Новогодишња ДНК недеља 2026

[Ojler]

Прелиминарно је R1a-M458. Нисам сигуран да Вас разумем, зашто бих имао среће? Мој мотив је спознаја предака, немам мотиве те врсте да се убрајам у било шта.
Није ми проблем и да овде дам резултате, али нисам сигуран да ли је то дозвољено.

Молим те сачекај док уредници не објаве анализу твог резултата. Биће објављена наредних дана, само још мало стрпљења. Много има резултата из разних акција.

[Иван Вукићевић]

Преписка о Дробњацима из Ибарског Колашина је пребачена на нову тему:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=8218.0

[Mpek]

Молим те сачекај док уредници не објаве анализу твог резултата. Биће објављена наредних дана, само још мало стрпљења. Много има резултата из разних акција.

Никакав проблем, хвала на брзом одговору.

[drajver]

66. Дрењанин, Јовањдан, Мала Моштаница/Обреновац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има прилично модалан хаплотип са тек двије благо помјерене вриједности, DYS391=10 и DYS635=24. Самим тим, хаплотип није превише информативан за препознавање ближих генетичких веза. Не постоји у бази СДП ниједан хаплотип који би указивао на ближу везу. Од слављеника Јовањдана, најближи су Дрењанину на 3/23 маркера разлике, али са простора Крајине, па је веза мало вјероватна. Са ближег географског подручја по хаплотипу (2/23 разлике) су им најближи: Томићи, Лучиндан, Шутци/Љиг и још један необјављен род који слави Митровдан из Кожуара/Уб, али са разликама управо на Дрењаниновим немодалним вриједностима, па је ближа веза мало вјероватна. Поготово што славе и друге славе. Препоручује се неки од дубинских тестова, који би потенцијално могао одредити ближу везу са другим тестиранима.

По предању које је саопштио тестирани, Дрењани су доселили у Малу Моштаницу из Дрена код Лазаревца. Раније су се презивали Марковић. Доселила су два брата у Малу Моштаницу и промијенили презиме у Дрењанин. Њихов брат од стрица је задржао презиме Марковић и одселио у Велику Моштаницу. У етнографској литератури је записано исто предање за Дрењане, да су дошли из Дрена у срезу Колубарском. У лазаревачком Дрену не помињу се Марковићи, али постоје два рода који славе Јовањдан: Тодоровићи (даљим поријеклом са Косова) и Бранковићи, стари род. Можда не би било лоше провјерити генетички ова два рода.

[Иван Вукићевић]

64. Поповић, Стевањдан, Јелићка, Приједор, E-V13>Z5017>CTS9320>A10952>BY4566>BY148067

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS389i=14, DYS389ii=31 и DYS456=18.

Најближе поклапање има са хаплотипом Вуковића (Стевањдан, Саничани/Приједор), од кога се разликује на 3 маркера. С обзиром на исту славу и то да су двојица тестираних из суседних села, несумњиво су ближе повезани.

Тестирани је навео да им је породични надимак Дубреновић. Стара су свештеничка породица из Јелићке.

Старост гране процењена је на око 650:
https://www.yfull.com/tree/E-BY148067/

Припадају јој и следећи тестирани:
- Дедеић, муслиман, Биохане/Тутин
- Обрадовић, Никољдан, Међулужје/Младеновац
- Павловић, Никољдан, Крушевица/Лазаревац
- Ђукић, Никољдан, Горња Добриња/Пожега
- Узуновић, Аранђеловдан, Рогача/Лучани
- Младеновић, Аранђеловдан, Прилике/Ивањица
- Мијаиловић, Ђурђиц, Церова/Дубрава/Ивањица
- Јовановић, Аранђеловдан, Лопаш/Пожега
- Пантовић, Ђурђиц, Ивањица
- Савић, Ђурђиц, Шуме/Ивањица
- Пашовски, Никољдан, Шлегово/Кратово

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS ради утврђивања евентуалног сродства са неком од поменутих породица.

[Иван Вукићевић]

63. Ранисављевић, Ђурђевдан, Рушевац, Брестовац, E-V13>Z5018>S2979>L241>Y581412>Y142744

Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS385b=17, DYS439=11 и DYS448=19. Од хаплотипа Пезића (Ђурђевдан, Бранешци Горњи/Челинац) разликује се на 3 маркера. Без дубљих генетичких тестова није могуће рећи да ли су ближе повезани.

Тестирани је навео да је старо презиме његове породице Раносављевић и да су га имали до пре 50-60 година.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS ради утврђивања млађе гране.

[Иван Вукићевић]

62. Милић, Петковдан, Бадњевац, Баточина, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY50887>Y133830>Z13591

Припада роду Бјелопавлића. Поседује повишене вредности маркера DYS390=25 и DYS549=13. Међу теситраним Бјелопавлићима најближе поклапање хаплотипова има са Ћиповићем (Петковдан, Даниловград). Хаплотипови им се разликују на 2 маркера.

Тодор Радивојевић у свом истраживању о Лепеници наводи следеће:
Породице досељене у периоду од 1804. до 1814. године:
...
-873, Милутиновићи (Милићи, Милутиновићи и Николићи), Митровица (Косово), Св. Петка.

Тестирани наводи потпуно другачије предање према коме Милићи и Милутиновићи потичу из Трна у Бугарској.

С обзиром да Милићи припадају роду Бјелопавлића који је изузетно бројан у широј околини Косовске Митровице, може се закључити је прво предање тачно.

[Иван Вукићевић]

57. Станковић, Савиндан, Гојиновац, Прокупље, E-V13>Z5018>S2979>FGC11451>FGC11450

Припада роду Вранешана - савинштака. Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS385b=17 и повишену вредност маркера DYS389ii=31. На једном маркеру разликује се од хаплотипова следеће двојице припадника истог рода:
- Средојевић, Савиндан, Пријепоље
- Средојевић, Савиндан, Виницка/Пријепоље

Тестирани је навео да се његов чукундеда Ристо Станковић после 1878. године доселио у Гојиновац из Бачије код Сјенице. Нагађају да можда потичу од Вујовића из тог села, који славе Никољдан. У Бачији ниједно братство не слави Савиндан:
https://www.poreklo.rs/2015/01/31/poreklo-prezimena-selo-bacija-sjenica/

У околини Сјенице роду Вранешана - савинштака једино припадају Тубићи из Доњих Лопижа, којих има и у Крстцу и Дугој Пољани. Они су уз Кордиће из Тутића (припадају различитом генетичком роду) једино братство које слави Св. Саву у општини Сјеница према раду Миле Павловић о становништву те општине.

Род Вранешана - савинштака је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

[нцп]

66. Дрењанин, Јовањдан, Мала Моштаница/Обреновац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има прилично модалан хаплотип са тек двије благо помјерене вриједности, DYS391=10 и DYS635=24. Самим тим, хаплотип није превише информативан за препознавање ближих генетичких веза. Не постоји у бази СДП ниједан хаплотип који би указивао на ближу везу. Од слављеника Јовањдана, најближи су Дрењанину на 3/23 маркера разлике, али са простора Крајине, па је веза мало вјероватна. Са ближег географског подручја по хаплотипу (2/23 разлике) су им најближи: Томићи, Лучиндан, Шутци/Љиг и још један необјављен род који слави Митровдан из Кожуара/Уб, али са разликама управо на Дрењаниновим немодалним вриједностима, па је ближа веза мало вјероватна. Поготово што славе и друге славе. Препоручује се неки од дубинских тестова, који би потенцијално могао одредити ближу везу са другим тестиранима.

По предању које је саопштио тестирани, Дрењани су доселили у Малу Моштаницу из Дрена код Лазаревца. Раније су се презивали Марковић. Доселила су два брата у Малу Моштаницу и промијенили презиме у Дрењанин. Њихов брат од стрица је задржао презиме Марковић и одселио у Велику Моштаницу. У етнографској литератури је записано исто предање за Дрењане, да су дошли из Дрена у срезу Колубарском. У лазаревачком Дрену не помињу се Марковићи, али постоје два рода који славе Јовањдан: Тодоровићи (даљим поријеклом са Косова) и Бранковићи, стари род. Можда не би било лоше провјерити генетички ова два рода.

Има ли неки родослов по мушкој линији ове фамилије? Од када се презивају Марковићи? Зашто су променили у Дрењанин? Имају ли преславу и коју? Из ког су места на КиМ?

[Radul]

60. Павловић, Јовањдан, Трнава/Топола, J2a-Z6055.

Породица Павловић, припада хаплогрупи J2a-Z6055 > Y14439, чији је филогенетички низ следећи:
J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-Z6064 > J-Z6055 > J-Z6057 > J-Y7013 > J-Y7010 > J-Y13128 > J-Y14434 > J-Z28529 > J-Y14439.

По сачуваном породичном предању у Трнави су најмање 9 кољена, што их ставља у ред старијег слоја становништва села. Почетком 20. вијека било их је 8 кућа. У погледу генетичке генеаологије тестирани припада генетичком роду J2a Дробњака. Хаплотип је практично модалан, па постоји поклапање са већином тестираних из овог рода. Најближе поклапање има са  Пантовићима, Гривска/Ариље, Јовањдан, са којима се разликује на два маркера. Узгред они су им и најближи географски, па би могли тражити ближе конекције између њих.


Шта даље
Препорука за даље тестирање WGS или BigY тест, да одредимо тачну позицију.

[ДушанВучко]

60. Павловић, Јовањдан, Трнава/Топола, J2a-Z6055.

Породица Павловић, припада хаплогрупи J2a-Z6055 > Y14439, чији је филогенетички низ следећи:
J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-Z6064 > J-Z6055 > J-Z6057 > J-Y7013 > J-Y7010 > J-Y13128 > J-Y14434 > J-Z28529 > J-Y14439.

По сачуваном породичном предању у Трнави су најмање 9 кољена, што их ставља у ред старијег слоја становништва села. Почетком 20. вијека било их је 8 кућа. У погледу генетичке генеаологије тестирани припада генетичком роду J2a Дробњака. Хаплотип је практично модалан, па постоји поклапање са већином тестираних из овог рода. Најближе поклапање има са  Пантовићима, Гривска/Ариље, Јовањдан, са којима се разликује на два маркера. Узгред они су им и најближи географски, па би могли тражити ближе конекције између њих.


Шта даље
Препорука за даље тестирање WGS или BigY тест, да одредимо тачну позицију.

Изгледа да сам сазнао грану моје ујчевине (Савићи) из Горње Трнаве И Савићи и Павловићи су део ширег рода , потомци Миливоја, који се доселио из Лопата у Васојевићима:
"После Стојана се доселио неки Миливоје са сином (Чала – Стојком) из Лопата (Васојевићи – црногорска Брда). Од њих су ово породице: Јеленићи (Живановићи, Милошевићи, Радојичићи, Томићи 35 кућа., Павловићи 8 кућа), Баба Анђелићи (Јовановићи, Благојевићи, Лукићи, Радојковићи) 20 кућа., Савићи (Милојевићи, Срећковићи) 14 кућа., Стојковићи (Живановићи, Симићи, Вукићи, Милићевићи укупно 42 к., Петровићи (Јовичићи) 9 к., Славе Св. Јована. (укупно 86 кућа.,).
https://www.poreklo.rs/2012/07/06/poreklo-prezimena-selo-trnava-topola/
Од овог рода, тј. огранка Миливојевих потомака "Бабаанђелића",  је и Милоје Петровић "Трнавац", војвода из првог српског устанка (од њега су Милојевићи касније):
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%98%D0%B5_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B
...као и Срећко "Трнавац", који је био председник Великог суда у Крагујевцу, за време Милоша (од њега су Срећковићи)
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A1%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%BA%D0%BE_%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%A2%D1%80%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%86

[ДушанВучко]

Изгледа да сам сазнао грану моје ујчевине (Савићи) из Горње Трнаве И Савићи и Павловићи су део ширег рода , потомци Миливоја, који се доселио из Лопата у Васојевићима:
"После Стојана се доселио неки Миливоје са сином (Чала – Стојком) из Лопата (Васојевићи – црногорска Брда). Од њих су ово породице: Јеленићи (Живановићи, Милошевићи, Радојичићи, Томићи 35 кућа., Павловићи 8 кућа), Баба Анђелићи (Јовановићи, Благојевићи, Лукићи, Радојковићи) 20 кућа., Савићи (Милојевићи, Срећковићи) 14 кућа., Стојковићи (Живановићи, Симићи, Вукићи, Милићевићи укупно 42 к., Петровићи (Јовичићи) 9 к., Славе Св. Јована. (укупно 86 кућа.,).
https://www.poreklo.rs/2012/07/06/poreklo-prezimena-selo-trnava-topola/
Од овог рода, тј. огранка Миливојевих потомака "Бабаанђелића",  је и Милоје Петровић "Трнавац", војвода из првог српског устанка (од њега су Милојевићи касније):
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%98%D0%B5_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B
...као и Срећко "Трнавац", који је био председник Великог суда у Крагујевцу, за време Милоша (од њега су Срећковићи)
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A1%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%BA%D0%BE_%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%A2%D1%80%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%86

Прецизније, Милојевићи и Срећковићи су са мојим Савићима део истог огранка ("Савићи (Милојевићи, Срећковићи) 14 кућа", а не "Баба Анђелића" (живе груписани у истом крају)

[Antigona]

60. Павловић, Јовањдан, Трнава/Топола, J2a-Z6055.

Породица Павловић, припада хаплогрупи J2a-Z6055 > Y14439, чији је филогенетички низ следећи:
J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-Z6064 > J-Z6055 > J-Z6057 > J-Y7013 > J-Y7010 > J-Y13128 > J-Y14434 > J-Z28529 > J-Y14439.

Trnavu su ponovo naselili Stojanovići i Milivoje sa sinom „Čala-Stojkom“ (kome pripadaju testirani Pavlovići) posle 1741. godine. Dokaz tome jeste, što je u osmanskom tefteru iz 1741. godina selo Trnava upisana kao halija-alija (naselje koje je privremeno zapustelo i koje će ubrzo biti naseljeno novim stanovništvom).

"karye-i Trnavçe hali ani'r-reaya tabi'-i m(ezbure)"

Uz selo Trnava, popisan je i manastir sv. Arhangela, koji se nalazio u blizini pomentuog sela (možda crkva u Goroviču, u kojoj se venčao Karađorđe?).
Prema predanju, Milivoje je navodno bio prvo u Čumiću, pa potom došao u Trnavu. Proverio sam popis Čumića 1741. i nisam uspeo na nađem nikakvog Milivoja, samo neku braću  Jovana i Ivana, sinovi Stojka. To svakako otpada.

Testirani Pavlovići potiču od Pavla Lazarevića koji je 1818. godine upisan kao glava kuće, starosti 50 godina. Uz njega su popisani i sinovi Ilija 15g, Gavrilo 15g i Nikola 7g. Već u tefteru iz 1832. glava kuće je Ilija Pavlović 29g sa braćom Gavrilom 20g i Nikolom 15g

Pavlov otac Lazar je po predanju, sin Čala-Stojka, a unuk Milivoja, koji se doselio u Trnavu. Čala-Stojko je imao četiri sina: Lazara, Jovana, Milovana i Ivana. Najstariji sin Lazar je imao tri sina: Petra, Nedeljka i Pavla (rodonačelnik Pavlovića). Treba spomenuti da je drugi sin Čala-Stojaka, Milovan bio pop (kasnije prezime Popovići-Srećko Popović predsednik suda u Kragujevcu, za vreme kneza Miloša) koji je po predanju venčao Karađorđa i Jelenu u crkvi obližnjeg sela Gorovič. Pop Milovan je popisan 1818. i tada je imao 80 godina (navodno). Popisan je sa sinovima Srećkom i Savom, sinovcima Milojem i Panom, unukom Mijajlom i slugom Mitrom (od njih Savići, Srećkovići i Milojevići).
Od Čala-Stojkovog sina Jovana su Baba Anđelići.

[Blazhinho]

60. Павловић, Јовањдан, Трнава/Топола, J2a-Z6055.

Породица Павловић, припада хаплогрупи J2a-Z6055 > Y14439, чији је филогенетички низ следећи:
J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-Z6064 > J-Z6055 > J-Z6057 > J-Y7013 > J-Y7010 > J-Y13128 > J-Y14434 > J-Z28529 > J-Y14439.

По сачуваном породичном предању у Трнави су најмање 9 кољена, што их ставља у ред старијег слоја становништва села. Почетком 20. вијека било их је 8 кућа. У погледу генетичке генеаологије тестирани припада генетичком роду J2a Дробњака. Хаплотип је практично модалан, па постоји поклапање са већином тестираних из овог рода. Најближе поклапање има са  Пантовићима, Гривска/Ариље, Јовањдан, са којима се разликује на два маркера. Узгред они су им и најближи географски, па би могли тражити ближе конекције између њих.


Шта даље
Препорука за даље тестирање WGS или BigY тест, да одредимо тачну позицију.

Koliko je testirani daleko od Pavića iz Rogače kod Sopota? I on je, takođe ista grana i ima istu slavu, a i blizu je.

[ДушанВучко]

Pavlov otac Lazar je po predanju, sin Čala-Stojka, a unuk Milivoja, koji se doselio u Trnavu. Čala-Stojko je imao četiri sina: Lazara, Jovana, Milovana i Ivana. Najstariji sin Lazar je imao tri sina: Petra, Nedeljka i Pavla (rodonačelnik Pavlovića). Treba spomenuti da je drugi sin Čala-Stojaka, Milovan bio pop (kasnije prezime Popovići-Srećko Popović predsednik suda u Kragujevcu, za vreme kneza Miloša) koji je po predanju venčao Karađorđa i Jelenu u crkvi obližnjeg sela Gorovič. Pop Milovan je popisan 1818. i tada je imao 80 godina (navodno). Popisan je sa sinovima Srećkom i Savom, sinovcima Milojem i Panom, unukom Mijajlom i slugom Mitrom (od njih Savići, Srećkovići i Milojevići).
Od Čala-Stojkovog sina Jovana su Baba Anđelići.

Те детаље нисам знао, по предњу мојих Савића, јесте био неки поп предак, али нисам знао име, да је Милован. Што се Срећковог презимена "Поповић" тиче, то је вероватно трајало код њега, пошто је био попов син, најдаље код његове деце, јер су убрзо они постали Срећковићи. Савићи немају предање о презимену Поповић, иако је по овоме и Сава био син попа Милована ( и у предању се зна да су Сава и Срећко били синови попа), они имају предање о најстаријем презимену "Петровић" (тако се и поп Милованов синовац Милоје презивао). Видим да је пописан и унук попа Милована, Мијајло, а то име се понављало у скоро свакој другој генерацији наше гране (мој деда се звао Михајило, чукундеда такође, а могуће да је пописани Мијаило деда или чукундеда од мог чукундеде). Хвала на извору

[Ojler]

Koliko je testirani daleko od Pavića iz Rogače kod Sopota? I on je, takođe ista grana i ima istu slavu, a i blizu je.

У техничком смислусу прилично блиски. Разликују се на два маркера од 23 упоредива, али су разлике баш на два маркера који су карактеристични за Павловића, тако да су подударања присутна само на модалним вредностима.

[slobodan.stankovic]

57. Станковић, Савиндан, Гојиновац, Прокупље, E-V13>Z5018>S2979>FGC11451>FGC11450

Припада роду Вранешана - савинштака. Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS385b=17 и повишену вредност маркера DYS389ii=31. На једном маркеру разликује се од хаплотипова следеће двојице припадника истог рода:
- Средојевић, Савиндан, Пријепоље
- Средојевић, Савиндан, Виницка/Пријепоље

Тестирани је навео да се његов чукундеда Ристо Станковић после 1878. године доселио у Гојиновац из Бачије код Сјенице. Нагађају да можда потичу од Вујовића из тог села, који славе Никољдан. У Бачији ниједно братство не слави Савиндан:
https://www.poreklo.rs/2015/01/31/poreklo-prezimena-selo-bacija-sjenica/

У околини Сјенице роду Вранешана - савинштака једино припадају Тубићи из Доњих Лопижа, којих има и у Крстцу и Дугој Пољани. Они су уз Кордиће из Тутића (припадају различитом генетичком роду) једино братство које слави Св. Саву у општини Сјеница према раду Миле Павловић о становништву те општине.

Род Вранешана - савинштака је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

Нов сам ја у овоме, па ми је помало нејасно шта даље.
За Тубиће сам чуо, они су из Лопиже као и моја чукунбаба.
Који је савет, како даље?
Пре Станка, који је рођен у 18. веку и умро већ у време оног пописа из 1851, не знам и даље како смо се презивали и да ли смо живели и пре њега у Бачији или смо дошли од негде.
Заправо, свакако смо дошли од негде, из Херцеговине вероватно како пише г. Вукићевић, али како одредити "вектор" и даље претке?
Да ли је то уопште могуће, да ли постоје неки додатни извори или је даље тама коју је тешко пробити?

У сваком случају, хвала за ову анализу, а поменуту књигу ћу свакако потражити.

[Рус]

Прелиминарно је R1a-M458. Нисам сигуран да Вас разумем, зашто бих имао среће? Мој мотив је спознаја предака, немам мотиве те врсте да се убрајам у било шта.

Зашто прелиминарно R1a-M458? Чевљани су I2 ако се не варам.

[Mpek]

Зашто прелиминарно R1a-M458? Чевљани су I2 ако се не варам.

И мене интересује веома.

[Иван Вукићевић]

Нов сам ја у овоме, па ми је помало нејасно шта даље.
За Тубиће сам чуо, они су из Лопиже као и моја чукунбаба.
Који је савет, како даље?
Пре Станка, који је рођен у 18. веку и умро већ у време оног пописа из 1851, не знам и даље како смо се презивали и да ли смо живели и пре њега у Бачији или смо дошли од негде.
Заправо, свакако смо дошли од негде, из Херцеговине вероватно како пише г. Вукићевић, али како одредити "вектор" и даље претке?
Да ли је то уопште могуће, да ли постоје неки додатни извори или је даље тама коју је тешко пробити?

У сваком случају, хвала за ову анализу, а поменуту књигу ћу свакако потражити.

Правац миграција је поприлично известан: Вранеш -> Сјенички крај -> Топлица
Што се тиче писаних извора, сумњам да ћете било шта наћи о својим директним прецима.

С обзиром да ниједан припадник овог генетичког рода до сада није урадио дубљи генетички тест (BigY или WGS), то је следећи корак уколико сте заинтересовани за даље истраживање.