186. Ковачевић, Јовањдан, Грмуша, Бихаћ, J2а-FT386622
Породица Ковачевић припада хаплогрупи J2a-Y230579 > FT386622, генетичком роду Пјешиваца и Цуца, и ужој грани Богуновића, чији је филогенетички низ следећи:
J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-PF5087 > J-PF5116 > J-PF5119 > J-CTS4800 > J-L558 > J-M67 > J-Z1847 > J-Z500 > J-M92 > J-Z508 > J-Z504 > J-CTS4132 > J-Z8096 > J-S8230 > J-Z38463 > J-SK1357 > J-SK1356 > J-Y230579 > J-FT386622 > J-FT386622
Ово је други тестирани Ковачевић, па нема потребе пуно детаљисати. Ковачевићи су, према Карановићевој подјели, најбројнији огранак "Богуновића" у Поуњу.
"У првој су групи Богуновићи 21 к. у десет насеља; Ковачевићи 97 к. у 21 н.; Пашићи 31 к. у 6 н.; Пјанићи 3 к.; Анушићи 10 к. у 4 н.; Мазалице 12 к. у 6 н.; Бундале 4 к. у 2 н. и Ђурашиновићи 5 к. свега је од ове гране 183 куће.
У другој су у Далмацији разрођеној групи најјачи Адамовићи. Из Далмације су пали пре 200. у Смољану више Босанског Петровца. Ту побију Турке, јер су им хтели да проведу силу на слави, па побегну преко планине у ову област, а једни у Прекосање."
Препорука за даље истраживање:
Анимирати друге тестиране Ј2а Богуновиће да се одлуче на WGS (Whole Genome Sequencing) или BigY тест, ради детаљне профилације гране унутар J2a-Y230579.
За Ковачевиће из Грмуше Карановић бележи да су најстарији досељеници, а предање је истоветно оном које важи за све Богуновиће-Ковачевиће:
Пре 200 г. и Ковачевићи 13 к. Славе Јовањдан. Звали су се Богуновићи а старина им је с југа. Пали су на Змијање под Бјелај. Ту им изгори кућа од конопаља и у њој тапије. Отму им Турци земље и они се склону у Далмацију под власт Млетачке Републике. Одатле се један огранак исели у Зрмању, кад је Стојан Јанковић истјерао Турке из Лике. Из Зрмање пре 200 г. крене их више браће и пану у село Врановину у Бјелајском Пољу. Одатле преселе у Дољане. Тада их је било у кући 70 чељади.
Слично предање Петар Рађеновић налази код Радановића из Бјелајског поља:
Радановић — десет кућа на Главици, једна у Очигријама. Славе Јовањдан. Пореклом су из Зрмање у Лици. Звали се Богуновићи. Било их седморица браће. Сви били ковачи. Иселе из Зрмање и дођу на Врановину.
Синови им добише ново презиме Ковачевић. С Врановине се раселе сви. Један буде приведен овде у кућу Радановића, па се и он тако прозове. Сви Радановићи у Врточу осим једне куће потомци су његови. Од њихова доласка у Врточе може бити око 150 година. Њихов су блиски род Ковачевићи у Вођеници, Притоци (срез бихаћки), Радићу (срез крупски) и Јосиповићи у Рашиновцу.
Веза са Богуновићима је потврђена, пошто је тестирано неколико њих баш из околине Зрмање. Пожељан је додуше дубински тест. Интересантно је међутим да им неке друге крајишке породице из рода Цуца-Пјешиваца са славом Јовањдан нису посебно блиске (Живковићи, Двор и Поповићи, Грачац). Посебно је то необично за Поповиће који су у непосредној близини Богуновића. Реч је дакле о нешто раније раздвојеним огранцима "Цуца-Пјешиваца".
Иначе из оног општег предања о Богуновићима, свега ће пар породица припадати овом генетичком роду, али што је најважније, припада им окосница племена, тј. род по коме носе име (Богуновићи). Међу осталим породицама има неколико различитих хаплогрупа. Могуће да ће и једни
Цвјетићани из предања бити такође Богуновићи, пошто су на 23andMe
J2-M92. Што се тестираних крајишника са маркерима тиче, генетичком роду Цуца-Пјешиваца припадају још
Нинковићи из Бања Луке и
Хајдуковићи из Госпића. Не знамо њихов положај у односу на дубински тестиране.
На 23andMe, осим Цвјетићана, постоји неколико породица
J2a-M92 са славом Јовањдан, које су потенцијални кандидати за род Цуца-Пјешиваца, у питању су:
Опарница, Јовањдан, Коларић, Војнић
Каурин, Јовањдан, Крухари, Сански Мост
Богић, Јовањдан, Смиљан, Госпић
Кркљеш, Јовањдан, Бенковац
Вајан Ковачевић, један од вођа Босанско-херцеговачког устанка
