Траже се рођаци из следећих села и следећих надимака и презимена: Ранутовац и Бојин Дел/Плочаци/Миленковић – Топлац/Ђорђинци/Илић – Лепеница/Дреновчани/Витковић – Биновце/Голоувци/Николић
Здраво свима на форуму!
Читала сам у књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ одакле долазе моји преци како са очеве стране тако са мајчине. Ја рођаке из те прве генерације као и њихову децу познајем, мислим на браћу и сестре својих родитеља. Но даљу и ширу породицу не знам јер су се моји родитељи преселили у Београд и сестра и ја смо овде рођене и годинама нисмо биле у селима где су се наши родитељи родили. Тако да је ово позив рођацима да се јаве који можда читају ову веб страну а који потичу од Плочаци у Ранутовцу или Бојин делу, Ђорђинци у Топлацу, Дреновчани у Лепеници и Голоувци у Биновце.
Породицу мог оца по његовом оцу зову Плочаци. Он се родио у селу Ранутовац, његов прадеда се у 19. веку спустио из Бојин дела у Ранутовац, вероватно пошто су Турци напустили Врањску котлину. Славе Светог Николу. Ми се презивамо Миленковић по деди који се спустио из Бојин дела и звао Миленко. Плочаци дошли из села које се зове Плоча у Босиљградском крајишту. Моји преци су се спустили из тог планинског села Плоча (1500м) прво у Бојин дел (1000м) а онда из Бојин дела (19 кућа су Плочаци) у Ранутовац (24 куће су Плочаци) који је на брежуљцима изнад Јужне Мораве.
Мој прадеда Стојан Миленковић је био син чукундеде Миленка. Прадеда Стојан и прабаба Стојна су имали стару кућу у селу Ранутовац која је била у вишем делу села, за разлику од нове куће у којој је мој отац рођен и која је ближе путу ка Врању и Јужној Морави. Прадеда Стојан и прабаба Стојна су имали четворо деце: Загорка, Милица, Благоје и Милан. Син Милан је остао у селу Ранутовац и то је мој деда по оцу. Загорка је била удата у Белом Брегу и имала је тројицу синова. Милица је била удата у Лукову и после Златокопу и имала је две ћерке. Милан је остао у Ранутовцу и имао је петоро деце, три ћерке и два сина. Благоје се преселио у Београд и није имао деце али је повукао на школовање братанца и сестриће. Деца брата и сестара Миленковић су се одселили у Врање, Београд, Чачак и другим селима Врањске котлине. Деда Миланов старији син Будимир је остао у Ранутовцу и сада његови синови Драган и Мирослав Миленковић живе у Ранутовцу са својим породицама.
Породица моје бабе Руске (очеве мајке) потиче из села Топлац. Они су Ђорђинци, имају презимена Илић и Јовановић. Славе Светог Раханђела. Мој прадеда Драгутин Илић је био у оба балканска рата и у првом светском рату. Пошто је прабаба млада умрла, његову децу је одгајала фамилија јер се он 8 година није враћао кући. Прадеда Драгутин је имао троје деце, баба Руску која се удала за деда Милана Миленковића и живела у Ранутовцу, двојицу синова од којих се један као младић утопио у Вардару а други се преселио у Врање, звао се Мирко, имао је 7 деце, три сина и 4 ћерке, они се презивају Илић.
Деда Милан и баба Руска су живели у Ранутовцу и имали су петоро деце, три ћерке и два сина. Њихова деца су се одселила у Врање, Београд, и друга села Врањске котлине. Деда Миланов и баба Рускин старији син Будимир је остао у Ранутовцу и сада његови синови Драган и Мирослав живе у Ранутовцу са својим породицама. Јако мало рођака који су пореклом из Топлаца познајем. Поред презимена Илић има и оних који се презивају Јовановић.
Породица оца моје мајке потиче из махале Дреновчана у Лепеници. Њихова породица је дошла из села Радибужде код Криве Паланке у Северној Македонији. Дреновчане су довели Турци из Радибужде да граде Чифлик сахибијску кулу што значи да су били добри зидари и градитељи јер су Срби у то време куће Турака који су управљали њима звали Чифлик сахибијске куле. Мој прадеда Аврам Витковић (слава Свети Сава) се крајем 19. века иселио из махале Дреновчана у централни део села Лепеница, кућа им је била поред Задружног дома који је ту изграђен после другог светског рата. Претпостављам после одласка Турака и Албанаца када је могао да купи земљу. Остали рођаци који се називају Дреновчанима су остали у кућама где су и пре били, значи мало ниже у селу Лепеница, са леве стране пута који води у Владични Хан. Прадеда Аврам и прабаба Стана су имали петоро деце: Лепосаву, Радомира, Милана, Боривоја и Војислава (мој деда). Сем мог деде који је остао у селу, браћа и сестра су се одселили у Лесковац, Ниш, Бању Ковиљачу и Београд. Ове рођаке познајем и са њима сам у контакту. Овом поруком желим да позовем остале рођаке да ми се јаве који су пореклом из махале Дреново у Лепеници, могуће је да поред презимена Витковић имају презимена Ранђеловић или Аранђеловић, пошто се сва три презимена користе у породици међу Дреновчанима.
Породица моје бабе по мајци потиче од Голоувци, предак је био Никола у селу Биновце. Славе Светог Јована. Никола је 1878. године када су Турци отишли затечен као овчар код муслимана. Пореклом је из Топлог Дола у околини Босилеграда. Мој прадеда Петроније Николић и прабаба Сета су имали стару кућу, како они кажу преко реке у Биновце. Прадеда Петроније и прабаба Сета су имали троје деце: Бранка, Дракчу и Наду (моја баба по мајци). Синови су остали у селу Биновце, с тим да су направили нове куће и налазе се у централном делу села сада. Моја баба Нада се удала у Лепеници за мог деду Војислава и променила презиме у Витковић. Деца браће и сестре Николић су се одселили у Врање, Ниш, Лесковац и Београд. Рођаке који су пореклом Голоувци из села Биновце слабо познајем. Могуће је да поред презимена Николић имају и нека друга презимена, то не знам.
