Колонисти (насељеници) у Сретенову:
"А.
Срби
Веселиновићи, 1 кућа. Славе Светог Јована. Старином су из Сремских Карловаца. У Сретеново су се доселили y заједници од четири лица: домаћин, супруга и две кћерке. Вујанићи, 1 кућа. Славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Из Врела су дошли само муж и жена. Ђаковићи, 1 кућа. Славе Светог Николу. Пореклом су из Врбника близу Книна. Мастеле, 1 кућа. Славе Ђурђевдан. Из Врела су се доселили муж, супруга, син и три кћерке. Петојевићи, 1 кућа. Славе Светог Николу. Пореклом су из Врбника. Сава Петојевић. Рогулићи, Вељко и Стојко. Имали су две куће. Потичу из села Карловчића у Срему. Стојановићи, Милан и Раде. Имали су две куће. Потичу из Ковина па су их зато звали „Банаћани“. Срба Стојановић. Ступари, 1 кућа. Славе Лазареву суботу. Потичу из Босанског Петровца. Из Врела су се доселили домаћин, супруга, син и кћерка. Ћук, Ћукови, 1 кућа. Славе Светог Николу. Пореклом су из Грачаца (у источном делу Лике). Из Врела су дошли домаћин, супруга, три кћерке и син. Чолаковићи, 1 кућа, 7 чланова у породици. Славе Светог Николу. Шкарићи, 1 кућа. Славе Светог Николу. Пореклом су из Врбника. Шурдоње, 2 куће. Славе Светог Николу. Из Врела су се доселили домаћин, супруга и две кћерке. Пореклом су из Врбника.
Б. Украјинци
Сви Украјинци су старином из Галиције. У време кад је Галиција, била под Аустријом, пресељени су y Босну. Од 1921. до 1928. године били су насељеници y Врелу. У Сретеново су из Врела дошли: Нахирни. Из Врела су дошли: супруг, супруга и кћерка. Потичу из Чорткова y Галицији, а касније су живели у Прњавору, недалеко од Бање Луке. Из Прњавора су дошли у Врела. Режак, Режаци, 1 кућа. У Стари Дојран су дошли супруг, супруга, син и две кћерке. Пореклом су из Чорткова и Прњавора. Пресељавали су се заједно са Нахирнима. Кшачак или „Чачак“ су из Чорткова и Прњавора. Липински — Михаило Лепенски. 5. Коужани — Иван Коужан, Други Коужан. Кошељни, 2 куће. Нису из истога места у Галицији одакле су остали Украјинци, али су са свима њима живели у Прњавору и Врелу. Пакошевски.
В. Хрвати
1. Цинурићи, 1 кућа. Пореклом су из некога личкога села.
Г. Словенци
1. Клајни
У току рата бугарске окупационе власти су протерале у Србију један део српских породица. По завршетку рата већина се вратила у Сретеново и тамо сада живе њихови потомци. Хрвати су отишли иако их нико није терао. Нису се ни вратили после рата. У Сретенову данас живе:
А. Срби: Веселиновићи. Вујанићи, Баковићи, Мастеле, Петојевићи, Рогулићи, Стојановићи, Ступари, Ћук, Чолаковићи, Шкарићи и Шурдоње.
Б. Украјинци: Нахирни, Режак, Кшачак, Кошељни, Коужани, Пакошевски и Липински.
B. Хрвати: Нема ниједног Хрвата.
Г. Словенци: Клајни.
Јула 1957. године, Бранислав Русић је истраживао у Сретенову и резултате тих истраживања је приказао у своме горе поменутом раду. Он наводи да су „досељеници прихватили предлог да се њихово ново село назове именом „Сретеново“, по првоме поверенику и поратном стручњаку за питања насељавања, познатом изучаваоцу села Сретену Вукосављевићу. Један становник Сретенова рекао је Русићу да је село добило име по Милошу Сретеновићу, предратном помоћнику министра пољске привреде и аграрне реформе. Бугари су 1941. године прекрстили Сретеново у „Мајор Манолево“. После рата селу је враћено предратно име Сретеново."