Српски ДНК месец 2025

[Иван Вукићевић]

Ради се о истој особи, само је проширио број маркера.

Да, видим сад у упитницима које је попунио... Није било потребе за тиме јер је већ било познато ком роду припада.

[Atlantische]

15. Новаковић, Стевањдан, Табановић, Мионица

Припада хаплогрупи G2a-L30>PF3345, роду Пушица и Ћубића из Средњег Полимља.

На 17 упоредивих маркера има потпуна поклапања са Пушицама из Водица, Доњих Страњана и Гробница крај Пријепоља. Сви припадници рода, укључујући и исељенике у Топлици славе Стевањдан.

Слободно се може рећи да је резулат теста потврдио наводе из етнографске литературе, према којима су Новаковићи попут значајног дела родова из Табановића досељени са подручја Средњег Полимља.

Новаковићи су досељени, не каже се када, из Матаруга у Полимљу, славе Стевањдан.

Најтоплија препорука за неки од WGS тестова.

[Небојша]

15. Новаковић, Стевањдан, Табановић, Мионица

Припада хаплогрупи G2a-L30>PF3345, роду Пушица и Ћубића из Средњег Полимља.

На 17 упоредивих маркера има потпуна поклапања са Пушицама из Водица, Доњих Страњана и Гробница крај Пријепоља. Сви припадници рода, укључујући и исељенике у Топлици славе Стевањдан.

Слободно се може рећи да је резулат теста потврдио наводе из етнографске литературе, према којима су Новаковићи попут значајног дела родова из Табановића досељени са подручја Средњег Полимља.

Најтоплија препорука за неки од WGS тестова.

На 23andMe овом роду вероватно припадају следећи G2a-L30>PF3345:

Стјепановић, Стевањдан, Паочићи, Вишеград
Тртовић, Стевањдан, Нова Варош
Пантовић, Србија

С обзиром да сигурно нису G2a-L42, 23andMe би им то одредио већ, постоји ли могућност да су нека грана испод U1. Наиме, постоји на 23andMe један слављеник Светог Стефана који припада једној грани низдовно од U1, али је она доста нетипична за ове крајеве.

[Кековац]

22. Ћук, Никољдан, Руишта, Зрмања, Грачац

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y7627*. Најближи му је сасвим сигурно још један раније тестирани Ћук из истог места.

Ћук, Никољдан, Зрмања/Лика

Припада хаплогрупи I1-Z63. Најближи је Павловићу из Лајковца, Мерџану из Попова Поља, Млинарецу. Сви ови хаплотипови би требали бити I1-Z63 L1237+. Није далеко ни од мацурског хаплотипа, али за тачно одређење било би нужно одрадити СНП анализу. По маркерима је ближе L1237+ групи.

Иначе, Ћукови из Зрмање су свакако повезани са Ћуковима у Далмацији, гдје су живјели у околини Книна и Биовчину селу. У Биовчином селу су Ћукови уписани још 1709. године у млетачком попису.

Разликују се на само једном маркеру DYS458 и то зато што новотестирани Ћук има изразито снижену вредност 11 на овом маркеру, која је типична само за њега и сигурно се ради о скорашњој мутацији са модалне вредности 15 на вредност 11.

Још један маркер разлике има у односу на Ћука из околине Босанског Петровца.

37. Ћук, Никољдан, Скакавац, Босански Петровац

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y7627. Најближи су му родови који посједују карактеристичну вриједност DYS448=19, у првом реду презимењак Ћук из Зрмање код Грачаца, са којим има само један маркер разлике на 23 упоредива маркера. Са једном и двије разлике маркера су: Поповићи из Биовчиног села, Чекићи из Грбаваца, Зарићи из Калудре/Рековац. Са Буловићима из Бителића Ћук се разликује на 3 маркера и с обзиром на SNP тест Буловића и за Ћуке можемо претпоставити припадност подграни I1-Y7627. Ћук из Скакавца има једну приватну промјену DYS390=24, по којој се разликује од Ћука из Зрмање.

За Ћукове у Скакавцу забиљежено је сљедеће: "Ћук — три куће. Славе Никољдан. Доселили 1879. г. из Зрмање у Лици." Била их је једна кућа и у Вођеници, а са друге стране Грмеча, у Хашанима 10 кућа и једна у Дубовику. Сви су насељени након окупације 1879. године из Зрмање у Лици. У Лици су Ћукови били концентрисани само на подручју Зрмање и њених насеља: Кома, Паланке, Врела.
У Далмацији са славом Никољдан Ћукови су били присутни на подручју Биовчиног села и Книна, што је посебно интересантно због генетичке везе са Поповићем из Биовчиног села. У попису Лике 1712. године пописана је у Зрмањи задруга десетника Радивоја Ћука и његове четворице браће. Из ове задруге по свему судећи потичу сви лички и грмечки Ћукови. Ови Ћукови у Зрмањи би могли бити поријеклом из Биовчиног села, јер су Ћукови из Биовчиног села пописани 1709. године (Лука Видов Ћук и Рађен Новака Ћук).

На ширем подручју Крајине присутни су Ћукови који славе Никољдан, а који нису повезани са овим личким Ћуковима. Ради се о Ћуковима поријеклом из Доњих Врбљана/Рибник. (Припадају хаплогрупи  E-Y142744)

Поменути Поповић из Биовчиног села такође има само једну разлику на 23 упоредива маркера и односу на Ћука и то на позицији DYS458, на којој Ћук има за сада јединствену вредност 11.

Препорука за даље тестирање је WGS или BigY-700 тест, како би се овај род дубински профилисао.

[Ojler]

8. Мирковић, Стевањдан, Стапари/Ужице, I2-Y3120
9. Мирковић, Стевањдан, Стапари/Ужице, I2-Y3120

Ова два резултата ћу обрадити заједно јер се евидентно ради о блиским генетичким рођацима, чији се хаплотипови разликују на једном маркеру од 25 упоредивих. Обојица тестираних су навели два предања о пореклу. Према једном, пореклом су из Никшићке Жупе, а према другом из Горњих Страњана код Бродарева. Предање о пореклу из Страњана наводи се и у етнографској литератури, а у прилог му иду и подаци из историјских извора. Литература наводи да се Мирковићи и Страњаковићи са славом Стевањдан у Стапаре досељавају из Страњана код Пријепоља, и да највероватније потичу од братства Пропадовића, које се трајно одселило у села Доњег и Горњег Драгачева. Мирковићи се заиста у Стапарима могу пратити кроз чибучке и арачке тефтере готово од почетка 18. века:
- у тефтеру пореских глава округа ужичког, срез Рујански, из 1840. године - Радован Мирковић;
- у тефтеру чибука/попаше капетаније Рујан из 1834. године - Јован Мирковић;
- у тефтеру арачком нахије ужичке, капетанија Рујно из 1832/33. године - Јован Мирковић са синовима Милисавом и Борисавом.

У тефтеру чибука из 1823. године кнежине Рујно у Стапарима нема Мирковића, али се јавља Мирко Страњак, који би вероватно могао бити родоначелник Мирковића и Страњаковића. Његово презиме указује да би предање о пореклу Мирковића из Страњана могло бити тачно. Мирковићи су у ужички крај могли доћи у време Карађорђевог устанка, као што је то био случај и са многим другим родовима са подручја Рашке.

Хаплотип тестираног показује да Мирковићи припадају хаплогрупи I2-Y3120. Овакав резултат искључује могућност да су Мирковићи сродни Пропадовићима из Драгачева, за које су генетички тестови показали (додуше, индиректно) да припадају грани I1-Z63>BY351>Y7075>Y13946. Хаплотип Мирковића карактеришу маркери DYS391=10, DYS458=18 и у мањој мери DYS576=17. Резултату Мирковића је најближи хаплотип Шкипића из Прислонице код Чачка, који припада групи породица које славе Васиљевдан и имају предање о пореклу "из (Старе) Херцеговине" или Полимља. Ова два хаплотипа се поклапају на 21 од 23 упоредива маркера и оба поседују карактеристичне вредности DYS391=10 и DYS458=18. С обзиром да и Страњани улазе у подручје које припадници рода василијевштака наводе као своју матицу, није искључено да између њих и Мирковића постоји нека веза, коју би свакако требало додатно проверити. Василијевштаци припадају грани I2-Y3120>S17250.

[Кековац]

17. Јанковић, Митровдан, Нерадин, Ириг

Припада хаплогрупи I2-Y3120>PH908. Нема блиских поклапања на нашем пројекту. Због дељених карактеристичних вредности 14-16 на DYS385 и 10 на DYS391, као и исте породичне славе, бих га довео у везу са Читаковићима (Горњи Мушић) и Вићентијевићима (Дучић) из околине Мионице. Ову везу би свакако било добро проверити дубинским тестовима, јер је укупна разлика у хаплотиповима ипак велика 5/23 и 2/17.

У литератури нисам пронашао више података о Јанковићима, али сам нашао податак да се велики број породица населио из Централне Србије у ово место након Кочине Крајине, па је могуће да су и Јанковићеви преци тада досељени.

[Иван Вукићевић]

14. Шкиљић, Петровдан, Прибинић, Теслић, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722

Припада роду Томића - Морачана. Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS385=17 и DYS549=13 и снижену вредност маркера DYS456=15.

Тестирани је навео предање о пореклу из Васојевића, као и веома детаљан правац миграција:
Беране > Лауши/Масловаре/Котор Варош > Орашје (Орахова)/Котор Варош > Имљани/Кнежево > Прибинић/Теслић

Васојевићи такође припадају млађој грани E-Y126722>Y176894>PH1395, али се њихов модални хаплотип од модалног хаплотипа Томића разликује на маркеру DYS456, на коме је код Васојевића модална вредност 17, а код Томића 16. Шкиљић на том маркеру има вредност 15, тако да је готово извесно не потиче од Васојевића јер вредност 15 нема ниједан до сада тестирани припадник тог рода.

Данас је пристигао резултат дубљег генетичког теста Бојића из Јаворана код Кнежева, који такође слави Часне Вериге и припада истом роду као и Шкиљић:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2143.msg212160#msg212160

[Иван Вукићевић]

12. Маширевић, Никољдан, Сомбор (салаш Билић), E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS385a=17, DYS385b=19, DYS576=18 и DYS570=21.
Припада истом генетичком роду као и следећи тестирани:
- Давидовић, Алимпијевдан, Мијачи/Ваљево
- Ћуп, Никољдан, Босански Петровац
- Грубић, Никољдан, Мартинци/Сремска Митровица
Од модалног хаплотипа овог рода одступа једино повишена вредност маркера DYS385b=19.

Тестирани је навео да су Маширевићи по предању дошли из околине Пећи са Чарнојевићем.

[Иван Вукићевић]

4. Милосављевић, Ваведење, Врбештица, Штрпце, E-V13>Z5018>S2979>S2972>Y18675>BY5430>BY5423>Y128213

Припада разгранатом роду из Врбештице, коме припадају братства која славе Ваведење, Никољдан и Илиндан. Ово је шести тестирани припадник овог рода, али први чији резултат јавно објављујемо. Остали су тестирани у оквиру акције тестирања косовско-метохијских родова чији резултати још нису објављени.

Тестирани је навео да је старо презиме Милосављевића било Ивковић, као и да су по предању род са Павловићима и Станисављевићима из истог места. У предању се наводи да су се доселили из Северне Албаније средином 18. века.

Милета Букумирић у свом раду Ономастика Сиринићке жупе наводи да су Милосављевићи дошли из оближњег Севца:



Тестирани би могао бити од ових првих, пошто они славе Ваведење (Света Пречиста), али ништа није споменуо о доласку из Севца. Ако прочита ову објаву, било би добро да појасни да су дошли из Севца или је Букумирић пропустио да их спомене.

[Atlantische]

12. Маширевић, Никољдан, Сомбор (салаш Билић), E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS385a=17, DYS385b=19, DYS576=18 и DYS570=21.
Припада истом генетичком роду као и следећи тестирани:
- Давидовић, Алимпијевдан, Мијачи/Ваљево
- Ћуп, Никољдан, Босански Петровац
- Грубић, Никољдан, Мартинци/Сремска Митровица
Од модалног хаплотипа овог рода одступа једино повишена вредност маркера DYS385b=19.

Тестирани је навео да су Маширевићи по предању дошли из околине Пећи са Чарнојевићем.

Од овог рода је патријарх српски Самуило Маширевић.

[Ojler]

4. Милосављевић, Ваведење, Врбештица, Штрпце, E-V13>Z5018>S2979>S2972>Y18675>BY5430>BY5423>Y128213

Припада разгранатом роду из Врбештице, коме припадају братства која славе Ваведење, Никољдан и Илиндан. Ово је шести тестирани припадник овог рода, али први чији резултат јавно објављујемо. Остали су тестирани у оквиру акције тестирања косовско-метохијских родова чији резултати још нису објављени.

Тестирани је навео да је старо презиме Милосављевића било Ивковић, као и да су по предању род са Павловићима и Станисављевићима из истог места. У предању се наводи да су се доселили из Северне Албаније средином 18. века.

Милета Букумирић у свом раду Ономастика Сиринићке жупе наводи да су Милосављевићи дошли из оближњег Севца:



Тестирани би могао бити од ових првих, пошто они славе Ваведење (Света Пречиста), али ништа није споменуо о доласку из Севца. Ако прочита ову објаву, било би добро да појасни да су дошли из Севца или је Букумирић пропустио да их спомене.

Нису то ти Милосављевићи.
Ради се о великом роду из Врбештице којем припадају братства Ивкови, Станисављеви и Павлеви, који данас носе различита презимена. Према предању ова братства потичу од три брата, а доселили су се из Подриме средином 18. века.
Букумирић их бележи под старим презименом, Ивковић:

Ивковић, седам кућа. Преци су им се доселили из Подриме средином 18. века. Имају секундарно презиме Ивкови. Слава Света Пречиста и Свети Илија. Информатор Милорад Јанићевић.

[АлександарИМ]

4. Милосављевић, Ваведење, Врбештица, Штрпце, E-V13>Z5018>S2979>S2972>Y18675>BY5430>BY5423>Y128213

Припада разгранатом роду из Врбештице, коме припадају братства која славе Ваведење, Никољдан и Илиндан. Ово је шести тестирани припадник овог рода, али први чији резултат јавно објављујемо. Остали су тестирани у оквиру акције тестирања косовско-метохијских родова чији резултати још нису објављени.

Тестирани је навео да је старо презиме Милосављевића било Ивковић, као и да су по предању род са Павловићима и Станисављевићима из истог места. У предању се наводи да су се доселили из Северне Албаније средином 18. века.

Милета Букумирић у свом раду Ономастика Сиринићке жупе наводи да су Милосављевићи дошли из оближњег Севца:



Тестирани би могао бити од ових првих, пошто они славе Ваведење (Света Пречиста), али ништа није споменуо о доласку из Севца. Ако прочита ову објаву, било би добро да појасни да су дошли из Севца или је Букумирић пропустио да их спомене.

Поштовани Иване,

Имате приватну поруку. Објашњење је мало дуже тако да нисам хтео замарати остале чланове форума.

Нису то ти Милосављевићи.
Ради се о великом роду из Врбештице којем припадају братства Ивкови, Станисављеви и Павлеви, који данас носе различита презимена. Према предању ова братства потичу од три брата, а доселили су се из Подриме средином 18. века.
Букумирић их бележи под старим презименом, Ивковић:

Иначе, сјајно запажање овог члана. Све похвале, у праву је овде.

[Ojler]

Дајковић, Никољдан, Додоши/Цетиње, I2-Y3120>Z17855>Y230195>Y230196>A16413, Цеклињани-Горњаци

Тестирани је навео богато предање о пореклу:

Породица Дајко је 1416. године пописана од стране Венеције у околини Скадра у Скадарском катастиху. Двојица Зетских племића Ђуро Дајко и Касан Дајко, пратили су Ђурђа Црнојевића 1599. године на његовом путу по Италији. Њих двојица су имали млине на Ријеци Црнојевића и населили су се на Горњем Цеклину. Од њих двојице потичу сви Дајковићи у свијету.
Моји преци су са Горњег Цеклина дошли у Рваше око 1740. године, а мој прађед се 1898. године преселио у Додоше. Мој ђед је рођен у Додоше, а његов отац у Рваше. Последњи у стаблу са којим располажемо је Никола Петров Дајковић, савременик Кења Станкова, и његов отац Петар Милошев.

Хаплотип Дајковић веома је специфичан и показује да тестирани припада роду Цеклињана-Горњака, братству из племена Цеклин у Ријечкој нахији у Црној Гори, како се и наводи у њиховом предању. Као и модални хаплотип Цеклињана-Горњака карактеришу га ретки маркери: повишена вредност на DYS456=16, затим DYS570=21, DYS643=11, те нешто ређи DYS19=17, DYS481=28. Поред поменутих, хаплотип Дајковића карактерише и маркер DYS389=12-30 и у мањој мери DYS635=22. Најближи овом резултату је хаплотип Ражнатовића (Друшићи/Цетиње, Никољдан) са подударањем 19/23.

О Цеклињанима-Горњацима можете прочитати више у текстовим Небојше Бабића и Ивана Вукићевића:

https://www.poreklo.rs/2016/03/10/bratstva-plemena-ceklin/
https://www.poreklo.rs/2017/11/19/geneticki-rodovi-slovenskog-porekla-u-crnoj-gori/

[Radul]

Живадиновић, Никољдан, Нишка Бања, J2a-L70

Припада хаплогрупи J2a-L70, чији је филогенетички низ следећи: J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-PF5087 > J-PF5160 > J-L24 > J-Y22662 > J-L25 > J-Z438 > J-Z387 > J-L70.

Тестирани наводи 4 кољена у низу. Предања о старијем поријекло немају. На основу добијених резултата, тестирани се сјајно уклапа у одлично дефинисани генетички род, понишавских Ј2а-L70 никољштака.

Најближи су му Илићи из Сићева, Нишка Бања, са којима је поклапање 21/23. Затим су ту и други припадници рода. Род је распрострањен на потезу Нишка Бања - Сврљиг - Периш.

Шта даље
Препорука за даље тестирање WGS или BigY тест, да одредимо тачну позицију.

[Милош]

20. Драгановић, Аранђеловдан, Масурица, Сурдулица

Припада хаплогрупи I2-Y3120>PH908. Тестирани поседује хаплотип врло близак модалу. Једино се може споменути вредност 29 на маркеру DYS449, која за нијансу одудара. Због тога је врло тешко рећи да му је неко близак и Драгановићу једино преостаје да уради неки напреднији тест (WGS, BigY).

Према речима тестираног, Драгановићи потичу са Власине. Живе у махали Дојчинови, а преци су им дошли са Копаоника, Старо презиме им је Цветковић. Предак Дојчин је побегао са Копаоника почетком 18. века због турског зулума у том крају, као једини преживели из фамилије. Имао је 15 година тада. Населио се као ковач. Махала Дојчинови носи име по њему.

У литератури нисам успео да пронађем овај род:

https://www.poreklo.rs/2016/12/12/poreklo-prezimena-selo-masurica-surdulica/

[Милош]

5. Славковић, Ђурђиц, Мушниково, Призрен

Припада хаплогрупи I2-Y3120>PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити:  DYS458=16, DYS570=19, DYS635=22. Има потпуно поклапање са претходно тестираним Славковићем.

Славковић, Ђурђиц, Мушниково, Призрен

Од осталих тестираних и даље им је по хаплотипу најсличнији Вулићевић (Мратиндан) из Кијевчића код Лепосавића, пореклом из Бишева код Рожаја. Деле карактеристичне маркере и имају две разлике (једна двострука) на упоредива 25 маркера.

За разлику од претходно тестираног Славковића, који наводи Скадар као место даљег порекла, новотестирани Славковић наводи порекло од великог рода Кабашоваца, чије је матично село Кабаш, на истоименој планини, северно од Призрена, а јужно од Мушникова, чији је масив повезан са планинама Жар и Шар.

Славковићима свакако предлажем неки од напреднијих тестова (WGS, BigY).

[Exiled]

5. Славковић, Ђурђиц, Мушниково, Призрен

Припада хаплогрупи I2-Y3120>PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити:  DYS458=16, DYS570=19, DYS635=22. Има потпуно поклапање са претходно тестираним Славковићем.

Од осталих тестираних и даље им је по хаплотипу најсличнији Вулићевић (Мратиндан) из Кијевчића код Лепосавића, пореклом из Бишева код Рожаја. Деле карактеристичне маркере и имају две разлике (једна двострука) на упоредива 25 маркера.

За разлику од претходно тестираног Славковића, који наводи Скадар као место даљег порекла, новотестирани Славковић наводи порекло од великог рода Кабашоваца, чије је матично село Кабаш, на истоименој планини, северно од Призрена, а јужно од Мушникова, чији је масив повезан са планинама Жар и Шар.

Славковићима свакако предлажем неки од напреднијих тестова (WGS, BigY).

Права је штета што нема никога ко је спреман да копа по овој источној грани А20333. Вулићевић је рано одустао од истраживања,бар јавно, можда и даље активно ради. Оно што је сигурно је да источна жила постоји само треба да се начне,можда је Славковић тај😊

[Ивица Јовановић]

Живадиновић, Никољдан, Нишка Бања, J2a-L70

Припада хаплогрупи J2a-L70, чији је филогенетички низ следећи: J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-PF5087 > J-PF5160 > J-L24 > J-Y22662 > J-L25 > J-Z438 > J-Z387 > J-L70.

Тестирани наводи 4 кољена у низу. Предања о старијем поријекло немају. На основу добијених резултата, тестирани се сјајно уклапа у одлично дефинисани генетички род, понишавских Ј2а-L70 никољштака.

Најближи су му Илићи из Сићева, Нишка Бања, са којима је поклапање 21/23. Затим су ту и други припадници рода. Род је распрострањен на потезу Нишка Бања - Сврљиг - Периш.

Шта даље
Препорука за даље тестирање WGS или BigY тест, да одредимо тачну позицију.

Чим видим околина Ниша и Никољдан нема грешке. Тренутно најгушћи кластер L70, још их обједињује и Никољдан као слава. Род, дуго присутан у околини. Може се повући паралела са Јовањштацима у западним крајевима. Волео бих да знам где би били на стаблу, за Јовањштаке знамо (FTC15577). Ових око Ниша већ има толико да би BigY био сасвим логичан и очекиван следећи корак.

[Христифор]

Следи ли скоро друга тура?

[Teodor Savić]

Ја са нестрпљењем чекам и завршетак прве. Остало је неких пет узорака, па и мој.