св. Арханђел.

Постоји тестирана породица Бушо из Поградеца, тестирана преко 23андМе. Породица Бушо је несумњиво цинцарског порекла. Припада хаплогрупи R-YP335. 
Иако за породицу Бушо не постоји хаплотип, велика је вероватноћа да има заједничко порекло са Преображењцима. Ово има смисла јер цинцарске породице из Доње и Горње Белице потичу управо из округа Корче.
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=183.2100#msg203266



Исељени Преображенци (подаци датирају из 1951-1955, Ј. Трифуноски)

Калајџици у Собини (Врање), (1 к., Св. Арханђео), потичу од посрбљеног Цинцарина; он је живео у Преображењу, па је као калајџија прешао у Врање, а одатле у Собину.
Калајџици у Декутинцу (Владичин Хан), (2 к, Митровдан), дошли су као калајџије из Преображења. Они су посрбљени Цинцари – знају „и по нешто влашки “.
Мишићи у Житорађу (Владичин Хан), (1 к., Митровдан), посрбљени Цинцари („Грци“) су досељени из Преображења а тамо су дошли из Македоније. За њих се прича да воле трговину и лакши живот.
Инџа у Прекодолцу (Владичин Хан), (1 к., Св. Никола), су из Преображења. Овде је био поткивач, затим се оженио и постао домазет. Доселили су се у Преображење као Цинцари однекуд из Македоније.
Мечкари у Масурици (Сурдулица), (6 к., Св. Арханђео), су досељени из Преображења. Имају рођаке у Биновцу, Владичином Хану и Сурдулици. И у Преображењу су били однекуда досељени, вероватно као Власи из Македоније.
Јањевићи или Грци у Јелашници Сурфдулица), (2 к., Св. Никола), су из Преображења дошли у Врање, па одатле у Јелашницу. Даље порекло им је из Македоније.
Власи у Биновцу (Сурдулица), (4 к., Св. Јован), су досељени из Преображења код Врања. Тамо су се звали Мишићи или Биљарци и тамо су дошли из Доње Белице код Струга. Знају за ову генеалогију: Јордан, 66 година – Михајло – Трајко – Миша – Коста. Коста се доселио из Доње Белице у Преображење а његов унук Трајко је дошао у Биновце.
Гргулци у Миланову (Врање), (4 к., Св. Никола), воде порекло од једног досељеника из Преображења, њега је посинио неки домаћин.

[Акса]

ИСЕЉЕНИ ПРЕОБРАЖЕНЦИ У ВЛАДИЧИНОМ ХАНУ:
Ђорђевић Стојадин/Дина, слава: Св. Атанасије и Св. Никола, доселио 1921. г. (терзија)
Јовановић Коста, Св. Арханђел, доселио 1898. (трговац)
Јовић Јања/Ранко, Св. Димитрије, доселио 1914. (трговац)
Костић Арса, Св. Арханђел, и Св. Атанасије, доселио 1883. (трговац)
Костић Антанас, Св. Арханђел и Св. Атанасије, доселио 1883. (трговац)
Костић Митка, Св. Арханђел и Св. Атанасије, доселио 1883. (трговац)
Кочић Јован, Св. Арханђел, доселио 1923. (казанџија)
Љубић Михајло, Св. Арханђел, доселио 1900. (трговац)
Марковић Ђорђе/Смедеревац, Св. Арханђел, доселио 1902. (трговац)
Марковић Трајко, Св. Арханђел, доселио 1886. (бојаџија)
Марчић Милан/Горњи, Св. Арханђел, доселио 1900. (трговац)
Марчић Стојан, Св. Атанасије, доселио 1919. (поткивач)
Михајловић Николча, Св. Арханђел, доселио 1890. (трговац)
Митић Благоје, Св. Арханђел, доселио 1923. (казанџија)
Недељковић Василије, Св. Никола, доселио 1920. (грнчар)
Станковић Аксентије, Св. Никола, доселио 1885. (пекар)
Станковић Милан/Доњи, Св. Никола, доселио 1898. (трговац)
Станковић Љубомир, Св. Арханђел, доселио 1920. (пиљар)
Станковић Недељко, Св. Арханђел, доселио 1898. (пекар)
Станимировић Стојан, Св. Арханђел, доселио 1924. (трговац и кројач)
Тасић Димитрије, Св. Арханђел, доселио 1898. (трговац)
Тасић Јован/Црни, Св. Арханђел, доселио 1898. (трговац)
Тасић Милан, Св. Арханђел, доселио 1885. (поткивач)
Тасић Тома, Св. Арханђел, доселио 1899. (трговац)

Трајковић Драгутин, Св. Јован, доселио 1919. (трговац)
Трајковић Душан, Св. Јован, доселио 1919. (трговац)
Трајковић Јован/Ване, Св. Јован, доселио 1919. (трговац)
Ова три брата су доселила из Биновца, али даљим пореклом из Преображења.

Потичу од ових:
Власи у Биновцу (Сурдулица), (4 к., Св. Јован), су досељени из Преображења код Врања. Тамо су се звали Мишићи или Биљарци и тамо су дошли из Доње Белице код Струга. Знају за ову генеалогију: Јордан, 66 година – Михајло – Трајко – Миша – Коста. Коста се доселио из Доње Белице у Преображење а његов унук Трајко је дошао у Биновце.

Мишић Велимир, Св. Димитрије, доселио 1934. (кројач)
Велимир се доселио из села Житорађа, али ту су његови дошли из Преображења.

Мишићи у Житорађу (Владичин Хан), (1 к., Митровдан), посрбљени Цинцари („Грци“) су досељени из Преображења а тамо су дошли из Македоније. За њих се прича да воле трговину и лакши живот.

ИСЕЉЕНИ ПРЕОБРАЖЕНЦИ У СУРДУЛИЦИ; после 1878. године:
■ Стошић, Јанковићи, Поповићи, Паликућинци,  Гребенарци, Јањинци и Мечкари.

БАТОЧИНА:
■ Богдановићи, Преображење (Пчиња), Аранђеловдан, досељени 1885. године.

Из приложеног видимо да је крсна слава Св  Арханђел доминантна код исељених преображењских породица у Владичином Хану.

извор:
Владичин Хан (1878-1941), Стојадин Цакић
Сурдулица, Др. Јован Трифуноски
Лепеница, Др. Тодор Радивојевић

[Акса]

ТАСИЋИ - БАБАДУДИНЦИ

Потичу од Баба Дуде и њеног супруга Тасе ?, који је био пореклом из Преображења, а досељен у Врање. Дудин муж је вероватно био Таса по њему ће потомци носити презиме Тасић или је презиме Тасић, по оцу Дудиног супруга. Породица ће бити прозвата по Баба Дуди, зато што је вероватно њен супруг као млад преминуо и што је она после тога била глава куће и по њој ће потомци добити породични надимак Бабадудини. 

■ ТАСА  родоначелник
■ Непознато име или ТАСА, његова супруга ДУДА

■ БАБА ДУДА, је имала два сина: ● Димитрије и Риста.
● Димитрије је био трговац.
● Риста је био општински писар.

■ ДИМИТРИЈЕ, његова супруга ЦОНА. Имали су четири сина и три ћерке: ● Чеда, Ванко, Милан, Стојан, Савка, Милка и Љубинка.
● Чеда и Вaнко, су имали велики млин на Косову.
● Милан је био трговац.
● Стојан је био општински чиновник.
● Савка, удата за Ђорђа Пижинца.
● Милка, удата за Ристу Шуштера.
● Љубинка, удата за Николу из Врања.

■ РИСТА, његова супруга ПАРАСКЕВА. Параскева је била сестра од врањског трговца Риста Ђорђевића-Калашћета. Имали су пет синова и две ћерке ● Јордан, Антоније, Никодије, Ђорђе, Чедомир, Дара и Савка.
Риста са супругом и мајком Дудом, слика је настала крајем 19. века или почетком 20. века.

● др. Јордан Тасић (1890-1968) био је ратни хирург и неуропсихијатар. Студије медицине започео у Берлину 1909. али их због балканских и Првог светског рата прекида у два наврата и завршава их 1919. у Берну. Учествовао је у балканским и Првом светском рату на Церу, Сувобору до Солунског фронта.

Специјализацију неуропсихијатрије обавља у периоду 1931-1932. у Бечу код чувеног нобеловца професора dr. Julius von Wagner-Jauregg. Од 1932 до 1945. био је шеф Неуропсихијатирског одељења ГВБ. (Негде се у његовој биографији наводи да му је отац Никодије, то му је рођен брат, а не отац).
● др. Ђорђе Тасић (1892-1943) био је правник и редовни професор Правног факултета у Београду. Гимназију завршава у Врању и Београду. На Правни факултету у Београду уписује се 1911/12 године. За време Првог светског рата прекида школовање, дипломирао је 1919., а докторирао је 1920. Од 1920 до 1923. је био доцент на Правном факултету у Суботици, затим у Љубљани постаје редовни професор на Правном факултету од 1923 до 1930.

Од 1930 године постављен је за редовног професора на катедри Енциклопедија права на Правном факултету у Београду. Објавио је велики број научних радова, писао је на српском и више светских језика. Његове радове су читали и проучавали најбољи правници у Европи. Ђорђе је пре Другог светског рата важио као један од најбољих правника у тадашњој Југославији. Стрељан је августа месеца 1943. године на Сајмишту у Београду.
● др Антоније Тасић (1912-1998) био је економиста и стручњак за кредите и осигурања. Завршио је Правни факултет у Београду. Радио је у Народној банци Краљевине Југославије и у Министарству трговине и индустрије. Био је на специјализацији из области кредита и осигурања у Паризу. . Потом је радио у Министарству финансија Југославије.  Био је државни представник Југославије у Међународној банци за обнову и развој (данашња Светска банка) у периоду од 1953. до 1957. године.
Његов велики научни допринос области финансија и осигурања сврстао га је у теоријске утемељиваче ове научне гране у бившој Југославији, а као ауторитет је био признат и у свету. Био је и професор и декан на Економском факултету у Суботици од 1963. до 1973. године.

Током своје каријере учествовао је у оснивању и бавио се уређивањем многих домаћих научних часописа из области финансија. Говорио је француски, енглески и руски језик, а служио се и немачким и бугарским.
Његови уџбеници и данас су на списку литературе у настави предмета који се тичу осигурања.

[Акса]

ЧАКИЋИ / ВЛАШИЧКИ - КОСТИЋИ И МИХАЈЛОВИЋИ

Потичу од претка Чаке. његов син Коста доселио се у Врање у првој половини 19. века из Преображења. Породични надимак Влашички су добили по доласку у Врање.

■ ЧАКА, његов син: ● Коста
■ КОСТА, његов син: ● Мијајло
● Мијајло,  рођ. око 1850-1860. био је опанчар и трговац.

■ МИЈАЈЛО  је имао четири сина и две ћерке: ● Мита, Тома, Светозар, Вучко, Анушка, Даница. Неко од синова ће касније узети презиме Мијајловић, односно презиме ће се усталити као Михајловић, уместо сливо ј биће х. Неко од синова остаће Костић по деда (Кости). Мијајло је синове усмерио на трговину. Браћа су радила заједно до 1923 године. Имали су трговачке радње у Врању. "Браћа М. Костић", као и две трговачке радње у Скопљу.
МИЈАЈЛО са својом породицом, слика је настала крајем 19. века или на самом почетку 20. века.

■ Мита, најстарији син је завршио Трговачку академију у Солуну и био је Пре првог Светског рата народни посланик Среза врањског. Код њих је два пута био у посети на ручак Петар Први Карађорђевић. Немачки грађевински мајстори су 1907. године дошли у Врање да им пројектују и да им саграде кућу. Мита је при пробоју Солунског фронта рањен, пребачен је на лечење у Париз, где је и умро.
■ Тома, његова супруга Софија из Врања, је била сестра Јована Јанковића, трговца. Њихова деца:: ● Момчило, Михаило, Драган, Ђорђе, Јелена. Тома је поред трговине био је и председник Врањске централне банке као и бан Вардарске бановине за председника општине Врање.
● Михаило  је био заробљен и одведен у немачко заробљеништво, наком повратка из заробљеништва, настанио се у Београд. Био је заменик директора Народне банке Југославије.
● Момчило, Драган и Ђорђе су били у четнике и након доласка комуниста на власт осуђени су на пет до осам година затворске казне и одузели су им имовину. Момчило и Ђорђе су по изласку из затвора одселили у Америку.

● За Светозара, Вучка, Анушку и Даницу нема неких података у књизи, осим Светозареве слике:
                                    СВЕТОЗАР СА СУПРУГОМ

[Акса]

КОСТИЋИ - ЈАНАЋКОВИ

Потичу од Енакија-Јанаћка Костића који се доселио у Врање из Преображења. Рођен је био око 1850-1860. Путовао је често, био је предузимљив и слаб на лаке жене. Имао је разгранате трговачке везе са Београдом и Бечом, био је мануфактурни трговац. Волео је да одседа у Бечу и ужива у животу.

■ ЈАНАЋКО, супруга СОФКА, ћерка врањског трговца Стевана Цупаре. ● Имали су два сина и три ћерке: ● Коста, Риста, Коцанка, Александра и Марија.
● Коста, рођен крајем 19. века, познат као Коста Американац. Био је маркантна личност, није се женио. Врло млад је кренуо у бели свет и странствовао по Немачкој, Француској, Енглеској и најдуже у Америци. Слушао је оперске арије са грамофона и радија. Као претплатник је добијао лондонски "Тајмс". Живео је усамљено, повучено и особењачки. Од стеченог богатства по свету. Коста је показао једино, богато знање страних језика.
● Риста, супруга Љубица Јежинка, потиче из трговачке породице из Врања. Риста је радио у радњи са оцем.
● Александра, удала се за Димитрија Стојковића-Атана, дугогодишњег председника општине у Врању.

● Коцанка, удала се за Воју Нешића трговца из Параћина.
● Марија, удала се за врањског трговца Ристу Ђорђевића-Калашћета

[Акса]

ПАЛИКУЋИНЦИ - ХАЏИ-АНТИЋИ

Потичу од претка Манасија Хаџи-Антића, чији се отац доселио почетком 19. века у Врање из Преображења. Манасије је био трговац мешовитом робом. Манасије је ишао у Јерусалим на покољење Христовом гробу и од тада су постали Хаџи-Антићи.

На основу тестирања потомака Паликућинаца, утврђено је да припадају хаплогрупи:
R1a-Z280>YP237>YP335

■ МАНАСИЈЕ и његова жена АЛЕКСАНДРА су имали три сина: ● Лазу, Тому и Јордана
 АЛЕКСАНДРА, десно, усликана око 1885. На слици је имала око 30 година - рођ. око 1850-1855 г.

● Лаза је као млад отишао у Америку.
● Тома је завршио права и одселио се у Младеновац.
●  Јордан је остао поред свог оца у Врању и оженио се Зорком Зафировић. Зорка је била сестра од Томе Зафировића, врањског трговца и кројача и народног посланика. Јордан је био трговац вина.
                                           ЈОРДАН

■ ЈОРДАН је са ЗОРКОМ имао три сина и две ћерке: ● Мирко р. 1902. Зоран р. 1905. Павле р. 1907. Дафина и Даница.
● Мирко се школовао у Загребу и тамо завршио Фармацеутски факултет. У Врању отвара дрогерију 1928., касније се преселио у Урошевац на Косову и отворио је неколико апотека. Комунисти му одузимају сву имовину и осуђују га на пет година затвора. Мирко је умро у неком затвору у Пећи.

● Зоран је завршио Правни факултет у Београду, једно време је службовао у Суботици и имао је адвокатску канцеларију у Београду. После Другог Светског рата радио је са Филотом Филом. Филотин син је познати југословенски и српски адвокат Тома Фила.
● Павле је био трговац стоком. Куповао је стоку на велико у врањској Пољаници и даље препродавао у Грчкој, највише у околини Солуна.
● Дафина је била удата за трговца Герасима Герушевића-Цинцарина из Грчке. Павле је заједно радио са зетом Герасимом..
● Даница се удала за Велимира Јовичића из Ниша. Велимир је био власник фабрике црепа и плочица у Кикинди. Фабрика ће касније бити названа Тоза Марковић.

Хаџи-Антићи су пре Другог Светског рата у Врању поседовали неколико кућа у центру града. Имали су винограде у Ћошки, Асанбаиру, Рашки и Шапранцу. Поседовали су и некретнине у Београду. Имовина им је након Другог Светског рата углавном конфискована.

[Акса]

ПАЛИКУЋИНЦИ - ЏИКИНИ - ХАЏИ-АНТИЋИ

Потичу од од претка Џике који се доселио у Врање почетком 19. века из Преображења. Џикини синови су:Ћорће и његов брат Риста. Писци и аутори књиге о старим знаменитим врањанским породицама, не наводе да су Џикини од Паликућинаца. Међутим Др. Јован Трифуноски бележи 1951-1955 г., да су Џикини из Врања грана Паликућинаца.

Трифуноски бележи следеће; Исељеници - Из Преображења има много исељеника.. Поименично се знају: Џикићи, били су грана од Паликућинци. Ђорђе Џикић пре 1912. г. имао је своју „банку“ у Врању.

Аутори књиге о врањским породицама не наводе сродство са горе поменутим породицом Манасија Хаџи-Антића који је од Паликућинаца. Међутим, пошто су Џикини исто од Паликућанаца и носе истоимено презиме Антић. Можда су Ђорђе и Риста били браћа од стричева са Манасијем.

На основу тестирања потомака Паликућинаца, утврђено је да припадају хаплогрупи:
R1a-Z280>YP237>YP335

■ ЏИКА је имао три сина и једну ћерку: ● Ђорђе, Риста, Јелисавета, трећи син се као млад одселио и непознато је име.
● Ђорђе је био трговац, имао је механе, златару, банку и др. Био је хаџија и женио се три пута.
● Риста је такође био трговац и имао је жену Даринку са којом није имао деце.
● Трећи Џикин син име непознато, као млад се одселио.
● Јелисавета се удала за Тому Влајинца. Породица Влајинац је позната врањанска трговачка породица.

■ ЂОРЂЕ је имао три жене, прва му је била: АНГЕЛИЦА АНАСТАСИЈАДЕС, била је Гркиња.Ђорђева жена Ангелица је као млада умрла. Имали су ћерку: ● Катарину.
● Катарина је била учитељица и удала се за Александра Станковића (1879-1948), дивизијског генерала из Грделице.

■ ЂОРЂЕ, његова друга супруга је била: СОФИЈА РАШИЋ из Ниша. Она је била ћерка четничког војводе Николе Рашића-Колета (1839-1898). Имали су: ● Милорада, Љубишу и Јелену. Супруга Софија је након ћеркиног порођаја умрла у 29 години од тежег облика запаљења увета..
● Милорад је трошио очеве паре и волео је лаке жене, није се женио.
● Љубиша је умро млад, као гимназијалац.
● Јелена се удала за врањског судију Ђорђа Гилића.

■ ЂОРЂЕ, његова трећа супруга је била: МИЛЕСА. Имали су две ћерке и сина: ● Надежда, Дука и Божидар.
● Надежда је била професор српског језика и удала се за Христовоја Стојановића из Врања, такође просветног радника.
● Дука се удала за официра Рељића.
● Божидар је био ментално болестан. О њему се бринула сестра Надежда.

[Акса]

РУШИТОВЦИ / ПАЛИКУЋИНЦИ - ДИМИТРИЈЕВИЋИ

Најстарији познат предак је ДИМИТРИЈЕ, који је пореклом из Преображења код Врања. По њему ће потомци узети презиме Димитријевић.

■ Димитрије је имао четири сина: ● Јована, Алексу и још двојицу.
● Алекса је имао: Николу рођеног 1871. године у трговачкој породици у Врању. Као млад је отишао у Беч и тамо је завршио Трговачку академију, а затим се населио у Смедерево. Био је директор Смедеревске кредитне банке.
■ Никола Димитријевић ћ, његова супруга Анђа Ристић , учитељица, родом из Медвеђе код Трстеника, имали су три сина: ● Владимир, р. 1899, Драгомир, 1901., Милан, 1911. , сви рођени у Смедерево.

Крсна слава породице је Св. Атанасије. Породица је од Паликућинаца. Код њих је дошло до искривљења старијег родовског надимака Паликућинаца и претворио се у Рушитовце.

Димитријевићи припадају хаплогрупи: R1a-Z280>YP237>YP335

Тестираним Димитријевићи су највероватније као најближи сродници са потомцима трговачких породица  из Врања. То би били потомци Ђорђа Џике Хаџи-Антића или Манасија Хаџи-Антића.

Elem, iako je moj pradeda istraživao svoje poreklo oko 1930. godine i mom ocu ga zapisao u tzv. 'Amanetu' oko 1944., pažljivijim čitanjem i istraživanjem otvara se više pitanja nego odgovora. Pradeda Nikola Dimitrijević mi je rođen u Vranju u trgovačkoj porodici 1871. godine, njegov otac Aleksa je umro verovatno 1874., kada je brigu o njemu preuzeo stric Jovan. Porodica je imala još tri sina. Moj pradeda je, želeći da se dalje obrazuje, otišao kao mlad u Beč i tamo završio Trgovačku akademiju, a zatim se naselio u Smederevu. Prezime Dimitrijević uzeo je po zvom dedi Miti (Dimitriju). Familija je možda u to vreme još uvek živela u selu Preobraženje kod Vranja, za koje saznajem da je bilo cincarsko selo, a tamo su došli iz okoline Ohrida, iz kraja za koji saznajem da je bio cincarski kraj - ali pradeda deluje kao da to najverovatnije cincarsko poreklo pokušava da zabašuri.

Ne, moj Nikola Dimitrijević rođen je 1871. u Vranju od oca Alekse i majke Stane, a deda mu je bio Mita ili Dimitrije. Imao je četiri strica od kojih se jedan zvao Jovan. Bio je oženjen Anđom sa kojom je imao tri sina i kao direktor Smederevske kreditne banke živeo u Smederevu od kraja 19. veka. Najčudnije mi je što pored toliko pisanih dokumenata koje je sam ostavio ne mogu da ga povežem sa familijom, pa čak ni da utvrdim koje je prezime stajalo uz njegovog oca, dedu, itd.

https://drive.google.com/file/d/17p1fbGE5a5n0FTSFeERL4VIoPvg0ppjJ/view?usp=sharing

(nadam se da sam uspela da podelim sliku)

Записи прадеде о пореклу из 1944. године:

Delim još jednom zapise mog pradede iz 1944. (a na osnovu njegovih istraživanja iz 1930.)
https://drive.google.com/file/d/1NjSIZWRingMq2YtJa87G4SRqqnCv7V7C/view?usp=sharing
https://drive.google.com/file/d/1EW8YtAu-9DBJaCmrjT7jhmJKhCiKcKdi/view?usp=sharing
https://drive.google.com/file/d/1t82ADHHftIVrBC-La_3TAYynlBku_qVI/view?usp=sharing
https://drive.google.com/file/d/1LW9ISC_-GTVsHVFYrx_GcFRN7uTOBkq5/view?usp=sharing
https://drive.google.com/file/d/1-O8h1D81-let9T9z_jpA4p6673e_SCaY/view?usp=sharing

Фотографије од оца, деде и прадеде:

https://drive.google.com/file/d/1gAQEcIeLPJ_wHiZBKasGK31p4CGn4iOH/view?usp=sharing
https://drive.google.com/file/d/1cBO_qq1VH0bHD91BkcBqC4yoYmNdPaER/view?usp=sharing
https://drive.google.com/file/d/1INnEiJTZd__XQ5cZAl_czSB6LWWD-z2t/view?usp=sharing
https://drive.google.com/file/d/19ygc71v2xKFTyklXyd1TG_Rc-FQNJq4x/view?usp=sharing

[Акса]

Подаци о преображањским цинцарским породицама у Врању су из књиге: "Старе врањске породице". https://pubhtml5.com/fkje/twad/Stare_vranjske_porodice_16-01-2018/

У књизи се описују појединачно свих педесет породица, које су истраживачи и аутори одабрали. У књизи има јако занимљивих података и односе се на 19. век, па све до Другог светског рата, односно најбољи опис породица је од ослобођења Врања од 1878 до Другог светског рата. 
Некадашња варош Врање после ослобођења 1878 године, вероватно је имала од шест до осам хиљада становника.

Врањски трговци:
Према попису из 1948. године Врање је имало око 11.500 становника.
Није било велико, а дало је доста успешних трговачких породица и интелектуалаца. Врањска елита је своју децу слала на школовање у Београд, Солун, Загреб, Беч, Париз, Марсељ, Берлин, Берн и др. Врањски трговци су имали трговачке везе са центрима, попут: Скопља, Солуна, Београда, Софије, Сарајева, Беча, Будимпеште.. 

Било је и јако имућних породица које су поседовали: некретнине у Београду, Скопљу и др., фабрике у Србији, Солуну, Скопљу (били власници или сувласници), руднике у Србији и Македонији (били власници или сувласници).  Након Другог светског рата неким врањским породицама је конфискована имовина.

Порекло педесет старих и знаменитих врањских породица, које се описују у књизи:

■ Старе врањске породице и породице непознатог порекла које нису сачували предање има: 13 породица.
■ Из околине Врања: ● Собине: 2, Бунушевац: 1, Доње Требешиње: 1, Купинице: 1, Себе Врање: 1, Ратаје: 1, Александровац: 1, Средњи Дел: 1. Има и пет породица из Преображења, али зна се њихово даље порекло.
■ Из околине Бујановца: ● Раковац: 3, Старац: 2, Биљаче: 1, Сејаце: 1.
■ Из околине Трговишта: ● Доње Стајевце: 1, Црвени Град: 1, Барбаце: 1.
■ Из околине Владичиног Хана: Солачка Сена: 1.
■ Цинцари из Македоније: ● Пореклом из Доња Белица и Охрид у Врање досељени преко Преображења, пет породица.
■ Северна Грчка: ● три породице. Једна је досељена етапно преко Призрена са даљим пореклом из северне Грчке и пореклом им је цинцарско. Друге две породице су такође досељене из северне Грчке,  али не зна се поуздано да ли су Цинцари или Македонски Словени. У књизи од педесет породица које се помињу, шест су поуздано цинцарске, а можда су и још и те две поменуте цинцарског порекла. Свакако, број цинцарских породица је захваљујући преображењским породицама који су даљем пореклом из Доње Белице и Охрида.
■ Македонија: ● Галичник: 1, Тресонче: 1. Мијаци из околине Маврова.
■ Косово и Метохија: једна породица је из Призрена, друга је из Пећи, а још даље порекло наводи се Цетиње.
■ Крушевац: Једна породица, досељена почетком 19. века.
■ Чапљина?: једна породица. Имају родовски надимак Чапље. Вероватно су тај назив добили по особинама, а не по топонимији, по Чапљини.
■ Војводина: једна породица, досељена три брата негде из Војводине, по ослобођењу негде око 1880. године.
■ Шабац: једна апотекарска породица, досељена 1900-1905.
■ Јермени: једна страна породица, досељени преко Турске и Македоније почетком 20. века.

Једна од педесет породица које се помињу у књизи је по свему судећи лингурско-ромског порекла. Све породице су углавном живеле у Врању пре ослобођења, изузетак су пет-шест породице које су дошле после 1878. односно након ослобођења Врања и за кратко време су се истакле и оставили траг.

[Акса]

РИСТА Т. НИКОЛИЋ, (5. април 1877, Врање - 17. април 1917, Мелген, Грчка). Био је географ и антропогеограф. Његов отац је Тома и био је трговац, мајка Тодора и имао је сестру Јованку. Риста је по оцу пореклом из Преображења. Ристина мајка Тодора је ћерка од Јање Влајинца, врањског трговца из друге половине 19. века. Основну школу је похађао у Врању, у разреду заједно са књижевником Бором Станковићем и научником Миланом Влајинцем (његов брат од ујака) и др. Као гимназијалац је волео да пише старе народне песме, после се определио за етнографију.

Био је учесник и добровољац у Балканским ратовима, као и у Првом светском рату. Учествовао је у Церској битци и др. Водио је дневнике о ратним збивањима и дешавањима. Погинуо је на Солунском фронту, априла месеца 1917. године. Поред матерњег српског језика, говорио је: немачки, руски, француски, и још турски или арапски.

Деда Јања (1817-1902), мајчин отац:


Риста, свакако припада најстаријој екипи зачетника, етнографа и географа који су најзаслужнији за Етнографске истраживачке радове нашег народа. Он спада можда међу најмлађе етнографе који су већ у раним двадесетим годинама самостално објавили дело „Врањска Пчиња и Пољаница и Клисура".

Ристини најважнији истраживачки радови:

■ Опис Пољанице и Клисуре Ветернице у врањском округу (1902)   
■ Врањска Пчиња у сливу Јужне Мораве (1903)
■ Стеван Немања и Растислав Немањић (1903)
■ Околина Београда (1903), (Теренска истраживања и испитивања становништва је спроводио Јован Цвијић). Риста није потпуни аутор овог рада, али је Риста учествовао и вероватно га је завршио и због тога се води на његово име.
■ Пољаница и Клисура (1905)
■ Крајиште и Власина (1912)

[Акса]

ИЛИЈА ЈОВАНОВИЋ - ЧАСЛАВ ПЧИЊСКИ, (рођен 2. августа 1876. Преображење код Врања - умро 26. новембар 1912 у Војној болници у Београду од туберкулозе). Био је четнички војвода. Од 1911. године постаје члан организације Црна рука.

Школовање:
Основну школу завршио је у Врању, а три разреда гимназије у Параћину. У Београду је завршио два разреда учитељске школе, а у Крагујевцу је завршио артиљеријску подофицирску школу.


Командовање:
Као војвода Пчињски и шеф Горског штаба командовао је четама Јована Станојковића Довезенског, Ванђела Димитријевића, Крсте Трговишког, Ристе Старачког, Спасе Гарде, Темељка Барјактаревића, Косте Пећанца и Ђорђа Ристића Скопљанчета. Створио је горски штаб, курирску службу, командни ланац и општу стратегију српских чета. Био је шеф Горског штаба Источног Повардарја до борби на Челопеку крајем априла 1905. године.

Чист образ и патриотизам, освета за профитера и издајника:
Илија је од 1905 године имао здравствених проблема, имао је туберколозу и лечио се у Опатији. Ту је помагао у скупљању новчаних прилога за покрет у Јужној Србији. Осрамотио га је познаник, који је нестао са прикупљеним новцем. Због тог случаја био је протеран из Аустрије, па се болестан вратио у гарнизон у Алексинцу. Једнога дана сусрео је и убио човека, који га је осрамотио. Војни суд га је због олакшавајућих околности осудио само на шест месеци затвора.

[Акса]

БОРИВОЈЕ МАНИЋ - ЛУИЂИ (25. август, 1914, Преображење, Врање  - 9. мај, 1986, Чикаго). Од оца Стојана и мајке Милице. Био је ваздухопловни официр и командант. Боривоје је био човек неба, али и човек терена. У Априлском рату 1941. бранио је Краљевину Југославију као припадник краљевског ваздухопловства. После слома државе, није положио оружје. Наставио је борбу у редовима Југословенске војске у Отаџбини, где је постао један од најпоузданијих и најспособнијих команданата.⁣

Командовање:
Командовао је Јужноморавском групом корпуса, Пожешком бригадом и Горским штабом 19. Био је део најелитнијег језгра које је генерал Михаиловић 1943. издвојио за прву школу командоса коју је водио пуковник Драгослав Павловић. То су били искусни герилци, официри навикнути на дубинска дејства, изненадне ударе и психолошки рат. Манић је међу њима описиван као „врло добар и борбен официр“.

У завршници рата, марта 1945, делује као командос. Приликом преласка Дрине, на једном острву у речном рукавцу, разоружао је целу партизанску десетину без иједног испаљеног метка. То је била школа командоса у пракси: ауторитет, хладна глава и апсолутна контрола.⁣

Браћа:
Боривојева два брата су исто били припадници ЈВоУ. Андрија је био ваздухопловни потпоручник,  стрељан је 1944. у Београду. Други брат Јанаћко је погинуо негде у борби.

Страдање:
Боривоје је после рата емигрирао у Америку. Његово раскомадано тело је пронађено у гепеку његовог аутомобила, 9. маја 1986 године у јужном Чикагу. Начин извршења убиства Манића указује на професионално сурово убиство из освете. Такве ликвидације у већини случајева имају везе са државним или страним тајним службама, односно са организованим криминалним клановима.

Манић је вероватно прво био лишен слободе, под претњом оружја упереним у главу, можда је био приморан да вози свој аутомобил до одредишта где ће бити мучен, погубљен и раскомадан. Извршиоци убиства су његово раскомадано тело убацили у гепеку његовог аутомобила, одвезли и паркирали аутомобил на неком паркингу у јужном Чикагу. Ово указује да је извршиоцима убиства циљ био да пошаљу поруку да ће свако проћи као Манић.

Могући мотив убиства:

Na parkingu u Južnom Čikagu, pronađen je devetog marta 1986. godine iskasapljen leš Borivoja Manića, nekadašnjeg ravnogorskog oficira i velikog prijatelja Majkla Liza, pisca čuvene knjige o stradanju srpskih boraca tokom Drugog svetskog rata.

Borivoje Manić je objavljivao pre ubistva odlomke iz njegove buduće knjige, u kojima je kao svedok jedini precizno publikovao podatke o spasavanju savezničkih pilota od strane četnika, tokom operacije „Halijard“. Ubijen je neposredno pred predaju celokupnog rukopisa na štampu, a ovaj rukopis je nestao i nikada više nije pronađen! Zatim su pobijeni Rade Panić, Petar Kljajić, Petar Bunjevac... (Аутор: Глас јавности 29.11.2024)

Сумња се да је у убиству упетљан Богоје Панајотовић, агент Југословенске УДБЕ.

Александар Динчић, историчар тврди да је Манића убио његов син због коцкарских дугова. Ипак, суровост и околности извршења убиства не указују на породични мотив, већ на професионално изведену ликвидацију. Убиство Манића је остало неразјашњено.

[Акса]

ЈОВАН ЈАНКОВИЋ - ЛУНГА (Врање, 1892 - Београд, 1954] као дечак одлази у Београд да ради и тамо постаје трговац. Био је најстарије од шесторо деце његових родитеља. Прва његова супруга је била Тодора Аврамовић из Врања и имали су ћерку Гордану. Тодора је умрла млада. Друга његова супруга је Цана, ћерка генерала Ђорђа Михаиловић из Крагујевца. Јован је по оцу из Преображења.

Риста Николић бележи 1903. године у Преображење, породицу Лунгини: Лунгинци (Митровдан), пореклом из Доње Белице и Охрида. Од Лунгиних за сад нема тестираних.

Задужбинар и добротвор:

Јован није никада заборавио своје родно Врање, био је племенит човек, кад год је боравио у свом родном граду давао је несебичне прилоге за градску читаоницу, цркву, гимназију и сиромашне. Његов план је био да сагради цркву у Врању, међутим неко му је од градских власти саветовао да је потребна Болница и он се предомислио. Саградио је и опремио о свом трошку 1938. године, "Хируршки павиљон" здање вредно милион ондашњих динара. Једна улица у Врању носи име по Јовану.

Тениски терен у Врању је започет негде око 1900-1905 године у то време у Врање је био турски конзул који је имао добру сарадњу са српским властима и неко од челника турског конзула је волео да игра тенис и започета је градња терена, али није завршена. После тога су били ратови и 1924. године Јован се одлучује да са својим пријатељем врањским трговцем Влајком Србинцем изгради и заврши тениски терен.

После 1945 године, нова власт је Јовану одузела "Вилу Тоду" на Дедињу и цетвороипособан стан у центру Београда.
_________________________________________________________________________________________________________
ПОРЕКЛО ВЛАДЕТЕ ЈАНКОВИЋА:

ПРАДЕДА:
■ Стојиљко Јанковић - Лунга из Врања, рођен око 1845. године. Прабаба Савета. Стојиљко је био дуванџија у Врању.

Мој додатак: по оцу из Преображења од Лунгинаца, слава: Митровдан.

Не зна се тачно у којем степену сродства су Стојиљко и Јован Јанковић Лунга, требало би да су у веома блиском сродству. Стојиљко је био вероватно Јованов стриц или рођени брат Јовановог деде.

ДЕДА:
■ др. Риста, правник, рођен 1875. године у Врању, баба Наталија рођена 1883. године у Београду. Потиче из Лесковца од породице цинцарског порекла Алексић/Алексијадис, позната лекарска и апотекарска породица, пореклом из Епира.

У биографији географа и етнографа Риста Т. Николића пише да су у основној школи у Врању у разреду заједно похађали и следећи ученици: Милан Влајинац, Бора Станковић, Милан Стајић, Риста Цветковић, Петар Миленковић и Риста Јанковић Лунга.

ОТАЦ:
■ др. Драгослав, рођен у Лесковцу (1911'-1990), професор Правног факултета, ректор универзитета у Београду, академик ЈАЗУ и историчар. Мајка Босиљка, рођена 1915. (девојачко Кокановић) - библиотекар. Босиљкин отац је био Др. Драгутин Кокановић родом из Босанске Крупе, био је професор природних наука у Београду. У младости је био припадник Младе Босне.
Драгослав


СИН:
■ др. Владета Јанковић, (рођен 1. септембра 1940 године у Београду). Филолог, универзитетски професор, књижевник, дипломата, политичар и амбасадор. Његова супруга Славка , судија и адвокат. син Урош, сликар и архитекта, ћерка Мара, адвокат.


извор:Стабло, углавном без бочних линија - https://www.poreklo.rs/2021/03/30/poreklo-vladete-jankovica/ 

[Акса]

Најбољи познаваоци преображењских породица су госпођа Марчић и господин Михаиловић.

Радмила Марчић је рођена 1970. године у Владичином Хану. По струци је мастер историчар. Оснивач је: „Центар за језик и културу Аромуна у Србији и на Балкану".

Радмила је била ауторка изложбе „Значајне врањске породице аромунског порекла“. Изложба је одржана у галерији Дома културе у Врању од 19. августа до 3. септембра 2021. године.

Радмила потиче из једне од ове две породице: досељене у Владичном Хану из Преображења:
■ Марчић Милан/Горњи, Св. Арханђел, доселио 1900. (трговац)
■ Марчић Стојан, Св. Атанасије, доселио 1919. (поткивач)

Мирослав Михаиловић Цера, рођен 1955. године у Преображењу. Познати врањски песник.