Српски ДНК месец 2025

[Ojler]

173. Јањић, Ђурђевдан, Ранковци/Љубиње, I2-Y3120>S17250>PH908>FT14506, Банчићи

Тестирани припада роду који је детаљно обрађен у књизи "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине", а који смо назвали родом Банчића, претпостављајући да би могли бити староседелачки род из околине Љубиња који је у вези са средњовековним катуном влаха Банчића. Осим Јањића роду припадају и њихови огранци Бетегали и Парићи, као и херцеговачка фамилија Рудан, сви са славом Ђурђевдан.

Цитираћу овде део поменутог чланка из књиге који се тиче само Јањића:

Јањићи су се по народном предању населили у Банчиће са Чева у Љешанској нахији у Црној Гори, где су стекли своје презиме. Њихов предак се тамо оженио неком Јањом. Након што је он умро, њихова три сина назваше по мајци, удовици Јањи. Предак Јањића на Банчићима се прво населио у заселак Радулов До, одакле су се расељавали по осталим засеоцима Банчића. У Радулову Долу постоје остаци омеђина грађевине за коју се сматра да је била њихова прва кућа. У Банчићима су насељавали и засеоке Подгреда, Меки До, Шехићи и Невеш. Јањићи се из Банчића у 19. веку насељавају по околним херцеговачким насељима. Досељавају се у Вођене, а одатле у Градац око 1840. године. Из Банчића се селе и у Ранковце а затим одатле у Убоско, између 1850. и 1860. године. Око 1850. године из банчићког засеока Невеш долазе у Љубиње.

Отприлике у исто време досељавају се и у Дубраве, прво у Пјешивац, а 25 година касније одатле у Домановиће (Рјечице). Крајем 19. века Јањића је већ било и у селима улошког Борча ‒ Растовцу и Томишљи. На Вардушу су из Банчића дошли 1935. године, а има их и на Глеђевцима. Јањића који славе Ђурђевдан има и у мостарском селу Богодол. Тамо знају да су досељени однекуд из Херцеговине, а сматрају да су од рода Бранковића.

Банчићке фамилије Бетегало и Парић из засеока Радулов До су по предању огранци Јањића. Њихови првобитни родовски надимци су ушли веома касно у употребу као званична презимена. У литератури из прве половине 20. века уз презимена Бетегало и Парић још увек се наводи и презиме Јањић. И данас се оба ова презимена јављају и као родовски надимци за поједине огранке Јањића.

Модални хаплотип рода Банчића на 23 маркера нема карактеристичних вредности, али се на 25 маркера изгледа издвојила вредност DYS449=33, коју осим тестираног поседује и раније тестирани Јањић, такође са Ранковаца. Новотестирани Јањић поседује и личне карактеристике хаплотипа: DYS533=14 и у мањој мери карактеристичну вредност DYS570=19.

Банчићима препоручујем WGS или BigY тест, како би се дубље профилисала њихова грана.

[Црна Гуја]

132. Стојковић, Ђурђевдан, Средњево, Велико Градиште

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y33>CTS8816>Y2902. Поред за ову грану специфичне ниске вредности DYS458=14 и повишене DYS643=11, поседује још две карактеристичне вредности, благо снижену DYS533=11 и јако ниску DYS576=14, коју не поседује више ниједан припадник хаплогрупе R1a у нашој табели. Нема претерано блиских поклапања у нашој бази, а најближи су му Милосављевић из Губеревца код Кнића и припадници рода Шпањевића-Смоловића из Старе Херцеговине и Брда са 4 разлике на 23/25 маркера. Са свима њима дели три од четири поменуте карактеристичне вредности (DYS458=14,DYS533=11 и DYS643=11), а занимљиво је да сви они такође славе Ђурђевдан. Ради утврђивања млађе подгране препорука је даље тестирање путем дубинског теста (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео само да су му сви директни преци по мушкој линији до прадеде Александра рођени у Средњеву, док о даљем пореклу није оставио више информација.

[Црна Гуја]

136. Петровић, Аранђеловдан, Велике Пчелице, Крагујевац

Припада хаплогрупи R1a-Z280, могуће и млађој грани CTS1211>Y2205>YP343>YP340. Осим нешто више DYS576=20 и нешто ниже DYS549=11 нема других вредности које значајније одступају од модалних. Најближе поклапање у нашој бази има са Чанчаревићем из Чибутковице код Лазаревца и Стефановићем из Лађеваца код Краљева, од првог се разликује на 2 од 25 а од другог на 2 од 23 маркера. Обојица поменутих такође славе Аранђеловдан. Нешто даљи му је Маџгаљ из Писане Јеле код Бијелог Поља (Ђурђевдан), и неколико њему блиских тестираних чији резултати нису још увек јавни, од којих се разликује на 3 од 23 маркера. С обзиром да нико од њих још увек није дубински тестиран, као и да предикција припадности грани YP340 није претерано поуздана на мањем броју маркера, препорука Петровићу је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да су у Великим Пчелицама присутни барем последњих 200 година, а према породичном предању даљим пореклом су или из Топличког краја или из Црне Горе. Најстарији познати предак је Петар (забележен 1835.), по коме носе презиме, а пасови су Петар (1835.) > Вукадин > Љубомир (1862.) > Веселин (1902.) > Жарко > Радосав.

https://www.poreklo.rs/2014/11/29/poreklo-prezimena-selo-velike-pcelice-pivara-kragujevac/

[Црна Гуја]

141. Боздоков, Аранђеловдан, Сивац, Кула

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује за ову грану две изузетно ретке вредности, повишене DYS389=14-31 и DYS643=12. У нашој бази нема блиских поклапања са којима дели наведене вредности, па је препорука Боздокову даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се утврдила најмлађа грана којој припада.

Боздокови су у Сивац досељени из оближњег Бачког Брестовца. У Бачком Брестовцу је 1768. године пописан Јован Боздок, а 1783. Глигорије и Филип Боздок. Тестирани је у упитнику навео пасове: Танасије > Урош > Јустин > Милорад > Стеван > Радован (отац). За Танасија и наврдеду Уроша је навео да су рођени у Бачком Брестовцу, што би значило да се потоњи у неком тренутку преселио у Сивац.

https://www.poreklo.rs/2022/09/17/poreklo-prezimena-bozdok-bozdokov/

[Ивица Јовановић]

132. Стојковић, Ђурђевдан, Средњево, Велико Градиште

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y33>CTS8816>Y2902. Поред за ову грану специфичне ниске вредности DYS458=14 и повишене DYS643=11, поседује још две карактеристичне вредности, благо снижену DYS533=11 и јако ниску DYS576=14, коју не поседује више ниједан припадник хаплогрупе R1a у нашој табели. Нема претерано блиских поклапања у нашој бази, а најближи су му Милосављевић из Губеревца код Кнића и припадници рода Шпањевића-Смоловића из Старе Херцеговине и Брда са 4 разлике на 23/25 маркера. Са свима њима дели три од четири поменуте карактеристичне вредности (DYS458=14,DYS533=11 и DYS643=11), а занимљиво је да сви они такође славе Ђурђевдан. Ради утврђивања млађе подгране препорука је даље тестирање путем дубинског теста (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео само да су му сви директни преци по мушкој линији до прадеде Александра рођени у Средњеву, док о даљем пореклу није оставио више информација.

Та села су насељена становништвом које су Аустријанци после 1718. године довели с оне стране Дунава. Моје је мишљење да је то делом повратна миграција јер је дошло до егзодуса у неколико наврата, а доказ за то су нека имена насеља и топоними на Румунској страни која су идентична (или врло слична) називима насеља са наше стране. Тако да није потпуно искључено да у овај не тако мало број R1a и I2а у том делу Србије долази од становништва које је ту живело пре Турака, прешло Дунав у зла времена и једног тренутка се вратило. Не нужно на исте локације али постоје хронике да је и то било и тих случајева. Село Пожежено је добар пример јер са румунске стране постоји село истог имена. Средњево је старо село и помиње се у Браничевском тефтеру. Две трећине свих тестираних тог краја су особе које носе словенске хаплогрупе, тачније то је 64.7% од до сада тестираних. Подсетимо се легендарног форумаша Никца који је написао да би Y2902, уз још неке друге, могла бити сигнал словенских племена насељених са наше стране Дунава. Велики тест, па после можемо филозофирати даље (а чему смо склони). 

[Кековац]

145. Ћојбашић, Никољдан, Ђушница, Прокупље

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061>FGC22054, тачније генетичком роду Дробњака, и његовом огранку Вранеша (FGC22054). Потпуно поклапање на 25 маркера има са Нешовићем из оближње Доње Бејашнице, који такође слави Никољдан, а нема сумње да су род. На ову везу указује и Ћојбашићев податак из упитника да је старо презиме његове породице било Нешовић.

5. Нешовић, Никољдан, Доња Бејашница, Прокупље

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Има карактеристичне вредности DYS385ab=13-15, DYS458=16 и DYS570=22, па се нарочито због прве две може са великом сигурношћу предвидети да припада дубљој грани I1-P109>FGC22061>FGC22054. Тестирани је у упитнику навео да су Нешовићи у Топлицу досељени из Сјенице што иде у прилог овом резултату јер је ова подграна веома распрострањена на подручју Сјенице, Старог Влаха и Полимља, где се проширила из Вранеша, свог матичног подручја. У литератури се помињу Нешовићи из Сувог Дола, Сјеничко поље, општина Тутин, па је могуће да је тестирани Нешовић део истог братства. Тестирани је такође у упитнику навео да су Нешовићи пре Сјенице живели у Кучима и да су се презивали Бабовић. Вероватно су се Нешовићи прибратили Кучима у Сјеничком пољу, што је, ако је судити према бројним предањима других породица које генетски нису повезане са Кучима а имају предање о пореклу из Куча, била честа пракса у том крају.

Поред Нешовића овом роду вероватно припада и Лојаница из Бабина код Пријепоља.

128. Лојаница, Никољдан, Бабине, Пријепоље

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061>FGC22054. Има ређе вредности DYS389II=29 и DYS458=16, а због ове друге вредности бих га довео у везу са Нешовићем из Доње Бејашнице код Прокупља, који такође слави Никољдан, а са којим има две разлике на 25 маркера.

Лојаница има и у околини Сјенице одакле би требало да су се доселили преци Нешовића у Топлицу, па је ова веза још извесније. Преко 23andMe имамо тестиране и Лојанице из Хаџића, и припадају хаплогрупи I-P109 , па вероватно су род са Лојаницама из Пријепоља. Препорука за даље тестирање је WGS или BigY-700 тест.

Према подацима из чланка са нашег портала https://www.poreklo.rs/2020/02/09/poreklo-prezimena-selo-djusnica-prokuplje/ Чојбашићи су из Сјенице, а исто предање има и тестирани, који је навео податак да су из Бачије код Сјенице његови преци дошли у Топлицу.

[Кековац]

157. Богдановић, Пантелијевдан, Бакионица, Пожега

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC21792>FTA86559. Може се сврстати у род са још неколико тестираних припадника ове хаплогрупе који славе Пантелијевдан, а међу њима су Милутиновић из Коцељеве, Дворнић из Поповца у Барањи и један резултат из необјављеног истраживања из места Трнавци код Руда. Име места последње поменутог припадника овог рода је индикативно јер се и за Богдановиће у етнографској литератури може пронаћи податак да су пореклом из Трнаве код Чајетине https://www.poreklo.rs/2014/01/27/poreklo-prezimena-selo-bakionica-pozega/. У Трнави са славом Пантелијевдан имамо Обрадовиће за које Љубомир Мићић каже да су се почетком 19. века доселили из Пријепоља. О томе се такође може прочитати више на нашем порталу https://www.poreklo.rs/2014/03/15/poreklo-prezimena-selo-trnava-cajetina/.

[Кековац]

169. Ћетковић, Пантелијевдан, Пељаве, Лопаре

Припада хаплогрупи I2-M223>S25733>PH2670>Y199158. Ово је веома ретка хаплогрупа код Срба. Сви до сада дубински тестирани припадници ове хаплогрупе на Балкану потичу од једног човека који је живео у раном средњем веку. Највећу учесталост и разноврсност ова хаплогрупа има код Албанаца, нарочито у централним и јужним деловима Албаније. На нашем пројекту су му најближи Дучићи (Никољдан) из Требиња. Веза са Дучићима је још извеснија ако се има у виду шта за порекло Ћетковића каже Миленко Филиповић у књизи Мајевица:

Делићи. Први од њих је дошао у Пељаве у 18. в. Урум, предак Делића (Урумовића) и он је крчио шуму (шума је била у селу до око 1940). Заузели су најбољу земљу у селу. Ипак, постали су кметови Мехића из Г. Тузле, а после су се смењивале аге из Теочака, Зворника и Локања. Урум је био од Билеће у Херцеговини. Он је наводно имао синове Ћетка, Мирка, Делију и Перу, од којих воде порекло "фамилије": Ћетковићи (19 дом.), Делићи (28 дом.), Перићи (8 дом.), Мирковићи (8 дом.), Гаврићи-Ђукићи (1 дом.), Ивановићи (5 дом.). (Сви су једна "лоза".) Перићи и Делићи су до пре 50 година били једна фамилија, а сада се већ узимају међу собом. Сви славе Пантелијевдан. Једна грана Делића се звала и Томићи - по једном претку. Од Делића има исељених у Мезграји, Лопарама, Тузли и Београду, Перића има у Тузли и Сарајеву, а Ћетковића у Тузли и Београду. Предак Мирковића је дошао после Урума, али је био од истог рода у Херцеговини. Појединци из овог великог и веома угледног рода казују и нешто друкчије о свом пореклу. Неки кажу да се онај предак који се доселио звао Гавро Урум и да се тако звао што је био "из Ерцеговине из Урумлије". (Сахрањен је у старом гробљу.) По Томи, унуку Гаврином, Делићи су се презивали и Томићи. Тај Тома се затекао у селу као кнез кад је Аустрија дошла у Босну (1878), а његов отац Тешо је био оборкнез. Неки кажу само да су Делићи дошли из Урума, што није нимало тачно. То предање чува само неке алузије на Урумлију, о којој на Мајевици уопште нема тачних представа. Урумовићи су, свакако, прозвани по претку који се звао Урум: код Срба у Пожарници, у подгорини Мајевице, у употреби је лично име Урум, а у Пељавама тако изговарају лично име Хурем, које је у обичају код Муслимана у оближњем Теочаку. Цвијан Делић (р. 1901) набраја ове претке: Перо, Милован (р. 1830), Тома, Тешо, Гавро Урум (или Гавро-Урум). Према томе, њихово досељавање пада у време око 1760. Тешини синови су били: Ћетко, Иван и Мирко; Тома је имао Гавру и Перу. Врло је занимљиво и ово казивање: Урум је био Муслиман и имао је сина Сефера (што би се могло објаснити да су дошли као привидни муслимани, двоверци). Сефер се није женио и живео је у једној кући са неким који је био од Антића, који му је био као побратим, и такође нежења. Живели дуго, чупали туђе ограде за ватру. Једно јутро нашли их мртве: верује се да су један другог убили.

Препорука за даље тестирање BigY-700 тест код FTDNA или WGS тест.

[Небојша]

139. Маравић, Никољдан, Селиште/Дрежница/Огулин, R1b-U106

Тестирани је у упитнику навео да Дрежнички Маравићи међусобно имају надимке како би се разликовали, а да његови Маравићи имају надимак "Гајићи". Навео је и позната имена предака:

Јанко -> Никола -> Никола -> Раде -> отац тестираног -> тестирани

Хаплотип Маравића се одлично уклапа у хаплогрупу R1b-U106, a поседује две карактеристичне вредности које се издвајају у односу на модалне за ову хаплогрупу. То су снижена вредност DYS390=22 и повишена вредност DYS449=31.

У табели Српског ДНК пројекта Маравић има блиска поклапања са два необјављена резултата из Дрежнице, која припадају истој мушкој лози као и он. Осим њих, нема поклапања у табели Српског ДНК пројекта која са њим деле ове карактеристичне вредности маркера.

Од Маравића из Дрежнице је и легендарни NBA кошаркаш "Pistol Pete" Маравић, један од најбољих шутера у историји и играч кога су сматрали "уметником кошарке":

https://en.wikipedia.org/wiki/Pete_Maravich
https://www.rts.rs/lat/sport/kosarka/5735747/pistolj-pit-maravic-kosarka-nba-liga-.html

Ако има интересовања за даље истраживање, препорука за Маравића је да уради велики тест (WGS или Big Y-700) како би се одредила млађа подграна којој припада.

Тестирани су ови Маравићи из Дрежнице на 23andMe, подграна: R1b-L51 > U106 > L48> L47 > Z159

Нетипична подграна за наше просторе. https://www.yfull.com/tree/R-Z159/ Осим Маравића, овој хаплогрупи припадају и неки Дукићи и Недељковићи. Узводној L47 припадају Катићи из Слуња. Код муслимана и Хрвата на 23andMe нема L47 и низводних грана.

Углавном, могли би Маравићи пробати појединачни тест на овај SNP. https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=16565 Немају шта да изгубе (осим 19 долара) .

[Небојша]

138. Николић, Ђурђевдан, Гацко, J2b-L283 > Y22894


Николић припада добро профилисаном генетичком роду Ђурђевштака 643=10. Филогенетски низ: J2b-L283 > Z638 > Z631 > Z1043 > Y22089. Географски једна изразито динарска подграна код нас. Паралелне подгране присутне су код Грка и Албанаца. Као што радни назив каже, сви Срби који припадају овој подграни славе Ђурђевдан. Хрват Перић из околине Ливна радио је дубински тест, па знамо о којој је грани реч.

Yfull стабло


Yfull live



Међусобно су сви веома блиски на основу маркерa, у питању су: Бојовићи из Прибојске Голеше, Николићи из Чарађа код Никшића, Савићи из околине Ваљева, Јовановићи из Вишеграда, Јекичићи из Вршана код Бијељине, Живанићи и Никићи (Кнежевићи), као и једни Мишковићи из околине Купреса, итд. 




У литератури нема конкретних података о овим Николићима, више се могу пронаћи уопштени подаци о историји Николића на простору Гацка.

"НИКОЛИЋ (Nicolich) cy становници Самобора у XV вијеку. ђурађ Николић из Самобора y жупи Гацко обавезао се исплатити дуг неком лимару из Дубровника. Павао Николић помиње се као дубровачки дужник и за њега се каже да је из Гацка. Код "уписа Влатка Николића стоји да је из жупе Гацка из мјеста Дробњака („de loco uocato Drobenach“). Према Андрији Лубурићу, Николићи су поријеклом из Дробњака, те би се, ако је ово тачно, могли довести y везу са средњовјековним Николићима из Гацка. Стари Николићи били су се дуже времена настанили y Дробњацима, па су се, половином XVIII вијека вратили на прадједовска Огњишта." (Новак мандић)

"NIKOLIĆI su bili poznati vlastelinski rod u Popovu. Smatra se da su daljim porijeklom od kneza Miroslava, brata Stevana Nemanje. Ovoj lozi, vjerovatno, pripadaju i NIKOLIĆI koji se pominju krajem 14. vijeka. Među njima se spominju i dva kneza, Vukosav i Grgur Nikolić-Vukosavić, sin kneza Vukosava. Krajem 14. vijeka u Popovu se pominju knezovi Jovan i Bogdan Nikolić. Nikolići su, vjerovatno živjeli u Tulju, gdje se nalazi jedna stara čatrnja koju zovu “Nikolića čatrnja”. Nikolići su živjeli u Volujcu kod Trebinja, ali su u 17. vijeku promijenili prezime i prozvali se Kneževići. Nikolića ima i u Dulićima (Gacko). Nikolići u Orašcu, Proslapu, Rumbocima i Slatini (Prozor); Doljanima (Jablanica); Domanovićima (Čapljina) i u Dužicama (Široki Brijeg). U Orašac su došli iz Proslapa. Zovu ih Prco. U Proslapu je jedan zaselak po njima nazvan Nikolići. U Rumbocima su ogranak starog roda Milišića. Zovu ih Džolani. U Slatini su “od roda Nikolića” iz Orašca.U ovo selo Nikolić-Prco došao je iz Ljubunaca “posle okupacije oko 1878.” U Doljane su doselili iz Orašca 1923. godine. Potiču od Nikolića-Prca. Ima ih u Prozoru, gdje su došli oko 1903. godine iz Kovačeva Polja. U Domanoviće je jednim porodicama Nikolića predak došao iz Metkovića kad je “Vrancuz gradio cestu”, a drugi su starinom iz Broćna. Predak im je došao za “Dadićeva vakta”. U Dužicama su Nikolići starinom iz Stona i zvali su se Mikulići. Došli su u Dužice oko 1800. godine. Slavili su Đurđevdan." (Р. Милићевић)



И за Николиће из Чарађа се мисли да су пореклом из Дробњака. За Бојовиће из Прибојске Голеше се каже да су потомци неког Боја Топала, који је доселио такође из Дробњака. У сваком случају, све се верти око западних крајева Црне Горе, па се може закључити да је матица рода негде на простору Старе Херцеговине.

[Ojler]

30. Стевановић, Јовањдан, Газиводе/Зубин Поток, I2-Y3120

За Стевановиће се у литератури наводи да су у Газиводе дошли из Заграђа после 1878. године. Такво предање наводи и тестирани и додаје да се у фамилији помиње да су старином Лопаћани из Црне Горе. Стевановићи свакако нису сродни Васојевићима Лопаћанима који припадају хаплогрупи E-V13.

Хаплотип тестираног нема посебно изражених карактристика. Као нешто ређе вредности јављају се маркери DYS389ii=30 и DYS635=22. Два хаплотипа би могла бити занимљива за Стевановића, оба са маркером DYS389ii=30. Први је хаплотип Кијевчанина (Јовањдан, Плешин/Рашка) који се од резултата Стевановића разликује на два маркера од 25 упоредивих. Други је хаплотип Балевића из Шекулара (Никољдан, Орах/Беране) који се од резултата Стевановића разликује на два маркера од 23 упоредива.

Тестираном препоручује да уради неки од геномских тестова (BigY или WGS) ако је у могућности.

[Кековац]

131. Секиз, Стевањдан, Понори, Оточац

Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301>Y331655. Може се сврстати прилично поуздано у исти генетички род са још неколико географски блиских породица које славе Стевањдан:

• Драче из околине Бенковца и Обровца
• Радете из околине Ливна
• Ђурићи из околине Ливна

Овом роду припада и Мажибрада из Кистања, који једини не слави Стевањдан већ Андријевдан.

Један од Драча је радио WGS тест и пребацио резултат на YFull, где се налази на нивоу I1-M227>A11380>BY169301>Y331655, који је формирао са још једним тестираним из Личко-сењске жупаније. Ова грана се налази директно испод гране I1-M227>A11380>BY169301, што значи да овај генетички род није ближе повезан ни са једним до сада дубински испитаним генетичком родом који припада овој хаплогрупи. Комплетно стабло може да се види на следећој адреси https://www.yfull.com/tree/I-BY169301/.

За даље тестирање Секизу предлажем WGS или BigY-700 тест, уз прослеђивање резултата на YFull, како би се прецизно утврдило пре колико времена је живео заједнички предак Драча и Секиза.

Секизи се помињу као једни од Усораца, избеглица из Кореничког поља, који су 1658. године населили подручје око Оточца. О овим Србима у влашком статусу имамо отворену посебну тему на форуму https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=364.0.

[Кековац]

92. Симић, Никољдан, Забрежје/Бања, Аранђеловац

Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Има прилично модалан хаплотип, са јединим одступањем на маркеру DYS460, на којем има благо снижену вредност 10. Нажалост овај маркер се тек од недавно тестира, па за сада не може да се искористи поуздано за ближе повезивање са другим припадницима ове хаплогрупе. Има потпуно поклапање са Свирчевићем из Беочина, који слави Аранђеловдан, али се због модалности хаплотипа и различите славе можда ипак не ради о некој ближој вези.

У литератури се не помињу Симићи у Бањи. О овом месту имамо чланак на порталу https://www.poreklo.rs/2013/07/28/poreklo-prezimena-selo-banja-aran%c4%91elovac/ и у њему се помиње неколико породица које славе Никољдан и живе у Забрежју. Од њих имамо тестиране једино Луковиће, који не припадају истој хаплогрупи као Симић, тако да нису сродни.

Препорука за даље тестирање WGS или BigY-700 тест код FTDNA, који су сада на попусту поводом Црног Петка.

[Црна Гуја]

151. Малетић, Стевањдан, Велика Илова, Прњавор

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>YP728>YP6047>FT285270>FT288648. Од модалног хаплотипа одступају једино нешто ниже вредности DYS570=18 и DYS533=11. Има прилично велики број блиских поклапања, а међу тестиранима који славе Стевањдан потпуно поклапање на 23 маркера има са Мартићем из Лендића код Грачанице, док се на само 1 од 23 маркера разликује од Видића из Горњих Палачковаца код Прњавора. С обзиром да још увек ниједан припадник ове гране са славом Стевањдан није дубински тестиран, препорука Малетићу је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да им је старије презиме било Ђекић. Пре неких 250 година трудна Петра Ђекић се након погибије мужа преудала у Малетиће, по рођењу је син Стојан понео презиме Малетић, али је у сећање на погинулог оца задржана слава Стевањдан.

[Црна Гуја]

153. Павловић, Ђурђиц, Драгодол, Осечина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>YP237>FGC13681>YP5997>Y47222>Y260767. Павловић је први потврђени припадник ове гране са славом Ђурђиц. Поседује у потпуности модалан хаплотип, без иједне карактеристичне вредности. Самим тим има блиско поклапање са великом већином припадника ове гране, а потпуно поклапање на 23/25 маркера има са Јевтићем и Лукићем из Осечине, Тешићем из Мионице и Лукићем из Ваљева. С обзиром да су до сада само два припадника ове гране дубински тестирана, препорука Павловићу је даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању досељени из околине Книна око 1700. године, и да им је старије презиме било Бобићи, а врло слично је забележено и у литератури:

Однекуд из околине Власенице су дошли рођена браћа Цветко и Дрпан Бобићи, Дабо, Плавша (Павао) и Бобо Бобић и друга браћа рођена, рођаци у трећем степену. Бобини потомци знају да су из Буковице у Далмацији да имају сродника око Сплита и да и данас по неким селима око Книна мора бити Бобића. Дабо узме осоје Атара, Бобо оде под Гаревине, Дрпан, заузме доњи део села и Атара, Цветко узме Пољанац, а Плавша уз њега Шибове.

Потомци свих Бобића данас се зову Бобићи (130 к.; Ђурђиц) и реч Бобић је исто што и Драгодо. Дрпанови потомци зову се Стојановићи и неки су од њих отишли у Лопатањ и тамо их је више него у овом селу. Бобини се потомци зову: Војисављевићи, Шећеровићи, Алексићи и Крстићи; једна је породица отишла у Лопатањ и тамо је од њих доста потомака. Дрпанови се потомци зову Бобићи и њих има доста у селима око Обреновца. Плавшини су потомци Плавшићи и Павловићи, а Цветкови Суботићи и Радошевићи, а од Марјана Марјановићи. Сви се ради трговине и заната и службе радо селе.

https://www.poreklo.rs/2013/01/23/poreklo-prezimena-selo-dragodol-ose%C4%8Dina/

[Небојша]

149. Лековић, Аћимовдан, Мало Поље, Хан Пијесак, J2b-M205 > Y22059


Тестирани наводи предање о пореклу од Угреновића, зна генеалогију до претка Мијаила, који је први дошао у Хан Пијесак. И генетички се Лековић сасвим уклапа у род Угреновића, поседује карактеристичну вредност 643=10. Сада имамо тестиране практично све важније огранке Угреновића. О овом племену писали смо доста, па цитирам овде најважније делове везане за порекло Лековића:

Породица Лековић
Из Црне Горе - Стара Херцеговина у Подигришта - Нерићи доселила се породица Лековић. Једна породица је преселила у Берковини и по неком Драгу носе презиме Драгић. У Подигриштима је остао најстарији Михајло. Имао је синове: Илија, Јово, Лазар, Стеван и Милан. Лековићи славе Аћимовдан.

(Хан Пијесак, простор-вријеме-људи)


Лековићи – До 1925 r. становали су Лековићи у Бијелој. Они су ту дошли из села Кочана код Никшића. Довела их је мајка. Она је била од Вуловића из Бијеле. Кад остане удовица пређе у Бијелу са синовима Станком и Мијајлом. Њихово је доселење у Бијелу било по моме рачунању, 1763 г. Пошто одрасту Мијајло се отсели у Хан Пијесак у Босни, где и сада станују његови потомци. Станко је имао Радула и Марка. Радуле се ископао, а Марко је имао Милету, који је погинуо приликом напада на град Никшић 1862 г. Унуци Милетини пређу 1925 г. у Вранеш и тако их саставим нестане у Дробњаку. О њиховој се даљој прошлости прича, да су од војводе“ Леке, сина оногошког бана Угрена Јеринића, који је управљао Оногошком жупом у доба царева Душана и Уроша. Потомци Лекини, Лековићи, „живели су за дуго у Никшићу и дали врло велики број знаменитих људи међу којима је било: војвода, кнежева, свештеника и харамбаша. У сталним борбама с Турцима већи их део изгине, а мањи се исели у другој половини 18. века. Славили су Аћимов дан.

(Андрија Лубурић, Дробњаци - племе у Херцеговини, 1930)




извор: Петар Шобајић, Никшић (Оногошт), 1938


Чека се дубински тест Угреновића. За сада знамо да су негативни на J-Y22063 и J-Y155375, па по логици ствари вероватно припадају трећој грани J-Y146264.

повезане теме:

https://www.poreklo.rs/2021/08/15/ugrenovici-poreklo-i-geneticki-profil-plemena/
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1295.0


Горње Поље код Никшића, матица Угреновића

[Селаковић]

153. Павловић, Ђурђиц, Драгодол, Осечина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>YP237>FGC13681>YP5997>Y47222>Y260767. Павловић је први потврђени припадник ове гране са славом Ђурђиц. Поседује у потпуности модалан хаплотип, без иједне карактеристичне вредности. Самим тим има блиско поклапање са великом већином припадника ове гране, а потпуно поклапање на 23/25 маркера има са Јевтићем и Лукићем из Осечине, Тешићем из Мионице и Лукићем из Ваљева. С обзиром да су до сада само два припадника ове гране дубински тестирана, препорука Павловићу је даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању досељени из околине Книна око 1700. године, и да им је старије презиме било Бобићи, а врло слично је забележено и у литератури:

https://www.poreklo.rs/2013/01/23/poreklo-prezimena-selo-dragodol-ose%C4%8Dina/

Већ смо имали једног тестираног из ове групе фамилија. Нажалост, изгледа да нису исте подгране R1a?

Војисављевић, Ђурђиц, Драгодол, Осечина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Нема претерано блиских поклапања, мада се по вредности DYS549=12 можда може рећи да су му нешто ближи тестирани из рода Б. Поседује велики број неуобичајених и ретких вредности: DYS390=24, DYS19=16, DYS576=17 и DYS643=11.

Војисављевићи из Драгодола су део великог рода Бобића. О Бобићима се каже следеће:

"Однекуд из околине Власенице су дошли рођена браћа Цветко и Дрпан Бобићи, Дабо, Плавша (Павао) и Бобо Бобић и друга браћа рођена, рођаци у трећем степену. Бобини потомци знају да су из Буковице у Далмацији да имају сродника око Сплита и да и данас по неким селима око Книна мора бити Бобића. По доласку, су хтели да се одаду сточарству, а не рударству, мада су зашли у рударски крај. Чим су пали овде, решили су да остану. Дошли су заједно, али се одмах при смештању поделе. Дабо узме осоје Атара, Бобо оде под Гаревине, Дрпан, заузме доњи део села и Атара, Цветко узме Пољанац, а Плавша уз њега Шибове. Бобови су били мирни сточари и рудари, јер је већ Плавша ушао и овде у руде, само им је много бриге задавао најмлађи брат Дабо, кога су тек и оженили у Драгодолу. Једног дана оде на пазар у Соко и тамо се завади с неким Турчином и потегне па га убије и побегне. Кад је дошао кући, јави Плавши шта је урадио, па се реши да бега. Случајно се баш тога дана десио у селу сеоски спахија и он се сав заложи да га на молбу браће задржи и одбрани. При свем томе Дабо рано у зору са женом и нејаким дететом побегне и упути се Сави. За њим се даду у потеру сеоски спахија и брат Плавша и стигну на скели у селу Скели, баш када се решио да се пребаци на леву страну у Купиново. Ту га и спахија и Плавша стану одвраћати да се врати, али се није дао. Плавша успе да му отме јединца Марјана, а њега пусти да оде куда зна. Марјана је довео себи у кућу, одгојио и оженио, па му после Плавшини синови предали стари Дабин крај.

Потомци свих Бобића данас се зову Бобићи (130 к.; Ђурђиц) и реч Бобић је исто што и Драгодо. Дрпанови потомци зову се Стојановићи и неки су од њих отишли у Лопатањ и тамо их је више него у овом селу. Бобини се потомци зову: Војисављевићи, Шећеровићи, Алексићи и Крстићи; једна је породица отишла у Лопатањ и тамо је од њих доста потомака. Дрпанови се потомци зову Бобићи и њих има доста у селима око Обреновца. Плавшини су потомци Плавшићи и Павловићи, а Цветкови Суботићи и Радошевићи, а од Марјана Марјановићи. Сви се ради трговине и заната и службе радо селе.

У Драгодо није са стране нико могао доћи. Ко би год дошао могао је ући у Бобиће или узети неки крај села, који нису држали Бобићи. Тако је Погаревац био изван Бобића и посели су га Скадарци"

(Љуба Павловић, "Соколска Нахија")

Бобића са славом Ђурђиц било је и у Лопатању, које је одмах до Драгодола. За њих се каже следеће:

"Мажани, Бобићи, (Живановићи у Јанчићима), Миловановићи, Павловићи, Илићи, Мијаиловићи, Пантелићи, Чкојићи (у Бобићима), Ђорђићи, Маринковићи, Томићи и Даничићи (у Мази). Сви су досељени из околине Никшића у Херцеговини, сада Црној Гори. Сви су досељени по презименом Бобићи, које данас имају понеки одсељеници из села, има их 37 кућа и славе Ђурђиц."

Павловић и Бобиће сврстава у досељеничку струју "рудара" са запада. Сада је већ упитно колико су таква предања тачна (велики број породица убацује у ту групу). С обзиром на генетику, реалније делује миграциони правац од Власенице, и/или околине Никшића, него из Буковице у Северној Далмацији.

Како то коментаришемо? Биће да овај који је испао "род Ракић-Бојић" није "прави" представник оригиналне мушке линије Бобића, с обзиром да код "Ракић-Бојића" нисмо имали славу Ђурђиц до сада? Ако пак Војисављевић није "прави", онда је епохално да је тако велика фамилија као Бобићи такође Y260767, и практично би то био доминантан генетички "род" Подгорине, можда и целог ваљевског краја.

[Malesevic]

151. Малетић, Стевањдан, Велика Илова, Прњавор

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>YP728>YP6047>FT285270>FT288648. Од модалног хаплотипа одступају једино нешто ниже вредности DYS570=18 и DYS533=11. Има прилично велики број блиских поклапања, а међу тестиранима који славе Стевањдан потпуно поклапање на 23 маркера има са Мартићем из Лендића код Грачанице, док се на само 1 од 23 маркера разликује од Видића из Горњих Палачковаца код Прњавора. С обзиром да још увек ниједан припадник ове гране са славом Стевањдан није дубински тестиран, препорука Малетићу је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да им је старије презиме било Ђекић. Пре неких 250 година трудна Петра Ђекић се након погибије мужа преудала у Малетиће, по рођењу је син Стојан понео презиме Малетић, али је у сећање на погинулог оца задржана слава Стевањдан.

Можда му је боље да уради неки јефтинији тест за неку циљану хаплогрупу. Ја сам нпр. радио првобитно један тест на ФТДНА (мислим око 170€ да је коштало), па сам продубио исти преко YSEQ где сам добио хаплогрупу као горе наведени, а онда сам преко Дантеа радио онај дубоки тест и добио сам још једну хаплогрупу ниже. Е сад можда је њему боље пробати преко YSEQ  за мање новца да се тестира на неку циљану нижу хаплогрупу. Размишљам чисто економски

[Драган Обреновић]

Можда му је боље да уради неки јефтинији тест за неку циљану хаплогрупу. Ја сам нпр. радио првобитно један тест на ФТДНА (мислим око 170€ да је коштало), па сам продубио исти преко YSEQ где сам добио хаплогрупу као горе наведени, а онда сам преко Дантеа радио онај дубоки тест и добио сам још једну хаплогрупу ниже. Е сад можда је њему боље пробати преко YSEQ  за мање новца да се тестира на неку циљану нижу хаплогрупу. Размишљам чисто економски

Тренутно је могуће поручити FTDNA Big Y-700 тест уз ваучер код BLACKFRIDAY30 који умањује цену са $399 на $369, што му дође око 319 EUR. Ово је тест који поуздано очитава 111 STR маркера, дубински очитава Y хромозом, позиционира тестираног на филогенетском стаблу FamilyTreeDNA и пружа доживотни приступ платформи FamilyTreeDNA.com са свим истраживачким алатима. Резултат се може пренети и на YFull стабло, бесплатно као VCF фајл, или као BAM фајл ако се исти откупи за $100, чиме се добија позиционирање на оба највећа филогенетска стабла људског рода (неке гране/хаплогрупе су боље профилисане на YFull а неке на FTDNA, па је најбоље бити на оба стабла).

Алтернативно, може се поручити 30x WGS тест, који је без икакве сумње технолошки напреднији (Y хромозом + мтДНК + аутозомни тест у једном) али ће резултат бити позициниран само на YFull стаблу. Тренутно је идеалан тренутак у години за наручивање великих тестова, а конкретно ово је чини ми се најповољнија понуда:

Sequencing.com ($279): https://sequencing.com/order/black-friday-exclusive-wgs-super-bundle?quantity=1#auth

Скренуо бих пажњу да је слање узорка назад у лабораторију из Србије и даље проблем, па је потребно "снаћи се" (читај: послати озорак назад из било које друге државе).

[Malesevic]

Ја сам преко ФТДНА радио Y-DNA111 тест.

Али у праву си да је сад најбоље време за наручивање.