Срби у Тренковим пандурима

[Malesevic]

Из овога пописа видимо да то није случај са именом Иван али јесте случај са именом Јован.

На пар места се појављује и Јован као католик. Но, треба скренути пажњу да ове списе не треба узети као 100% сигурне јер једноставно радило се о војничком попису где су пописивачи очигледно Немци и питање је наравно да ли је сваки упитани разумео питање или је рекао нпр. само ја, ја тј. потврдио нешто што је питано без разумевања, што је код наших људи често случај у Аустрији и Немачкој.

[Malesevic]

Страна 216:

Gefreiter (подофицир):

Фрањо Велић, Мађарска, 31,5 год., католик.

Теодор Агић, Sredany (Славонија, можда Среданци код С. Брода), 32 год., православац.

Јанох? (вероватно Јанко) Михаиловић, Земун, 28 год., православац.

Стоих (Стојан?) Кубитан, Каптол (Славонија), 33,5 год., католик.

Тимотије Аданасковић (или Аданачковић; највероватније Атанасковић), Земун, 32,5 год., православац.

Јурац Hlicho?, Capina? (можда Чепин), 34,5 год., православац.

Матиас Хохсари(ј), Нови Сад, 21,5 год., католик.

Фредерик Худрих, Garda? (можда Бабина Греда), 34 год., католик.

војници:

Теодор Гугурусовић (вероватно Кукурузовић), Славонија, 33 год., католик.

Јован Стојковић, Wallas? (Славонија), 43 год., католик.

Петар Тодоровић, Kormach? (Славонија), 31,5 год., православац.

страна 217:

Јанић (можда Јанош?) Фаргаш, Комарно (Мађарска), 33,5 год., католик.

Gersto (Крсто) Живковић, Stranin? (Славонија), 29 год., православац.

Петар Јуришић, Славонија, 32 год., православац.

Петар Јовановић, Savni? (Славонија), 29,5 год., православац.

Драгић Милутиновић, Трпиња, 29,5 год., православац.

Мато Јанковић, Verkitsh? (Славонија), 38 год., католик.

Андрија Новаковић, Славонија, 29,5 год., католик.

Илија Звесић?, Славонија, 28 год., католик.

Ђуро Рагнисовић (вероватно погрешно написано), Masleny? (Славонија), 28,5 год., католик.

Јанко Милаковић, Rossoviz? (Хрватска), 33,5 год., католик.

Васил (или Васиљ) Гугић, Мартине? (Славонија), 28 год., католик.

Стефан Хорват, Martiniza? (Славонија), 27 год., католик.

[Exiled]

На пар места се појављује и Јован као католик. Но, треба скренути пажњу да ове списе не треба узети као 100% сигурне јер једноставно радило се о војничком попису где су пописивачи очигледно Немци и питање је наравно да ли је сваки упитани разумео питање или је рекао нпр. само ја, ја тј. потврдио нешто што је питано без разумевања, што је код наших људи често случај у Аустрији и Немачкој.

Ето ти Јовани католици су ми промакли па се извињавам. Не знам како су глагољаши третирани и да ли их је било тада? Оно што се дефинитивно ,бар по мом утиску, може издвојити као посебност је да се тада није уопште гледало на вјерску разноликост унутар хришћанских „послова" као што је то случај данас. У истом периоду је слично расположење било и у другим крајевима,Далмацији на пример. Тема је Срби у Тренковим пандурима, шта је Драјвер замислио а шта је Малешевић тумачењем предочио је за мене мало мистерија.

[Atlantische]

Оно што се дефинитивно ,бар по мом утиску, може издвојити као посебност је да се тада није уопште гледало на вјерску разноликост унутар хришћанских „послова" као што је то случај данас.

Наравно да се гледало, довољно је прочитати неколико почетних страница ''Сеоба'' од Црњанског које говоре о томе. Без постојања икакве мултикулти идиле и сличних новокомпонованих баљезгарија.

Са друге стране, ове пандуре и сличне паравојно-криминалне формације су увек чинили људи лишени икаквог морала и образа.

[Exiled]

Наравно да се гледало, довољно је прочитати неколико почетних страница ''Сеоба'' од Црњанског које говоре о томе. Без постојања икакве мултикулти идиле и сличних новокомпонованих баљезгарија.

Са друге стране, ове пандуре и сличне паравојно-криминалне формације су увек чинили људи лишени икаквог морала и образа.

Бескрајни плави круг и у њему звезда😉

[Malesevic]

Са друге стране, ове пандуре и сличне паравојно-криминалне формације су увек чинили људи лишени икаквог морала и образа.

Не би то требало баш тако генерализовати тј. немогуће је тако генерализовати. Видимо из пописа да има ту доста младих људи са нпр. 18-19 година. Радило се очигледно о младићима који су у пандурима видели могућност да се нешто заради (приде војничка дужност била је предуслов за потврду мушкости тј. телесног здравља као предуслова за ступање у брак). Треба скренути пажњу на то да су регуларне трупе узимале ограничен број војника и да уопште није било једноставно постати део неке регуларне војске. Приде је плата у регуларним трупама често била нередовна или чак шта више узимана од стране официра, који су војницима уместо новца давали бонове за храну, одећу и сл. коју су сами продавали по вишеструко већој цени од тржишне. Тако да нечију одлуку ступања у паравојну формацију 18. века треба погледати са више страна. О злочинима Тренкових пандура је већ писано, али опет не би генерализовао да су сви кривци. Злочина је било и од стране регуларних трупа. Генерално Тридесетогодишњи рат је вероватно онај рат који је први донео систематске злочине над цивилним становништвом, што у претходним ратовима у (Западној) Европи није био случај.

[drajver]

Не би то требало баш тако генерализовати тј. немогуће је тако генерализовати. Видимо из пописа да има ту доста младих људи са нпр. 18-19 година. Радило се очигледно о младићима који су у пандурима видели могућност да се нешто заради (приде војничка дужност била је предуслов за потврду мушкости тј. телесног здравља као предуслова за ступање у брак). Треба скренути пажњу на то да су регуларне трупе узимале ограничен број војника и да уопште није било једноставно постати део неке регуларне војске. Приде је плата у регуларним трупама често била нередовна или чак шта више узимана од стране официра, који су војницима уместо новца давали бонове за храну, одећу и сл. коју су сами продавали по вишеструко већој цени од тржишне. Тако да нечију одлуку ступања у паравојну формацију 18. века треба погледати са више страна. О злочинима Тренкових пандура је већ писано, али опет не би генерализовао да су сви кривци. Злочина је било и од стране регуларних трупа. Генерално Тридесетогодишњи рат је вероватно онај рат који је први донео систематске злочине над цивилним становништвом, што у претходним ратовима у (Западној) Европи није био случај.

Само једна исправка. За Тренкове пандуре је везан седмогодишњи рат који се дешавао половином 18. вијека, док је тридесетогодишњи рат био вјерски сукоб који се дешавао на сличним просторима, али средином 17. вијека. Видим да људи често то мијешају, ваљда због оног "Спаси нас Боже куге,глади и Хрвата" што се веже за тридесетодишњи рат, али не и за Тренкове пандуре.

[Malesevic]

Само једна исправка. За Тренкове пандуре је везан седмогодишњи рат који се дешавао половином 18. вијека, док је тридесетогодишњи рат био вјерски сукоб који се дешавао на сличним просторима, али средином 17. вијека. Видим да људи често то мијешају, ваљда због оног "Спаси нас Боже куге,глади и Хрвата" што се веже за тридесетодишњи рат, али не и за Тренкове пандуре.

Познато ми је, али сам написао у контексту да је са Тридесетогодишњим ратом почело систематско насиље над цивилима, што у ранијим периодима по правилу није био случај. Седмогодишњи рат је значи наставак тог систематског насиља и погрома над цивилним становништвом које је почело већ век раније.

"Спаси нас Боже куге,глади и Хрвата": скоро сам негде читао да су провере на лицу места, указале на то да овакав натпис не постоји. А да ли је некад постојао...

[drajver]

"Спаси нас Боже куге,глади и Хрвата": скоро сам негде читао да су провере на лицу места, указале на то да овакав натпис не постоји. А да ли је некад постојао...

Читао сам и ја о томе. Наводно је информација о овом натпису потекла од Лазе М.Костића и по његовом писању требала би да се налази на магдебуршкој катедрали. Неки су покушали касније да пронађу тај натпис, али колико ми је познато нису успјели и постојање натписа у оваквом облику није потврђено.

Провјерио сам мало како је ишло са овом информацијом. Хрватски аутори, а прије свега Жељко Бистровић који је побијао вјеродостојност информације, тврди да је информацију први пут на интернет пустио српски професор Владислав В. Сотировић. Сотировић се наводно позвао на цитат из књиге Лазе М.Костића из 1953. ПРИМЕРИ ХИЉАДУГОДИШЊЕ КУЛТУРЕ ХРВАТА. Међутим, кад се прочита Костићева књига видјеће се да таквог цитата нема, да Костић не говори о натпису на катедрали у Магдербургу, али да говори о изреци која је штампана у једној усташкој публикацији из 1941. године и која гласи: "У немачким крајевима деца су се ноћу молила: “Драги Боже, сачувај нас од Швеђана, пандура и Хрвата”. Значи, саме усташе су прве штампале овакву изреку, а сама изрека им је у том периоду импоновала. Лазо Костић је само пренио текст из те усташке публикације и при томе констатовао сљедеће: "И ове су редове Хрвати штампали са поносом у првој својој “независној” држави после 800 година! Стара је пословица: Од чега се овца стиди, тим се коза поноси!"

Лазо Костић јесте додуше побројао злочине које су Хрвати чинили у тридесетогодишњем рату, али је упућивао на конкретне, углавном њемачке изворе. Нигдје у књизи на коју указује Бистровић нисам нашао да је поменуо натпис на катедрали у Магдебургу.

Ни Сотировићев текст не може да се нађе више на интернету, а управо у том тексту би требао да буде видљив начин на који је Сотировић цитирао Лазу Костића. Хрватска википедија даје извод из Сотировићевог текста, који каже: "U Evropi postoji samo jedan jedini narod koga je čitava Evropa javno proklela i od koga čitav Stari kontinent beži 'kao đavo od krsta', to su Hrvati. Evropa je još u prvoj polovini 17. stoleća skovala krilaticu-prokletnicu koja glasi: 'Sačuvaj nas Bože kuge, gladi i Hrvata!' Ovaj sramni beleg za čitavu jednu naciju isplivao je na evropsku površinu za vreme Tridesetogodišnjeg rata 1618. – 1648... Evropsko zgražavanje, a posebno nemačko, na Hrvate i njihova nedela ostao je i u dokumentovano-pisanoj formi kao gore spomenuti natpis (krilatica-prokletnica) na katedrali u istočnonemačkog gradu Magdeburga koji je za vreme Tridesetogodišnjeg rata bio prvi evropski grad koji je osetio na svojoj koži i ulicama sadističko biće Hrvata koje će doći do punog izražaja u Jasenovcu i ostalim stratištima duljem Lipe Njine za vreme Drugog svetskog rata."

И тако Бистровић оптужује Лазу М.Костића да је измислио цијелу ствар, а очигледно вјерујући да је Сотировић вјерно пренио оно што је Костић написао, и не провјеравајући шта пише у оригиналу.

https://www.hkv.hr/izdvojeno/vai-prilozi/43827-z-bistrovic-navodni-natpis-sacuvaj-nas-boze-kuge-gladi-i-hrvata-notorna-je-laz.html
https://www.zbor.rs/wp-content/uploads/2019/11/primeri-hiljadugodisnje-kulture-hrvata-knj2-lazo-m-kostic.pdf

Укратко, нигдје нисам нашао доказа да је Лазо М.Костић писао о натпису на катедрали у Магдебругу.

[Malesevic]

Страна 218:

војници:

Иван Теодоровић, Славонија, 27 год., католик.

Мато Чашић, Славонија, 33 год., католик.

Никола Игњатић, Cлавонија, 41,5 год., католик.

Мишко Крешовић, Sannoviz? (Cлавонија), 35 год., вероисповест није наведена.

Радиша Митровић, Београд, 30,5 год., католик (у ово већ сумњам).

Ћиро Поповић, Barrova? (можда Боровац), 35,5 год., православац.

Ђуро Гравишић, Пакрац, 32,5 год.,  вероисповест није наведена.

Никола Филиповић, Славонија, 33 год., православац.

Гаврило Сабић (или Савић), Kimertiz? (Славонија), 41,5 год., православац.

Мато Пеуковић (Пеучковић?), Ср. Каменица, 29.5 год., православац.

Ђорђе Брашован, Нови Сад, 34,5 год., православац.

Андрија Силестер, Вуковар, 25,5 год., католик.

страна 219:

Томо Сермезовић, Загреб, 24,5 год., католик.

Тома Глади(ј)а, Пакрац, 28 год., католик.

Матија Николетин, Сибињ (Трансилванија), 39,5 год., православац.

Фрањо Ковач, Славонија, 44,5 год., католик.

Пане Новаковић, Славонија, 38,5 год., православац.

Саво Живковић, Срем, 31,5 год., православац.

Иван Пејаковић, Хр. Костајница, 29,5 год., католик.

Томо Ђерђић, Славонија, 27,5 год., католик.

Ст(ј)епан Гаришић, Вировитица, 23,5 год., католик.

Петар Томашовић (или Томашевић), Темишвар, 24,5 год., православац.

Радол (можда Радул) Стојановић, Панчево, 25 год., православац.

Друголи? (Драгољуб?) Станковић, Панчево, 23,5 год., православац.

[Exiled]

Страна 218:

војници:

Иван Теодоровић, Славонија, 27 год., католик.

Мато Чашић, Славонија, 33 год., католик.

Никола Игњатић, Cлавонија, 41,5 год., католик.

Мишко Крешовић, Sannoviz? (Cлавонија), 35 год., вероисповест није наведена.

Радиша Митровић, Београд, 30,5 год., католик (у ово већ сумњам).

Ћиро Поповић, Barrova? (можда Боровац), 35,5 год., православац.

Ђуро Гравишић, Пакрац, 32,5 год.,  вероисповест није наведена.

Никола Филиповић, Славонија, 33 год., православац.

Гаврило Сабић (или Савић), Kimertiz? (Славонија), 41,5 год., православац.

Мато Пеуковић (Пеучковић?), Ср. Каменица, 29.5 год., православац.

Ђорђе Брашован, Нови Сад, 34,5 год., православац.

Андрија Силестер, Вуковар, 25,5 год., католик.

страна 219:

Томо Сермезовић, Загреб, 24,5 год., католик.

Тома Глади(ј)а, Пакрац, 28 год., католик.

Матија Николетин, Сибињ (Трансилванија), 39,5 год., православац.

Фрањо Ковач, Славонија, 44,5 год., католик.

Пане Новаковић, Славонија, 38,5 год., православац.

Саво Живковић, Срем, 31,5 год., православац.

Иван Пејаковић, Хр. Костајница, 29,5 год., католик.

Томо Ђерђић, Славонија, 27,5 год., католик.

Ст(ј)епан Гаришић, Вировитица, 23,5 год., католик.

Петар Томашовић (или Томашевић), Темишвар, 24,5 год., православац.

Радол (можда Радул) Стојановић, Панчево, 25 год., православац.

Друголи? (Драгољуб?) Станковић, Панчево, 23,5 год., православац.

Не на ту страну Радиша😊И мени то западе за око чим погледах ову туру.

[Malesevic]

Читао сам и ја о томе. Наводно је информација о овом натпису потекла од Лазе М.Костића и по његовом писању требала би да се налази на магдебуршкој катедрали. Неки су покушали касније да пронађу тај натпис, али колико ми је познато нису успјели и постојање натписа у оваквом облику није потврђено.

Провјерио сам мало како је ишло са овом информацијом. Хрватски аутори, а прије свега Жељко Бистровић који је побијао вјеродостојност информације, тврди да је информацију први пут на интернет пустио српски професор Владислав В. Сотировић. Сотировић се наводно позвао на цитат из књиге Лазе М.Костића из 1953. ПРИМЕРИ ХИЉАДУГОДИШЊЕ КУЛТУРЕ ХРВАТА. Међутим, кад се прочита Костићева књига видјеће се да таквог цитата нема, да Костић не говори о натпису на катедрали у Магдербургу, али да говори о изреци која је штампана у једној усташкој публикацији из 1941. године и која гласи: "У немачким крајевима деца су се ноћу молила: “Драги Боже, сачувај нас од Швеђана, пандура и Хрвата”. Значи, саме усташе су прве штампале овакву изреку, а сама изрека им је у том периоду импоновала. Лазо Костић је само пренио текст из те усташке публикације и при томе констатовао сљедеће: "И ове су редове Хрвати штампали са поносом у првој својој “независној” држави после 800 година! Стара је пословица: Од чега се овца стиди, тим се коза поноси!"

Лазо Костић јесте додуше побројао злочине које су Хрвати чинили у тридесетогодишњем рату, али је упућивао на конкретне, углавном њемачке изворе. Нигдје у књизи на коју указује Бистровић нисам нашао да је поменуо натпис на катедрали у Магдебургу.

Ни Сотировићев текст не може да се нађе више на интернету, а управо у том тексту би требао да буде видљив начин на који је Сотировић цитирао Лазу Костића. Хрватска википедија даје извод из Сотировићевог текста, који каже: "U Evropi postoji samo jedan jedini narod koga je čitava Evropa javno proklela i od koga čitav Stari kontinent beži 'kao đavo od krsta', to su Hrvati. Evropa je još u prvoj polovini 17. stoleća skovala krilaticu-prokletnicu koja glasi: 'Sačuvaj nas Bože kuge, gladi i Hrvata!' Ovaj sramni beleg za čitavu jednu naciju isplivao je na evropsku površinu za vreme Tridesetogodišnjeg rata 1618. – 1648... Evropsko zgražavanje, a posebno nemačko, na Hrvate i njihova nedela ostao je i u dokumentovano-pisanoj formi kao gore spomenuti natpis (krilatica-prokletnica) na katedrali u istočnonemačkog gradu Magdeburga koji je za vreme Tridesetogodišnjeg rata bio prvi evropski grad koji je osetio na svojoj koži i ulicama sadističko biće Hrvata koje će doći do punog izražaja u Jasenovcu i ostalim stratištima duljem Lipe Njine za vreme Drugog svetskog rata."

И тако Бистровић оптужује Лазу М.Костића да је измислио цијелу ствар, а очигледно вјерујући да је Сотировић вјерно пренио оно што је Костић написао, и не провјеравајући шта пише у оригиналу.

https://www.hkv.hr/izdvojeno/vai-prilozi/43827-z-bistrovic-navodni-natpis-sacuvaj-nas-boze-kuge-gladi-i-hrvata-notorna-je-laz.html
https://www.zbor.rs/wp-content/uploads/2019/11/primeri-hiljadugodisnje-kulture-hrvata-knj2-lazo-m-kostic.pdf

Укратко, нигдје нисам нашао доказа да је Лазо М.Костић писао о натпису на катедрали у Магдебругу.

Код Сотировића ме то искрено не би изненадило. Хвала на истраживању.

[Imoćanin]

Ни Сотировићев текст не може да се нађе више на интернету, а управо у том тексту би требао да буде видљив начин на који је Сотировић цитирао Лазу Костића.

Valjda se radi o ovom tekstu:

http://www.novinar.de/2010/01/04/sacuvaj-nas-boze-kuge-gladi-i-hrvata.html

[Ojler]

Valjda se radi o ovom tekstu:

http://www.novinar.de/2010/01/04/sacuvaj-nas-boze-kuge-gladi-i-hrvata.html

https://web.archive.org/web/20111102122446/http://www.novinar.de/2010/01/04/sacuvaj-nas-boze-kuge-gladi-i-hrvata.html

[drajver]

https://web.archive.org/web/20111102122446/http://www.novinar.de/2010/01/04/sacuvaj-nas-boze-kuge-gladi-i-hrvata.html

Прочитах сад текст у интегралној форми.

Ствари отприлике изгледају овако. Један човјек одлучи да у тврдњу базирану на чињеницама, убаци једну лаж. Онда други човјек побијајући ту конкретну лаж закључи да је и сама тврдња лажна, не провјеравајући први извор из ког су чињенице преузете. Тако се отприлике може описати ова играрија између Сотировића и Бистровића.

На крају оно што јесте истина, а то је да су хрватске јединице починиле стравичне злочине у Магдебургу у тридесетогодишњем рату, постаје ствар од секундарног значаја. А препуцавање једне и друге стране, ко је већи лажов, примарна.

Сликовит примјер свјесне(или несвјесне) манипулације.

[Imoćanin]

Poveznica sa ovom temom leži u tome da se tadašnji Baron Trenck zvao Grof Hektor Isolani i da bi imali listu novaka najvjerovatnije bi izgledala sasvim slična s time da su tadašnji dobrovoljci bili mahom iz vojne krajine. Evo malo ozbiljniji sažetak:

"The first 17th-century units were raised from Croat irregulars, and these were established and partly funded by local nobles required to guard the Military Frontier against the Turks. The Thirty Years' War would bring them into European wars for the first time, fighting for the Imperial army on a mercenary basis. Their long experience of frontier warfare, with its brief and bloody encounters with usually superior numbers, made them exceptionally useful light cavalry. Tough and experienced, they were led by daring commanders who were capable of rapid assessment of a developing situation, and decisive judgement.

Each man was a skilled horseman and closequarter fighter, who signed up for the duration of a military campaign, sometimes for a fee but more often for a share of any booty. They soon developed a reputation for making the most of any opportunity, most notoriously in the sacking of Madgdeburg in 1631. At first, these Kriegsvolk (loosely organized bands) were disbanded at the end of the military season, returning in the spring to rejoin their old commander or seek out new employment. Royal warrants almost always refer to them as Croats and Croat harquebusiers.

As the use of armoured cavalry declined, these natural light cavalrymen were signed up in larger numbers, and organized into companies ranging in size from 100 to a few hundred men, led by Croatian and later also Hungarian nobles, who all held the rank of Ober-Hauptmann (senior captain). Each year, several companies and then regiments were raised, including harquebusiers. As their numbers grew the name 'Croat' became synonymous across Europe with skilled, mobile light troops. The original Croats were soon joined by Hungarians loyal to the Habsburgs, and as the units expanded recruits were taken from across eastern European - Serbs, Transylvanians, Wallachians, Moldavians and Albanians from the Balkans were augmented by Poles, Cossacks and even Tatars.

The first regular Croat regiments were organized in 1625 by Wallenstein's light cavalry commander Hector Ludwig Isolani. They soon increased to 6 regiments, in addition to ad hoc units of irregulars, before climbing to 10 regiments in 1632, and reaching a peak of 19 in 1636. Since they could always be raised at need there was no incentive to make them permanent; by 1639 the number of regular regiments had dropped to 8, and throughout the 1640s it was down to 4 or 5 units. Regular Croat regiments numbered 500 to 1,000 men under an Obrist-Inhaber, who was responsible for their recruitment and pay. The regiment consisted of five to ten companies, each of 50 to 100 men under the command of a Rittmeister. Such was the impact of the Croats that other nations formed similar units - Bavaria from 1631, Spain from 1638, and France from 1635.”

[drajver]

Poveznica sa ovom temom leži u tome da se tadašnji Baron Trenck zvao Grof Hektor Isolani i da bi imali listu novaka najvjerovatnije bi izgledala sasvim slična s time da su tadašnji dobrovoljci bili mahom iz vojne krajine. Evo malo ozbiljniji sažetak:

"The first 17th-century units were raised from Croat irregulars, and these were established and partly funded by local nobles required to guard the Military Frontier against the Turks. The Thirty Years' War would bring them into European wars for the first time, fighting for the Imperial army on a mercenary basis. Their long experience of frontier warfare, with its brief and bloody encounters with usually superior numbers, made them exceptionally useful light cavalry. Tough and experienced, they were led by daring commanders who were capable of rapid assessment of a developing situation, and decisive judgement.

Each man was a skilled horseman and closequarter fighter, who signed up for the duration of a military campaign, sometimes for a fee but more often for a share of any booty. They soon developed a reputation for making the most of any opportunity, most notoriously in the sacking of Madgdeburg in 1631. At first, these Kriegsvolk (loosely organized bands) were disbanded at the end of the military season, returning in the spring to rejoin their old commander or seek out new employment. Royal warrants almost always refer to them as Croats and Croat harquebusiers.

As the use of armoured cavalry declined, these natural light cavalrymen were signed up in larger numbers, and organized into companies ranging in size from 100 to a few hundred men, led by Croatian and later also Hungarian nobles, who all held the rank of Ober-Hauptmann (senior captain). Each year, several companies and then regiments were raised, including harquebusiers. As their numbers grew the name 'Croat' became synonymous across Europe with skilled, mobile light troops. The original Croats were soon joined by Hungarians loyal to the Habsburgs, and as the units expanded recruits were taken from across eastern European - Serbs, Transylvanians, Wallachians, Moldavians and Albanians from the Balkans were augmented by Poles, Cossacks and even Tatars.

The first regular Croat regiments were organized in 1625 by Wallenstein's light cavalry commander Hector Ludwig Isolani. They soon increased to 6 regiments, in addition to ad hoc units of irregulars, before climbing to 10 regiments in 1632, and reaching a peak of 19 in 1636. Since they could always be raised at need there was no incentive to make them permanent; by 1639 the number of regular regiments had dropped to 8, and throughout the 1640s it was down to 4 or 5 units. Regular Croat regiments numbered 500 to 1,000 men under an Obrist-Inhaber, who was responsible for their recruitment and pay. The regiment consisted of five to ten companies, each of 50 to 100 men under the command of a Rittmeister. Such was the impact of the Croats that other nations formed similar units - Bavaria from 1631, Spain from 1638, and France from 1635.”

Да, само што Изоланијева екипа није била са подручја Војне крајине већ управо супротно, била је са подручја које су контролисали хрватски сталежи. Крајишници су били под контролом крајишких генерала и унутрашњоаустријских сталежа. Били су ангажовани почетком тридесетогодишњег рата, али само у одбрамбене сврхе на подручју Штајерске, и пред крај рата као регуларне крајишке јединице под својим војним командантима. За раздобље о којем је овдје ријеч око 1630. године, нису били присутни у рату, поготово не на територији њемачких земаља. Исоланијеве трупе су заправо биле добрим дијелом обједињене трупе Хрвата које су нешто раније сакупили Зрински и неки други хрватски племићи са својих посједа. То је била лака плаћенићка коњица. За њих се углавном вежу злочини и масакри описани у изворима.

Постоји докторат Филипа хрена из 2023. године који обрађује ову тематику
https://www.scribd.com/document/700017542/hrvatski-vojnici-u-tridesetogodisnjem-ratu-1618-1648-4

[Malesevic]

Јел можеш овак текст да дигнеш на wetransfer? Да се не млатим са скрибид-ом?

[drajver]

Јел можеш овак текст да дигнеш на wetransfer? Да се не млатим са скрибид-ом?

Не могу, јер га ни ја нисам скинуо са скрибда. Немам тамо налог. Читао сам га онлајн, у паузама између скрибд реклама.

[Imoćanin]

Да, само што Изоланијева екипа није била са подручја Војне крајине већ управо супротно, била је са подручја које су контролисали хрватски сталежи. Крајишници су били под контролом крајишких генерала и унутрашњоаустријских сталежа. Били су ангажовани почетком тридесетогодишњег рата, али само у одбрамбене сврхе на подручју Штајерске, и пред крај рата као регуларне крајишке јединице под својим војним командантима. За раздобље о којем је овдје ријеч око 1630. године, нису били присутни у рату, поготово не на територији њемачких земаља. Исоланијеве трупе су заправо биле добрим дијелом обједињене трупе Хрвата које су нешто раније сакупили Зрински и неки други хрватски племићи са својих посједа. То је била лака плаћенићка коњица. За њих се углавном вежу злочини и масакри описани у изворима.

Постоји докторат Филипа хрена из 2023. године који обрађује ову тематику
https://www.scribd.com/document/700017542/hrvatski-vojnici-u-tridesetogodisnjem-ratu-1618-1648-4

Mislim da nema potrebe biti tako kategoričan i ne vidim gdje se u literaturi zauzima takav stav. Sam Filip Hren piše u svom radu "HRVATSKI STALEŽI I VOJNA KRAJINA U TRIDESETOGODIŠNJEM RATU" o tome ovako:

"Prije svega, naziv Hrvat nije bio jedinstven za vojne formacije kao što se ni hrvatske postrojbe nisu nazivale isključivo Hrvatima, ali se taj naziv najčešće koristi. Za različite hrvatske postrojbe u Tridesetogodišnjem ratu upotrebljavalo se više naziva poput Wallachen, Uskocken, Raitzen, Granitscharen, Insulaner, Wenden, Polen, Türken i Zigeuner. Nazivi u pojedinim slučajevima mogu upućivati na mjesto od kuda su sami vojnici regrutirani ili tko njima zapovijeda. Primjerice, naziv Granitscharen upućuju na krajišku provenijenciju, dok naziv Insulaner ukazuje da se vjerojatno radi o vojsci Zrinskih."

Damir Stanić u katalogu za izložbu "Tko su bili ti strašni Hrvati" (2018) navodi na primjer ovo:

"Paralelno s „civilnim“ prostorom, znatne snage za djelovanje na prostoru Carstva ili Ugarske podizane su i na krajiškom prostoru. Već 1619. zapovjednik Slavonske krajine Sigmund Friedrich von Trautmansdorff odveo je u Štajersku mnogobrojne čete sa Slavonske krajine. Kako je to nepovoljno
moglo utjecati na obranu od Osmanlija, Sabor je već 1623. tražio od vladara da krajiške čete ne ratuju van zemlje. Ipak, usprkos protivljenju hrvatskih staleža, novačenje se nastavilo. U svibnju 1632. Daniel Beygott i Gašpar Starešinić unovačili su jednu pukovniju na krajiškom prostoru."

http://www.arhiv.hr/Portals/0/Novosti/Tko%20su%20bili%20ti%20stra%C5%A1ni%20Hrvati.pdf

Zanimljivo je da je oko teksta tog kataloga izbila neka polemika jer je jedan slovenski povijesničar (Janez Weiss) kritizirao tekst kataloga sa ovim riječima:

"Poda število ‘hrvaških’ oddelkov, pri čemer pa ne opisuje geografsko širega prostora, iz katerega su te enote lahke konjenice novačijo, in povsem ignorira možnost novačenja vojakov uskoškega, tj. srbskega in vlaškega porekla iz Vojne krajine med Croaten."

Odgovor Stanića se može pročitati ovdje:

https://hrcak.srce.hr/file/445208

Pri tome triba imati i na umu da se slavonska vojna krajina oko 1630g. tek formira. Uglavnom, imamo pre malo izvora da točno lociramo geografsko podrijetlo svake jedinice ali da su bile u svakom pogledu vrlo heterogene nebi tribalo bit sporno. A sam si na drugom mjestu donio primjer Janka Šajatoviča iz Žumberka (lik Krabata).