Српски ДНК месец 2025

[Ojler]

124. Ракас, Никољдан, Зут/Двор, I2-Y3120

Тестирани је навео да је презиме Ракас раније било надимак фамилије Ивановић која се доселила на Банију у село Зут. Такође је навео да је један од припадника фамилије истраживао њихово порекло и установи да су старином из села Крушце, које је данас део општине Палилула у Граду Нишу. У литератури нисам пронашао податке о Ракасима у Зуту.
Према наводима Петра Демића, које преноси тестирани, Ракаси су забележени први пут у селу Зут и другим местима по Банији 1772. године.
Ракаси су вероватно исти род као и Ракасовићи, који су забележени у Обљају код Глине 1772. године.

Хаплотип тестираног карактеришу маркери DYS449=35 и DYS460=11, а у мањој мери и вредности DYS570=17 и DYS635=24. Нажалост, локуси DYS449 и DYS460 на којима Ракас поседује карактеристичне вредности нису део стандардног хаплотипа од 23 маркера који се добија PowerPlex Y23 панелом, каквих је већина у бази Српског ДНК пројекта. То значи да на 23 маркера хаплотип Ракаса нема изражених специфичности, па на том сету маркера има приличан број сличних хаплотипова, али без могућности да се утврди колико те сличности заиста указују и на ближе родословне везе. Поменућу два резултата који на 23 маркера са хаплотипом Ракаса имају најближе подударање (21/23) и такође поседују нешто ређе вредности DYS570=17 и DYS635=24, па самим тим и највише обећавају. То су хаплотипови Ђуричића (Влашковци/Козарска Дубица, Ђурђевдан) и Булута (Пребиловци/Чапљина, Никољдан). Ова два хаплотипа делују интересантно и у погледу могућих миграторних кретања становништва. Ипак, на маркерима на којима се разликују од резултата Ракаса хаплотипови Булута и Ђуричића поседују своје карактеристичне вредности, што их додатно удаљава од Ракаса. Зато је поменута сличност више назнака могућности која би се морала проверити додатним тестовима.

[Иван Вукићевић]

86. Ристовић, Илиндан, Витановац, Краљево, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS390=25 и DYS643=13. Најближа поклапања хаплотипова има са следећим тестиранима:
- Шекуларац, Вартоломијевдан, Трнавци/Александровац (17/17)
- Радосављевић, Јовањдан, Стари Сланкамен/Инђија (22/23)
- Радосављевић, Јовањдан, Стари Сланкамен/Инђија (22/23)
Са њима дели поменуте карактеристичне вредности маркера, с тим што за Шекуларца није доступан маркер DYS643.

Блиско поклапање има и са хаплотипом Вуловића (Јовањдан, Роге/Пожега), од кога се разликује једино на маркеру DYS390. С обзиром да се ради о споромутирајућем маркеру, не верујем да су ближе повезани, иако је само један маркер разлике у питању.

Матица овог рода вероватно је у Шекулару. Илиндан је заједничка племенска слава свих Шекулараца, док појединачни родови имају своје крсне славе. Ристовићи су своју прислужбу вероватно узели за крсну славу по исељавању из Шекулара.

Породица тестираног Ристовића нема предање о даљем пореклу.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

[Кековац]

106. Савић, Ђурђевдан, Чечава, Теслић

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>Y51867>Y155080. Може се сврстати у исти род заједно са још неколико породица које славе Ђурђевдан и чија је матица у Крајини, а најближи му је по свему судећи недавно тестирани Станојевић из истог места, који такође слави Ђурђевдан и са којим има само једну разлику на маркеру Y-GATA-H4 на којем Савић има повишену вредност 11, која одудара од осталих припадника ове хаплогрупе, па се може сматрати скоријом мутацијом. Са друге стране деле карактеристичну вредност DYS385=13-13, што јасно указује на блиски везу Станојевића и Савића.

Ево коментара на Станојевићев резултат:

148. Станојевић, Ђурђевдан, Чечава, Теслић

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>Y51867>Y155080. Ова хаплогрупа је на FTDNA стаблу означена другом SNP мутацијом PH220 која је тренутно на истом филогенетичком нивоу, тако да се ради о истим гранама. Има једну разлику на 25 упоредивих маркера у односу на Алексића из Сврзигаћа у Хрватској и то на маркеру DYS385b на којем Станојевић има снижену вредност 13, која је највероватније скоријег датума настанка. Алексић је радио BigY-700 тест. Иначе се добро уклапа у групу тестираних припадника ове хаплогрупе, који славе Ђурђевдан, и претежно су пореклом из места у Босанској Крајини, а то су Станојевић из Доњих Штрбаца код Прњавора, Миличић из Подосоја, Ђукић из Ђукића код Шипова, Иванишевић из Малог Радића код Крупе, Зељковићи из Доњих Подгорја и Доњих Бараћа код Мркоњић Града и Лекић из Шеховаца код Мркоњић Града.

У монографији Чечава Бранка Перића се за Станојевиће може пронаћи податак да су пореклом из околине Дервенте одакле се доселио родоначелник Станоје. У књизи је приказан и детаљан породични родослов, почевши од четири Станојева сина: Алексе, Симе, Митра и Теодора. Бранко Перић претпоставља да је презиме Станојевић настало од родоначелниковог овог имена.

У монографији Чечава Бранка Перића нисам пронашао податак о пореклу Савића. О њиховом пореклу је писао етнолог Миленко С. Филиповић у листу Развитак 1939. године где је навео да су Петковићи (с огранцима Савићи, Лукићи, Томићи, Васићи и Петковићи) из Планине.

[Иван Вукићевић]

83. Полумирац, Петковдан, Жича (заселак Готовац), Краљево, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY50887>Y133830>Z13591

Припада роду Бјелопавлића. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS576=18 и снижену вредност маркера DYS549=10.

Тестирани је навео следеће податке:
У првој половини 18. века дошли из Полумира код Ушћа, где су имали презиме Кошанин. У Полумир су дошли из Чечине на Голији, а тамо из Ибарског Колашина. Даље пореклом им је из слива Таре.

[ВелиборЛазић13]

67. Савић, Никољдан, Црни Врх/Гламоч

Припада хаплогрупи N2, грани Y334541, генетском роду Штрбаца.

Хаплотип тестираног Савића има само једно одступање од модалног хаплотипа – снижену вриједност 17 на DYS458. С обзиром на то да се ради о маркеру са веома високом стопом мутације, може се рећи да и та разлика има ограничен значај у погледу одређивања блискости са осталим тестиранима.

Савић има бројне блиске резултате међу припадницима претпостављене гране, како међу никољштацима, тако и међу ђурђевштацима. Ипак, од већине се разликује управо на немодалном DYS458. Тим прије треба истаћи резултат Радановића из Великих Штрбаца код Дрвара. Наиме, обојица славе Никољдан, а дијеле и немодалну вриједност на DYS458, док је једина разлика на 23 упоредива маркера на DYS570, који мутира нешто брже од DYS458. Треба поменути и двојицу нејавних тестираних из околине Шипова, са славом Никољдан и 1 разликом од 22 упоредива, али и Штрбца из околине Босанске Крупе, са истом разликом и славом Ђурђевдан.

Важно је поменути да у табели СДНКП имамо тестираног Савића из Бистрице код Бања Луке, са славом Никољдан. Именовани има предање о досељењу у Бистрицу из Црног Врха око 1875. године. Он је директним тестирањем и потврђени припадник гране Y334541, што имплицира да је овим тестом потврђено и његово предање, али посредно и припадност Савића из Црног Врха тој грани.

Тестирани Савић преноси предање о досељењу Савића из Плавна код Книна. Чињеница је да тамо има Савића, али Ђурђевштака и сасвим сигурно другачијег рода. Међутим, како је предак Сава по ком је настало презиме ценовршких Савића рођен 1750, а досељење из Лике, ако га је и било, вјероватно пада у ранији период, то не можемо тек тако ни одбацити то предање. Чињеница је да се, у ширем смислу, ради о веома раширеном генетском роду, за који тек треба склопити најбитније фрагменте мозаика.

Препорука за тестираног је дубински тест, јер директним с обзиром на околности не можемо сазнати много новог.

[MilosStankovic]

55. Станковић, Никољдан, Црни Врх, Медвеђа

Припада хаплогрупи R1a-M458>A11460>BY202982. Поседује неколико карактеристичних вредности које одступају од модалних: снижене DYS19=15 и DYS533=11, и повишену DYS576=19. Најближе поклапање има са Стојановићем из Горњег Неродимља код Урошевца (Аранђеловдан), од ког се разликује на 2 од 25 маркера, док се од Јовановића из Велике Сугубине код Крагујевца (Вартоломијевдан) разликује на 2 од 23 маркера. На 17 упоредивих маркера има потпуно поклапање са двојицом Дуњића из Рокаца и Ботурића код Александровца (Вартоломијевдан). С обзиром да су до сада само двојица Срба припадника ове гране дубински тестирани, препорука Станковићу је даље тестирање (WGS или BigY-700), како би утврдио најмлађу подграну којој припада, и уједно помогао да се ова ретка грана додатно генетички испрофилише.

Тестирани је у упитнику навео да су према предању досељени са Косова, чему у прилог иде и блиско поклапање са Стојановићем из Горњег Неродимља. Навео је и познате пасове у прошлости: Бранко (наврдеда) > Крсто (чукундеда) > Станко (прадеда).

Zdravo,

Ja sam ovaj testirani Stankovic  i radio sam ovaj test usput uz neko svoje istrazivanje vlastitog porekla ( ko velim sto da ne ) tako da nisam bas upucen u celu ovu pricu. Da li moze pojasnjenje sta se vidi iz  WGS odnosno Big Y 700 testa sto se ne vidi iz ovog koji je radjen? ( takodje i nacin na koji se radi, gde i koliko kosta ) i sta obuhvata najmladju podgranu kojoj pripadam?

[ВелиборЛазић13]

56. Пиља, Јовањдан, Врело Мрежнице/Збјег Мочилски/Слуњчица/Слуњ

Припада хаплогрупи N2, грани  FT213937.

Пиља има двије немодалне вриједности – повишени DYS549=13 и снижени DYS533=11.

У оквиру Новогодишње акције 2023. године већ је тестиран Пиља из околине Грачаца:

“Организоване акције тестирања / Одг: Новогодишња ДНК недеља 2023
« Порука Uzi послато Фебруар 05, 2023, 08:06:00 поподне »

111. Пиља, Јовањдан, Бротња, Грачац

Припада хаплогрупи N2-FT182494>FT213937.

Тестирани има повишену вредност DYS549=13, а вероватно припада још нижој грани FGC28435. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Печујлијом из Барање који слави Никољдан, али због различите славе мале су шансе да постоји ближа веза између њих.

Најранији запис за Пиље у Бротњи сам нашао на попису Крајишника из 1813. Године. У литератури се наводи за насеља у околини Срба: “Међу Србима велку чест чине они које је Крајина на том тлу затекла, остали су углавном из сусједних насеља од Брувна до Зрмање.” (С. Павичић – Сеобе и насеља у Лици)
Пиља (Јовањдан) има и у Бјелини код Бенковца, те постоји могућност да су повезани са овима из Лике. Пиље у Бјелини су пописани 1709. Године са три задруге.

https://www.poreklo.rs/2018/10/21/poreklo-prezimena-selo-bjelina-benkovac/

Препорука је да тестирани потврди припадност FGC28435 грани са директним тестом:
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=108772”

Дакле, сада се већ може рећи да Пиље са ширег подручја Лике и Кордуна представљају један род.

Додао бих само да би, наравно, било корисно да тестирани уради неки од дубинских тестова, али ако не, могло би се кренути од поменутог директног на FGC28435, јер немамо податке да га је раније тестирани Пиља у међувремену урадио. Постоје индиције и за нека тестирања на ниже гране, али о томе уколико се потврди припадност поменутој.

[Ojler]

128. Петровић, Михољдан, Растока/Рибник, I2-Y3120

Растока и област Рибника нису етнографски обрађени, па нема података о тамошњим фамилијама. Тестирани је навео да се у породици спомиње порекло из села Љесковица, а још раније Херцеговина. Вероватно се мисли на Љесковицу код Дрвара.

Карактеристични маркери хаплотипа Петровића су DYS391=10 и DYS385=15-15, а у мањој мери и DYS576=17. Иако имамо више тестираних родова из Рибника који славе ретку славу Михољдан, ни један од њих не припада хаплогрупи Петровића (I2-Y3120 Динарик север). Најближи резултату Петровића је хаплотип Бијелића (Никољдан, Брибир/Скрадин) који припада роду Бијелића и Гњидића, са подударањем 21/23 и поклапањем на карактеристичним маркерима DYS391=10 и DYS385=15-15. Ако је предање о пореклу Петровића из Љесковице код Дрвара тачно, а имајући у виду и историјске миграционе везе дрварског краја са Далмацијом, може бити да и поред различите крсне славе нека веза Петровића и Бијелића постоји. Без додатних ДНК провера не бих се ипак усудио тврдити да се ради о припадницима истог генетичког рода, али би њих требало да ураде и Петровић и Бијелић.

[ЖељкоС]

106. Савић, Ђурђевдан, Чечава, Теслић

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>Y51867>Y155080. Може се сврстати у исти род заједно са још неколико породица које славе Ђурђевдан и чија је матица у Крајини, а најближи му је по свему судећи недавно тестирани Станојевић из истог места, који такође слави Ђурђевдан и са којим има само једну разлику на маркеру Y-GATA-H4 на којем Савић има повишену вредност 11, која одудара од осталих припадника ове хаплогрупе, па се може сматрати скоријом мутацијом. Са друге стране деле карактеристичну вредност DYS385=13-13, што јасно указује на блиски везу Станојевића и Савића.

Ево коментара на Станојевићев резултат:

У монографији Чечава Бранка Перића нисам пронашао податак о пореклу Савића. О њиховом пореклу је писао етнолог Миленко С. Филиповић у листу Развитак 1939. године где је навео да су Петковићи (с огранцима Савићи, Лукићи, Томићи, Васићи и Петковићи) из Планине.

Постоји један проблем: Да ли су то исти Петковићи?
Изгледа да постоје 2 или 3, а можда чак и 4 рода који носе презиме Петковић.
Савић, Петковић, Евђенић су сугурно један род.
Томић, Лукић, Васић су изгледа други род.
Осим њих имамо у Чечави још једне Петковиће у засеоку Ступе, а поред свега ту су још једни Петковићи за које незнам дал су засебан род или припадају неком од наведених

[Radul]

96. Петровић, Никољдан, Добри До/Куршумлија, Q2-Y172657

Породица Петровић припада хаплогрупи Q-Y172657, и генетичком роду Братоножића, чији је филогенетички низ следећи:
Q > Q-L275 > Q-F1213 > Q-M378 > Q-Y2071 > Q-Y2046 > Q-L245 > Q-FGC1947 > Q-Y2998 > Q-Y2209 > Q-BZ3000 > Q-FT42424 > Q-Y172657.

Породица Петровић потиче из племена Братоножића, од братства Видића са Пелевог бријега. Њихов предак Ђорђије Видић доселио се у Добри До код Куршумлије, гдје породица након насељавања мијења презиме у Петровић. Највјероватније по блиском претку по имену Петар Видић.

Генетички резултати у потпуности потврђују предање, да Петровићи из Доброг Дола припадају братоножићкој грани Баљевића.

Према предању, Видићи воде поријекло од Раича Баљева, заједничког претка више братстава. Почетком 20. вијека у Братоножићима било је седам кућа Видића.

Препорука за даље истраживање:
Извршити WGS (Whole Genome Sequencing) или BigY тест, ради прецизног утврђивања позиције унутар гране Q-Y172657.

[Ojler]

129. Ивљанин, Јовањдан, Рокци/Александровац, I2-Y3120

Тестирани је навео да његова фамилија води порекло из засеока Ивље који се налази између села Рокци и Плоче и да су по имену засеока добили презиме. Ради се наиме о засеоку који се званично зове Ивљани и административно припада атару села Рокци. Рекао бих да ће пре бити да је заселак добио име по фамилији Ивљанин, како је то обично случај са засеоцима и махалама.
О пореклу фамилије Ивљанин у литератури се налазе различити подаци. На једном месту се каже да су "романског" порекла и да су досељени "од Цетиња", а да су прво живели у суседним Осрецима, селу које припада општини Брус. Други извор наводи да Ивљани и Бургићи припадају роду који зову Бургије. По том извору они су се у Рокце доселили око 1700. године  из неког села у Косовском Поморављу, у околини Гњилана, одакле су избегли због насиља. Тамо су остали њихови сродници Бургијани Јовањчани. Помиње се да су сродници Бургија у Батотама, Дупцима, Ковиоцу и Плочи. ДНК тест показује да веза Ивљанина са Бургијинима Јовањчанима из Косовског Поморавља не постоји, јер су они тестирани у једном за сада необјављеном истраживању и припадају различитој грани.
У александровачкој општини Ивљани живе и у Лесковици а Бургића има и у Трнавцима.

Хаплотип тестираног је изузетно необичан, са доста ретких вредности. Посебно се издвајају вредности DYS439=11, DYS456=14, DYS643=7, затим следе DYS391=10 и DYS458=18, а у мањој мери и DYS635=24. И поред тога и чињенице да се разликују на чак пет маркера, овом резултату је близак хаплотип раније тестираног Ковачевића, који такође поседује ретке вредности DYS439=11, DYS643=7 и DYS458=18. Ковачевић и Ивљанин су до сада једина двојица тестираних у бази СДНКП чији хаплотипови поседују екстремно ниску вредност DYS643=7.
С обзиром да је Ковачевић дете усвојеног оца, можда је овим откривено и његово даље порекло. Свакако би било веома интересантно да Ковачевић и Ивљанин ураде неки од геномских тестова (WGS или BigY) како би потврдили своју везу, а и како бисмо сазнали да ли нека посебна нова грана има карактеристику DYS643=7.

[Ивица Јовановић]

Zdravo,

Ja sam ovaj testirani Stankovic  i radio sam ovaj test usput uz neko svoje istrazivanje vlastitog porekla ( ko velim sto da ne ) tako da nisam bas upucen u celu ovu pricu. Da li moze pojasnjenje sta se vidi iz  WGS odnosno Big Y 700 testa sto se ne vidi iz ovog koji je radjen? ( takodje i nacin na koji se radi, gde i koliko kosta ) i sta obuhvata najmladju podgranu kojoj pripadam?

Тест који си управо урадио је Ystr панел. На основу њега су те сврстали у грану R-M458 / A11460 / BY202982. Пронашли су ти пар блиских претходно тестираних индивидуа. То те сврстава у ред срећних, јер многи тестирани често имају превелики број разлика на маркерима са претходно тестиранима па није могуће одредити млађу грану. Дакле ти већ имаш неку информацију ко ти је релативно близак по мушкој линији и која си грана M458. Препорука за дубље тестирање се даје свима, ниси посебно почаствован ахаха. Велики тест секвенционира велики број Y хромозома и проналази на хиљаде SNP мутација. Оно што је најбоље је то што тај тест одређује најмлађи SNP, то јест најмалађу грану којој припадаш. То омогућава много прецизнију слику ко ти је заиста близак (од тестираних у тој бази) и у ком периоду је живео ваш заједнички предак. Помоћи ће ти у провери предања, потенцијално показује да ли су те фамилије огранци исте лозе или само рођачке гране. И на концу конца помаже целом Пројекту да боље профилише ту твоју грану. Дакле великим тестом помажеш и себи али и другима. Цена зависи од компаније и попуста, најбоље је да се информишеш на сајту тих компанија (ftDNA или Yseq). Иде до неколико стотина евра. Наручије се са њиховог сајта, плаћа се онлајн. Шта је суштина, суштина је то да ћеш сазнати најмлађу грану, потенцијално потврдити или оповргнути предање, помоћи себи и другима да се профилише та грана и резултат ће ти бити на једној од тзв. грана човечанства. И сазнаћеш потенцијално која ти је митохондријална хаплогрупа (по женској линији), који су ти аутосомални резултати итд. итд. Добра ствар, препорука.

[Кековац]

Постоји један проблем: Да ли су то исти Петковићи?
Изгледа да постоје 2 или 3, а можда чак и 4 рода који носе презиме Петковић.
Савић, Петковић, Евђенић су сугурно један род.
Томић, Лукић, Васић су изгледа други род.
Осим њих имамо у Чечави још једне Петковиће у засеоку Ступе, а поред свега ту су још једни Петковићи за које незнам дал су засебан род или припадају неком од наведених

С обзиром на то да су подаци из етнографске литературе за Чечаву врло оскудни, најбоље би било тестирати још неке од поменутих породице како би се утврдило о чему се тачно ради.

[Новаковић]

72. Новаковић, Никољдан, Биоска, Ужице, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY50887>Y133830>Z13591

Припада роду Бјелопавлића. Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS391=10 и DYS576=16.

Тестирани је навео да се његов чукундеда Илија доселио у Биоску око 1880. године на основу података из црквених књига. По предању потичу из Црне Горе, а нагађа се да је у питању Цетиње. На основу овог резултата се може закључити да је предање тачно, али не и нагађање о пореклу са Цетиња.

Поздрав и моје поштовање како за господина Вукићевића тако и за цело уредништво портала Порекло.

Што би у оним шалама по нету рекли: Е овоме се нисам над`о    Тражећи по доступној литератури неку везу са миграцијом релативно блиских предака лутао сам од Васојевића (што је најчешће повезивање) до Куча, мало свратио до Дробњака а о Бјелопавлиће се тек очешао у пролазу 

Морам да признам да се у ове маркере не разумем и да сам тек сада почео мало да се едукујем у вези тога. Хтео бих да Вас питам пар ствари а у вези прве не бих да ме погрешно разумете. Наиме, чекајући одобрење за регистрацију на форум, мало сам "попричао" са Chat Gpt и он ме поприлично збуни. Додуше, иако га не користим претерано, знам да он уме солидно да побрљави у својим разматрањима. Али ево пар навода па ако можете да ми кажете да ли ово његово има икаквог основа. По његовим претрагама доступних јавних података он каже да постоји делимична сличност са Бјелопавлићима и да се они не могу одбацити, али да је на основу комбинације маркера DYS19=13 i 389II=30 мој профил ближи I2a него класичном E-V13. Даље, по њему је хаплотип најближи Дробњацима, да имају идентичан модал на свим главним маркерима и да се разликује минорно само у DYS385b (Дробњаци 17, мој 18) и да I2a-BY189970 подграна Дробњака и делом Пивљана одговара мом STR обрасцу готово у потпуности. Ја ово за сада нисам успео конкретно да нађем. 

Следеће што ме интересује јесте да ли, с обзиром на базу Порекла, могу добити какву смерницу из ког дела Бјелопавлића, којој групи наследника/пасова би могао припадати мој хаплотип. Запео сам у потрази одакле је мој чукундеда дошао и не знам више које књиге да претражујем. Да ли постоји неко са солидно сличним хаплотипом да би се могао размотрити географски правац дањег истраживања.

Шта значи то што хаплотип поседује снижене вредности маркера DYS391 и DYS576? Да ли су то одступања од Бјелопавлића?

Хвала 

[Ивица Јовановић]

Поздрав и моје поштовање како за господина Вукићевића тако и за цело уредништво портала Порекло.

Што би у оним шалама по нету рекли: Е овоме се нисам над`о    Тражећи по доступној литератури неку везу са миграцијом релативно блиских предака лутао сам од Васојевића (што је најчешће повезивање) до Куча, мало свратио до Дробњака а о Бјелопавлиће се тек очешао у пролазу 

Морам да признам да се у ове маркере не разумем и да сам тек сада почео мало да се едукујем у вези тога. Хтео бих да Вас питам пар ствари а у вези прве не бих да ме погрешно разумете. Наиме, чекајући одобрење за регистрацију на форум, мало сам "попричао" са Chat Gpt и он ме поприлично збуни. Додуше, иако га не користим претерано, знам да он уме солидно да побрљави у својим разматрањима. Али ево пар навода па ако можете да ми кажете да ли ово његово има икаквог основа. По његовим претрагама доступних јавних података он каже да постоји делимична сличност са Бјелопавлићима и да се они не могу одбацити, али да је на основу комбинације маркера DYS19=13 i 389II=30 мој профил ближи I2a него класичном E-V13. Даље, по њему је хаплотип најближи Дробњацима, да имају идентичан модал на свим главним маркерима и да се разликује минорно само у DYS385b (Дробњаци 17, мој 18) и да I2a-BY189970 подграна Дробњака и делом Пивљана одговара мом STR обрасцу готово у потпуности. Ја ово за сада нисам успео конкретно да нађем. 

Следеће што ме интересује јесте да ли, с обзиром на базу Порекла, могу добити какву смерницу из ког дела Бјелопавлића, којој групи наследника/пасова би могао припадати мој хаплотип. Запео сам у потрази одакле је мој чукундеда дошао и не знам више које књиге да претражујем. Да ли постоји неко са солидно сличним хаплотипом да би се могао размотрити географски правац дањег истраживања.

Шта значи то што хаплотип поседује снижене вредности маркера DYS391 и DYS576? Да ли су то одступања од Бјелопавлића?

Хвала 

Бјелопавлићу, само кратко појашњење поводом дела о ChatGPT пошто се тиме бавим интензивно. Ни ChatGPT ни било који други LLM тренутно немају капацитет да поуздано тумаче Ydnk резултате нити да их упоређују са релевантним базама, јер немају приступ специјализованим базама података (ftDNA, YFull, табеле пројеката итд.). Зато се дешавају брљања и превише самоуверени закључци без покрића. Као помоћни алат може да послужи за организацију, преводе, општа објашњења појмова и слично, али не и за коначне одлуке. То је могуће тек на неким напредним моделима које ћете условно речено морати да храните материјалом, али то је компликован и дуготрајан процес који не гарантује 100% тачност. Дакле не, никако се не ослањати само на то што ChatGPT каже. Ослањајте се на резултате тестова, велики тест и интерпретацију од стране стручњака.

[Новаковић]

Бјелопавлићу, само кратко појашњење поводом дела о ChatGPT пошто се тиме бавим интензивно. Ни ChatGPT ни било који други LLM тренутно немају капацитет да поуздано тумаче Ydnk резултате нити да их упоређују са релевантним базама, јер немају приступ специјализованим базама података (ftDNA, YFull, табеле пројеката итд.). Зато се дешавају брљања и превише самоуверени закључци без покрића. Као помоћни алат може да послужи за организацију, преводе, општа објашњења појмова и слично, али не и за коначне одлуке. То је могуће тек на неким напредним моделима које ћете условно речено морати да храните материјалом, али то је компликован и дуготрајан процес који не гарантује 100% тачност. Дакле не, никако се не ослањати само на то што ChatGPT каже. Ослањајте се на резултате тестова, велики тест и интерпретацију од стране стручњака.

Хвала, тако сам нешто и претпостављао и унапред се оградио да не желим да будем погрешно схваћен у смислу да омаловажим нечији труд, рад и посебно знање писанијем са ChatGPT 
Инжењер сам па све стављам под лупу а уверио сам се да ChatGPT може да буде корисна алатка али само под надзором некога ко се у одређену област добро разуме и може да раздвоји тачно од нетачног

[Ивица Јовановић]

Хвала, тако сам нешто и претпостављао и унапред се оградио да не желим да будем погрешно схваћен у смислу да омаловажим нечији труд, рад и посебно знање писанијем са ChatGPT 
Инжењер сам па све стављам под лупу а уверио сам се да ChatGPT може да буде корисна алатка али само под надзором некога ко се у одређену област добро разуме и може да раздвоји тачно од нетачног

Тачно тако. Користио сам га, али сам притом доста брљао и нисам проверавао резултате. Веома је користан за истраживања миграција на основу доступне литературе, за преводе и за анализе које се заснивају на већ објављеним радовима. То има практичну примену, на пример, у истраживању етногенезе Словена, заснованом на доступној литератури и књигама којима га "храните". У том контексту може да сумира и повезује, прави корелације између радова, па чак и да формулише тезе које аутори неких књига нису ни дотакли. Међутим, када дођемо до анализе маркера, ту је слаб, јер нема директан приступ подацима. У сваком случају, приступ који се показао као најделотворнији јесте да се прво уради тест у Србији који прати тест целог генома. Након тога добијате много више материјала са којим можете да радите. Реално, Ви већ припадате малој групи срећника који и након првог теста имају прилично јасну слику о пореклу по мушкој линији. Племе Вјелопавлића је више него добро обрађено у литератури, али и овде на форуму. Многи би пожелели такав почетак у истраживању, нема лутања.

[Новаковић]

Тачно тако. Користио сам га, али сам притом доста брљао и нисам проверавао резултате. Веома је користан за истраживања миграција на основу доступне литературе, за преводе и за анализе које се заснивају на већ објављеним радовима. То има практичну примену, на пример, у истраживању етногенезе Словена, заснованом на доступној литератури и књигама којима га "храните". У том контексту може да сумира и повезује, прави корелације између радова, па чак и да формулише тезе које аутори неких књига нису ни дотакли. Међутим, када дођемо до анализе маркера, ту је слаб, јер нема директан приступ подацима. У сваком случају, приступ који се показао као најделотворнији јесте да се прво уради тест у Србији који прати тест целог генома. Након тога добијате много више материјала са којим можете да радите. Реално, Ви већ припадате малој групи срећника који и након првог теста имају прилично јасну слику о пореклу по мушкој линији. Племе Вјелопавлића је више него добро обрађено у литератури, али и овде на форуму. Многи би пожелели такав почетак у истраживању, нема лутања.

Морам признати да је велика ствар од мноштва наших крајева и фамилија циљано се усредсредити на једно, ма колико оно било 

[Кековац]

115. Савић, Лучиндан, Лукавац, Ваљево

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>Y51867>Y155080. Ово је први припадник ове хаплогрупе са славом Лучиндан на нашем пројекту. Од нешто ређих вредности има повишену вредност на маркеру DYS643=13. Потпуно поклапање има са Станојевићем (Ђурђевдан) из Доњих Штрбаца код Прњавора. Због хаплотипа блиског модалном ближа веза није извесна.

Савић је у упитнику навео предање према којем је његова породица из Роваца. Љуба Павловић пише да су Савићи дошли из Фоче крајем 17. или почетком 18. века. Више о томе може да се прочита у овом чланку на нашем порталу: https://www.poreklo.rs/2013/06/19/poreklo-prezimena-selo-lukavac-valjevo/. Генетика за сада не иде у прилог ни једном ни другом сценарију.

[Кековац]

116. Драгојловић, Никољдан, Грање, Јакшић, Пожега (Славонска)

Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Има повишене вредности DYS389I=14 и DYS389II=30 и снижену вредност DYS437=15, која је за сада приватна Драгојловићева мутација. Могли би да му буду блиски Јаковљевић из Прилипца код Пожеге и један необјављен резултат из околине Вареша, јер деле повишене вредности на DYS389I и DYS389II (мада на другом маркеру Јаковљевић има додатно повећану вредност 31) и слава ових породица је такође Никољдан. Овај други резултат је индикативан због исте славе и податка о досељавању пре око 300 година из Босне који је Драгојловић навео у упитнику. Највероватније је смер сеоба ишао из Старог Влаха према Босни и даље у Славонију, јер је Стари Влах и Полимље хотспот ове хаплогрупе.

Тренутно стабло дубински тестираних припадника ове хаплогрупе може се видети овде: https://www.yfull.com/tree/I-BY169301/. Уколико Драгојловић жели да се позиционира на овом стаблу неопходно је да уради WGS или BigY-700 тест у иностранству, што му препоручујем.