Српски ДНК месец 2025

[Иван Вукићевић]

70. Анђелковић, Аранђеловдан, Мланча, Краљево, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722>Y176890>Y176894>PH1395

Припада роду Васојевића. Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS385a=17, YGATAH4=12 и DYS481=23. Ово је први до сада тестирани припадник рода који поседује вредност маркера YGATAH4=12 и други који поседује вредност маркера DYS481=23 (ову вредност маркера има још једино Петровић, Аранђеловдан, Кулизино Село/Дајићи/Ивањица).

Наврдеда тестираног се звао Анђелко Обрадовић, чији се отац звао Обрад Рудинац. Презиме је настало по засеоку Рудинама у Мланчи. По предању, Рудинци потичу од Васојевића из Сивчине код Ивањице.

Имајући у виду да је за једног тестираног Рудинца недавно утврђено да припада роду Васојевића, као и да Анђеловић вредност маркера DYS481=23 дели са припадником истог рода из околине Ивањице, може се констатовати да је поменуто предање о пореклу Рудинаца истинито.

[Иван Вукићевић]

72. Новаковић, Никољдан, Биоска, Ужице, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY50887>Y133830>Z13591

Припада роду Бјелопавлића. Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS391=10 и DYS576=16.

Тестирани је навео да се његов чукундеда Илија доселио у Биоску око 1880. године на основу података из црквених књига. По предању потичу из Црне Горе, а нагађа се да је у питању Цетиње. На основу овог резултата се може закључити да је предање тачно, али не и нагађање о пореклу са Цетиња.

[Иван Вукићевић]

74. Миловановић, Младенци, Доње Црнатово, Житорађа, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS385b=19 и DYS643=13 и снижену вредност маркера DYS570=18.

Најближа поклапања хаплотипова има са следећом тројицом тестираних:
- Вујановић, Стевањдан, Брезовац/Аранђеловац (21/23)
- Милошевић, Јовањдан, Раскрсница/Ђурашићи/Пријепоље (21/23)
- Вуловић, Јовањдан, Роге/Пожега (22/25)
Без дубљих генетичких тестова није могуће рећи да ли је ближе повезан са неким од ових тестираних. Имајући у виду географску удаљеност и различите славе, вероватно није.

Тестирани је навео да Миловановићи по предању потичу "из села Моногле" код Владичиног Хана. Није ми познато где је то село.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

[Иван Вукићевић]

75. Роган, Јовањдан, Његановићи, Билећа, E-V13>Z5018>S2979>L241>PH2180>FT178289

Припада генетичком роду Копривица и Тупањаца, односно подроду Тупањаца. Од хаплотипа претходно тестираног Рогана из Струпића код Берковића разликује се на 2 маркера.

Јевто Дедијер је записао следеће о Роганима у свом раду о Херцеговини:
Рогани су прије осамдесет година доселили с Тупања у Црној Гори. Они су исто племе с Тешановићима, Тупањцима у Требињу и c Бојовићима у Подгорју. Славе Јовањ дан.

С обзиром да Тупањци и Тешановићи по предању потичу од Коменовића из Бањана, може се закључити да и Рогани потичу од њих. Породица тестираног једино памти да потиче из Црне Горе.

Род Копривица и Тупањаца детаљно је обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

[Ojler]

121. Дурлић, Лесково/Мајданпек, I2-Y3120

Дурлићи су влашка фамилија чије је старо презиме на влашком гласило Дурља, у множини Дурлоњи. Према наводима тестираног изведено је од румунског durea=момчина. Према породичном предању предак Дурлоња је половином XVIII века пребегао из Решице (данас у Румунији, жупанија Караш-Северин) и скрио се у Бучју код Бора. Његов потомак Микола због свађе са неким Турчином пребегне у Лесково код Мајданпека, одакле су се његови потомци разгранали. Једна грана се преселила 1911. године у Рудну Главу, такође у општини Мајданпек.

Хаплотип тестираног карактерише већи број вредности: DYS390=25, DYS391=10, DYS385a=14-16, DYS576=19 и делимично DYS635=24. Овом резултату нема сличних ни у бази хаплотипова Српског ДНК пројекта, нити у пројектним групама FamilyTreeDNA којима имам приступ, укључујући ту и Румунски ДНК пројекат. Ако Дурлића занима даље истраживање његовог Y-ДНК наслеђа, преостаје му да покуша са WGS или BigY тестом.

Из фамилије Дурлић је Паун Ес Дурлић (Паун Дурлић Вујић), наш реномирани етнолог и истраживач влашког народа, некадашњи директор Музеја у Мајданпеку и аутор бројних научних радова о влашкој традицији и култури, који данас живи у Панчеву.

[Exiled]

Добро је теби ође међу нама, ништа ти не фали, него гледај да си даље од тастатуре петком увече

Апсолутно си у праву.

[Ивица Јовановић]

121. Дурлић, Лесково/Мајданпек, I2-Y3120

Дурлићи су влашка фамилија чије је старо презиме на влашком гласило Дурља, у множини Дурлоњи. Према наводима тестираног изведено је од румунског durea=момчина. Према породичном предању предак Дурлоња је половином XVIII века пребегао из Решице (данас у Румунији, жупанија Караш-Северин) и скрио се у Бучју код Бора. Његов потомак Микола због свађе са неким Турчином пребегне у Лесково код Мајданпека, одакле су се његови потомци разгранали. Једна грана се преселила 1911. године у Рудну Главу, такође у општини Мајданпек.

Хаплотип тестираног карактерише већи број вредности: DYS390=25, DYS391=10, DYS385a=14-16, DYS576=19 и делимично DYS635=24. Овом резултату нема сличних ни у бази хаплотипова Српског ДНК пројекта, нити у пројектним групама FamilyTreeDNA којима имам приступ, укључујући ту и Румунски ДНК пројекат. Ако Дурлића занима даље истраживање његовог Y-ДНК наслеђа, преостаје му да покуша са WGS или BigY тестом.

Из фамилије Дурлић је Паун Ес Дурлић (Паун Дурлић Вујић), наш реномирани етнолог и истраживач влашког народа, некадашњи директор Музеја у Мајданпеку и аутор бројних научних радова о влашкој традицији и култури, који данас живи у Панчеву.

А је л? Дурлић јесте легенда. Ако је ко допринео да се очувају речи и језик, дигитализују и поставе да буду свима доступни, онда је то он. Да није њега и Гацовића, за педесет година би се све то заборавило. Да није дигитализовано, с обзиром на тренд, језик би нестао као далматски. А далматски је имао среће само зато што су Италијани били заинтересовани да га дубље истраже, док се још могло. Пошто нема поклапања у доступним пројектима, један велики тест би значио и њему, али и другима који истражују то велико присуство хаплогрупа које се сматрају типично словенским у популацији у којој се то није очекивало, бар не у овој мери.

[Lajbnic]

74. Миловановић, Младенци, Доње Црнатово, Житорађа, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS385b=19 и DYS643=13 и снижену вредност маркера DYS570=18.

Најближа поклапања хаплотипова има са следећом тројицом тестираних:
- Вујановић, Стевањдан, Брезовац/Аранђеловац (21/23)
- Милошевић, Јовањдан, Раскрсница/Ђурашићи/Пријепоље (21/23)
- Вуловић, Јовањдан, Роге/Пожега (22/25)
Без дубљих генетичких тестова није могуће рећи да ли је ближе повезан са неким од ових тестираних. Имајући у виду географску удаљеност и различите славе, вероватно није.

Тестирани је навео да Миловановићи по предању потичу "из села Моногле" код Владичиног Хана. Није ми познато где је то село.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

"Село Моногле" не постоји у општини Владичин Хан, а мислим и на југу Србије. Вероватно је у питању село Манајле код Владичиног Хана. У овом селу постоји род Марчинаца који слави Младенце, чини ми се не тако честу славу не само на југу Србије већ и шире, па предање тестираног није без основа. С тим у вези, ево једног поста од раније:

Младенце слави стари род Марчинци из села Манајла код Владичиног Хана. Доста су се разгранали по околним селима, иначе су даљим пореклом негде са Косова.

[Иван Вукићевић]

78. Дујковић, Јовањдан, Кнежево, E-V13>Z5017>Y3761>CTS9320>Y30991>Z38456

Највероватније припада истом генетичком роду као и следећа тројица тестираних, од чијих хаплотипова се разликује на два маркера:
- Поповић, Никољдан, Грмушани/Двор
- Матавуљ, Јовањдан, Грбавци/Градишка
- Рибић, Никољдан, Рибићи/Пећи/Кључ
Поменута тројица имају истоветан хаплотип, док хаплотип Дујковића поседује повишену вредност маркера DYS385=17 и снижену вредност маркера DYS458=17.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS ради утврђивања млађе гране.

[Сремац]

50. Сремчевић, Ђурђиц, Стублине, Обреновац

Припада хаплогрупи I2-Y3120>PH908, највероватније грани FT167636. Од карактеристичних вредности се могу издвојити врло висока вредност 33 на маркеру DYS481, као и DYS643=11. Поред ових карактеристика, могу се споменути и DYS389II=30 и DYS458=18. И поред чак 5 разлика на упоредивих 25 маркера, рекао бих да нема сумње да је тестирани исти род са Сремчевићем из Буђановаца у Срему, који припада грани FT167636, коју је формирао са Мирковићем из Ашање код Пећинаца.

Ова грана заслужује назив "сремска" у сваком смислу, па је и тестирани навео предање о Срему, како се и у литератури наводи, прецизирајући долазак из Срема у другој половини 18. века.

Свакако бих препоручио тестираном неки напреднији тест, попут BigY или WGS теста.

Било би лепо када би господин Сремчевић урадио дубински тест како бисмо формирали низводну грану испод FT167636 и установили када смо се раздвојили. Можда би могло нешто да се утврди и традиционалним родословљем, пошто се у Буђановцима воде матичне књиге од 1760-те, а пописи од 1720-те, што би можда покривало период када су преци Сремчевића из Стублина били у Буђановцима. Ако господин Сремчевић прати форум нека се јави преко приватне поруке.

[Иван Вукићевић]

81. Стефановић, Александровдан, Комаране, Рековац, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722>Y176894>PH1395

Припада роду Васојевића. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS570=20.

Тестирани је навео да је предак Ерака, од којих потичу Стефановићи, по предању дошао из Кијева код Крагујевца. Вероватно се мисли на Кијево у општини Баточина.

Припадност роду Васојевића није изненађење с обзиром да Александровдан, поред дела Васојевића, практично нико други не слави.

[Ojler]

"Село Моногле" не постоји у општини Владичин Хан, а мислим и на југу Србије. Вероватно је у питању село Манајле код Владичиног Хана. У овом селу постоји род Марчинаца који слави Младенце, чини ми се не тако честу славу не само на југу Србије већ и шире, па предање тестираног није без основа. С тим у вези, ево једног поста од раније:

Јесте у питању село Манајле или Манојле.

[Lajbnic]

Јесте у питању село Манајле или Манојле.

Манајле је правилно, село Манојле не постоји, а ово поменуто се никад није тако звало. Забуну су створили тунели на Коридору 10 (први на старој деоници сада магистрали и нови, до скора најдужи у Србији, на новој деоници аутопута) који се налазе у овом селу на око 800м један од другог. Ако се добро сећам, нови тунел је у старту носио име "Манајле", а код старог тунела су ставили таблу "Манојле" и то је унело забуну. Наводно стари тунел носи име "Манојло" по раднику који је изгубио живот приликом изградње!?

У сваком случају, име села је Манајле и никада се није звало Манојле колико је мени познато. На државопопису из 1878. г. селу је уписано као Манајле, као и код Цвијића у "Насеља српских земаља" из 1905. г.

[Небојша]

97. Милинковић, Марковдан, Тометино Поље/Пожега, I2-Y3120>Y508496>S17250>, Крајишки марковштаци

Тестирани је из Тометиног Поља, села које спада у маљенска насеља ужичке Црне горе и налази се на крајњем северу општине Пожега. Тометино Поље се као насеље први пут помиње у турском дефтеру из 1476. године, али је касније расељено и помиње се само као топоним. Љуба Павловић наводи да су садашње село тек око 1830. године засновали сточари-раселице из околних места (Душковци, Љутице и Мршељи). Но село је ипак насељено раније, јер је 1818. године у њему већ пописано 10 кућа и 37 харачких глава. У литератури се могу наћи наводи да је Тометино Поље насељавано у другој половини 18. и првој половини 19. века и то не само раселицама из суседних села, већ и досељеницима из Сјенице, Пријепоља и Колашина.
Легенда о настанку села каже да га је је засновао хајдук Тома Милинковић, родом из околине Сјенице, који је ту дошао око 1750. године, бежећи од потере. Свој хајдучки "посао" наставио је да обавља и у Тометином Пољу. Од њега потиче фамилија Милинковића која је почетком 20. века са 12 кућа била најбројнија у селу. За њих је тада забележено да су "необично штедљиви, врло опасни у ранија времена и никад без хајдука".

Иако нема изражених специфичности, у хаплотипу тестираног Милинковића уочавају се две донекле карактеристичне вредности: DYS481=27 и DYS635=24. Резултат Милинковића нема подударања у бази СДНКП, али са разликом до два маркера има сличност са приличним бројем хаплотипова. Од укупно 23 хаплотипа са којима има разлику на два или мање маркера (од 23 до 25 упоредивих) чак пет припада роду Крајишких Марковштака I2-S17250. Маркер DYS635=24 и снижена вредност DYS481<=29 су управо карактеристике рода Крајишких Марковштака.  Ове чињенице и ретка слава Марковдан ми не остављају другу могућност осим закључка да и Милинковић припада поменутом роду и поред сасвим друге географске зоне из које потиче. Ако су такав закључак и предање о Милинковићима тачни, онда је можда Стари Влах подручје матице рода Крајишких Марковштака одакле су се селили на запад.
Род Крајишких Марковштака до сада није дубље профилисан, а тренутно броји 12 претпостављених припадника. Било би време да неко од њих уради WGS или BigY тест, па позивам Милинковића да о томе размисли ако је у могућности.

Лепо откриће! Прва повезница ове крајишке групе са источним српским крајевима и то исте славе. Колико ће још крајишника бити пореклом из Старог Влаха.

[Ojler]

103. Дражић, Ђурђевдан, Брезовац/Раковица, I2-Y3120

Ово је један од резултата код којих се сваки пут осећам фрустриранао, јер се мало тога има написати.
Осим навода тестираног да имају надимак Мрчкови, о Дражићима из Брезовца нисам у литератури пронашао никакав податак.

Хаплотип тестираног карактеришу маркери DYS19=18 и DYS549=12, а у мањој мери и вредности DYS576=17 и DYS635=22. У бази хаплотипова Српског ДНК пројекта нема ни једног који је овом резултату близак на мање од 4 маркера разлике од 23 до 25 упоредивих, а чак ни они не указују на било какву ближу филогенетичку везу. Дражићу преостаје да окуша срећу са неким од великих геномских тестова (WGS или BigY).

[ЖељкоС]

103. Дражић, Ђурђевдан, Брезовац/Раковица, I2-Y3120

Ово је један од резултата код којих се сваки пут осећам фрустриранао, јер се мало тога има написати.
Осим навода тестираног да имају надимак Мрчкови, о Дражићима из Брезовца нисам у литератури пронашао никакав податак.

Хаплотип тестираног карактеришу маркери DYS19=18 и DYS549=12, а у мањој мери и вредности DYS576=17 и DYS635=22. У бази хаплотипова Српског ДНК пројекта нема ни једног који је овом резултату близак на мање од 4 маркера разлике од 23 до 25 упоредивих, а чак ни они не указују на било какву ближу филогенетичку везу. Дражићу преостаје да окуша срећу са неким од великих геномских тестова (WGS или BigY).

Радите веома комплексан посао. И свака Вам част на свему до сад урађеном. Који дио је досад обрађен је потпуна мистерија.
Сведоци сте сталног прилива нових информација и уместо да се ситуација упрошћује сасвим је логично да се ствари сваким даном све више компликују. По мом скромном мишљењу треба прихватити такав развој ситуација, јер што је више информација биће и више питања, а одговора бог зна дал ће икада и бити.
Желим Вам много среће у даљем раду

[Ojler]

Радите веома комплексан посао. И свака Вам част на свему до сад урађеном. Који дио је досад обрађен је потпуна мистерија.
Сведоци сте сталног прилива нових информација и уместо да се ситуација упрошћује сасвим је логично да се ствари сваким даном све више компликују. По мом скромном мишљењу треба прихватити такав развој ситуација, јер што је више информација биће и више питања, а одговора бог зна дал ће икада и бити.
Желим Вам много среће у даљем раду

Хвала Жељко на подршци!

[Црна Гуја]

52. Станојевић, Срђевдан, Младово, Кладањ

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>BY149000>FT371439. Осим за ову грану карактеристичне снижене вредности DYS481=20 нема других специфичности. С обзиром да поседује практично модалан хаплотип, има велики број блиских поклапања са 1-2 разлике. Најближи су му Грбић из Осредаца код Грачаца (Срђевдан), Ребрача из Шибине код Глине (Срђевдан), Грбић из Врховина (Никољдан) и Јарић из Босанског Грахова (Никољдан), од све четворице разликује се на само 1 маркеру. Препорука је додатно тестирање помоћу дубинског теста (WGS или BigY-700), како би се утврдило да ли припада некој од млађих подграна.

Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању досељени из Црне Горе, и да се најстарији познати предак звао Сава.

[Црна Гуја]

55. Станковић, Никољдан, Црни Врх, Медвеђа

Припада хаплогрупи R1a-M458>A11460>BY202982. Поседује неколико карактеристичних вредности које одступају од модалних: снижене DYS19=15 и DYS533=11, и повишену DYS576=19. Најближе поклапање има са Стојановићем из Горњег Неродимља код Урошевца (Аранђеловдан), од ког се разликује на 2 од 25 маркера, док се од Јовановића из Велике Сугубине код Крагујевца (Вартоломијевдан) разликује на 2 од 23 маркера. На 17 упоредивих маркера има потпуно поклапање са двојицом Дуњића из Рокаца и Ботурића код Александровца (Вартоломијевдан). С обзиром да су до сада само двојица Срба припадника ове гране дубински тестирани, препорука Станковићу је даље тестирање (WGS или BigY-700), како би утврдио најмлађу подграну којој припада, и уједно помогао да се ова ретка грана додатно генетички испрофилише.

Тестирани је у упитнику навео да су према предању досељени са Косова, чему у прилог иде и блиско поклапање са Стојановићем из Горњег Неродимља. Навео је и познате пасове у прошлости: Бранко (наврдеда) > Крсто (чукундеда) > Станко (прадеда).

[Црна Гуја]

59. Антић, Никољдан, Београд

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>YP4278>Y109474. Од модалног хаплотипа ове гране одступају повишене вредности DYS458=14 и DYS635=24, и снижена DYS456=15. Најближе поклапање има са једним нејавним резултатом из околине Младеновца од ког се разликује на 2 од 23 маркера, а затим са Чаировићем из Доброг Дола код Смедерева (Никољдан), од ког се разликује на 2 од 17 маркера. Препорука је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се утврдила најмлађа подграна којој тестирани припада.

Тестирани је у упитнику навео да су деда Александар и прадеда Велизар рођени у Београду, док му подаци о даљем пореклу нису познати.