Аутор Тема: Новогодишња ДНК недеља 2026  (Прочитано 33713 пута)

На мрежи Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1337
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #60 послато: Фебруар 22, 2026, 08:53:46 поподне »
45. Коларовић, Никољдан, Сремски Карловци

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Има одступање од модалног хаплотипа овог генетичког рода једино на маркеру DYS635=21, па последично има неколико потпуних поклапања и већи број блиских хаплотипова, али због малог одступања од модала многа од тих поклапања нису последица ближе везе. Издвојио бих потпуно поклапање са Ђурђићем из Вирка код Жабљака, који припада грани I1-P109>FGC22061>FT243910 - роду Миличића и Касалица, због исте славе. Припадност овој грани свакако треба проверити SNP тестом, мада бих за даље тестирање ипак препоручио WGS или BigY-700 тест. Поменуо бих да имамо из Ковиља тестираног Коларова, слави Ђурђиц, који и поред сличног презимена и географске блискости није у сродству са Коларовићем јер припада хаплогрупи I2-PH908.

Кандидат је навео да су његови преци дошли у Сремске Карловце из места Колари код Смедерева око 1750. године и тада су се презивали Илић, а ново презиме су добили према месту порекла. Приметио сам да је презиме Коларевић било помињано на неколико места и пре 1750. у Срему. На пример четрдесетих година се помиње сточар Глигорије Коларовић, закупац пустаре у Буђановцима. 1735. се помиње неки харамбаша Коларовић, који је хајдуковао у Посавској граници. Извор: Срем од краја XVII до средине XVIII века, Славко Гавриловић.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #61 послато: Фебруар 22, 2026, 10:23:29 поподне »
28. Поповић, Ниш, Петковдан, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY50887>Y133830>Z13591

Припада роду Бјелопавлића. Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS570=20, која се јавља код хаплотипова још неколико тестираних Бјелопавлића. Остатак хаплотипа је модалан за овај род.

Тестирани је навео да је његов чукундеда Божидар Поповић рођен 1865. године у Великој Грабовници код Бруса, одакле се доселио у Ниш.

Радослав Павловић у свом раду о Копаонику наводи следеће за Поповиће из Велике Грабовнице:
У време Карађорђевог устанка у селу су се настанили: свештенички род:
-Поповићи (5 кућа, Св. Петка), су досељени из Ибарског Колашина

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #62 послато: Фебруар 22, 2026, 10:44:36 поподне »
26. Петровић, Јовањдан, Лоњин, Љубовија, E-V13>Z5018>S2979>L241>BY5617>Y96696>PH2180>FT178289

Припада роду Копривица и Тупањаца, односно подроду Тупањаца чија је крсна слава Јовањдан, а матица на Тупану у Бањанима. Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS635=21, коју нема ниједан други до сада тестирани припадник овог рода. Остатак хаплотипа је модалан за овај род.

Тестирани је навео да Петровићи потичу од Коменовића из Бањана, одакле им се предак Петар са браћом доселио у Азбуковачки срез око 1850. године. Овим резултатом је потврђено поменуто предање.

Петровићи се у Лоњину не помињу у истраживању Љубе Павловића из 1930. године, али се помињу Комненовићи:
Лоњин је пун старих гробаља и старих ископина по Микуљаку, Крсту и Кршу и они су доказ старог живота у њему. До 1834. год. био је чисто муслиманско село, које је имало и Драбиће из Читлука. У 1820. год. имало је 20 домова, 1832. год. 31 дом. 1834. год. Лоњин је расељен, а његова имања је државна власт предала у својину досељеницима са стране који су се до 1839. год. једва умирили.
...
Јоковићи из Доњих Бјелица, на старом месту Купусовићи и Комненовићи (10 к.; Св. Јован).


Род Копривица и Тупањаца је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #63 послато: Фебруар 23, 2026, 12:03:58 пре подне »
18. Ераковић, Аранђеловдан, Велимље, Никшић, I2-Y3120>S17250>PH908>FT382557>BY127711>BY93199

Највероватније припада роду Озринића, иако поседује доста нетипичан хаплотип за овај род. Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS389ii=30 (нема је ниједан други до сада тестирани Озринић), DYS549=10 (само још двојица Милића из Марковине имају вредност 9 на овом маркеру) и DYS635=22 и повишену вредност маркера DYS533=14 (имају је још само Николићи из Озринића код Никшића). Ипак, овај хаплотип поседује вредност маркера DYS448=18, која је карактеристична за Озриниће, због чега вероватно ипак припада овом роду. Најближе поклапање међу до сада тестираним Озринићима има са Стијеповићем из Рисна, чија породица по предању потиче управо из Бањана. Од хаплотипа тестираног Савићевића (Аранђеловдан, Растелица/Куршумлија), који потиче од Савићевића, разликује се на чак 6 маркера. Од хаплотипа Килибарде (Арађенђеловдан, Тупан/Никшић), који је по предању најближи Ераковићима од осталих Озринића, разликује се на 5 маркера.

Светозар Томић је забележио више предања о пореклу Ераковића и Килибарди са Тупана из Бањана:


Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6272
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #64 послато: Фебруар 23, 2026, 12:17:20 пре подне »
49. Јањић, Аранђеловдан, Чивчије/Прњавор, I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>FT461579>FT386055, Крајишки аранђеловштаци I2-FT386055

Тестирани није навео детаље о свом пореклу, а о становништву села Чивчије нисам пронашао податке у доступној етнографској литератури. Јањићи су иначе на попису становништва 1991. године били једна од бројнијих фамилија у овом селу: пописано је 40 Јањића од тада постојећих 374 становника.

Тестирани припада роду Крајишких аранђеловштака, који смо у радној верзији звали родом Крајишких Родића, управо по једној од најбројнијих фамилија које му припадају. Овај род је SNP-профилисан и припада грани I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>FT461579>FT386055, о чему постоји и засебна тема на форуму. Модални хаплотип овог рода карактерише вредност маркера DYS390=25, коју поседује и тестирани Јањић. Његов хаплотип карактерише и изражено ниска вредност DYS449=29, а у мањој мери и DYS576=17.

Хаплотипу Јањића најближи су хаплотипови Бранковића (Крња Јела/Босански Петровац, Аранђеловдан) и Ђурђевића (Печенег Илова/Прњавор, Аранђеловдан). Разликују се на два од 23 упоредива маркера, а обојица припадају истом роду.

Уколико жели да продуби сазнања о терминалној грани Y-ДНК стабла којој припада, Јањић може урадити неки од дубинских геномских тестова, као што су WGS или BigY.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #65 послато: Фебруар 23, 2026, 01:42:04 пре подне »
16. Станимировић, Лазарева Субота, Мале Крће, Пљевља, I2-Y3120>S17250>PH908>FT14506

Припада роду Старчевића. Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS481=28 и DYS635=22, које одступају од модалног хаплотипа овог рода. Од хаплотипова Јеловца (Лазарева Субота, Захум/Вишњица/Пљевља) и Срндовића (Лазарева Субота, Фоча), који припадају истом роду, разликује се на 4 маркера.

Милета Војиновић у свом раду о Пљеваљском крају наводи следеће:
Станимировићи потичу од Старчевића. Одавно живе у Малим Крћама. Око 1890. године на Нарку у Готовуши живео је Периша Станимировић са 6 синова. Једног пазарног дана засретну хајдуци на Планима (код Цвијовића Рашћа) Турке Подблаћане и Заостране и почну их све пленити, а неке и убијати. Један Турчин побеже и стиже на Нарак где је био дошао и ага Станимировића из Пљеваља и много цепидлачио око трећине. Јовица рече аги да и они беже, јер ће сад стићи хајдуци па ће га убити. Ага побеже са Јовицом у пећину Маниташ, на изору Готовушке реке. Кад уђоше у пећину, Јовица га закла и побеже у хајдуке. Хајдуковао је десетак година, па му досади. Највише је ишао са Миланом Комарицом. Кад једне тамне ноћи дође код Добре воде у Чемерну, седе да се одмори, али додирну до неког чудног предмета. Опипа га и виде да је то мртав човек без главе.

Турци су знали да хајдуци често навраћају на Добру воду, па су им поставили заседу. Наишао је хајдук Ристо Тунгуз, родом из Херцеговине, они су га убили и главу му однели у Пљевља. Јовица се уплашио од овог призора, па кад је кроз неколико дана срео у Чемерну у лову судију или председника турског суда у Пвевљима – Јашарбашића, јави му се и рече да му неће ништа лоше учинити, већ би се пријавио турским властима, ако би му досадашње хајдуковање опростили. Јашарбашић му обећа помоћи заиста му власти опростише, те Јовица оде у Пљевља и пријави се турском паши. Са Јашарбашићем се побратими (изгледа да је читав посао добро ”подмазао” златницима).

Тада Периша са синовима: Јовицом, Матом, Новицом, Милојицом, Јевђом и Михаилом пређе у Збјево као чифчија на имање Даут-бега Селмановића. Ускоро се Јовица вратио у Милуниће и купио велико имање, а браћа су му остала у Збјеву до 1933. године, када их је било у великој задрузи 45 чланова. Одмах је постало 6 нових домаћинстава. Јовичини су синови Обрад и Крсто.


Породица тестираног је од Михаила Перишиног из Збљева, где су Станимировићи дошли у првој деценији 20. века. Према попису становништва из 1913. године, тамо су пописани следећи Станимировићи:
1. Јово Милованов Станимировић
2. Јовица Перишин Станимировић
3. Новица Перишин Станимировић
4. Јоко Стевов Станимировић

Род Старчевића је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране којој припадају Старчевићи.
« Последња измена: Фебруар 24, 2026, 10:16:51 поподне Иван Вукићевић »

Ван мреже Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 911
  • I-Y3120>I-PH908>I-BY93199
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #66 послато: Фебруар 23, 2026, 09:50:34 пре подне »
18. Ераковић, Аранђеловдан, Велимље, Никшић, I2-Y3120>S17250>PH908>FT382557>BY127711>BY93199

Највероватније припада роду Озринића, иако поседује доста нетипичан хаплотип за овај род. Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS389ii=30 (нема је ниједан други до сада тестирани Озринић), DYS549=10 (само још двојица Милића из Марковине имају вредност 9 на овом маркеру) и DYS635=22 и повишену вредност маркера DYS533=14 (имају је још само Николићи из Озринића код Никшића). Ипак, овај хаплотип поседује вредност маркера DYS448=18, која је карактеристична за Озриниће, због чега вероватно ипак припада овом роду. Најближе поклапање међу до сада тестираним Озринићима има са Стијеповићем из Рисна, чија породица по предању потиче управо из Бањана. Од хаплотипа тестираног Савићевића (Аранђеловдан, Растелица/Куршумлија), који потиче од Савићевића, разликује се на чак 6 маркера. Од хаплотипа Килибарде (Арађенђеловдан, Тупан/Никшић), који је по предању најближи Ераковићима од осталих Озринића, разликује се на 5 маркера.

Светозар Томић је забележио више предања о пореклу Ераковића и Килибарди са Тупана из Бањана:


Јесте, Светозар Томић је у својој књизи забележио више предања о пореклу Ераковића (и Килибарди) са Тупана у Бањанима, досељених из Велестова.

Међутим, треба имати у виду да Томић није забележио сва постојећа предања која су постојала  и међу самим Ераковићима (бар појединим гранама или појединцима), као ни она која су касније забележили други истраживачи. Ја сам, на пример,  за ову везу са Озринићима (Ераковићи, Килибарде и Сарићи)  био чуо (од покојног др. Мома Сарића из Никшића) пре 40-ак година.
Већина Ераковића се приклонила предању о Његушима као "старини" рода, што је С. Томић и забележио,  и вези са његушким Ераковићима (шта да се ради, разумљиво је,  владарска породица је то била, може затребати, а и некако "љепше звучи" -бити род самом П.П. Његошу :)).

Наиме, код више аутора помиње се и предање које Ераковиће доводи у везу са Озринићима (Филип Сарић, 1969; Петар Шобајић, 1966; Ђорђе Вукотић Чевски, 1998; Петар Пејовић, 2004).
Та предања су у међувремену потврђена ДНК анализама. Као што је потврђена и веза са Брешковцима из Богмиловића  (родовима из Брешковог дола из Велестова) -Бошковићима и Милуновићима (вероватно и Перовићима, и Аџићима).

Преглед забележених предања о пореклу Ераковића и резултате досадашњих ДНК анализа, заинтересовани могу погледати на:

 https://www.poreklo.rs/2012/03/06/poreklo-prezimena-erakovic/
Тестираном се препоручује дубљи тест.



« Последња измена: Фебруар 23, 2026, 09:52:19 пре подне Небо_Сав »
Историја се односи према археологији као што се алхемија односи према хемији!

Ван мреже Васић.РС

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 83
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #67 послато: Фебруар 23, 2026, 11:57:20 пре подне »
49. Јањић, Аранђеловдан, Чивчије/Прњавор, I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>FT461579>FT386055, Крајишки аранђеловштаци I2-FT386055

Ђурђевићи из Печенег Илове славе Трифундан .
Јањиће нисам нашао у турским дефтерима у Чивчијама нити у сусједним селима. У Бранешцима су у дефтеру записани Јокићи који су славили Аранђеловдан а данас их нема у селу и поставља се питање шта се десило са њима а пописани су у аустријском земљишном попису 1881. године.
« Последња измена: Фебруар 23, 2026, 11:59:25 пре подне Васић.РС »

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 497
  • N2-FT182494>Y640797
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #68 послато: Фебруар 23, 2026, 12:02:04 поподне »
49. Јањић, Аранђеловдан, Чивчије/Прњавор, I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>FT461579>FT386055, Крајишки аранђеловштаци I2-FT386055

Ђурђевићи из Печенег Илове славе Трифундан .
Јањиће нисам нашао у турским дефтерима у Чивчијама нити у сусједним селима. У Бранешцима су у дефтеру записани Јокићи који су славили Аранђеловдан а данас их нема у селу и поставља се питање шта се десило са њима а пописани у аустријском земљишном попису 1881. године.

С обзиром на то да је Јањић матронимско презиме, могуће је да су преци Јањића и пописани 1850/51. у тим селима, али под неким другим ранијим презименом. Такве ситуације је релативно лако ријешити када је данашње презиме патронимско, јер у великом броју случајева у имену домаћина или његовог оца препознамо данашње презиме, док код Јањића то, на жалост, није могуће.

Ван мреже Васић.РС

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 83
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #69 послато: Фебруар 23, 2026, 12:07:26 поподне »
Можда је била удовица Јања у Јокићима па се преудала у Чивчије и тако данас постоје Јањићи а на кућиште Јокића су касније дошли Бранешки Алексићи.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2895
  • Sit pugna perpetua
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #70 послато: Фебруар 23, 2026, 09:56:32 поподне »
11. Деспотовић, Алимпијевдан, Бељак, Ново Село, Рашка

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује хаплотип близак модалном, одступају једино нешто нижа вредност DYS19=15, и нешто виша DYS5449=13. Међу тестираним припадницима ове гране који славе Алимпијевдан, блиско поклапање има само са двојицом, и то на мањем броју упоредивих маркера. У питању су Татомировић из Новог Милошева код Новог Бечеја, од ког се разликује на 1 од 17, и Ђурђић из Округлице код Сврљига, од ког се разликује на 2 од 17 маркера. Препорука је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се поуздано утврдила терминална (најмлађа) подграна испод L1029.

Тестирани је у упитнику навео следеће пасове по мушкој линији: Саватије - Михаило (1894.) - Драгомир (1920.) - Драган (1949. деда)

Цитат
Бобаљи или Марчишевићи, Питолићи или Пољаковићи, Деспотовићи или Ковачевићи, Тодоровићи и Марковићи (12 кућа, Св. Алимпије столпник) су стари досељеници из Дукађина „од Пећи“. Тврде да су у Бељаку седели пре Велике сеобе. С Пановићима из суседног Новог Села, држе кумство из старог краја – из Дукађина.

Радослав Љ. Павловић, Копаоник - антропогеографска испитивања

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2895
  • Sit pugna perpetua
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #71 послато: Фебруар 23, 2026, 09:56:57 поподне »
19. Тасић, Никољдан, Обличка Сена, Врање

Припада хаплогрупи R1a, док се млађа грана не може поуздано утврдити на овом броју маркера. Поседује неколико прилично специфичних вредности: снижене DYS448=19 и DYS643=9, и повишене DYS481=27 и DYS635=24. Нема блиских поклапања са мање од 5 разлика на 23 маркера. Због изузетно ретког и специфичног хаплотипа, Тасићу најтоплије препоручујем додатно тестирање путем неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се прецизно позиционирао на стаблу хаплогрупе R1a.

У Обличкој Сени била су настањена само два велика рода, Милисавци и Подгорци, и једни и други славе Никољдан. Тестирани није у упитнику прецизирао којем од ова два рода његови Тасићи припадају, међутим на основу резултата раније тестираног Ристића (породични надимак Подгорци) из Мечковца код Врања (хаплогрупа E-V13>Z5018>FGC11450), чији прадеда се доселио на мираз из Обличке Сене, посредно можемо закључити да Тасићи припадају роду Милисаваца.

Цитат
Милисавци (42 к., Св. Никола), деле се на мање групе: Деда Јовановци, Деда Стојковци, Деда Марковци, Деда Маринковци и Деда Миленковци. Оснивач овог рода је напред поменути деда Милисав, досењен пре око 190 година из неког села на Косову. Генеалогија им је: Стојадин, 70 година – Манча – Милош – Пеша – Јован – Милисав. Род се намножио од Милисављевих синова: Јована, Стојка, Марка, Маринка и Миленка. Они су били „Карађорђеви вршњаци“. Једном су Арбанаси између Бојин Дела и Обличке Сене терали стоку коју су украли од Срба поред Ј. Мораве. Деда Љута из Бојин Дела и Милисав тада су отели стоку и у борби убили 17 Арбанаса. Оног сељака из Струганице Милисављевог побратима Арбанаси су убили на превару: „дошли му у кућу преобучени у трговце и тако га убили“.

https://www.poreklo.rs/2013/12/28/poreklo-prezimena-selo-oblicka-sena-vranje/

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 789
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #72 послато: Фебруар 24, 2026, 09:27:49 пре подне »
49. Јањић, Аранђеловдан, Чивчије/Прњавор, I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>FT461579>FT386055, Крајишки аранђеловштаци I2-FT386055

Тестирани није навео детаље о свом пореклу, а о становништву села Чивчије нисам пронашао податке у доступној етнографској литератури. Јањићи су иначе на попису становништва 1991. године били једна од бројнијих фамилија у овом селу: пописано је 40 Јањића од тада постојећих 374 становника.

Тестирани припада роду Крајишких аранђеловштака, који смо у радној верзији звали родом Крајишких Родића, управо по једној од најбројнијих фамилија које му припадају. Овај род је SNP-профилисан и припада грани I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>FT461579>FT386055, о чему постоји и засебна тема на форуму. Модални хаплотип овог рода карактерише вредност маркера DYS390=25, коју поседује и тестирани Јањић. Његов хаплотип карактерише и изражено ниска вредност DYS449=29, а у мањој мери и DYS576=17.

Хаплотипу Јањића најближи су хаплотипови Бранковића (Крња Јела/Босански Петровац, Аранђеловдан) и Ђурђевића (Печенег Илова/Прњавор, Аранђеловдан). Разликују се на два од 23 упоредива маркера, а обојица припадају истом роду.

Уколико жели да продуби сазнања о терминалној грани Y-ДНК стабла којој припада, Јањић може урадити неки од дубинских геномских тестова, као што су WGS или BigY.

О становништву села Чивчија исписао сам својевремено ја пар редака: https://www.poreklo.rs/2022/10/14/selo-civcije-opstina-prnjavor-rs-bih/

Што се Јањића тиче:

Цитат
Такође, на попису из 1851. не спомиње се ни породица Јањић, али се иста уредно наводи у Шематизму из 1882. са славом Св. Арханђел Михаило, што указује да се и њихов предак у с. Чивчије доселио највероватније у периоду између 1851. и 1880/81. Породице Јањић са крсном славом Аранђеловдан су иначе изузетно разгранате у целој Босни и у Шематизму се породице са овим презименом и славом поред Кокорске парохије наводе и у следећим парохијама: град Бања Лука, Горажде, Сарајевско поље, Омарска (град Приједор ), општина Ливно, село Црни Луг (општина Грахово) и с. Камен (о. Гламоч).

У османском дефтеру нпр. пописана је породица Панџа. Породице са таквим именом данас у селу нема. Да ли то има неке везе са Јањићима, тешко је рећи.

Цитат
У селу Чивчије данас живе породице:

Божић (Св. Стефан, наслеђено од породице Маринковић), Врховац (Св. Јован), Врховац (Св. Ђорђе), Густоварац (раније Павловић, Св. Ђорђе), Дубравац (Св. Игњатије Богоносац), Јањић (Св. Архангел Михаило), Јовић (Пренос моштију Св. Ђорђа – Ђурђиц. Ова породица води порекло са Озрена, а у Чивчије се доселила крајем 20. века), Кљајић (Св. Никола), Ковачевић (Благовести), Малешевић (Св. Никола), Малешевић (Св. Марко), Маринковић (Св. Стефан), Миодраговић (Св. Стефан), Репић (Св. Ђорђе), Павловић (слава непознато. Доселили се у току последњег рата у с. Кокори, а одатле у с. Чивчије. Нису рођачки повезани са породицом Густоварац), Петковић (Ђурђевдан. Ова породица се у Чивчије доселила из с. Блатница (o. Теслић).

Ван мреже acai

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 56
  • I1>P109>FGC33034
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #73 послато: Фебруар 24, 2026, 10:33:12 пре подне »
45. Коларовић, Никољдан, Сремски Карловци

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Има одступање од модалног хаплотипа овог генетичког рода једино на маркеру DYS635=21, па последично има неколико потпуних поклапања и већи број блиских хаплотипова, али због малог одступања од модала многа од тих поклапања нису последица ближе везе. Издвојио бих потпуно поклапање са Ђурђићем из Вирка код Жабљака, који припада грани I1-P109>FGC22061>FT243910 - роду Миличића и Касалица, због исте славе. Припадност овој грани свакако треба проверити SNP тестом, мада бих за даље тестирање ипак препоручио WGS или BigY-700 тест. Поменуо бих да имамо из Ковиља тестираног Коларова, слави Ђурђиц, који и поред сличног презимена и географске блискости није у сродству са Коларовићем јер припада хаплогрупи I2-PH908.

Кандидат је навео да су његови преци дошли у Сремске Карловце из места Колари код Смедерева око 1750. године и тада су се презивали Илић, а ново презиме су добили према месту порекла. Приметио сам да је презиме Коларевић било помињано на неколико места и пре 1750. у Срему. На пример четрдесетих година се помиње сточар Глигорије Коларовић, закупац пустаре у Буђановцима. 1735. се помиње неки харамбаша Коларовић, који је хајдуковао у Посавској граници. Извор: Срем од краја XVII до средине XVIII века, Славко Гавриловић.
Поштовани Кековац, да ли овај резултат има поклапања са мном?

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9197
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #74 послато: Фебруар 24, 2026, 11:39:39 пре подне »
2. Миловановић, Лучиндан, преслава Тројчиндан, Врнчани, Горњи Милановац

Припада хаплогрупи I2-PH908. У односу на модални хаплотип ове гране се разликује по сниженим вредностима на маркерима DYS439=12, DYS449=29, DYS533=12 и DYS635=22, као и повишеним на маркерима DYS389II=32 и DYS576=19. Има потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера са Николићем из Велереча код Горњег Милановца (слава Св. Јован Милостиви), а на два до три маркера се разликује од више припадника рода Коматовића (који припадају нижој подграни Y260989), па се тако од Обрадовића из Брњака код Зубиног Потока (слава Ђурђиц, преслава Пантелијевдан), који је једини из овог рода урадио WGS тест, разликује на 2 маркера од упоредивих 25, са Милуновићем из Ђака код Куршумлије исто на 2 од упоредивих 25, са Милојевићем из Вукојевића код Зубиног Потока на 2 од упоредивих 23, са Веселиновићем из Витковића код Новог Пазара на 3 од упоредивих 25, итд. Блискост са хаплотипом рода Коматовића који припадају подграни I2-PH908>A5913>A22312>BY55783>Y260989 би можда указивало да и Миловановић и Николић припадају такође овој подграни, али то би се могло сазнати само путем Big Y, WGS или макар појединачног SNP теста. Такође вреди поменути и три маркера разлике од упоредивих 23 у односу на хаплотип једног нејавног тестираног из околине Липљана, који као и Николић слави Св. Јована Милостивог.

Тестирани је о даљем пореклу оставио податак да су преци Миловановића у Врнчане дошли од Сјенице, приликом Велике сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем. У књизи Миленка Филиповића “Таково” сазнајемо следеће о пореклу Миловановића:

Цитат
Сретеновићи, славе Лучиндан. Сматрају се најстаријим родом у селу и тврди се да су пореклом из Црне Горе (неки веле из Мостара у Херцеговини), али су дошли из Санџака. Дошло је петоро браће у периоди између 1720. и 1740. године. Један потомак, који се звао Милисав имао је сина Сретена а од Сретена су сада и потомства: -Ђорђевићи и Проковићи. Један од Сретеновића је отишао као уљез у Миоковце и од њега сада има тамо 25 кућа. Од Сретеновића су Лучићи у Горњем Милановцу и Ђуковићи у Кривој Ријеци. Милисав је имао само једно дете па је узео од своје сестре Адама да се игра са његовим сином. Неки чобанин у игру избије Адаму око. Милисав онда подели имање по пола – Сретену и Адаму. Адам је био од Макљенаца у Велеречи, који славе Св. Јована Милостивог, али је, примишви имање од Милисава, прими и славу Св. Луку кога данас славе његови потомци. Адамови синови су били Веско, Марко и Димитрије-Дико. Њихови потомци су: -Весковићи, Адамовићи први (раније Јозе-Јозићи) и Миловановићи.


О роду Макљенаца из Велереча је Филиповић у истом делу написао:

Цитат
Макљенци или Макљеновићи је заједничко презиме за огранке великог рода који воде порекло од предака досељених са Макљена у Буђеву и сви славе Св. Јована Милостивог, 12. новембра по старом календару. Дошли су доста времена пре таковског устанка. Најпре су се населили на Ивовику. Неки даљи предак је био Макљен и његово име је било прво уписано у старој читуљи. Тривун се задржао на Гаврову Брду али га је одатле отерао Марко Ала на Спрдањску Косу, где је овај онда саградио кулачу. Од Макљеновића су данас у Велеречи: -Јовановићи са надимнком Кекерези – раније Терзићи; Петровићи први, Милојевићи, Минићи, Николићи-Ружићи, Ковачевићи, Лазаревићи раније Протићи, Бркићи, Марковићи и Миловановићи.

https://www.poreklo.rs/2015/01/03/poreklo-prezimena-selo-vrncani-gornji-milanovac/
https://www.poreklo.rs/2015/01/10/poreklo-prezimena-selo-velerec-gornji-milanovac/

Потпуно поклапање са тестираним Николићем из Велереча, који припада роду Макљенаца и слави специфичну славу Св. Јована Милостивог, је и са генетичке стране потврдило предање изнето у књизи “Таково”. Блискост са хаплотипом рода Коматовића, којима је матица на северу Косова, у пределу Ибарског Колашина, као и са нејавним тестираним из околине Липљана, би можда упућивала на север Косова као на ранију матицу, или је можда матица и једних и других у околини Сјенице одакле су се преци Миловановића и Николића упутили ка Шумадији, али ништа се ово не може тврдити без додатних тестова и SNP потврда за Миловановића.

Препорука Миловановићу је да, као што сам већ поменуо, уради неки од великих тестова генома (Big Y, WGS) или да барем појединачним SNP тестом провери да ли је позитиван на Y260989.
« Последња измена: Фебруар 24, 2026, 11:59:55 пре подне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #75 послато: Фебруар 24, 2026, 12:33:40 поподне »
8. Зуровац, Јовањдан, Лука, Невесиње, E-V13>Z5017>Y3761>CTS9320>Z16988

Припада роду Зуроваца - Невесињаца. Од хаплотипа Зуровца из Рабине код Невесиња разликује се на 4 маркера. У односу на хаплотипове оба претходна Зуровца, поседује повишене вредности маркера DYS389i=14 и DYS389ii=31 и снижену вредност маркера DYS635=20.

Велибор Михић у свом тексту о овом роду у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине, између осталог, наводи следеће:
Као најстарија насеља рода Зуроваца помињу се села Крушевица код Љубиња и Рабина код Невесиња. Овом роду припада истоимено братство Зуроваца које слави Јовањдан, као и неколико херцеговачких породица које су прешле у ислам. Забележено је да су Зуровци некад живели у Крушевици, а да су им летњи катуни били на Думошу на Зеленгори. Као плаништари, имали су своја јесеништа у Рабини, па су се временом тамо и населили. Било их је и у другим невесињским селима. Године 1771. у турским документима помињу се у селу Бојишта, а било их је и у Удрежњу, Луци, и Миљевини.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #76 послато: Фебруар 24, 2026, 12:51:01 поподне »
7. Нишић, Јовањдан, Горица, Шипово, E-V13>Z5018>S2979>S2972>Y18360>Y128213

Припада роду Поблаћана, чија је матица у долини реке Поблаћнице на подручју општина Прибој и Пљевља. Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS449=31 и DYS570=18. Са хаплотипом Лазића (Никољдан, Зелиња Горња/Добој) има потпуно поклапање на 23 маркера.

Тестирани је навео да Нишићи по предању потичу од Војиновића из околине Никшића. Из Никшића скоро сигурно не потичу пошто овај род тамо није присутан, али старо презиме им је заиста могло бити Војиновић, пошто Лисићићи из Пљеваљског краја, који припадају овом роду, по предању потичу од Војиновића из Поблаћа и за свог родоначелника сматрају спахију Војина, који је обновио манастир Св. Тројице у 16. веку.

Род Поблаћана је детаљније обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14341
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #77 послато: Фебруар 24, 2026, 02:44:09 поподне »
8. Зуровац, Јовањдан, Лука, Невесиње, E-V13>Z5017>Y3761>CTS9320>Z16988

Припада роду Зуроваца - Невесињаца. Од хаплотипа Зуровца из Рабине код Невесиња разликује се на 4 маркера. У односу на хаплотипове оба претходна Зуровца, поседује повишене вредности маркера DYS389i=14 и DYS389ii=31 и снижену вредност маркера DYS635=20.

Велибор Михић у свом тексту о овом роду у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине, између осталог, наводи следеће:
Као најстарија насеља рода Зуроваца помињу се села Крушевица код Љубиња и Рабина код Невесиња. Овом роду припада истоимено братство Зуроваца које слави Јовањдан, као и неколико херцеговачких породица које су прешле у ислам. Забележено је да су Зуровци некад живели у Крушевици, а да су им летњи катуни били на Думошу на Зеленгори. Као плаништари, имали су своја јесеништа у Рабини, па су се временом тамо и населили. Било их је и у другим невесињским селима. Године 1771. у турским документима помињу се у селу Бојишта, а било их је и у Удрежњу, Луци, и Миљевини.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

Заокружена је практично прича око Зуроваца, само забуну условно уноси онај са 23andMe, село Равни, Мостар, хаплогрупа I2-S17250.

ZUROVAC (p), u Klepcima i Grabovini (Čapljina). Nekada su živjeli u Rabini (Nevesinje) i Kruševici kod Ljubinja. U Grabovini su starinom iz Kruševice. Živjeli su neko vrijeme u Dretelju i Staroj Gabeli, odakle su prešli u Grabovinu. U Klepce je predak Zurovaca došao iz Grabovine i "udao se za Janjića kćer". Slave Jovanjdan. M.Vego smatra da su Zurovci svoje prezi- me dobili od Vlaha Zurovića. Više porodica Zurovaca nastanjeno je u Mostaru.


7. Нишић, Јовањдан, Горица, Шипово, E-V13>Z5018>S2979>S2972>Y18360>Y128213

Припада роду Поблаћана, чија је матица у долини реке Поблаћнице на подручју општина Прибој и Пљевља. Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS449=31 и DYS570=18. Са хаплотипом Лазића (Никољдан, Зелиња Горња/Добој) има потпуно поклапање на 23 маркера.

Тестирани је навео да Нишићи по предању потичу од Војиновића из околине Никшића. Из Никшића скоро сигурно не потичу пошто овај род тамо није присутан, али старо презиме им је заиста могло бити Војиновић, пошто Лисићићи из Пљеваљског краја, који припадају овом роду, по предању потичу од Војиновића из Поблаћа и за свог родоначелника сматрају спахију Војина, који је обновио манастир Св. Тројице у 16. веку.

Род Поблаћана је детаљније обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

Има их и на 23andMe, из истог места, иста хаплогрупа E-V13.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9197
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #78 послато: Фебруар 24, 2026, 02:46:09 поподне »
13. Илић, Петровдан, Свилајнац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује снижене вредности маркера DYS439=12, DYS449=30, DYS481=30 и DYS533=12 и повишене DYS393=14, DYS385b=16 и DYS458=18. Иако има ове специфичности, нема потпуних поклапања у бази СДНКП и од других је удаљен на најмање 2 до 3 маркера разлике, а и та технички “најближа” поклапања су често географски удаљена и са другачијим славама, тако да се ту не може говорити о некој реално ближој родословној вези. Препорука тестираном је да уради неки од дубинских тестова (Big Y, WGS), како би могао да открије којој грани испод PH908 припада.

Тестирани је оставио податак о претку Илији Миладиновићу (1854-1919), који се доселио из Ћуприје а преминуо у Свилајнцу и по коме носе презиме. Родовски надимак фамилије из Ћуприје којој је припадао Илија је Инџићи.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 703
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #79 послато: Фебруар 24, 2026, 03:35:06 поподне »
19. Тасић, Никољдан, Обличка Сена, Врање

Припада хаплогрупи R1a, док се млађа грана не може поуздано утврдити на овом броју маркера. Поседује неколико прилично специфичних вредности: снижене DYS448=19 и DYS643=9, и повишене DYS481=27 и DYS635=24. Нема блиских поклапања са мање од 5 разлика на 23 маркера. Због изузетно ретког и специфичног хаплотипа, Тасићу најтоплије препоручујем додатно тестирање путем неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се прецизно позиционирао на стаблу хаплогрупе R1a.

У Обличкој Сени била су настањена само два велика рода, Милисавци и Подгорци, и једни и други славе Никољдан. Тестирани није у упитнику прецизирао којем од ова два рода његови Тасићи припадају, међутим на основу резултата раније тестираног Ристића (породични надимак Подгорци) из Мечковца код Врања (хаплогрупа E-V13>Z5018>FGC11450), чији прадеда се доселио на мираз из Обличке Сене, посредно можемо закључити да Тасићи припадају роду Милисаваца.

https://www.poreklo.rs/2013/12/28/poreklo-prezimena-selo-oblicka-sena-vranje/

Не би се сложио са твојом констатацијом које си изнео о хаплотипу. Читав низ стр. маркера и вредности које ниси анализирао и прокоментарисао показују припадност Тасићевог хаплотипа грани R-M458>L1029.

У првом панелу од 1 до 12 маркера су стандардне вредности за L1029, на маркер DYS458 = типична модална вредност, ту су још кључни низ маркера и вредности које одређују припадност поменутој грани као ма пример: DYS449, DYS456, DYS438 и DYS481=27. Овај последњи маркер и његове вредности варирају, модална вредност је 25, међутим иде и до 27, а  јако ређа може бити и 28, а најнижа вредност може бити 23, али је исто јако ретка.
Маркер DYS481 је веома битан и у већини случајева је кључан за одређивање и припадност грани
L1029 на основу тестираних 23 или 25 маркера.

Тасићев хаплотип може бити специфичан за одређивање низводне гране од L1029, али вредности које поседује на маркерима:  DYS448=19, DYS635=24, DYS643=9 неке могу бити и мутације од пре пар генерација или од пре пар стотина година. Ове мутације су стандардне од модалних вредности за један корак мање или један корак више. Специфичан хаплотип би био када би вредности биле од модалне у два-три корака повишене или два-три корака снижене, што није случај.
« Последња измена: Фебруар 24, 2026, 03:47:36 поподне Акса »