Аутор Тема: Новогодишња ДНК недеља 2026  (Прочитано 33709 пута)

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2587
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #20 послато: Фебруар 14, 2026, 09:14:38 пре подне »
9. Живковић (Никољдан), Дивљана/Бела Паланка

Припада хаплогрупи R1b-Z2705 и вероватно низводној грани Y32147, на основу маркера DYS458=16. За низводну грану није сигурно и може се утврдити само дубинским тестирањем у иностранству. Тестирани Живковић поседује изузетно ретку вредност DYS448=20 (уместо 19), али и поред тога, има велики број тестираних од којих се разликује на само 2-3 маркера. Најближи му је један из околине Гњилана (разлика 1/23), па је и сврстан у његов род. Ради се о неколико тестираних са Косова, из околине Гњилана и Витине који славе Никољдан, а резултати им нису јавни.

По литератури (Коритница, Михајло Костић, 1954) у Дивљани постоји род Распоповци који слави Никољдан, а чине их Живковићи и Васиљевићи (6 кућа). За њих пише да су род непознатог порекла.

Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2587
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #21 послато: Фебруар 14, 2026, 10:21:04 пре подне »
34. Јоксимовић (Ђурђиц), Велика Моштаница/Чукарица

Припада хаплогрупи R1b-Z2705 и вероватно низводној грани Y32147, на основу маркера DYS458=16. Исто као за претходног - низводна грана није сигурна и може се утврдити само дубинским тестирањем у иностранству. Јоксимовић поседује изузетно ретку снижену вредност DYS389II=28 коју има још само један, али то у овом случају не значи ништа што се тиче ближе повезаности. Постоји велики број тестираних од којих се разликује на 2 или 3 маркера и тешко је утврдити с ким би могао бити ближи род. На само једном маркеру (од упоредивих 23) разликује се од једног из већ претходно поменуте групе са Косова која слави Никољдан. На два маркера се разликује од неких муслимана са севера ЦГ. 

У књизи о Великој Моштаници пише да су Јоксимовићи међу старинцима за које се не знао одакле су, па онда у наставку има прича о Јоксимовићима чији је предак Милош висок 2 метра дошао из Берана. Постоји попис из 1863. у којем има домаћинство Милоша, али и још два друга домаћинства. Врло конфузно.

Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14341
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #22 послато: Фебруар 14, 2026, 11:50:23 пре подне »
4. Веселиновић, Ђурђевдан, Живковци, Љиг, J2b-M205>Y22059


Веселиновићи су, према предању пореклом из Прибојских Челица. Предак Веселин доселио за време Другог српског устанка. Деда је говорио да су пореклом из околине Ужица. У литератури пише следеће (Милоје Т. Ракић, “Качер”):

У Оњегу су:
-Раковићи, досељени од Сјенице за време Првог устанка, славе Илиндан.
-Веселиновићи (Јанковићи) су дошли заједно са Раковићима од Сјенице, славе Ђурђевдан.

На основу хаплотипа у глобалу и специфичне вредности 481=22, врло вероватно да је реч о подграни: J2-M205>Y22059>Y155375>BY173966, роду Крича. Овај генетички род раширен ја на простору Затарја и Старог Влаха, па породично предање о Челицама није без основа.

Постоји већи број блиских поклапања у нашем пројекту, па ћемо издвојити нека од њих:

Марковић, Ђурђевдан, Крупице, Пљевља
Перуничић, Ђурђевдан, Борова, Пљевља
Миловановић, Ђурђевдан, Ужице
Голубовић, Аранђеловдан, Крупице, Пљевља
Ћировић, Аранђеловдан, Љутићи, Пљевља
Чамџић, Аранђеловдан, Црљеница, Пљевља

И географски најинтересантније днк поклапање: Лазић, Аранђеловдан, Ба, Љиг. Иако славе Аранђеловдан, није искључено да су ближе повезани. У сваком случају, међу припадницима ове подгране доминирају две славе, Аранђеловдан и Ђурђевдан.

Лазићи и њихови потомци иначе чине 80% становништва овог села:

ЛАЗИЋИ (СТЕПАНОВИЋИ)
• РАЈНИЋИ,
а са њима су у сродству: Аћимовићи, Милинковићи, Танасијевићи, Топаловићи, Петровићи, Пантелићи, Живановићи, Миловановићи, Речани Илићи, Веловуловићи, Новаковићи, Драгојевићи, Миљићи, Лазарићи и Матијевићи. Сви су првобитно били на реци, па су се неки због тескобе преместили. Њих је у селу 78 домова, славе Светог Арханђела.

(“КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА”, Љубомир Павловић)


Дубински тест је увек пожељан, али у овкавој ситуацији, када постоји већи број блиских поклапања, са родовима који су генетички добро профилисани и то у матичним областима - и није неопходан.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14341
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #23 послато: Фебруар 14, 2026, 12:26:07 поподне »
15. Вићентић, Ђурђевдан, Костајник, Крупањ, J2b-M205>Y22059


Тестирани је оставио вредне податке о пореклу:

"Према гробовима, турским дефтерима и осталим списима, породица Вићентић је настањена у Костајнику још од друге половине 18. века. Најстарији преци под презименом су Милан и Григорије Вићентић, рођени у првој половини 19. века. Најстарији гроб са натписом “Матиа Вићентиа” је из друге половине 18. века. Друга теорија о најстаријем претку је да је то био извесни Вићентије Ђукић, рођен око 1800. године. Локални истраживачи тврде да фамилија потиче из Пиве."

У литератури се каже следеће:
Вићентићи из Церове у другој половини 18. века. (Св. Ђорђе).
(Боривоје Милојевић, “Рађевина и Јадар”)

Прича о сеоби из Церове има генетичку потврду у виду резултата Ковачевића (Ђурђевдан), који су ближе повезани са Вићентићима због специфичне вредности 549=13. Осим тога, на 23andMe су SNP тестирани и Мићићи (Ђурђевдан) из Церове и такође припадају J2b-M205. Већина Ђурђевштака из Церове ће на крају припадати овој хаплогрупи. Заједничко им је са Вићентићима и предање о пореклу из Пиве.

ЦЕРОВА
Досељени су:
Митровићи, Марковићи, Илићи, Деспотовићи и Петровићи; Мишковићи; Ковачевићи; Вујићи, Марковићи и Благојевићи; Ђурићи; Мићићи и Тадић; Јакшићи и Грујичићи; Симићи, Пантићи и Мијајловићи; Пешићи и Јокићи; Грбићи; Ђукићи; Бојићи; Деспићи; Гајићи; и Кузмановићи, Лукићи, Стевановићи и Петковићи из Пиве у 17. веку. Њихови преци су најпре славили Ђурђиц, па су потом узели за славу Св. Ђорђа. Од Ђукића су одсељени Добрићи у Белој Реци.
(Боривоје Милојевић, “Рађевина и Јадар”)


Реч је иначе о подграни J2b-M205>Y22059>Y155375, роду Крича. Постоји велики број блиских поклапања на простору Затарја, Старог Влаха и Мачве.

Предлог за даље: дубински тест, или појединачни тест на BY173966, тј. FT422756.

На мрежи Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1337
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #24 послато: Фебруар 14, 2026, 10:12:45 поподне »
6. Симовић, Аранђеловдан, Доброселица, Чајетина

Припада хаплогрупи I2-M223>Z161>L801>Z170>CTS1977>Y4946>Y5282>Y11920>P95. Ово је веома ретка хаплогрупа код Срба. Среће се практично само у Старом Влаху. До сада јој припадају

  • Пртењак, Котража/Лучани, Ђурђевдан
  • тестирани из необјављеног истраживања чија породица даљим пореклом потиче из Вранеше код Кокиног Брода, Аранђеловдан
  • Кнежевић, Чемериковци/Доброселица/Чајетина, Аранђеловдан

Сви имају веома блиске хаплотипове, разликују се на једном до два маркера на 23/25 упоредивих маркера, па се може рећи да се ради о једном роду. Симовићу је најближи према броју идентичних маркера Пртењак, али бих рекао да је у овом случају од пресудне важности маркер DYS570, на којем Симовић и Кнежевић имају вредност 18, док друга два припадника овог рода имају вредност 17. Имајући то у виду може се рећи да су Симовић и Кнежевић филогенетски најближи у оквиру овог рода, без обзира на то што се разликују на два маркера, DYS390 и DYS449.

Старост овог рода се може одредити прецизније једино дубинским тестовима у иностранству. Матица овог рода је највероватније на подручју Сјенице или Нове Вароши.
« Последња измена: Фебруар 15, 2026, 08:16:01 пре подне Кековац »

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1212
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #25 послато: Фебруар 14, 2026, 10:18:19 поподне »
Биће да је изворна слава овог рода Аранђеловдан. Остаје питање древности самог рода на подручју Старог Влаха.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8084
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #26 послато: Фебруар 14, 2026, 10:33:29 поподне »
Биће да је изворна слава овог рода Аранђеловдан. Остаје питање древности самог рода на подручју Старог Влаха.
https://www.yfull.com/tree/I-P95/
Има је и код Пољака из Малопољске регије, можда је и стара грана у Старом Влаху
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B0
« Последња измена: Фебруар 14, 2026, 10:36:26 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #27 послато: Фебруар 15, 2026, 04:27:26 поподне »
56. Врцељ, Ђурђевдан, Блата, Саборско, E-V13>Z5017>Y3761>CTS9320>Z16988

Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS385b=17 и DYS570=20, које одступају од модалног хаплотипа гране E-Z16988. На три маркера се разликује од хаплотипова већег броја тестираних припадника ове гране, од којих нико није географски близак Врцељу. Не може се основано претпоставити да је ближе повезан са неким од њих, па им нећу наводити презимена.

Ово је трећи до сада тестирани Врцељ. Сви припадају грани E-V13, али различитим млађим гранама. Претходно су тестирани следећи Врцељи:
- Врцељ, Мратиндан, Бенковац, E-FGC11450
- Врцељ, Ђурђевдан, Милетићево/Пландиште, E-Y176894

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6272
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #28 послато: Фебруар 15, 2026, 04:47:01 поподне »
17. Миленковић, Никољдан, Чукурусци/Златанце/Црна Трава, I2-Y3120

Иако је становништво црнотравског краја релативно добро обрађено у радовима наших етнографа, тешко је поуздано повезати порекло фамилије тестираног, с обзиром на то да Миленковић није навео детаљније податке о својој породици. Наиме, у етнографској литератури с почетка 20. века породице овог подручја обрађиване су према породичним надимцима, па би податак о надимку Миленковића био од значајне помоћи.

У етнографској студији Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“, у махали Чукурусци помиње се само један род, Чукурусци, који слави Пантелијевдан. За њих се наводи да су староседеоци и први насељеници који су основали Црну Траву. Наводи се и да су кумове „Чукурусци имали из Знепоља, те изгледа да су старином из Знепоља, по некима из Мелне, а неки веле да су само ишли у Мелну и опет дошли, што је вероватније, јер у Доброме Пољу постоји предање да су од Копаоника.
Да ли Миленковићи потичу од ових Чукурусаца и да ли је евентуално дошло до промене славе, није ми познато.

Хаплотип тестираног одступа на пет маркера од модалног хаплотипа гране I2-Y3120, али се као изразитија карактеристика издваја једино вредност маркера DYS576=19, уз нешто ређе вредности DYS19=17 и DYS635=24.

Међу до сада тестираним појединцима најближи хаплотипу Миленковића јесте резултат Соколовића (Аранђеловдан) из Ивања код Бојника, са којим се подудара на свих 23 упоредива маркера. Иако славе различите крсне славе и немају предање о заједничком пореклу, чињеница да обе фамилије потичу из области Јабланице омогућава опрезну претпоставку да би могле припадати истом роду. За Миленковића је утврђена припадност млађој грани I2-Z17855, па би истој грани могао припадати и Миленковић.

Поменути треба и хаплотип Здравковића из Доброг Поља у општини Црна Трава, који слави Јовањдан. Овај резултат може бити занимљив јер исељених Чукурусаца има и у селу Добро Поље. Здравковићев хаплотип одређен је на свега 17 маркера, од којих се са хаплотипом Миленковића подудара на 15.

Уколико је заинтересован за даље истраживање порекла, Миленковићу препоручујем да уради неки од дубинских геномских тестова, као што су WGS или BigY.
« Последња измена: Фебруар 15, 2026, 04:55:02 поподне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #29 послато: Фебруар 15, 2026, 04:54:34 поподне »
55. Станић, Видовдан, Водотеч (заселак Ивакуша), Бриње, E-V13>Z1057

Припада истом генетичком роду као и следећи тестирани:
- Станић, Видовдан, Нови Сланкамен/Инђија
- Станић, Видовдан, Бриње
- Хрњак, Јовањдан, Крбавица/Кореница
- Гостојић, Никољдан, Госпођинци/Жабаљ
- Бамбураћ, Игњатијевдан, Вукошевац/Суња

Тестирани је навео да Станићи по предању потичу из Истинића код Дечана. Надимак или старо презиме им је Папраћани.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #30 послато: Фебруар 15, 2026, 06:49:21 поподне »
52. Малићевић, нема славу, Хотково, Нови Пазар, E-V13>Z5017>Y3761>CTS9320>Z16988>BY105970>BY92885

Припада роду Климената. Од модалног хаплотипа овог рода одступају снижене вредности маркера DYS385a=16 и DYS439=11 и повишена вредност маркера и DYS458=17.

Иако тестирани у упитнику није навео да потиче из Хоткова, већ из Камешнице код Сјенице, несумњиво се ради о Малићевићима из Хоткова. За њих Петар Петровић у свом раду о Рашкој области из 1948. године наводи следеће:
Малићевићи, Камешничани 4 к, из Камешнице у Сјеничком Пољу, 1890.

Ејуп Мушовић у свом раду о Новом Пазару из 1979. године наводи следеће:
МАЛИЋЕВИЋИ
Првобитно су се презивали Камешничани (Клименте), а после досељења у Хоткозо узели су презиме Малићевићи. Од пре десетак година у Новом Пазару живе две породице. Једна породица Малићевића, која није род ca овима из Хоткова, досељена је из Брезе. (Муслимани).


Тестирани је навео да им је старо презиме Кецап, што је вредан податак, пошто се не помиње у етнографским радовима.

Ејуп Мушовић за Кецапе наводи следеће:
КЕЦАПИ
Има их у Камешници, Шароњама, Хоткову, Загуљачи, а од пре 10 година и y Новом Пазару (3). Старином су Пљакићи из Угла (Вокље – Клименте) (Муслимани).


Дакле, Малићевићи даљим пореклом потичу из фиса Вукли у Климентима.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2587
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #31 послато: Фебруар 15, 2026, 07:57:22 поподне »
33. Перовић (Никољдан), Лозница-Стројтаница/Бијело Поље

Припада хаплогрупи R1b-Z2705>BY38894. На основу маркера DYS458=16, рекло би се да припада низводној грани Y32147 и могуће још низводније Букумирима. Међутим, у близини има један Пипер који исто слави Никољдан, а од којег се разликује само на једном СТР маркеру (тај исто има DYS458=16, што није својствено Пиперима). Постоје још многи од којих се разликује на само једном маркеру, а припадају разним подгранама, тако да се за Перовића једино дубинским тестирањем у иностранству може сазнати истина, тј. која му је најнижа грана.

Тестирани је написао да му је предак дошао из Лознице у Стројтаницу/Стројтеницу. У књизи "Бихор и Корита" из 1967. (Милисав Лутовац) наводи се 6 кућа Перовића у Расову, који су дошли из Стројтенице, а раније Пиве, док Перовићи у Стројтеници и Лозници према тој књизи не постоје. Иначе су сва три насеља практично спојена с Бијелим Пољем.

Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2587
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #32 послато: Фебруар 15, 2026, 08:31:42 поподне »
39. Павловић (Аранђеловдан), Прибој/Лесковац

Припада хаплогрупи R1b-M269 и не може се ништа рећи о даљој низводној грани (М269 су практично сви R1b). Нико му није близак по СТР маркерима. Разлике су најмање 5/23, у случају једног необјављеног Македонца, а 6 разлике има са Цветковићем (Аранђеловдан) из Вртогоша код Врања. Само дубинским тестирањем у иностранству би се сазнала грана којој припада Павловић. Иначе, ове неистражене R1b гране, ретке међу Србима, највише се појављују у најјужнијим крајевима. 

Тестирани је написао да имају надимак Пертаћани, да је предак дошао из села Пертате након 1875. и оженио се у Прибоју, а Павловићи из Пертата славе Петковдан. У литератури се међу презименима из Прибоја наводе само Пертаћани (без - Павловић) и да су непознатог порекла.

https://www.poreklo.rs/2017/03/21/poreklo-prezimena-selo-priboj-leskovac/

Ван мреже gojko trivić

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #33 послато: Фебруар 15, 2026, 09:23:53 поподне »
Moji Trivići su u sadšnjem selu Crni Vrh a u austrougarskom popisu nije bilo selo Crni Vrh već Jošavka sadašnja Jošavka Donja. U turskom popisu defteru iz 1850 godine ima samo 4 kuće Trivića u sadašnjem selu Crni Vrh.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10390
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #34 послато: Фебруар 15, 2026, 10:01:47 поподне »
23. Ђурашевић (Митровдан), Тудоровићи/Будва
Било би добро да се тестира још неко другог презимена из племена Митровића, да се види да ли је то хаплогрупа свих или је можда само уплив од Дабковића.

Тестирани су Митровић и Анђус из племена Митровића, обојица R1b, тако да ово није уплив, већ истородно порекло с Дабковићима.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6272
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #35 послато: Фебруар 15, 2026, 10:29:13 поподне »
21. Родић, Аранђеловдан, Рипањ/Вождовац/Београд, I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>FT461579>FT386055, Крајишки аранђеловштаци I2-FT386055

Родићи су у Рипњу извесно присутни од прве половине 19. века. На списку погинулих Рипањаца у ослободилачким ратовима 1912–1914. налазе се имена тројице Родића. Године 1940. Родићи у Рипњу већ су представљали разгранат род: у засеоку Брђани било их је 14 домаћинстава, а у засеоку Ерчани једно.

У етнографској литератури с почетка 20. века не помињу се фамилије са презименом Родић које славе Аранђеловдан. Ипак, у студији Ристе Т. Николића „Околина Београда“ из 1903. године наводи се да у Рипњу живе Богдановићи и Родићи, пореклом од Качаревића досељених из места Куле у Лици. За њих се, међутим, наводи да славе Лучиндан, а не Аранђеловдан. Због тога остаје нејасно да ли је реч о истој фамилији, али мислим да је у Николићевој студији дошло до грешке и да је уместо Лучиндана требало да буде наведен Аранђеловдан.

Тестирани припада роду Крајишких аранђеловштака, који смо у радној верзији звали родом Крајишких Родића, управо по једној од најбројнијих фамилија које му припадају. Овај род је SNP-профилисан и припада грани I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>FT461579>FT386055, о чему постоји и засебна
 тема
на форуму. Модални хаплотип овог рода карактерише вредност маркера DYS390=25, коју поседује и тестирани Родић. Његов хаплотип показује и друге карактеристике: DYS391=10, DYS458=16, а у мањој мери и DYS19=17, DYS389ii=30 и DYS635=22.

Као што је и очекивано, тестираном је најближи други тестирани Родић из Рипња, чији је хаплотип објављен у књизи Небојше Блажовог Драшковића „Господари гена у Црној Гори“. Њихови хаплотипови разликују се на једном од 23 упоредива маркера. Следе хаплотипови Родића (Трубар/Дрвар) и Преочанина (Цетина/Цивљане), који такође славе Аранђеловдан и припадају истом роду; њихови хаплотипови разликују се од хаплотипа тестираног на три од 23 до 25 упоредивих маркера.

Уколико жели да продуби сазнања о терминалној грани Y-ДНК стабла којој припада, тестирани може урадити неки од дубинских геномских тестова, као што су WGS или BigY.
Kамене рабъ и госодинъ

На мрежи Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1337
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #36 послато: Фебруар 16, 2026, 12:17:56 поподне »
24. Имшир, Стевањдан, Биоград, Требиње

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>Y51867>Y155080>FT428459 и то роду Шумњака - стевањштака обрађеног у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине. Од модалног хаплотипа овог рода одступа на позицијама DYS385=13-13 (модална вредност је 13-14) и DYS456=15. Прва мутација га ближе сврстава у род са Јовановићима из Бијељине, Мискинима (Орашје Површ) и Вулешевићима (Тврдош) из околине Требиња, док је друго одступање вероватно настало у скорије време јер се не јавља за сада ни код једног тестираног припадника ове хаплогрупе на нашем пројекту. Веза са Јовановићима је у складу са предањем које је кандидат навео у упитнику да је старо презиме Имшира било Јовановић. У упитнику је такође наведено предање о старијем пореклу из Жупе Никшићке, одакле су се преци тестираног Имшира преселили због наводне крвне освете најпре у Требиње, па у Придворце, затим у Волујац, а потом у Биоград, али овај резултат не иде томе у прилог, јер је овај генетички род уско сконцентрисан и разгранат на подручју Требиња, што говори о његовом дужем присуству на том подручју. Могуће је да се овде радило о некој повратној миграцији. Са друге стране Имшири се помињу у етнографској литератури у књизи Херцеговина (Јевто Дедијер и други) у опису становништва Волујца:

Цитат
Наерице (Имшири, Кудрови) су дошли пре 90-100 година од Придвораца. Славе Шћепањ-дан.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14341
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #37 послато: Фебруар 17, 2026, 07:44:51 пре подне »
21. Родић, Аранђеловдан, Рипањ/Вождовац/Београд, I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>FT461579>FT386055, Крајишки аранђеловштаци I2-FT386055

Родићи су у Рипњу извесно присутни од прве половине 19. века. На списку погинулих Рипањаца у ослободилачким ратовима 1912–1914. налазе се имена тројице Родића. Године 1940. Родићи у Рипњу већ су представљали разгранат род: у засеоку Брђани било их је 14 домаћинстава, а у засеоку Ерчани једно.

У етнографској литератури с почетка 20. века не помињу се фамилије са презименом Родић које славе Аранђеловдан. Ипак, у студији Ристе Т. Николића „Околина Београда“ из 1903. године наводи се да у Рипњу живе Богдановићи и Родићи, пореклом од Качаревића досељених из места Куле у Лици. За њих се, међутим, наводи да славе Лучиндан, а не Аранђеловдан. Због тога остаје нејасно да ли је реч о истој фамилији, али мислим да је у Николићевој студији дошло до грешке и да је уместо Лучиндана требало да буде наведен Аранђеловдан.

Тестирани припада роду Крајишких аранђеловштака, који смо у радној верзији звали родом Крајишких Родића, управо по једној од најбројнијих фамилија које му припадају. Овај род је SNP-профилисан и припада грани I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>FT461579>FT386055, о чему постоји и засебна
 тема
на форуму. Модални хаплотип овог рода карактерише вредност маркера DYS390=25, коју поседује и тестирани Родић. Његов хаплотип показује и друге карактеристике: DYS391=10, DYS458=16, а у мањој мери и DYS19=17, DYS389ii=30 и DYS635=22.

Као што је и очекивано, тестираном је најближи други тестирани Родић из Рипња, чији је хаплотип објављен у књизи Небојше Блажовог Драшковића „Господари гена у Црној Гори“. Њихови хаплотипови разликују се на једном од 23 упоредива маркера. Следе хаплотипови Родића (Трубар/Дрвар) и Преочанина (Цетина/Цивљане), који такође славе Аранђеловдан и припадају истом роду; њихови хаплотипови разликују се од хаплотипа тестираног на три од 23 до 25 упоредивих маркера.

Уколико жели да продуби сазнања о терминалној грани Y-ДНК стабла којој припада, тестирани може урадити неки од дубинских геномских тестова, као што су WGS или BigY.


Информација са терена: Качаревићи заиста славе Лучиндан. У монографији о Рипњу каже се да постоје две гране Качаревића, Качаревићи-Јоксићи и Качаревићи пореклом из Војводине, или Лике. У Лици није било Качара-Качаревића, али није искључено да су презиме добили тек у Рипњу. Према неким текстовима са Портала, Качаревићи за себе кажу да су из Старе Херцеговине и да можда имају везе са Никшићима (на шта слава упућује).

Већа је мистерија зашто се Родићи са славом Аранђеловдан не спомињу нигде. Иако их очигледно има и пореклом су из Крајине (19. век), на шта указује и днк резултат. У сваком случају, осим овог, постоји још један резултат рипањских Родића на 23andMe:

Родић, Аранђеловдан, Рипањ, I2-S17250.

Од ових Родића из Рипња води порекло певач Радослав Родић Рокић, према томе омаж овом резултату 8)

<a href="https://www.youtube.com/v/c-xF6FERfkA&amp;list=RDc-xF6FERfkA&amp;start_radio=1" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/c-xF6FERfkA&amp;list=RDc-xF6FERfkA&amp;start_radio=1</a>


Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6272
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #38 послато: Фебруар 17, 2026, 10:06:47 пре подне »

Информација са терена: Качаревићи заиста славе Лучиндан. У монографији о Рипњу каже се да постоје две гране Качаревића, Качаревићи-Јоксићи и Качаревићи пореклом из Војводине, или Лике. У Лици није било Качара-Качаревића, али није искључено да су презиме добили тек у Рипњу. Према неким текстовима са Портала, Качаревићи за себе кажу да су из Старе Херцеговине и да можда имају везе са Никшићима (на шта слава упућује).

Већа је мистерија зашто се Родићи са славом Аранђеловдан не спомињу нигде. Иако их очигледно има и пореклом су из Крајине (19. век), на шта указује и днк резултат. У сваком случају, осим овог, постоји још један резултат рипањских Родића на 23andMe:

Родић, Аранђеловдан, Рипањ, I2-S17250.
...

То би значило да у Рипњу постоје две несродне фамилије Родића - једни који су огранак Качаревића и славе Лучиндан и други којима припада тестирани Родић, са славом Аранђеловдан. Не би било лоше када би се тестирани јавио да разјасни ово питање.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14341
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #39 послато: Фебруар 17, 2026, 10:50:14 пре подне »
То би значило да у Рипњу постоје две несродне фамилије Родића - једни који су огранак Качаревића и славе Лучиндан и други којима припада тестирани Родић, са славом Аранђеловдан. Не би било лоше када би се тестирани јавио да разјасни ово питање.

Тако би требало да буде. Постоје и две несродне линије Качаревића, па да нешто ту Риста Николић није пермутовао. Могуће да су се Родићи и Качаревићи ородили касније, тј. да Родићи нису огранак Качаревића, како пише Николић. Позивам и ја тестираног да се јави и расплете ову причу ако зна.