Српски ДНК месец 2025

[Константин Самоуковић]

Ја сам некада давно чуо да је Самоуковића било и у Ваљеву, а недавно сам добио и потвду за то. У емисији Културиста, Бошко Козарски помиње да је у цркву у селу Петњица код Ваљева, свештеник Самоуковић донио мошти (руку) Светог апостола Луке. Распитао сам се мало о томе и добио сам овај одговор који ћу испод поставити, нисам сигуран да ли је у овој посљедњој реченици направљена грешка па је написано "Од Симеуновића..." или су ти Симеуновићи настали од овог Симеона (Самоуковића) који се помиње у тексту. Да ли неко има више података о томе?
"Јовановићи-Самоуковићи: Око 1809. године доселили су се из Заовина-округ ужички јака свештеничка породица Јовановића-Самоуковића, која је старином из села Петњице у Дробњацима, од братства Караџића. Из ове породице су браћа Мојсеј, архимандрит манастира Рача, Дионосије, игуман манастира Ћелије и свештеници петнички Симеон и Алимпије, које помиње Јоаким Вујић у својим „Путешествијама“. Од Симеуновића сада у Петници има само једна кућа, која слави Ђурђевдан*."

[Зрно]

Трећа тура тестираних:

67. Савић (Никољдан), Црни Врх, Гламоч
68. Тодоровић (Аранђеловдан),   околина Чачка
69. Јоковић (Ђурђевдан), Северово, Ариље
70. Анђелковић (Аранђеловдан), Мланча, Краљево   
71. Микановић (Јовањдан), Модран, Бијељина   
72. Новаковић (Никољдан), Биоска, Ужице   
73. Михајловић (Лазаревдан), Луково, Рашка
74. Миловановић (Маденци), Доње Црнатово, Житорађа   
75. Роган (Јовањдан), Његановићи, Билећа   
76. Балтић (Андријевдан) Брезова, Краљево   
77. Михајловић (Аранђеловдан), Кокино, Старо Нагоричане
78. Дујковић (Јовањдан), Кнежево (Скендер Вакуф)   
79. Дацијар (Ђурђевдан), Стабанџа, Велика Кладуша   
80. Рајић (Алимпијевдан), Доња Бресница, Прокупље   
81. Стефановић (Александровдан), Комаране, Рековац   
82. Раца (Никољдан), Чалма, Сремска Митровица
83. Полумирац (Петковдан), Готовац, Жича, Краљево
84. Ракочевић (Аранђеловдан), ?
85. Николић (Никољдан), Прешево   
86. Ристовић (Илиндан), Витановац, Краљево   
87. Јаковљевић (Јовањдан), Пржине, Босанско Грахово   
88. Јовановић (Аранђеловдан), Смедерево    
89. Самарџија (Ђурђевдан), Буковача, Босански Петровац
90. Шкарић (Никољдан), Липово Поље, Перушић
91. Ђуришић (Никољдан), Бољевићи, Бар   
92. Симић (Никољдан), ?
93. Еделински (нема), Питсбург, Пенсилванија, раније Украјина
94. Ивановић (Јовањдан), Роге, Пожега 
95. Давидовић (Никољдан), Орашје, Варварин
96. Петровић (Никољдан), Добри До, Куршумлија
97. Милинковић (Марковдан), Тометино Поље, Пожега   
98. Златић (Илиндан), Братљево, Ивањица   
99. Миливојевић (Климуњдан), Заклопача, Гроцка   
100. Стојановић (Ђурђиц), Рафуна, Лебане
101. Папић (Јовањдан), Бучје, Прибој   
102. Милисављевић (Никољдан), Јаловик, Владимирци   
103. Дражић (Ђурђевдан), Брезовац, Раковица, Слуњ   
104. Радојчић (Јовањдан), Љубина, Двор
105. Топић (Никољдан), Опсјечко, Челинац   
106. Савић (Ђурђевдан), Чечава, Теслић   
107. Шљукић (Никољдан), Буковачки салаши, Сомбор
108. Ранђеловић, раније Пупини (Алимпијевдан), Италија
109. Божовић (Лучиндан), Гошево, Нови Пазар
110. Ракић (Срђевдан), Пачир, Бачка Топола   
111. Ристић (Аранђеловдан), Лозница
112. Лугоњић (Ђурђевдан), Горње Дубравице, Брчко   
113. Вилић (нема), Високо   
114. Јовановић (Аранђеловдан), Прешево
115. Савић (Лучиндан), Лукавац, Ваљево
116. Драгојловић (Никољдан), Грање, Јакшић, Пожега (Славонска)
117. Грбић (Ђурђевдан), Јања, Бијељина   
118. Недић (Никољдан), Трбушани, Чачак
119. Петрићевић (Ваведење), Ћуприја   
120. Ђурђевић (Ђурђевдан), Скугрић Доњи, Модрича   
121. Дурлић (нема), Лесково, Мајданпек
122. Симић (Петковдан), Радојево, Нова Црња   
123. Недић (Никољдан), Трбушани, Чачак
124. Ракас (Никољдан), Зут, Двор
125. Недељковић (Лучиндан), Милочај, Краљево   
126. Павићевић (Петковдан), Горњи Рсојевићи, Даниловград
127. Милосављевић (Никољдан), Врање
128. Петровић (Михољдан), Растока, Рибник   
129. Ивљанин (Јовањдан), Рокци, Александровац
130. Јаковљевић (Алимпијевдан), Гуњаци, Осечина

[Зрно]

69. Јоковић (Ђурђевдан), Северово, Ариље

Припада хаплогрупи R1b-Z2705>BY38894. Он је сасвим сигурно у заједничком роду са још неколико њих из Старог Влаха са славом Ђурђевдан. Само нико није радио дубински тест, па се не може знати подграна. То би могла бити BY199059, испод које су Никољштаци BY198296, али и Стјепановићи из околине Огулина (Ђурђевдан), могући род са овима. За род старовлашких ђурђевштака карактеристична вредност на маркерима је снижена вредност DYS439=11. Потпуно поклапање на СТР маркерима Јоковић има само са Карјанковићем.

Разлике у маркерима:

Карјанковић (Ђурђевдан), Драглица/Нова Варош 23/23
Дробњаковић (Ђурђевдан), Саставци/Прибој 22/23
Аџемовић (Ђурђевдан), Горевница/Чачак 16/17
Ћировић (Ђурђевдан), Негбина/Нова Варош 21/23
Вељовић (Ђурђевдан), Хан Пијесак 23/25
Вељовић (Ђурђевдан), Црнузи/Прибој 20/23

Нема нека литература о Северову, па не знам ни која су презимена тамо. Тестирани је написао да је у турском дефтеру 1796. записан Јоко Спасојев. Иначе има доста тестираних Јоковића из Србије и Црне Горе. Немају везе једни с другима (сасвим очекивано), пошто је 5 различитих хаплогрупа, а и славе су другачије.

Препоручује се дубинско тестирање у иностранству и коначно позиционирање ове групације ђурђевштака.

Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

[ВелиборЛазић13]

61. Бабић, Аранђеловдан, Растошница/Сапна

Припада хаплогрупи I2 PH908, грани Y4789, генетском роду Драпића.

Хаплотип тестираног Бабића има 7 немодалних вриједности, када га поредимо са основним модалним хаплотипом за I2 PH908. Међутим, ако погледамо најкарактеристичније немодалне вриједности његовог хаплотипа, видимо да се прилично добро уклапа у модални хаплотип рода Драпића.

Као карактеристичне вриједности, које одступају од основног модала, али их дијеле припадници рода, можемо издвојити за чак три вриједности смањени DYS439=10 и за двије смањени DYS635=21, а свакако треба додати и DYS385=15-15, коју Бабић не дијели са “јужним” припадницима рода, али је тим интересантније подударање са једним релативно географски блиским тестираним, са којим Бабић дијели и крсну славу – Тукићем из Батковића код Бијељине.

У односу на Тукића, Бабићев се резултат разликује само на једном од 24 упоредива маркера – DYS19, на ком Тукић одступа од општег модала. С обзиром на релативну географску близину и исту крсну славу, ово је веома битна подударност, коју треба даље истражити. Напомињем да Тукићи имају предање о “кружном етапном” досељењу у Семберију из Крајине, у коју су стигли из Херцеговине, што је релативно ријетка форма предања за подручје Семберије и Мајевице.

Поред Тукића, Бабићев резултат је близак и резултатима Драпића из Жабице код Љубиња и Драпића из околине Требиња. Драпићи славе Светог Киријака Отшелника, празник који је народним називом – Михољдан сачувао помен Светог архангела Михаила.

На жалост, тестирани Бабић није навео никакво предање о даљем поријеклу, нити је Растошница обрађена у доступној литератури.

Препорука за тестираног је неки од дубинских тестова, или, за почетак директни тест код YSEQ-a ради потврђивања гране  Y4789.

[Иван Вукићевић]

58. Мутић, Никољдан, Мајкић Јапра Доња, Сански Мост, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241

Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS385a=17, али се ни она не може назвати карактеристичном. Хаплотип је поприлично модалан за грану E-L241.

Најближа поклапања хаплотипова има са следећим тестиранима:
- Живановић, Ђурђиц, Крњево/Велика Плана (22/23)
- Тодоровић, Ђурђевдан, Јасенови Потоци/Мркоњић Град (23/25)
- Поповић, Јовањдан, Човац/Окучани (23/25)
- Станојевић, Ђурђевдан, Причевић/Ваљево (23/25)
Без дубљих генетичких тестова не може се утврдити да ли је Мутић ближе повезан са неким од ових тестираних.

Тестирани је навео следећи правац миграција: Јабланица у Средској жупи код Призрена > Лика > Мајкић Јапра Доња

[Иван Вукићевић]

63. Ћосић (Копић), Жупања, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY34282>FT12534>Y172786>FT44630>Y186020

Припада роду Стојисављевића, чија је матица у Отишићу код Врлике у Северној Далмацији. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS389ii=31 и снижену вредност маркера DYS570=22.

Тестирани носи презиме мајчиног оца (Ћосић). Нема славу и не зна тачно место порекла. О очевој страни зна веома мало, једино да су се презивали Копић и да су из околине Жупање. У Оштрој Луци код Орашја има Хрвата Копића, али немамо потврду да потиче од њих.

О роду Стојисављевића имамо засебну тему на форуму:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7212.0

[Црна Гуја]

34. Симић, Никољдан, Рађевићи, Рогатица

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује практично модалан хаплотип, без неких карактеристичних вредности, па има и велики број потенцијално блиских поклапања. Међутим ни за једно од тих поклапања се не може рећи да му је заиста блиско, у смислу дељења заједничког претка у неком скоријем периоду, па је зато препорука додатно тестирање помоћу дубинског теста (WGS или BigY-700), како би се поуздано утврдила терминална грана којој Симић припада.

Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању пореклом од Говедарица из Херцеговине, међутим тестирањем је утврђено да Говедарице припадају хаплогрупи R1a, тако да се ово предање може одбацити. Тестирани је такође навео да се најстарији познати предак Сима доселио у оближње Џиндиће око 1830. године, одакле се један од његових синова преселио у Рађевиће, док је други остао у Џиндићима где их има и дан данас.

[Црна Гуја]

35. Чолић, Никољдан, Поповић, Сопот

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује неколико вредности које одступају од модалних, у пирању су повишене DYS19=17, DYS576=20 и DYS549=13, и снижена DYS533=11. Последње две вредности дели са Петровићем из Каоне код Кучева (Никољдан), који му је уједно и најближе поклапање, са 2 разлике на 23 маркера. Препорука је даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању у Поповић досељени из (околине) Никшића, преко Бијелог Поља. Слично је забележено и у литератури:

Чолићи (Животићи и Јеринићи), славе Никољдан. Старином су такође од Бијелог Поља.

https://www.poreklo.rs/2014/08/10/poreklo-prezimena-selo-popovic-sopot-beograd/

[Црна Гуја]

39. Илић, Аранђеловдан, Мрмош, Александровац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>YP4278>Y109474>Y189493. Од карактеристичних вредности издвајају се DYS385=11-13 и повишене DYS389II=30 и DYS643=11. Прву поменуту вредност дели са групом тестираних са подручја Расине (и граничних делова суседних области) који махом такође славе Аранђеловдан, и управо са њима има и најближа поклапања. У питању су Црноглавац из Митровог Поља код Александровца и Максимовић из Црне Главе код Рашке, од којих се разликује на само 1 од 17 упоредивих маркера; затим Аздејковић из Кобиља код Бруса од ког се разликује на 2 од 23, и Сремчевић из Беле Воде код Крушевца од ког се разликује на 2 од 17 маркера. С обзиром да ниједан припадник овог рода није дубински тестиран, препорука Илићу је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

У тексту о Мрмошу Илићи се не спомињу, али се спомињу Аздејковићи (и њихов огранак Симићи), па Илићи извесно потичу од њих. За Аздејковиће се наводи да су досељени из Кобиља код Бруса, одакле је и тестирани Аздејковић.

https://www.poreklo.rs/2015/11/11/poreklo-prezimena-sela-mrmos-aleksandrovac/

[Atlantische]

102. Милисављевић, Никољдан, Јаловик, Владимирци

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480.

Због комбинације ређих вредности на маркерима DYS576=16 + DYS570=18 постоји могућност да припада подграни BY195513. Самим тиме најближа поклапања има међу тестиранима из родова који су потврђени или предвиђени носиоци ове подгране. У питању су Никољштаци са подручја Старог Влаха (околина Прибоја и Рудог) односно са Баније и Лике (род Ћурчић-Кијук)

Према литератури у Јаловику су присутна два несродна рода Милисављевића који славе Никољдан, од којих они бројнији уједно представљају најстарији род у селу, разгранат у више презимена. Других Милисављевића је знатно мање и не знају одакле су досељени. Тестирани у упитнику није навео којем од ова два рода припада његова фамилија.

Препорука за даље тестирање: Big Y-700/WGS или SNP провера на BY195513.

[Небојша]

58. Мутић, Никољдан, Мајкић Јапра Доња, Сански Мост, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241

Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS385a=17, али се ни она не може назвати карактеристичном. Хаплотип је поприлично модалан за грану E-L241.

Најближа поклапања хаплотипова има са следећим тестиранима:
- Живановић, Ђурђиц, Крњево/Велика Плана (22/23)
- Тодоровић, Ђурђевдан, Јасенови Потоци/Мркоњић Град (23/25)
- Поповић, Јовањдан, Човац/Окучани (23/25)
- Станојевић, Ђурђевдан, Причевић/Ваљево (23/25)
Без дубљих генетичких тестова не може се утврдити да ли је Мутић ближе повезан са неким од ових тестираних.

Тестирани је навео следећи правац миграција: Јабланица у Средској жупи код Призрена > Лика > Мајкић Јапра Доња

Од крајишких Никољштака није искључено да је Мутићу близак Ћуп из Босанског Петровца. Разлика само на 576 и 570, а то јесу доста брзи маркери. У Турском Дубовику код Крупе постоји топоним Мутића Кућиште, по неком Мутићу који је одселио у Козин. За Мутиће (Никољдан) из Поуња се каже да су досељени из Липника (Сански Мост). Сва је прилика да је њима матица негде на простору Подгрмеча.

[Небојша]

60. Костић, Никољдан, Свештица, Ивањица, J2b-M205 > Y22059


Костићи из Свештице се сматрају староседеоцима. Имају потпуно поклапање са већином тестираних из овог генетичког рода, који је доста раширен на простору Старог Влаха. Припадници овог рода присутни су на читавом потезу од Нове Вароши, преко Ивањице, до Чачка, а има их и у Шумадији око Тополе. У мору J-Y155375 на простору Старог Влаха, ово је једна прилично раширена група Никољштака која, по свој прилици, припада другој подграни. Нико од њих није радио дубински тест, али на основу 111 маркера Костића из Чачка и маркера 587=20, врло вероватно да је реч о подграни J2b-M205 > Y22059 > Y22063. У питању су:

Костићи, Никољдан, Чачак
Костићи, Никољдан, Светшица, Ивањица
Белићи, Никољдан, Остра, Чачак
Николићи, Никољдан, Блазнава, Топола
Поповићи, Никољдан, Кушићан, Ивањица
Поповићи, Никољдан, Божетићи, Нова Варош
Цветковићи, Никољдан, Маскова, Ивањица
Зечевићи, Никољдан, Милатовићи, Лучани
необјављен, Никољдан, Тисовица, Нова Варош

Индикативно је да међу тестиранима који поседују ретку мутацију 456=13, слава Никољдан заступљена са преко 50%. Овој групи из Старог Влаха условно могу бити блиски Новаковићи из Подгрмечја (Никољдан, 456=13), као и једна необјављена породица из околине Струге у Западној Македонији. Они такође славе Никољдан, а имају родовски надимак Бошњаковци, или Бошњаковићи, због предања о пореклу "из Босне". Осим тога, поменута вредност јавља се и код неких родова из Старе Херцеговине и Западне Србије (слава Аранђеловдан), као и код још неких породица из Северне Македоније.

На мапи су припадници J2b-Y22059 са комбинацијом 456=13, слава Никољдан




Пожељан BIGY700 тест.

[Небојша]

104. Радојчић, Јовањдан, Љубина, Двор, J2b-M205 > Y22059


Ово је други тестирани Радојчић из Љубине код Двора, исте хаплогрупе. Њихове хаплотипове одликује неколико специфичних вредности, које у овој комбинацији не поседује ни једна крајишка породица J2b-M205. У питању су: 385ab=15-20 / 15-21, 389II=27 и 458=17. Појединачно, ове вредности могу да се јаве код славељника Св. Јована у Крајини, Драгосавац, Грачац и Мрђеновић, Зут, Двор. Први Радојчић је радио појединачни SNP и испао је позитиван на J-Y22063. Упркос овим приватним мутацијама, постоји велика вероватноћа да су Радојчићи у вези са већом групом крајишких Јовањштака J-Y22063, чије је језгро у Крајини око личких Усораца.

[Небојша]

112. Лугоњић, Ђурђевдан, Дубравице Горње, Брчко, J1-ZS4416 > ZS9949


Тестирани није оставио предање о пореклу, а крајеви око Брчког нису детаљно обрађени у етнографској литератури. Међутим, у Баштинару из 2010 постоје одређени подаци о пореклу тамошњих Лугоњића. Преносим овде:

"Лугоњићи насељени између Брчког и Лопара сачували су предање по којем су овде дошли из Јегинова Луга, а даљом старином су од Калиновика. То су, у ствари, биле успутне станице, привремена боравишта овог рода из Пиве, односно Дробњака.

У то време је на месту Јегиновог Луга било запуштено земљиште, што се види из предања које је забележио Миленко С. Филиповић. Према тој белешци, Митровићи су били један од бројнијих родова у Јегиновом Лугу. Они су, такође, пореклом из Херцеговине. Неки њихов предак доселио се у Јегинов Луг, настанио се у шуми и крчио је. „Хаџићи су га покметили и хтели да га дигну са земље.“ Он је, по наговору, отишао у Травник код паше да тражи „ферман“ за настањивање на искрченом земљишту. Од паше је добио дозволу да остане, али као кмет. Тако су Митровићи остали на земљишту и касније га „откупили“? Из предања се зна и приближно време досељавања. Син оног ко се доселио био је поп. Звао се Ристо. Његов син Никола, такође поп, рођен је 1837, што значи да се предак Митровића доселио у другој половини XVIII века. Према народном предању, предак Лугоњића је у то време био у Јегиновом Лугу, али се, по свој прилици, под притиском бегова Хаџића, или у потрази за бољим местом иселио у Горње (Српске) Дубравице, село између Лопара и Брчког."



Помињу се даље у тексту и неке пивске и дробњачке породице у контексту сеоба Лугоњића, али предање о Херцеговини вероватно није без основа. Наиме, Лугоњићи припадају генетичком роду херцеговачких Влаховића. Изузев вредности 390=25, коју не поседује ни један до сада тестирани припадник J-ZS9949, све остале вредности су потпуно модалне.


неке теме на којима смо говорили о овој подграни J1:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=833.920
https://www.poreklo.rs/2021/03/31/hercegovina-kao-matica-krajiskih-rodova-haplogrupa-i2-y3120/?script=cir

Yfull стабло: https://www.yfull.com/tree/J-ZS9949/


Помињали смо и раније да је овај генетички род код нас изнедрио велики број певача. Тако је и овај пут, из Брчког су покојни Рики Лугоњић и његов син, такође певач, Игор Лугоњић. Још једну ствар треба напоменути, ово је можда и најбољи пример колико често, чак ни релативно ретка презимена попут Лугоња/Лугоњић и то исте славе, не морају бити повезана по мушкој линији. Тестирани су: Лугоња (Ђурђевдан) из Љубиња J2b-M205, Лугоња (Ђурђевдан) из Купреса I2-PH908 и Лугоњић из Брчког J1-ZS9949.

[Небојша]

127. Милосављевић, Никољдан, Врање, J2b-M205 > Y22059


Милосављевићи су стара градска породица. Постоји магловито предање о пореклу из јужнијих области, Пчиње и околине. Оваква сеоба има логике, будући да је добар део Врањске котлине насељен управо из Горње Пчиње. Породични надимак гласи Целолебци (Целолепци). Овакав надимак (целолебаљнин) јавља се углавном на југоистоку Србије и означава човека који са собом у торби носи цео хлеб, или пежоративно, човека који може да поједе више него што може да заради. Слични топоними (Целолепци, Целолепске куће) јавља се још у Белици код Јагодине, која је примала струју из јужних области.


Генетика:

Милосављевић има најближа поклапања са Петровићем (Аћимовдан) из Штитара код Шапца и Сушићем (Ђурђевдан) са Кордуна. Осим тога, блиски су му прилично још неки динарски родови који поседују вредност 481=24. Због географске удаљености и миграционих токова, упитно је да ли ова поклапања имају већи етнографски значај. Ипак би било најбоље урадити дубински тест. Хаплогрупа J2b-M205 > Y22059 присутна је на простору југоисточне Србије у солидном проценту, па верујем да би Милосављевић на тај начин пронашао ближе днк рођаке.


Занимљивост:

На мрежи нађох податак да је девојка из песме "Отвори ми, бело Ленче", Јелена Стаменковић, била из рода Целолепци. У једном тексту са ртс-а се каже из рода Челопеци, али нисам сигуран да је такав род постојао у Врању.

https://www.rokselana.com/belo-len_e-levo-devojka-iz-familije-celolepci/
https://www.rts.rs/lat/vesti/drustvo/2935663/belo-lence--kad-se-zatvorise-vratanca-za-srecu.html

Јелена Стаменковић "Бело Ленче", седи лево



У изведби чувеног Станише Стошића: https://www.dailymotion.com/video/xecp76

[Црна Гуја]

43. Вученовић, Св. Василије Велики, Кољане, Врлика

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417, и то роду Ђ у нашој табели, чији сви припадници такође славе Св. Василија Великог. У односу на остале припаднике овог рода, разликује се повишеним вредностима DYS393=14, DYS533=12 и DYS391=11. Једини изузетак је раније тестирани Вученовић из Кољана, са којим дели прве две поменуте вредности, и који му је најближе поклапање са 4 разлике на 25 маркера, са разликама углавном на бржемутирајућим маркерима. Препорука је додатно тестирање помоћу дубинског теста (WGS или BigY-700), како би се утврдила терминална грана којој овај генетички род припада.

Тестирани је у упитнику написао да су према породичном предању досељени у 15. или 16. веку из Старе Херцеговине, док је у књизи  "Срби у Цетинској крајини" о Вученовићима записано следеће:

Vučenović (Vučen, Vučinović, Vučenac)

Slave Svetog Vasilija. U popisu stanovništva ispod tvrđave u Vrlici, 1. 7.1692. godine, pod zapovjedništvom harambaše Nicoloa Biocouicha bio je Gio. Vusenich s četirima članovima porodice i s 5 campa dobivene zemlje. Naselili su se po sredini Podosoja i u Koljanima. U Podosoju su im 1788. godine kuće bile uz Terziće (Tersiche). 1810. godine Vučeni su velik rod koji ima 4 porodice s 46 članova (Gligorije 10 članova, Ilija 14 članova, Trivun 11 članova i Todor 11 članova). 1846. godine u Podosoju nemaju stojnih kuća, a u Koljanima vlasnici su Vuccinovich Stefan, Luca, Giovan, Saverio, Michele, Giorgio i Teodoro. Vučenovići žive i u Ramljanima i slave Svetog Nikolu. Nema dokazane povezanosti između ovih porodica.

[Црна Гуја]

44. Босић, Јовањдан, Црнча, Дервента

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>YP237>FGC13681>YP951>YP6186>BY99654. Поседује у потпуности модалан хаплотип, па има јако велики број наизглед блиских поклапања, међутим извесно је да је најближи припадницима рода В, међу којима се налазе и двојица раније тестираних Босића из Горње Слатине код Шамца. Од обојице се разликује на 3 од 25 маркера. Једину недоумицу ствара чињеница да сви припадници рода В, укључујући и двојицу Босића, славе Никољдан, па је питање када и како је дошло до промене славе, јер новотестирани Босић није у упитнику навео да су раније славили другу славу. С обзиром да је свега пар тестираних припадника ове прилично бројне гране дубински тестирано, препорука Босићу је даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани није упитнику оставио више података о даљем пореклу.

[Црна Гуја]

49. Милошевић, Никољдан, Мислођин, Обреновац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>YP237>FGC13681>YP5997>Y47222>Y260767. Осим за ову грану карактеристичне вредности DYS385=12-14, од модалног хаплотипа ове гране одступа повишеном вредношћу DYS549=13 и сниженом DYS570=18. Милошевић има блиско поклапање (0-3 маркера разлике) са већином припадника овог рода, али узевши у обзир да огромна већина њих слави Јовањдан фокусираћу се само на двојицу који једини поред Милошевића славе Никољдан. У питању су Јоксимовић из Бањана код Уба, са којим Милошевића има потпуно поклапање на 17 маркера, и Илић из Беомужевића код Ваљева, од ког се Милошевић разликује на 3 од 25 маркера.

Тестирани је у упитнику навео да су најдаљим пореклом из околине Требиња (Попово Поље), и да су у Мислођин досељени почетком 19. века. Презиме су добили по најстаријем познатом претку Милошу, а старије презиме није им познато. Ни у тексту о Мислођину на нашем порталу нема превише информација о Милошевићима:

Jovanovići „Drljci“, Petrovići drugi i Miloševići su od iste loze, slave Nikoljdan.

https://www.poreklo.rs/2013/08/27/poreklo-prezimena-selo-mislo%C4%91in-obrenovac/

[Кековац]

68. Тодоровић, Аранђеловдан, околина Чачка

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Од модалног хаплотипа одступа на позицијама DYS385=13-15, DYS533=12 и DYS635=23. Нема потпуних поклапања, као ни хаплотипови у нашој бази који су му довољно блиски да би се посебно издвојили.

Тестирани није сигуран за место порекла. Могуће да је из места Остра, где има Тодоровића који славе Аранђеловдан. Радомир М. Илић помиње ову породицу као огранак Дуковића:

Дуковићи (Тодоровићи) не знају одакле су се доселили, славе Св. Аранђела.

Дуковићи се срећу у Дробњаку, као огранак Косовчића, а према предању потичу од војводе Павла Абазовића. Припадају грани I1-P109>FGC22061>FT36856>FT263327, па не би било лоше да се провери дубинским тестом (WGS или BigY-700) да ли Тодоровић припада овој грани. Много повољнија опција је тестирање SNP Y51665 код компаније YSeq https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=248249.

[Ojler]

76. Балтић, Андријевдан, Брезова/Краљево, I2-Y3120

Балтићи у Брезови се сматрају огранком Живковића из истог места, од којих су се давно одвојили (још за време Турака) и променили презиме "због учињене крви". За Живковиће се наводи да су досељеници из новопазарског краја. Осим у Брезови Балтића има и у другим селима подибарског и надибарског краја: Биниће, Богутовац, Боровци, Конарево, Маглич, Самаила, Матаруге, Адрани, Јарчујак. У Матаругама наводе предање да су од Васојевића, што ДНК тест демантује. Дејовићи из Бинића су огранак Балтића.

Хаплотип тестираног карактерише маркер DYS390=25 и у мањој мери снижена вредност DYS389ii=30. Ово су карактеристике хаплотипа рода Крајишких аранђеловштака I2-FT386055 и Балтић има више потпуних поклапања на 23 упоредива маркера са припадницима овог рода (Шијан, Аранђеловдан, Купирово/Грачац; Петровић, Аранђеловдан, Прљево/Грачац). Ипак, поменуте карактеристике хаплотипа Крајишника нису толико специфичне да се подударање са резултатом Балтића не би могло сматрати случајношћу, посебно када се стави у контекст сасвим различите географске регије и различите крсне славе (Балтић је иначе за сада први тестирани припадник гране I2-Y3120-Север који слави Андријевдан). У том светлу могућу везу Балтића са Крајишким Аранђеловштацима би ваљало проверити, било дубински геномским тестом, било провером SNP мутација. Олакшавајућа околност је то што је род Крајишких Аранђеловштака генетички добро профилисан (I2-FT386055), па је сродност могуће проверити и јефтинијим SNP тестовима.