130. Јаковљевић, Алимпијевдан, Гуњаци, Осечина,
J2b-L283 > CTS6190Тестирани наводи предање о пореклу из Црне Горе, тачније "од Плава". У Гуњацима се у литератури Јаковљевићи не спомињу, али се спомињу
Пуљези. Овом генетичком роду припада већи број породица из Западне Србије. Добро су профилисани захваљујући дубинском тестирању, у питању је подграна: J2b-L283 > Y15058 > CTS6190 > Y272343
Јовановић, Алимпијевдан, Царина, Осечина
Јерковић, Никољдан, Милићи
Андрић, Алимпијевдан, Бања Ковиљача, Лозница
Панић, Алимпијевдан, Комирић, Осечина
Перић, Алимпијевдан, Бања Ковиљача, Лозница
Пуљези, Осечина:
Пуљези далматински и католички род који је тек овде примио православну веру. Пуљези су затекли у животу попа Трифуна, али је уместо њега поповао његов син Мијаило. Овде је дошао повелики рударски род с ушћа Неретве или с неког острва. Кад су примили православну веру, неки су се одмах и запопили, те се једна грана јави да попује у Брезовици и Равнаји, друга у Недељицама и Јадранској Бешници. Они су узели најсевернији део села испод Пуљеског Брда, где им је била прва кућа, па како су озго били стешњени Топаловићима, они се деобама помере у Гуњаке и тамо се почну ширити. Исељених Пуљеза данас има у Завлаци, Брезовици, Цветуљи, Јадранској Бешници и Горњем Добрићу. Много их се одселило по занатима, трговини и службама у Ваљево, Лозницу и Београд. Данас имају разна презимена и говоре западним дијалектом (32 к.; Св. Алимпије).
Пуљези, Гуњаци
Пуљези су од Пуљеза из Царине. Кад су се стали делити по Царини, пошто су били ну дну села, до самих Гуњака, куда није било никаквих насеља, лако им је било прелазати. Прелазили су не одједанпут него поступно, па ни данас нису престали. Прво су заузели горњи део Кокораве под Богданићем, па су отуда прелазили и у Паланку и заузели она места око старе црквине (42 к.; Св. Алимпије).
Подграни J-CTS6190 припада и један узорак са старог средњовековног налазишта
Doclea у Црној Гори (11. век). Паралелне подгране пронађене су на илирским налазиштима на простору Далмације. Yfull стабло:
https://www.yfull.com/tree/J-CTS6190/Иначе је ажурирано стабло, узорак из Црне Горе остао је на нивоу J-Y272343*, док су Алимпијевштаци формирали нову грану
J-Y272783, стару свега 350 година. У складу са овим, биће промењени и подаци у табели днк пројекта.
Ствар мало компликује чињеница да у овим крајевима Западне Србије има и припадника
G-Z45690 са славом Алимпијевдан и то неки од њих носе управо презиме
Пуљезевић (Зајача, Лозница). На неки начин су ови родови испреплетани, али по свој прилици изворни је овај J2b-L283. Само порекло рода упућује на јужне динарске области, Далмацију, Црну Гору, где су и археогенетски потврђени.
Једни Маринковићи (изворно Стевањдан) из Гуњака ушли су у Пуљезе, па су на тај начин могли ући у род и поједини припадници других хаплогрупа:
Маринковићи су у Пуљезима. Њихов је предак дошао из приличких Придола, ушао је у кућу неких Пуљеза, оженио се и остао на пуљеским имањима. Како је стари Пуљез био на хатару царинском, то су Маринковићи остали и на хатару овог села и Царине и готово ушли у варошицу Пецку. Данас су под Пецком и зову се Маринковићи, Даниловићи, Новаковићи и Матићи. Стару славу (Св. Стеван) су напустили. Говоре западним дијалектом (26 к.; Св. Алимпије).
Даљи савет може бити дубински тест, али у овом случају и није потребан (што се ретко дешава).
1. постоји међусобно Y-STR блиска група, на одређеном географском подручју
2. дубински су тестирана бар двојица припадника ове групе
3. днк рођаци пронађени су на старим налазиштима
4. TMRCA са старим узорком из ЦГ има средњовековну старост, а данас је подграна присутна само код Срба
Остаје само мистерија ова прича о даљем пореклу Пуљеза, што ће се временом вероватно расветлити, појавом нових резултата.