БОГОЈАВЉАЊЕ ИЛИ ВЕРИГЕ 19 јануар
АУТОР:Мирослав Младеновић Мирац- БОГОЈАВЉАЊЕ-ВОДИЦЕ,19 јануар
У време Божића остали су у запису, док сам службовао у село Крушевица и из детињства у родно село Дејан, засеок Преданча- многи обредни обичаји везани за данашњи дан БОГОЈАВЉЕЊЕ или како смо у планинским селима помињали ВОДИЦЕ.
У написаној књизи БОЖИЋНИ ОБИЧАЈИ У ВЛАСОТИНАЧКОМ КРАЈУ, остало са моје стране као истраживача етнолога-наставника у сеоским школама и родног краја записа из 20 и 21.века .
Према казивању Ивановић Јована из села Крушевица-код кога смо становали и са сином изводили све божићне обичаје, рођеног 1926.године, између два светска рата, у младости су КРСТ бачен на потесу ОРАЧЕ реке Власине, сви пливањем га тражили, да би онај ко га је нашао, односио се у крушевачку цркву.
КРСТ стоји у у цркву у воду-да би онај ко жели да га носи плати за КРСТ,ко је болешљив да током године оздрави.
Пре тога, са КРСТОМ, кога су из Власине извадили и ставили у воду у цркву, мештани из села три пута опколе цркву са певањем свештеника обредне црквене песме везане за Божић.
Према причама старијих крушевчана у неким годинама “крст“ добијао „извлачењем“ сламке, а не плаћањем, као у нека друга села.
У планинским селима у 20 веку у власотиначком крају, ми као деца смо се претицали ко ће по великом снегу да у малама засеока Преданча, села Дејан-први са тестијом оде на кладенац за воду од других из друге мале, први закити кладенац босиљком и женком.
Ту воду пију сви укућани кроз босиљак, да током целе године у породици за здравље.
У време момковања у 20 веку, по велико селу смо одлазили у село Јаворје, где су ВОДИЦЕ-БОГОЈАВЉАЊЕ, била сеоска слава, а и игранка.
Толико је било великог снега, да смо сви ми мушкарци, тапкали снег ногама, како би се могло уз хармонику играла народна кола. На тај дан су у село Јаворје се окупљала омладина из:Козила, Јаворја, Јаковљева, Златићева, Дејана, Доброг Поља.
Увече једне године, тог дана је Душан Милић, на ВОДИЦЕ-БОГОЈАВЉАЊЕ, уводио струју у кућу, па смо наставили са игранком ноћу у његовој кући и пили грејану ракију, како би се мало угрејали.Биле су велике хладноће у том времену 20.века.
Према причању воденичара-ваљача солунца, на ВОДИЦЕ када су у околним селима Јаковљева, живели Турци-овај хладан дан турске жене-буле, 19 децембар су овако ВОДИЦЕ коментарисале:"Док ви славите ВОДИЦЕ, наша деца од хладноће крв серу"!
Треба напоменути да у време комунистичке идеологије, сваки верски празник и обреди ван куће су били забрњивани мало ниже у селима около Власотинца. Људи су на прозорима стављали черге-ћилиме, јер се „кршење“ закона скупо плаћало,а било је случајева да се ишло по КАЗНИ на Голи Оток!
Данас у 21 веку више у планинским селима и нема људи, све урасло у коров, куће руиниране, па су остала само сећања и моји записи у објављеној књизи, као сакупљача народних умотворина у власотиначком крају.
Једини траг је остао да се тога дана праве ПИТИЈЕ од свињског меса, као и ПЛИВАЊЕ за ЧАСНИ КРСТ у реци Власини у Власотинце.
БОГОЈАВЉАЊЕ ИЛИ ВОДИЦЕ 19 јануар 2025 године
Забележио:Мирослав Младеновић Мирац-математичар, етнолог, етнограф, историчар и писац на дијалекту Југа Србије
