Новогодишња ДНК недеља 2026

[НиколаВук]

Друштво српских родословаца „Порекло“ организује новогодишњу акцију тестирања генетичког прапорекла. Акција “Новогодишња ДНК недеља 2026” ће трајати од 12. до 18. јануара. Позивамо све заинтересоване да се пријаве.

Цена тестирања је изузетно повољна – уместо пуне цене од 13.000 динара, током Српског ДНК месеца цена тестирања биће 7.000 динара.

Напомињемо да се тестира Y-ДНК хромозом што значи да је могуће да се тестирају искључиво мушкарци. Добијени резултат је на 25 маркера, а по добијању резултата стручњаци Српског ДНК пројекта даће кратко тумачење резултата. Тестирани ће добити и сертификат који заједнички издају Биолошки факултет Универзитета у Београду и Српски ДНК пројекат.

Пријављивање за тестирање по повлашћеној цени од 7000 динара могуће је закључно са 18. јануаром 2026. године, уз услов да се и уплата за тестирање изврши до тог датума.

Резултати ће бити објављени у табели Српског ДНК пројекта.

Српски ДНК пројекат је пионирски подухват Друштва српских родословаца „Порекло“ основан септембра 2012. године, а до данашњег дана тестирано је преко 10.000 људи.

Захваљујући Српском ДНК пројекту до данас је откривено на стотине генетичких профила старих родова и племена.

Будите и Ви један од оних који ће на овај начин сазнати своје порекло.

Добро дошли у свет генетичке генеалогије!

https://www.poreklo.rs/2026/01/09/novogodisnja-dnk-nedelja-2026-veliki-popust-na-dnk-testiranje-prijavite-se/

https://www.poreklo.rs/dnk-testiranje-preko-drustva-poreklo-najcesca-pitanja-i-odgovori/

[Христифор]

Када ће бити објављен први списак тестираних?

[Неродимац]

Да ли има пријављених за ову акцију?

[Bosko Kap]

Ja sam prijavio dva kandidata, poslati su uzorci i plaćeno je, mislim da će u ponedeljak biti spisak...

[Ojler]

Имаћемо преко 70 тестираних у овој акцији. ДНК узорци још увек пристижу, а у лабораторију је предата прва тура узорака. Како резултати буду стизали из лабораторије, тако ће бити објављивани и спискови тестираних.

[Рус]

Чекам прву туру

[Ojler]

Чекам прву туру

Лепо је знати

[ASimovic]

Ima li novosti?

[Ojler]

Ima li novosti?

Још се чека лабораторија.

Sent from my SM-A556B using Tapatalk

[Христифор]

Да ли је сачињен списак тестираних?

[Драган Обреновић]

Да ли је сачињен списак тестираних?

Стигла је управо прва тура резултата са Биолошког факултета, биће објављен списак чим сравнимо места порекла са подацима из упитника.

Проблем је што људи често у иницијалној пријави не унесу исправно своје место порекла (унесу место где су они рођени, а не где су им живели преци око 1900. године), па не желимо овде да објављујемо спискове тестираних са непровереним и нетачним кључним подацима, који се после не слажу са објављеним резултатима у анализи.

[Ojler]

Почињемо са објављивањем резултата из ове акције. Ево списка узорака из прве туре:

1. Грубаноски, Орланци/Кичево, Никољдан
2. Миловановић, Врнчани/Горњи Милановац, Лучиндан
3. Хрустановић, Гацко, нема
4. Веселиновић, Живковци/Љиг, Ђурђевдан
5. Дуков, Штип, нема/Никољдан
6. Симовић, Доброселица/Чајетина, Аранђеловдан
7. Нишић - није спреман за објаву
8. Зуровац, Лука/Невесиње, Јовањдан
9. Живковић, Дивљана/Бела Паланка, Никољдан
10. Василић, Бањица/Чачак, Јовањдан
11. Деспотовић, Бељак/Рудница/Рашка, Алимпијевдан
12. Убавин, Деспотово/Бачка Паланка, Марковдан
13. Илић, Свилајнац, Петровдан
14. Савић, Лебина/Параћин, Аранђеловдан
15. Вићентић, Костајник/Крупањ, Ђурђевдан
16. Станимировић, Мале Крће/Пљевља, Лазаревдан
17. Миленковић, Чукурусци/Златанце/Црна Трава, Никољдан
18. Ераковић, Велимље/Никшић, Аранђеловдан
19. Тасић, Обличка Сена/Врање, Никољдан
20. Трујкић, Мали Кривељ/Кривељ/Бор, Никољдан
21. Родић, Рипањ/Вождовац, Аранђеловдан
22. Батрић Бабић, Калудра/Беране, Ђурђевдан
23. Ђурашевић, Тудоровићи/Будва, Митровдан
24. Имшир, Биоград/Требиње, Стевањдан
25. Француски, Кикинда, Јовањдан
26. Петровић, Лоњин/Љубовија, Јовањдан
27. Николић, Мала Драгуша/Блаце, Никољдан
28. Поповић, Ниш, Петковдан
29. Мићић - није стигао још из лабораторије
30. Врлинић, Бојанци/Чрномељ, Ђурђевдан
31. Николин, Војка/Стара Пазова, Ђурђевдан
32. Балтић, Поља/Мојковац, Лучиндан
33. Перовић, Лозница/Бијело Поље, Никољдан
34. Јоксимовић, Велика Моштаница/Чукарица/Београд, Ђурђиц
35. Бурсаћ, Плавно/Книн, Ђурђевдан
36. Станковић, Вета/Бела Паланка, Никољдан
37. Стевовић, Бабиће/Зубин Поток, Ђурђиц
38. Влаховић, Бабљак/Колашин, Лучиндан
39. Павловић, Прибој/Лесковац, Аранђеловдан
40. Петковић, Луново Село/Пониковица/Ужице, Никољдан
41. Вуковић, Фоча, Ђурђевдан
42. Предовић, Самаила/Краљево, Ђурђиц
43. Урошевић, Роанда/Свилајнац, Савиндан
44. Николић, Озринићи/Никшић, Мала Госпојина
45. Коларовић, Сремски Карловци, Никољдан
46. Смиљковић, Љутова/Куршумлија, Никољдан
47. Јовановић, Плажане/Деспотовац, Никољдан
48. Госпавић, Врнчани/Чачак, Јовањдан
49. Јањић, Чивчије/Прњавор, Аранђеловдан
50. Тривић, Јошавка/Челинац, Ђурђевдан
51. Илић, Драгијевица/Осечина, Никољдан
52. Малићевић, Камешница/Сјеница, нема
53. Ивановић, Лозовик/Велика Плана, Стевањдан
54. Лековић, Ђурђевића Тара/Пљевља, Аранђеловдан
55. Станић, Ивакуша/Бриње, Видовдан
56. Врцељ, Блата/Саборско, Ђурђевдан

[ASimovic]

Hvala, da li postoji neko upustvo na koji nacin bismo mi laici mogli da se zanimamo sa dobijenim rezultatima iz mejla dok neko strucniji sa Porekla ne pogleda?

[Зрно]

Hvala, da li postoji neko upustvo na koji nacin bismo mi laici mogli da se zanimamo sa dobijenim rezultatima iz mejla dok neko strucniji sa Porekla ne pogleda?

Поштовани Симовићу, сврсходније је да сачекате тумачење, па онда са свим тим да кренете у истраживање.

[Зрно]

23. Ђурашевић (Митровдан), Тудоровићи/Будва

Припада хаплогрупи R1b-Z2705 и вероватно низводној грани FT48939, у којој су још ниже Пипери. Што се тиче поређења маркера, ту се не може ништа конкретно да се каже, пошто има блискости са многима Z2705, и то онима који припадају различитим подгранама. Тако се на само 1 маркеру од упоредивих 23, разликује од Костића (Никољдан) из Гњилана, а на 2 од Кркељића (Аранђеловдан) из Лутова код Подгорице, који је прави Пипер. Ђурашевић има ретку вредност DYS385ab=11-12 (уместо 11-11) која се ретко јавља и у различитим подгранама, а поседује и DYS458=16 која је карактеристична за подграну Y32147, само се та вредност догоди и код неких других, као што је случај са Кркељићем. 

Ђурашевићи су племе Митровића унутар Паштровића, код Светог Стефана, као што постоји и племе Дабковића одмах до њих. За Дабковиће се зна да су потомци Пипера Црнца који је доселио у 14. веку, а генетика је исто потврдила на основу тестираног Дабковића, Кажанегре и Кентере да су R1b-Z2705, само се ништа низводно од тога не зна, па чак немају ни СТР маркере да би се упоређивали са Ђурашевићем (тестирани на 23andme). Постоје и Цеклињани за које се зна да су потомци досељеног Пипера и за њих је детаљно утврђено да су подграна FT307035 испод FT48939, као што су прави Пипери из околине Подгорице FT49714, такође испод FT48939. Зато се намеће закључак да би и родови код Светог Стефана били можда нека трећа грана испод FT48939 (или Цеклињанска грана). Све то би било могуће сазнати само ако би неко урадио дубински тест у иностранству.

Митровићи славе Митровдан и по предању су досељени од Косовске Митровице (по мени неозбиљна прича). Том племену припадају Ђурашевићи, Анђуси, Митровићи, Грломани, Санковићи и други код Светог Стефана. То је по књизи "Паштровићи" из 1960. године, а ту се још каже: Ђурашевићи су у Тудоровићима (9 K.) и у Близикућама (З к.). Ово се презиме врло рано и често помиње у которским и Паштровским документима. Станко Ђурашевић из Паштровића, жени се 1437 са Станом пок. Радоја из Драчевица“) У XVII и XVIII вијеку један огранак овога братства зове се Гомилић (Гомила).

Било би добро да се тестира још неко другог презимена из племена Митровића, да се види да ли је то хаплогрупа свих или је можда само уплив од Дабковића. За Дабковиће је карактеристична слава Никољдан али су неки преузели Митровдан од Митровића кад су преселили на њихово подручје.

Позиција на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-FT48939/

Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

[Зрно]

Hvala, da li postoji neko upustvo na koji nacin bismo mi laici mogli da se zanimamo sa dobijenim rezultatima iz mejla dok neko strucniji sa Porekla ne pogleda?

Имате на на нашем порталу уводну причу о генетици и хаплогрупама:

https://www.poreklo.rs/2025/11/29/mala-skola-geneticke-genealogije-1-deo-osnovni-pojmovi-genetike/

https://www.poreklo.rs/2025/12/07/mala-skola-geneticke-genealogije-2-deo-geneticki-testovi-i-haplogrupe/

https://www.poreklo.rs/2025/12/14/mala-skola-geneticke-genealogije-3-deo-pregled-osnovnih-y-dna-haplogrupa/

[Небојша]

50. Тривић, Ђурђевдан, Јошавка, Челинац, I2-Y3120>PH908


Према предању које је оставио тестирани, Тривићи су пореклом из Далмације, тачније околине Книна. Овакве сеобе нису типичне за овај део Босанске Крајине, а и литература за околину Челинца је оскудна, па ћемо се више фокусирати на генетику.

Генетички су Тривићу најближи Антонић, Марковдан, Јошавка, Челинац и Млађеновић, Ђурђевдан, Прњавор. Међусобно се разликују на свега 1-2 маркера. Карактеристичне врендости овог хаплотипа: 19=17, 385=15-15, 458=18. Овој вези на значају даје и географска близина тројице тестираних.

Тестирани није прецизирао да ли су из Јошавке Доње, или Јошавке Горње, али будући да су били бројнији у Јошавки Доњој, вероватно им је то матично место. Треба рећи да је Тривића у Црном Врху (суседно село) било чак 339 чланова, што их чини једним од најразгранатијих родова у овом крају.

Апропо резултата и славе Антонића, треба рећи да то вероватно није њихова изворна слава, односно да овај генетички род, по свему судећи, примарно слави Ђурђевдан. Слава Марковдан типична је за припаднике R1a-Z280>YP4278 из ове области.

На основу Антонићевог дубинског теста (SNP) са великом вероватноћом можемо рећи да овај род припада подграни: I2-Y3120>S17250>PH908>FT16449. https://www.yfull.com/tree/I-FT16449/

Што се генетичке везе са осталим областима тиче, иако постоје слични хаплотипови у западним крајишким областима, рекао бих да је најуочљивија веза са неким источнохерцеговачким родовима. У питању су Тохољи и други слављеници Ђурђевдана. На ову везу, осим славе, могу да указују повишене вредности на 19 и 458, осим тога, Херцеговина је матична област за добар део Срба из овог дела Крајине, источно од Врбаса.

Препорука за даље: тест на FT16449, или дубински тест (BIGY700).

[Небојша]

23. Ђурашевић (Митровдан), Тудоровићи/Будва

Припада хаплогрупи R1b-Z2705 и вероватно низводној грани FT48939, у којој су још ниже Пипери. Што се тиче поређења маркера, ту се не може ништа конкретно да се каже, пошто има блискости са многима Z2705, и то онима који припадају различитим подгранама. Тако се на само 1 маркеру од упоредивих 23, разликује од Костића (Никољдан) из Гњилана, а на 2 од Кркељића (Аранђеловдан) из Лутова код Подгорице, који је прави Пипер. Ђурашевић има ретку вредност DYS385ab=11-12 (уместо 11-11) која се ретко јавља и у различитим подгранама, а поседује и DYS458=16 која је карактеристична за подграну Y32147, само се та вредност догоди и код неких других, као што је случај са Кркељићем. 

Ђурашевићи су племе Митровића унутар Паштровића, код Светог Стефана, као што постоји и племе Дабковића одмах до њих. За Дабковиће се зна да су потомци Пипера Црнца који је доселио у 14. веку, а генетика је исто потврдила на основу тестираног Дабковића, Кажанегре и Кентере да су R1b-Z2705, само се ништа низводно од тога не зна, па чак немају ни СТР маркере да би се упоређивали са Ђурашевићем (тестирани на 23andme). Постоје и Цеклињани за које се зна да су потомци досељеног Пипера и за њих је детаљно утврђено да су подграна FT307035 испод FT48939, као што су прави Пипери из околине Подгорице FT49714, такође испод FT48939. Зато се намеће закључак да би и родови код Светог Стефана били можда нека трећа грана испод FT48939 (или Цеклињанска грана). Све то би било могуће сазнати само ако би неко урадио дубински тест у иностранству.

Митровићи славе Митровдан и по предању су досељени од Косовске Митровице (по мени неозбиљна прича). Том племену припадају Ђурашевићи, Анђуси, Митровићи, Грломани, Санковићи и други код Светог Стефана. То је по књизи "Паштровићи" из 1960. године, а ту се још каже: Ђурашевићи су у Тудоровићима (9 K.) и у Близикућама (З к.). Ово се презиме врло рано и често помиње у которским и Паштровским документима. Станко Ђурашевић из Паштровића, жени се 1437 са Станом пок. Радоја из Драчевица“) У XVII и XVIII вијеку један огранак овога братства зове се Гомилић (Гомила).

Било би добро да се тестира још неко другог презимена из племена Митровића, да се види да ли је то хаплогрупа свих или је можда само уплив од Дабковића. За Дабковиће је карактеристична слава Никољдан али су неки преузели Митровдан од Митровића кад су преселили на њихово подручје.

Позиција на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-FT48939/

Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

Да, биће да су Дабковићи и Митровићи исти род.

Написаћу ко је све од Паштровића са 23andMe R1b-L23/R1b-Z2103>CTS9219 (CTS1450):

Дабковић (Дабковићи), Никољдан, Свети Стефан, Будва, R1b-Z2103>CTS9219
Кажанегра (Дабковићи), Никољдан, Свети Стефан, Будва, R1b-Z2103>CTS9219
Кентера (Дабковићи), Никољдан, Паштровићи, R1b-L23
Анђус (Митровићи), Митровдан, Будва, R1b-L23

[Atlantische]

27. Николић, Никољдан, Мала Драгуша, Блаце

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480.

Род Н у који је сврстан Николић чине тестирани са подручја Топлице и Расине, а одликују их маркерна вредност DYS576=14 и крсна слава Никољдан. Николић има потпуна поклапања са Милетићем из Тмаве и Павловићем из Белог Поља код Куршумлије, као и са Ацковићем из Пепељевца код Крушевца. Од Ђелекара из Бресног Поља код Трстеника се разликује на чак 3 маркера.

Тестирани је у упитнику навео да су Николићи доселили у Топлицу из Брзанца код Лепосавића где су носили презиме Терзић. У литератури су у Брзанцу наведени ''Терзићи, Петровићи и Миладиновићи (6 кућа, Св. Никола и Св. Агатоник). О кретању Терзића види порекло Савића и Вукојевића у Јелакцу на Копаонику.'' Треба додати да Светог Агатоника преслављају и тестирани Милетићи и Павловићи из суседних куршумлијских села, насељених са подручја Копаоника 1878. године.

У Јелакцу се за помињани род наводи:

-Савићи и Вукојевићи (6 кућа, Св. Никола и Св. Агатоник, 22. августа) су прешли из Мајдева (у области). Даљим пореклом су из Жажа, а у Жаже су дошли из Ибарског Колашина. О кретању рода казују: “Кад у Жару падосмо у крв“ избегосмо у Овчаре, а отуд дођосмо у Модро Мело у Копорићу. Из Модрог Мела прешли смо у Мајдево, а из Мајдева у Јелакце. Један род са њима су Вукојевићи у Граничану.

Из приложеног можемо видети да су преци Николића обитавали локалним сељакањима по јужним обронцима Копаоника, око којег је вишевековна матица овог генетичког рода. Куриозитет су Ацковићи, који у случају њиховог ретког презимена имају презимењаке слављенике исте славе у Гњеждану на Рогозни. Занимљиво је и да Ђелекари из Трстеника презиме могуће носе по копаоничком селу Ђерекару. На северним обронцима Копаоника око Жељина, присутан je други бројан G2a-Y128480 род Ђурђевштака-Алимпијевштака.

Ради SNP профилизације и позиционарања на YFull стаблу препорука за неки од дубинских тестова, Big Y-700 или WGS.

[Кековац]

54. Лековић, Аранђеловдан, Расова, Жабљак

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Поседује карактеристичне вредности DYS390=24 и DYS438=11 које га сврставају у исти род са следећим тестираним припадницима ове хаплогрупе на нашем пројекту:

• Новосел, Босача/Питомине/Жабљак, Аранђеловдан
• Кустурић, Лопаш/Пожега, Алимпијевдан
• Вуловић, Сопотница/Пријепоље, Аранђеловдан

Кандидат је такође поменуо Новоселе, уз Маловиће и Марковиће, као рођаке, што је овим тестом за Новоселе потврђено. Слично предање се може наћи и у етнографској литератури. Андрија Лубурић за Лековиће каже следеће:

Лековићи (4 куће) у Расовој

Приповедају, да им је најдаља старина из Ивановића у Чеву. Била су три брата: Марко, Тимотије и један коме не знају име. Из Чева је Марко ишао у Цариград и служио султана за дванаест година, како веле. Због неке крви сва три брата ускоче у Никшић и населе се у Кличеву. Ту су становали неколико година, па пређу преко Таре и населе се у Тари Ђурђевића. То је, како сам рачунао с Новоселима, било око 1736. г. И одавде Марко оде у Цариград и поново је, веле, служио султана дванаест година. За неку услугу добије велики читлук у Тари с бератом, да не плаћа никаква харача ни пореза на земљу и друго. Други његов брат, коме не знамо име пре монаштва, покалуђери се у манастиру Св. Арханђела код Таре. Марковић потомци задрже старо презиме, Лековићи, и стално остану у Тари до буне 1875. г. када сви ускоче у Шаранце и населе се у Расовој. По ослобођењу 1919. г. већина их се врати на старину и насели у засеоку Трешњици.

Од Маркова брата Тимотија су Новосели у Језерима, како смо видели у опису Новосела.

Славе Аранђелов дан.

С обзиром да су 1900. године Лековићи живели у Расовој, а не у Ђурђевића Тари, место порекла је тако унето у базу, јер је референтна година на нашем пројекту 1900. година.