Српски ДНК месец 2025

[НиколаВук]

Друштво српских родословаца „Порекло“ организује традиционално ДНК тестирање поводом Српског ДНК дана 14. септембра. Акција “Светски ДНК месец 2025” ће трајати од 1. до 30. септембра. Позивамо све заинтересоване да се пријаве.

Цена тестирања је изузетно повољна – уместо пуне цене од 13.000 динара, током Српског ДНК месеца цена тестирања биће 7.000 динара.

Напомињемо да се тестира Y-ДНК хромозом што значи да је могуће да се тестирају искључиво мушкарци. Добијени резултат је на 25 маркера, а по добијању резултата стручњаци Српског ДНК пројекта даће кратко тумачење резултата. Тестирани ће добити и сертификат који заједнички издају Биолошки факултет Универзитета у Београду и Српски ДНК пројекат.

Број кандидата за тестирање је ограничен па вам препоручујемо да се пријавите на време!

Резултати ће бити објављени у табели Српског ДНК пројекта.

Српски ДНК пројекат је пионирски подухват Друштва српских родословаца „Порекло“ основан септембра 2012. године, а до данашњег дана тестирано је преко 10.000 људи.

Захваљујући Српском ДНК пројекту до данас је откривено на стотине генетичких профила старих родова и племена.

Будите и Ви један од оних који ће на овај начин сазнати своје порекло.

Добро дошли у свет генетичке генеалогије!

https://www.poreklo.rs/2025/08/30/srpski-dnk-mesec-2025-veliki-popust-na-dnk-testiranje/

[Делија]

Другари има ли пријављених за тестирање?

[Драган Обреновић]

Другари има ли пријављених за тестирање?

Има, преко 180 је пријављених, али објавиљиваћемо овде само ко је заиста уплатио за тестирање и послао или донео узорак. Како будемо носили узорке у групама у лабораторију Биолошког факултета, тако ћемо их овде наводити.

[Рус]

Чекамо први резултати

[Христифор]

Прилично нестрпљиво.

[Неродимац]

Да ли је нека тура пријављених послата у лабораторију и ако јесте да ли може списак да се већ припремамо за резултате?

[Ojler]

Предата је у лабораторију већина узорака који су приспели, али је тамо некакав застој, тако да резултата још увек нема. Ово нам се до сада није десило, да се акција завршава, а да још увек нема првих резултата. Али шта је ту је, чинимо све што можемо да их убрзамо. Надамо се првим резултатима почетком следеће недеље.

Оно што могу за сада рећи је да ће акција бити једна од најуспешнијих редовних акција, верујем са више од 180 тестираних, а извесно са више од 170.

[Неродимац]

Предата је у лабораторију већина узорака који су приспели, али је тамо некакав застој, тако да резултата још увек нема. Ово нам се до сада није десило, да се акција завршава, а да још увек нема првих резултата. Али шта је ту је, чинимо све што можемо да их убрзамо. Надамо се првим резултатима почетком следеће недеље.

Оно што могу за сада рећи је да ће акција бити једна од најуспешнијих редовних акција, верујем са више од 180 тестираних, а извесно са више од 170.

Хвала на одговору. Да ли могу да се објаве спискови тестираних који су предати у лабораторију као што је то било до сада?

[Teodor Savić]

Ево ја сам један од тестираних.


Посљедњи директни предак који ми је познат је Остоја Савић који се са двојицом браће (Петар и Остоја) доселио на подручје Пала око 1822. године.
Претпоставља се да је рођен 1820. године и да су га браћа у Пале довели као бебу. По предању једног од Савића из нашег села Башче, прије смо се презивали
Мајсторовић. Са Савићима су у оближње село Јеловце из Црне Горе дошли и наши кумови Благојевићи (старо кумство), а они су се презивали Милојевићи. Не
знамо тачно мјесто поријекла у Црној Гори, а један од гробова предака кумова напази се у Жабљаку.

Постоји и друга теорија/предање описано у књизи "Борач и
Савићи" гдје се тврди да је поријекло Савића у Палама од Вишњића из Вишњића Дола, планина Голија, Црна Гора. Родоначелник Вишњића је Вишња
(дјевојачки Нинковић) рођена око 1580. године. Претпоставља се да је њен муж био од Бановића, али то није утврђено.

Резултат ми се некако не уклапа ни у једну теорију.

[Зрно]

Прва тура тестираних:

1. Дајковић (Никољдан), Додоши, Цетиње
2. Јаковљевић (Јовањдан), Пецка, Осечина
3. Живадиновић (Никољдан), Нишка Бања
4. Милосављевић (Ваведење), Врбештица, Штрпце
5. Славковић (Ђурђиц), Мушниково, Призрен
6. Зекавица (Ђурђевдан), Зекавице, Ерчеге, Ивањица
7. Тутуновић (Аранђеловдан), Кукић, Чачак
8. Мирковић (Стевањдан), Стапари, Ужице
9. Мирковић (Стевањдан), Стапари, Ужице (двојица, није грешка)
10. Антонић (Јовањдан), Драгиње, Коцељева
11. Суботин (Видовдан), Санад, Чока
12. Маширевић (Никољдан), Билић, Сомбор
13. Грујичић (Ђурђевдан), Стричић, Бања Лука
14. Шкиљић (Петровдан), Прибинић, Теслић
15. Новаковић (Стевањдан), Табановић, Мионица
16. Лаковић (Јовањдан), Русањ, Ново Горажде
17. Јанковић (Митровдан), Нерадин, Ириг
18. Остојић (Ђурђиц), Александрово, Мерошина
19. Урошевић (Лучиндан), Двориште, Шабац
20. Драгановић (Аранђеловдан), Масурица, Сурдулица
21. Савић (Јовањдан), Башче, Раковац, Пале
22. Ћук (Никољдан), Руиште, Зрмања, Грачац

[Зрно]

Да кренемо са егзотиком....

10. Антонић (Јовањдан), Драгиње/Коцељева

Припада хаплогрупи R1b-Z2103>Y99503, изузетно реткој код нас. Највише је присутна код Јермена, затим неких других народа на истоку, али је има и код Чеха. Што се тиче Срба, сад видимо да је присутна код више родова из Драгиње код Коцељеве, што славе Јовањдан, а имамо и Ивановића из Поповића код Сопота (исто Јовањдан).

Раније је тестиран Јовановић из истог засеока Горња Мала и радио је дубински тест, тако да захваљујући њему знамо о којој се грани ради. Разликују се само на маркеру DYS576, на којем Антонић има вредност 17, а Јовановић 16. Од Ивановића из Поповића се Антонић разликује на 3 маркера, а Ивановић има већу блискост са двојицом необјављених из Бачке истог презимена (слава Ђурђевдан). Осим наведених, немамо више тестираних у нашој бази који би припадали овој грани.

У Драгињи (заселак Горња Мала) било је крајем 20. века 6 кућа Антонића и 3 куће Јовановића, као и још неколико презимена са славом Јовањдан, за које се наводи да су старинци. Тестирани је написао да су по предању из Мркоњића код Требиња.

Чланак о презименима у селу Драгиње: https://www.poreklo.rs/2013/02/16/poreklo-prezimena-selo-draginje-koceljeva/

Позиција гране на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-Y99503/

[Кековац]

Да кренемо са егзотиком....

10. Антонић (Јовањдан), Драгиње/Коцељева

Припада хаплогрупи R1b-Y99503, изузетно реткој код нас. Највише је присутна код Јермена, затим неких других народа на истоку, али је има и код Чеха. Што се тиче Срба, сад видимо да је присутна код више родова из Драгиње код Коцељеве, што славе Јовањдан, а имамо и Ивановића из Поповића код Сопота (исто Јовањдан).

Раније је тестиран Јовановић из истог засеока Горња Мала и радио је дубински тест, тако да захваљујући њему знамо о којој се грани ради. Разликују се само на маркеру DYS576, на којем Антонић има вредност 17, а Јовановић 16. Од Ивановића из Поповића се Антонић разликује на 3 маркера, а Ивановић има већу блискост са двојицом необјављених из Бачке истог презимена (слава Ђурђевдан). Осим наведених, немамо више тестираних у нашој бази који би припадали овој грани.

У Драгињи (заселак Горња Мала) било је крајем 20. века 6 кућа Антонића и 3 куће Јовановића, као и још неколико презимена са славом Јовањдан, за које се наводи да су старинци. Тестирани је написао да су по предању из Мркоњића код Требиња.

Чланак о презименима у селу Драгиње: https://www.poreklo.rs/2013/02/16/poreklo-prezimena-selo-draginje-koceljeva/

Позиција гране на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-Y99503/

Хаплогрупа R1b-Y99503 је огранак хаплогрупе R1b-Y4362, која је једна од три кључне прото-јерменске хаплогрупе:

• R1b-M269>Z2103>Y4362
• R1b-M269>Z2103>PF331
• R1b-M269>Z2103>L584

Хаплогрупа R1b-M269>Z2103, је иначе била доминантна код узорака културе гробних јама (енг. Yamnaya). Ова археолошка култура се везује за прве Индоевопљане, а простирала се на широком подручју европске степе, на југу данашње Русије, у Украјини, Молдавији, Румунији.

Ове три прото-јерменске гране су се јако рано одвојиле од осталих грана хаплогрупе R1b-M269>Z2103 и осим што су веома бројне и разноврсне међу данашњим Јерменима, често се срећу и међу узорцима древне ДНК на подручју где су Јермени некада живели.

Са друге стране међу узорцима културе гробних јама доминира подграна R1b-M269>Z2103>Z2106, што се може видети и на следећој мапи из препринта рада Ancient genomics support deep divergence between Eastern and Western Mediterranean Indo-European languages https://www.biorxiv.org/content/biorxiv/early/2024/12/02/2024.12.02.626332/F5.large.jpg.

Све по говори у прилог јако дугом присуству ове хаплогрупе на Кавказу. Највероватније су ове типичне јерменске гране присутне у Европи тек од времена Римског царства, када се и у узорцима древне ДНК са наших простора примећује јака усељеника струја из Анадолије, са Кавказа и Блиског Истока. Могуће су и касније миграције.

[Ивица Јовановић]

Већу шансу дајем каснијој миграцији, тек у Византији и Бугарском царству. Постоје материјални трагови боравка Јермена на нашим просторима у средњем веку, па чак и остаци цркава.

https://www.cudo.rs/%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80-%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D1%87%D0%B0-%D0%BD/

[Иван Вукићевић]

19. Урошевић, Лучиндан, Двориште, Шабац, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS385a=17, DYS570=21 и DYS481=23. Нема блиских поклапања хаплотипова.

Војислав Радовановић у свом раду Шабачка Посавина и Поцерина наводи следеће:

Стојановићи (8 к., Лучиндан). У Дојној мали. Љубојев (61 год.) чукундеда Стојан. Досељени однекуд „из Турске”. Били једна фамилија са Урошевићима, узимају се још од пре 60 година. Милосав Стојановић (51 год.) памти да му је некада, док је био чобанче, старац Јанко Јовановић, са својих 95 година, причао: „У Словачи, мали села Дворишта, код реке Пуцине, направили су земуницу преци Стојановића. Земуница била у шуми званој Словача (раван, удољица). После су се одатле преместили у Мартиновац ту извадили чесму. Затим се преместили уз поток, на саставке два потока место звано Саставци то је данас мала Дојна. Послен су изишли на брдо, у истој Дојној мали где су и сада Стојановићи.” Милосав Стојановић (1 к., Лучиндан главна слава, на Степањдан само ломи колач и пали свећу, госте не прима само „спомене” славу). Од Стојановића дошао „уљез” у Ристиће, Ристића мала, пре27година.
Урошевићи (14 к., Лучиндан). Дојна мала. 3 к. у Шапцу од пре 15,10 и 7 година. Степанов (62 год.) чукундеда Урош, брат Стојанов. Досељени можда заједно са Јосом имања им једно уз друго.

Препорука за даље тестирање: WGS или BigY тест ради утврђивања млађе гране.

[Драган Обреновић]

22. Зекавица, Ђурђевдан, Зекавице/Ерчеге/Ивањица, R1b-U106 > ... > R-FT73970

Тестирани је у упитнику навео да су његови преци већ доста дуго присутни на подручју од Ерчега до Ковиља, код Ивањице.

У књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића "Становништво моравичког Старог Влаха", Зекавице са славом Ђурђевдан у Ерчегама код Ивањице помињу се као досељеници који су "најпре дошли у Јасеново (Нова Варош) у 18. веку, са Златара", одакле су се поједине гране померале даље (у Горобиље код Пожеге, Лозницу, Чачак, Београд, Нови Пазар, Звечку код Обреновца, Кулиновце).

Хаплотип тестираног је потпуно модалан за припаднике хаплогрупе R-FT73970 у табели Српског ДНК пројекта (укључујући и карактеристичну "децималну" вредност маркера DYS448=20.2), тако да има већи број ближих поклапања:

1) Необјављени резултат, Ђурђиц, Добраче/Ариље (потпуно поклапање на 17 маркера)
2) Кесић, Ђурђевдан, Голубић/Книн (разлика на 1 маркеру од 25 упоредивих)
3) Кесић, Ђурђевдан, Гламочани/Лакташи (1/23)
4) Бучевац,   Јовањдан, Мочиоци/Сарајево (1/23)
5) Бучевац, Јовањдан, Радава/Сарајево (1/23)
6) Петковић, Никољдан, Маовице/Врлика (1/23)
7) Савић, Никољдан, Ћаћице/Вишеград   (1/23)
8 ) Зечевић, Јовањдан, Драглица/Нова Варош (1/23)

Свакако се истичу двојица Кесића због исте крсне славе (Ђурђевдан), што може указивати на ближе заједничко порекло са Зекавицама и поред географске удаљености (Книн - Лакташи - Ивањица). Међутим, поузданија процена времена када су се ове мушке лозе одвојиле од заједничког претка могла би се дати само ако би и Кесићи и Зекавице урадили дубински тест (Big Y-700 или WGS).

Поред горе наведених ближих поклапања, Зекавица има и још тридесетак поклапања на генетичкој дистанци 2 и 3, али их нећемо поименце наводити јер нико од њих не дели исту слави са Зекавицом, нити се уочава нека географска корелација.

На филогенетском стаблу YFull има неколико резултата дубинских тестова у грани R-FT73970, па уколико Закавица жели да настави истраживање свог порекла помоћу генетичке генеалогије, логичан наредни корак би требало да буде дубински тест (Big Y-700 или WGS) који би додатно допринео прецизнијем профилисању ове интересантне хаплогрупе међу Србима.

[Иван Вукићевић]

18. Остојић, Ђурђиц, Александрово, Мерошина, E-V13>Z5017>Z19851>A18844>FT104106

Припада генетичком роду Матаруга. Хаплотип тестираног је истоветан модалном хаплотипу овог рода. Са Остојићем из Сенте, који такође слави Ђурђиц, има потпуно поклапање хаплотипова на 16 маркера. Тестирани је навео да његова породица потиче из Сенте, тако да је овај резултат у складу са предањем.

Александрово је колонистичко насеље основано 1880. године. Насеље су основали досељеници из Војводине, што је заиста редак случај миграције ка југу Србије.

Препорука за даље тестирање: свакако би неки од дубљих тестова (BigY или WGS) био најкориснији, али и SNP тест на FT287248 (грана којој припадају Бајице и Драгошевићи) би могао донети помак.

YFull стабло: https://www.yfull.com/tree/E-FT104106/

[Небојша]

13. Грујичић, Ђурђевдан, Стричићи, Бања Лука, J1-ZS4416>ZS9949


О Грујичићима са Змијања више података има код Драгице Р. Гатарић (Насеља Змијања):

"...две фамилије Грујичића (9 кућа: 1 кућа слави Ђурђиц, а 8 Ђурђевдан), добили име по претку Груји, старином су из Херцеговине, с тим што породица која слави Ђурђиц (Миле Грујичић) пореклом је из суседног села Радманића, чијег је претка Станоју, оснивача рода, мајка довела у време преудаје..."

Грујичићи припадају херцеговачком роду Влаховића, што је у складу са предањем о пореклу. Генетички су им блиске многе крајишке и херцеговачке породице. Посебан нагласак је на оне са истом мутацијом на маркеру 385 (14-19) и славом Ђурђевдан: Врачар, Приједор; Војновић, Чађавица; Капетановић, Горња Козица; Саџак, Козарска Дубица; Вуруна, Градишка. Главно је истаћи да су из Стричића и тестирани Кочић и Антонић (обојица Ђурђевдан). Иако не поседују поменуту мутацију на маркеру 385, с обзиром на славу и географску блискост, нема сумње да су ближе повезани са Грујичићима.

Ово је најбројнија подграна J1 код Срба, а у Крајини је има највише управо у Поткозарју и на Змијању, где се креће око 5%.


https://www.yfull.com/tree/J-ZS9949/
https://www.poreklo.rs/2021/05/07/hercegovina-kao-matica-krajiskih-rodova-haplogrupa-j1-m267/?script=cir

[Небојша]

22. Зекавица, Ђурђевдан, Зекавице/Ерчеге/Ивањица, R1b-U106 > ... > R-FT73970

Тестирани је у упитнику навео да су његови преци већ доста дуго присутни на подручју од Ерчега до Ковиља, код Ивањице.

У књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића "Становништво моравичког Старог Влаха", Зекавице са славом Ђурђевдан у Ерчегама код Ивањице помињу се као досељеници који су "најпре дошли у Јасеново (Нова Варош) у 18. веку, са Златара", одакле су се поједине гране померале даље (у Горобиље код Пожеге, Лозницу, Чачак, Београд, Нови Пазар, Звечку код Обреновца, Кулиновце).

Хаплотип тестираног је потпуно модалан за припаднике хаплогрупе R-FT73970 у табели Српског ДНК пројекта (укључујући и карактеристичну "децималну" вредност маркера DYS448=20.2), тако да има већи број ближих поклапања:

1) Необјављени резултат, Ђурђиц, Добраче/Ариље (потпуно поклапање на 17 маркера)
2) Кесић, Ђурђевдан, Голубић/Книн (разлика на 1 маркеру од 25 упоредивих)
3) Кесић, Ђурђевдан, Гламочани/Лакташи (1/23)
4) Бучевац,   Јовањдан, Мочиоци/Сарајево (1/23)
5) Бучевац, Јовањдан, Радава/Сарајево (1/23)
6) Петковић, Никољдан, Маовице/Врлика (1/23)
7) Савић, Никољдан, Ћаћице/Вишеград   (1/23)
8 ) Зечевић, Јовањдан, Драглица/Нова Варош (1/23)

Свакако се истичу двојица Кесића због исте крсне славе (Ђурђевдан), што може указивати на ближе заједничко порекло са Зекавицама и поред географске удаљености (Книн - Лакташи - Ивањица). Међутим, поузданија процена времена када су се ове мушке лозе одвојиле од заједничког претка могла би се дати само ако би и Кесићи и Зекавице урадили дубински тест (Big Y-700 или WGS).

Поред горе наведених ближих поклапања, Зекавица има и још тридесетак поклапања на генетичкој дистанци 2 и 3, али их нећемо поименце наводити јер нико од њих не дели исту слави са Зекавицом, нити се уочава нека географска корелација.

На филогенетском стаблу YFull има неколико резултата дубинских тестова у грани R-FT73970, па уколико Закавица жели да настави истраживање свог порекла помоћу генетичке генеалогије, логичан наредни корак би требало да буде дубински тест (Big Y-700 или WGS) који би додатно допринео прецизнијем профилисању ове интересантне хаплогрупе међу Србима.

На 23andMe припадници овог рода добијају SNP R1b-U106>L48>Z326. Тамо су тестирани:

Бабић, Ђурђевдан, Бравско, Босански Петровац
Видовић, Ђурђевдан, Видовићи, Босанско Грахово
Спасојевић, Јовањдан, Пилица, Бајина Башта

У Крајини је ово род Кесића, пореклом из Унца, а пре тога из Далмације.

[Кековац]

11. Суботин, Видовдан, Санад, Чока

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC21792>FTA86559. Најближи су му родови из Крајине, са Кордуна и из Далмације. Са Вртунићем (Михољдан) из Доњег Рибника има потпуно поклапање на 23 упоредива маркера. Од тестираних породица које славе Видовдан имамо Љубичића из Мале Врановине, али је разлика мало већа, 2 разлике на 23 маркера. Већина тестираних припадника из овог рода слави Аранђеловдан/Михољдан што се може повезати са предањем које је Суботин поменуо, према којем је породица некада славила Аранђеловдан. Михољдан иначе пада на Аранђеловдан по новом календару, па је тако и добио име.

Јован Ердељановић за Суботине наводи да су најстарија фамилија у селу и да су дошли из Турске, што се вероватно односи на све делове Балкана који су у време када је предање настало били под Турцима. Кандидат је у пријави навео да постоји непроверене предање о породичном пореклу из Боке Которске.

[Nebo]

Са Остојићем из Сенте, који такође слави Ђурђиц, има потпуно поклапање хаплотипова на 16 маркера. Тестирани је навео да његова породица потиче из Сенте, тако да је овај резултат у складу са предањем.

Ради се о истој особи, само је проширио број маркера.