Мислим да не би требало никако занемарити погребне ритуале, а они у случају зарубињецке културе никако не иду у прилог тези да су њени носиоци били Скити, осим једним мањим делом у јужним областима ове културе где је зарубињецко становништво очигледно асимилирало део старијег, скитског становништва. У најранијем периоду се примећује мешање две културе на том јужном ободу зарубињецког ареала кроз истовремену појаву инхумације, карактеристичне за Ските, и кремације, типичне за Зарубињецку културу. Касније преовладава кремација, али је занимљиво да се у неким случајевима задржао обред полагања хране у гробове, што је скитски обичај. Ово важи само за тај јужни одељак зарубињецког ареала. Пошто у остатку овог ареала нема скитског утицаја, док су још јужније Скити очували своје традиције, може се закључити:
- Зарубињци и Скити су били две различите групе
- дошло је до узајамних утицаја и делимичне асимилације Скита у зони контакта ове две групе
- до контакта је дошло ширењем зарубињаца на уштрб Скита, не обрнуто
У етногенези Зарубињаца мислим да су много су већу улогу од Скита имали носиоци Милоградске културе. Становници ове културе су вероватно били Неури.
Сабрано из дјела Пачкове о погребним обредима културе Зарубинци:
__________________________________________________________
-На зарубинецких могильниках, насчитывающих несколько десятков погребений,
ямные погребения, по данным исследователей,
составляют 67—97%. Урновых погребений немного.
-Могильники зарубинецкой культуры различных регионов отличаются друг от друга количеством и составом погребального инвентаря. Для полесских могильников характерны булавки, подвески, цепочки; для Среднего Поднепровья — кольца, пронизи, спиральки; для Верхнего Под непровья — бляхи, бусы, нагубники, пряжки-сюльгамы, топоры-кельты, иголки, ножи, наконечники копий и дротиков.
-Указанные различия в погребальном обряде в регионах зарубинецкой культуры
ярко иллюстрируют ее членение на локальные варианты и организацию племен зарубинецкой культуры по территориальному принципу.
-Степень взаимосвязи между зарубинецкими регионами была различной. Судя по погребальному обряду и сходству керамических комплексов, наиболее тесные отношения поддерживались между среднеднепровским и полесским регионами,
верхнеднепровский оставался более обособленным.
- Сравнение представительных артефактов
зарубинецких могильников и оксывского могильника Прущ-10, расположенного на Балтийском побережье, позволяет придти к выводу, что население, которое оставило эти культуры,
не находилось в тесных связях, особенно на самых ранних этапах развития этих культур.
- Результаты сравнения керамики
пшеворской и зарубинецкой культур свидетельствуют
о непосредственных контактах этих культур, хотя их взаимоотношения и нельзя назвать интенсивными. Более тесные связи осуществлялись между населением пшеворской культуры и зарубинецким населением Полесья, а менее оживленные — с зарубинецким Верхнего Поднепровья. Археологическими исследованиями зафиксированы
продвижения пшеворских групп населения в районы Волыни в конце 2—1 вв. до н. э., а также в Поднепровье, Подесенье и в Посеймье.
__________________________________________________________
Тумачења података наводи на мисао да се у случају Горњедњепарскога варијанта може радити о потомцима Милоградске културе, ушадшим у ограничену културну синтезу са јужнијим живљем, које је имало синтетски изражен утицај Пшевораца, ту и тамо Јасторфаца и Скита. Почетци Милоградаца леже јужније по Дњепру, али су се у каснијој фази културе премјестили на сјевер. У каснијем раздобљу (4-5в.) та Горњедњепарска варијанта ће интенсивирано утицати на сјевјернију сусједну Културу Штриховане Керамике. Од времена најезде Хуна виде се трагови паљења селишта и нагла смјена дотадашњега погребнога обреда новим обредом Источнолитавских Кургана са запада. То сугерише и да су насљедници Милоградске, а затим и сјеверне Зарубиначке културе евентуално напустили свој дотадашњи завичај, те да су се на исти распространили Балти.
Само хочу напоменути, да je скоро цио кластер ријека ( Припет, Стыр, Горынь, Случь, Уборт, Уж, Тетерев, Рось, Днепр) који захвата простор Зарубиначке културе иранскога поријекла, али другачија од Сарматскога, састављено од елемената
дун-река, вода (осетски: дон),
ипри - дубок (осетски: арф < арп < апр),
стри - велик (осетски стыр),
патин - широк (осетски: фаетаен).
