Мратинштаци из Семберије и Мајевице J2b-M205>Y22059>Y22063

[Лука Деспотовић]

Отварам тему након што ми је стигао резултат дубинског теста (BIG Y-700, FTDNA), којим је званично утврђена подграна Мратинштака из Семберије и Мајевице. Реч је о J2b-M205>Y22059>Y22063. У будућности ћу овде објављивати све оно што може помоћи у расветљавању порекла овог широко распрострањеног рода, резултате будућих ДНК тестова, предања, итд.

Листа свих припадника овог рода који су до сада тестирани и којима је утврђена иста хаплогрупа:
- Михајловић, Мратиндан, Велика Обарска, Бијељина
- Лазић, Мратиндан, Богутово Село, Угљевик
- Перић, Мратиндан, Остојићево, Бијељина
- Деспотовић, Мратиндан, Велика Обарска, Бијељина

Такође, организовано је бесплатно тестирање припадника овог рода, више о томе на линку: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=732.msg212825;topicseen#msg212825

[Лука Деспотовић]

У оквиру акције ‘Семберија и Мајевица’ тестиран је:
Бајаловић, Мратиндан, Попови, Бијељина
J2b-M205>Y22059>Y22063

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6844.440

Бајаловићи потичу од рода Малетића из Велике Обарске, а старо презиме им је било Тривковић/Трифковић. Данас су настањени у Поповима код Бијељине и славе Аранђеловдан (крсна слава Бајаловића) и Мратиндан (крсна слава Тривковића/Малетића). Презиме Бајаловић носе по очуху Стевана Тривковића (претка тестираног) чија се мајка (Мара) преудала у породицу Бајаловић у Поповима. Пошто је са собом из Велике Обарске довела и сина Стевана, он је такође понео презиме Бајаловић, па се тако данас презивају и потомци.

[Лука Деспотовић]

У наставку су информације које могу бити од велике користи мојим даљим рођацима, уколико се одлуче да истражују своје порекло.

“Обарска Велика – По народном предању, пре 100 година у селу је било само 7 кућа и сви су били досељени из Херцеговине.
По предању први су доселили Малетићи (Мратиндан).

Од њих су: Василићи, Николићи, Панићи, Михајловићи, Млађеновићи, Деспотовићи, Трифковићи и Јовановићи”

Извор: Радмила Кајмаковић – Семберија (Сарајево, 1974.)

Турски попис из 1851. у највећој мери потврђује наводе Радмиле Кајмаковић. У селу Обарска пописано је 10 кућа Малетића, и још додатне 3 куће у селу Баир-Црна Бара – укупно 13 кућа. Подаци из пописа у наставку.

Село Обарска:

Кућа 43.
1.     Малетић Перо, син Василија; високог раста и жућкастих бркова; рођен 1826. године; има 25 година.
2.     Његов брат Пано, син Василија; младић, високог раста; рођен 1832. године; има 19 година.

Кућа 44.
1.     Малетић Михајло, син Гаје; средњег раста и жутих бркова; рођен 1816. године; има 35 година.
2.     Његов син Крсто, син Михајла; малодобан; рођен 1836. године; има 15 година.
3.     Његов син Перо, син Михајла; рођен 1838. године; има 13 година.
4.     Његов син Јово, син Михајла; рођен 1840. године; има 11 година.
5.     Његов син Јурија?, син Михајла; рођен 1848. године; има 3 године.
6.     Његов син Млађен, син Михајла; рођен 1850. године; има 1 годину.

Кућа 45.
1.     Малетић Ристо, син Трифка; високог раста и жутих бркова; рођен 1821. године; има 30 година.
2.     Његов син Милош?, син Ристе; рођен 1845. године; има 6 година.
3.     Његов син Тришо, син Ристе; рођен 1850. године; има 1 годину.
4.     Његов брат Јован, син Трифка; високог раста и жуте браде; рођен 1826. године; има 25 година.
5.     Његовог брата син Арсеније, син Јована; рођен 1847. године; има 4 године.

Кућа 46.
1.     Малетић Рако, син Трифка; високог раста и жутих бркова; рођен 1830. године; има 21 годину.
2.     Његов брат Бориша, син Трифка; средњег раста; рођен 1838. године; има 13 година.
3.     Његов брат Милош, син Трифка; рођен 1844. године; има 7 година.

Кућа 47.
1.     Малетић Јован, син Гаје; средњег раста и проседих бркова; рођен 1796. године; има 55 година.
2.     Његов син Ранко, син Јована; средњег раста и светлих бркова; рођен 1831. године; има 20 година.

Кућа 62.
1.     Малетић Томо, син Ђорђа; средњег раста и жутих бркова; рођен 1801. године; има 50 година.
2.     Његов син Лазар, син Томе; рођен 1850. године; има 1 годину.

Кућа 64.
1.     Малетић Милан, син Ђорђа; средњег раста и смеђих бркова; рођен 1826. године; има 25 година.
2.     Његов син Стево, син Милана; рођен 1848. године; има 3 године.

Кућа 71.
1.     Малетић Максим, син Попа?; средњег раста и седих бркова; рођен 1791. године; има 60 година.
2.     Његов син Јован, син Максима; средњег раста; рођен 1831. године; има 20 година.

Кућа 73.
1.     Малетић Деспот, син Николе; средњег раста и седих бркова; рођен 1791. године; има 60 година.
2.     Његов син Радо, син Деспота; високог раста и смеђих бркова; рођен 1826. године; има 25 година.
3.     Његов син Јован, син Деспота; средњег раста и светлих бркова; рођен 1831. године; има 20 година.
4.     Његов син Димитрије, син Деспота; рођен 1840. године; има 11 година.
5.     Његов син Марко, син Деспота; рођен 1847. године; има 4 године.

Село Баир-Црна Бара:
Кућа 3.
1.     Малетић Димитрије, син Панте; средњег раста и црнкастих бркова; рођен 1826. године; има 25 година.
2.     Његов син Крсто, син Димитрија; рођен 1845. године; има 6 година.
3.     Његов син Илија, син Димитрија; рођен 1847. године; има 4 године.
4.     Његов син Цвијетин, син Димитрија; рођен 1849. године; има 2 године.
5.     Његов син Перо, син Димитрија; рођен 1850. године; има 1 годину.

Кућа 4.
1.     Малетић Василије, син Панте; средњег раста и смеђих бркова; рођен 1821. године; има 30 година.
2.     Његов син Матија, син Василија; рођен 1850. године; има 1 годину.
3.     Његов брат Јован, син Панте; средњег раста и смећкастих бркова; рођен 1826. године; има 25 година.

Кућа 9.
1.     Малетић Радо, син Стојана; средњег раста и седих бркова; рођен 1772. године; има 79 година.
2.     Његов син Пано, син Раде; повисоког раста и смеђих бркова; рођен 1826. године; има 25 година.

Од ових домаћинстава касније настају следећа презимена: Василић, Николић, Панић, Мих(ј)ајловић, Деспотовић, Триф(в)ковић, Јовановић и врло вероватно Томић. Већина ових презимена се већ срећу у катастарском попису из 1873. , а презиме Малетић нестаје. Следи наставак.

[Лука Деспотовић]

Подаци из катастарског пописа у наставку.

Село Велика Обарска:

Број: 165
Врста имовине: Колиба
Подаци о власнику имовине: Трифковић Милош
Процењена вредност имовине: 800 куруша (гроша)
Стање имовине: У нормалном стању

Број: 178
Врста имовине: Кућа
Подаци о власнику имовине: Николић Васо
Процењена вредност имовине: 800 куруша (гроша)
Стање имовине: У нормалном стању

Број: 212
Врста имовине: Кућа
Подаци о власнику имовине: Василић Панто
Процењена вредност имовине: 2000 куруша (гроша)
Стање имовине: У нормалном стању

Број: 215
Врста имовине: Кућа
Подаци о власнику имовине: Михајловић Нићифор
Процењена вредност имовине: 2400 куруша (гроша)
Стање имовине: У рушевном стању

Број: 216
Врста имовине: Кућа
Подаци о власнику имовине: Михајловић Ристо
Процењена вредност имовине: 1600 куруша (гроша)
Стање имовине: У нормалном стању

Број: 217
Врста имовине: Кућа
Подаци о власнику имовине: Панић Максим
Процењена вредност имовине: 800 куруша (гроша)
Стање имовине: У нормалном стању

Број: 218
Врста имовине: Кућа
Подаци о власнику имовине: Деспотовић Димитрије
Процењена вредност имовине: 650 куруша (гроша)
Стање имовине: У нормалном стању

Број: 219
Врста имовине: Кућа
Подаци о власнику имовине: Деспотовић Марко
Процењена вредност имовине: 800 куруша (гроша)
Стање имовине: У рушевном стању

Број: 222
Врста имовине: Кућа
Подаци о власнику имовине: Јовановић Ранко
Процењена вредност имовине: 3600 куруша (гроша)
Стање имовине: У нормалном стању

Број: 223
Врста имовине: Колиба
Подаци о власнику имовине:Деспотовић Радо
Процењена вредност имовине: 200 куруша (гроша)
Стање имовине: У нормалном стању

Радмила Кајмаковић наводи да су од Малетића настали и Млађеновићи са истом славом. У катастарском попису из 1873. године у Великој Обарској, под бројем 220 пописан је Стево Млађеновић, као власник куће чија је вредност процењена на 650 куруша (гроша). У црквеном домовнику за Велику Обарску такође је пописано домаћинство Стеве Млађеновића, рођеног 1845. године (по казивању), са славом Мратиндан. Поред Стевине жене и деце, у истом домаћинству пописана је и Стевина мајка, за коју је матичар уписао нешто више информација – ‘Ружица, супруга покојног Млађена Кнежевића, мати Стевина’ , рођена 1825. године. Дакле, на основу овог записа може се закључити да се Стевин отац Млађен, који је рођен око 1820. године није презивао Малетић, већ Кнежевић, што свакако не искључује могућност да се неки од његових предака презивао Малетић, или да се ради о сродству по неким другим линијама, односно нешто старијем сродству. У попису становништва из 1851. године у Обарској нема презимена Кнежевић, а једини Млађен који је пописан јесте син Михајла Малетића, али он је рођен 1850. године, па он не би могао бити Стевин отац. На основу свега наведеног, може се рећи да Млађеновићи нису настали директно од Малетића, али с обзиром на то да су Стевини синови Ђорђија, Гојан и Станко преминули као бебе и да данас више нема Млађеновића са славом Мратиндан, тешко да се данас може сазнати о каквој се тачно повезаности радило.

У црквеном домовнику из Велике Обарске пописано је домаћинство Лазара Томића у Доњој Чађавици (Грацу), рођеног 1850. године, са славом Мратиндан. Лазар је по свему судећи исти Лазар који је 1851. године био пописан у Обарској као син Томе Малетића, у кући под бројем 62. Година рођења у домовнику и турском попису се у потпуности поклапа, као и крсна слава, па се тако може закључити да су и Томићи настали од Малетића. Будући да је Лазар имао 3 ћерке и да није имао мушких потомака, Томића са славом Мратиндан више нема.

У катастарском попису из 1873. у Малој Обарској, под бројем 37 пописан је Матија Василић, син Василија, као власник куће са баштом, чија је вредност процењена на 6000 куруша (гроша). Матија је по свему судећи исти Матија који је 1851. године био пописан у селу Баир-Црна Бара као син Василија Малетића, који је имао надимак Вакица, а од тог надимка касније се формирало презиме Вакичић, које су понели његови потомци. Раније је у оквиру акције ‘Семберија и Мајевица’ тестиран један припадник ове породице, и утврђена му је хаплогрупа R1a-M458. Будући да имамо тестиране Михајловиће (од исте гране потичу и Јовановићи), Деспотовиће (од исте гране потичу и Панићи и Николићи) и Бајаловиће (Трифковиће), којима је утврђена припадност истој грани хаплогрупе J2b-M205, може се изнети претпоставка да се, када су Вакичићи у питању, ради о прибраћености. Такође је важно напоменути да село Баир-Кара бара (Црна Бара) више не постоји, и да је 1851. године пописано као засебно село које се налазило на јужном делу данашње Велике Обарске, у околини гробља које се управо зове ‘Баир’.

Што се усмених предања тиче, имао сам прилику да разговарам са неколико припадника нашег рода и сви имају идентично предање о даљем пореклу из Херцеговине, док се код Михајловића сачувало нешто детаљније предање о браћи Михајлу и Јовану који су се доселили ‘из ЦГ или Херцеговине’. Предање о браћи Михајлу и Јовану свакако потврђује турски попис из 1851. године.

Све што је наведено не мора бити у потпуности тачно и подложно је променама у будућности, уколико се за то појави довољно доказа.

Нисмо били најзнаменитији род али смо знали да је велика бројност уз тврдоглавост и храброст кључ опстанка, а тако су нам и ђедови били учени. 😎