Аутор Тема: Светски ДНК месец 2025  (Прочитано 77749 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14342
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #140 послато: Јун 19, 2025, 02:13:24 поподне »
121. Пејовић, Ђурђевдан, Добри Нуго, Жабљак, J2b-M205>Y22059


ПЕЈОВИЋИ

Потичу од Добројевих потомака и убрајају их у Дедеине потомке. Новак предак данашњих Пејовића из Пасјег Нугла, дослеио се из Поља код Мојковца око 1840. године у Шаранце. У почетку је живио код Дедеића, гдје се и оженио и стално настанио у Пасјем Нуглу. Имао је три сина: Новицу, Ђока и Саву; Новица Нешка, Мешана и Миљана; Ђоко Милана, Митра, Миливоја и Милутина, који се утопио не оставивши потомства; Сава је имао три сина: Трипка, Уроша и Јагоша. Нешко Новичин се није женио и нема потомства, Машан има Бранка и Радоја, а Миљан Радована. Славе Ђурђевдан.
https://www.poreklo.rs/2012/02/03/poreklo-prezimena-pejovic/#google_vignette

Пејовић се и генетички добро уклапа у род Дедејића. Иако нема потпуно поклапање ни са ким из рода, па чак ни са раније тестираним Пејовићем из Поља код Мојковца, поседује типичну вредност 24 на маркеру 481. Овај род је генетички профилисан и припада подграни J-Y22063. https://www.yfull.com/tree/J-Y22059/

Иако се припадници овога рода предањем везују за Чево, сва је прилика да су староседеоци у области. Детаљније о пореклу Добројевића-Дедејића писао је драјвер на теми "Старо српско становништво жупе Брсково":

У једном запису из 1714. у манастиру Црна Ријека у долини Ибра, наводи се сљедећи податак: "...у мјесту званом Црна Ријека. У њему бјеше старјешина смјерени монах игуман Максим из манастира Добриловине, отачеством Добројевић из села Бистрице."

Презиме Добројевић данас на подручју Брскова није очувано у интегралном облику, али јесте као назив једног прилично разгранатог и чини се разнородног рода. По сачуваним предањима, род Добројевића потиче од кнезе Добрије са Чева који се доселио на подручје Таре и имао земљу на мјесту данашњег манастира Добриловине. Предање казује да је сам манастир сазидан на земљи Добројевића,а да је Добројевићима у замјену дата земља у Прошћењу и околини. Ово би значило да је досељење са Чева било још у 15. или 16. вијеку. Засад нема јасних, било генетичких били историјских повезница, које би ишле у прилог предању о поријеклу Добројевића са Чева. На основу распореда, раширености и сачуваних предања, може се претпоставити да је род Добројевића веома стар на подручју некадашње жупе Брсково.

Тестирањем више братстава и породица које по предању припадају Добројевићима могло би се закључити да је основна хаплогрупа овог рода J2b-M205>Y22059>Y22063. Предање о Добројевићима обухвата и неке родове другачије генетичке профилације које баштине и нека друга предања попут рода Шпања који припада хаплогрупи R1a, и Крваваца из пљеваљског краја који припадају хаплогрупи I2-PH908>Y56203>Y134578. Постоји одређени број братстава који се повезују са Добројевићима, али нису тестирани и не можемо са сигурношћу тврдити да ли припадају J2b Добројевићима, или Шпањима или неком трећем роду. Оно што је постојано код свих предањских и потврђених припадника рода Добројевића јесте слављење исте крсне славе-Ђурђевдана.

Најшира братственичка група у оквиру рода Добројевића су Дедејићи. Понекад се чини да ово братственичко има замјењује и само има Добројевић, па је тешко за неке родове одредити да ли су само Добројевићи или и Добројевићи Дедејићи. Дедејићи су се очували и као посебно презиме.

ДОБРОЈЕВИЋИ ДЕДЕЈИЋИ

генетички потврђени
Дедејићи у Пољима и Штитарици (Мојковац), у Његовуђи и Жабљаку (Жабљак), у Поблаћу, Поткрајцима Тулову и Вашкову (Пљевља)
Медојевићи у Бистрици и Прошћењу (Мојковац), у Кичави, Лијески, Муслићима, Палима, Папама, Писаној Јели и Сокоцу (Бијело Поље), у Видрама (Пљевља)
Пејовићи у Лепенцу, Подбишћу, Жарима, Пољима, Штитарици (Мојковац), Добри Нуго и Жабљаку (Жабљак) и Филиповићи у Добриловини, Прошћењу, Пољима (Мојковац)
Зејаци у Лепенцу и Прошћењу (Мојковац), у Палима и Томашеву (Бијело Поље), Његовуђи и Пашином Пољу (Жабљак), Маочи, Оџаку и Врбову (Пљевља) са огранком Ђоговићима у Лијески (Бијело Поље) и огранком Ђоговића Микићима у Барама (Шавник)

нетестирани
Кргушићи у Пољима (Мојковац)
Вељовићи у Подбишћу и Пољима (Мојковац)
Видојевићи у Мојковцу
Ратковићи у Бијелом Пољу
Топовићи у Пољима (Мојковац)
Ћорићи у Лепенцу, Подбишћу, Пољима и Жарима (Мојковац)
Благојевићи у Врелима и Жабљаку (Жабљак)
Ристановићи у Буковици, Дужицама, Рујевици, Шули (Пљевља)

ДОБРОЈЕВИЋИ РАОСАВЉЕВИЋИ

Раосављевићи су по предању поријеклом од Раосава, Добријиног сина, а Дедејиног брата. Ова предања не треба схватати дословно, али је свакако генетички потврђено преко резултата Вуковића да су Раосављевићи повезани са Дедејићима и да припадају истој хаплогрупи J2b-M205>Y22059>Y22063. При чему имају и једну специфичнију вриједност DYS481=24 као и Дедејићи. Чини се да би матица Раосављевића могла бити у Штитарици. Помиње се да је војвода Раосав, поменут у списку главара на скупу у манастиру Морачи 1608. године, њихов предак, али не знам колико је то поуздано.

Вуковићи у Добриловини, Мојковцу, Пољима, Штитарици (Мојковац) и Бојишту (Бијело Поље)
Раосављевићи у Доњем Липову (Колашин), Добриловини, Штитарици (Мојковац)
Калпачине у Врелима и Жабљаку (Жабљак)
Крејовићи у Врелима (Жабљак) и Греву (Пљевља)

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6273
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #141 послато: Јун 19, 2025, 03:38:11 поподне »
71. Драгојевић, Аранђеловдан, Брестовац/Бор, I2-Y3120

Теститани је навео да у фамилији постоје два презимена, Драгојевић и Драгојић. Порекло не памте. У литератури нисам нашао помене Дргојића нити Драгојевића.

Насеље Брестовац, које је данас практично предграђе Бора, у литератури је обрађивало више аутора. Сматра се да је место настало у првој половини 18. века, насељавањем из Аљмаша y Ердељу, али да је највећи број становника пореклом из влашких села бугарског дела тимочке долине. Најстарији записи о становништву Брестовца потичу из антропогеографске грађе пронађене у заоставштини Маринка Станојевића а прикупљани су у првим деценијама 20. века. Станојевић у Брестовцу бележи само једну породицу са славом Аранђеловдан под надимком Бугариновићи и чини се да би они могли бити преци Драгојевића.

Хаплотип тестираног карактерише вредност DYS19=17, а посебно е уочљива изражено ниска вредност DYS576=16. Резултату Драгојевића нема блиских међу хаплотиповима из базе СДНКП на 23 до 25 упоредивих маркера. На мањем броју маркера могао би бити интересантан резултат Матића (Липовац/Алексинац) који такође слави Аранђеловдан и поседује вредност DYS19=17.

Драгојевићу препоручујем геномски тест.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2587
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #142 послато: Јун 19, 2025, 04:42:07 поподне »
100. Кукавица, Стевањдан, Земуник Горњи, Земуник Доњи, J2b-L283>Z638


Презиме се спомиње у Земунику Горњем још у 18 веку: https://www.poreklo.rs/2018/10/12/poreklo-prezimena-selo-zemunik-gornji-zadar/. Недалеко, у околини Бенковца, тачније у Доњем Карину, било је Кукавица са славом Св. Никола. Такође присутни још почетком 18. века: https://www.poreklo.rs/2019/03/02/poreklo-prezimena-selo-donji-karin-benkovac/. Спомињем ово зато што се Кукавица из Земуника релативно добро уклапа у род крајишких Никољштака J2b-Z638 (Поповићи и остали). Постоје ипак три до четири разлике на 23 маркера и то на доста важним вредностима (549, 533, 635). Реч је вероватно о подграни J-Z38299, што би требало потврдити дубинским тестом.

Подграна није толико честа код крајишких Срба и типична је за јужне динарске области.

У књизи о Смоковићу од Павића:

По расположивим подацима, Кукавице из Карина доселили су се у Земуник почетком Х1Х вијека. Први податак из матица парохије смоковићке је онај од 2. маја 1826. када је уписано рођење Јована, од оца Марка Кукавице и мајке Марије Ерцег, сви из Земуника. За Марка у матицама на неколико мјеста пише да је рођен у Карину. Из овога се намеће закључак да је Марко дошао у влаштво код Марије. Марко је умро у Земунику 28. августа 1847. са напуњених 45 година живота. Том приликом уписано је да му се отац зове Давид, а података о мајци нема. Двије године раније умрла је у Земунику извјесна Илинка Кукавица, стара 24 године, рођена у Карину од оца Ђуре Кукавице. По овом би се могло закључити како су се у Земуник доселиле најмање двије породице, или двоје сродника из различитих породица.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14342
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #143 послато: Јун 19, 2025, 07:41:48 поподне »
У књизи о Смоковићу од Павића:

По расположивим подацима, Кукавице из Карина доселили су се у Земуник почетком Х1Х вијека. Први податак из матица парохије смоковићке је онај од 2. маја 1826. када је уписано рођење Јована, од оца Марка Кукавице и мајке Марије Ерцег, сви из Земуника. За Марка у матицама на неколико мјеста пише да је рођен у Карину. Из овога се намеће закључак да је Марко дошао у влаштво код Марије. Марко је умро у Земунику 28. августа 1847. са напуњених 45 година живота. Том приликом уписано је да му се отац зове Давид, а података о мајци нема. Двије године раније умрла је у Земунику извјесна Илинка Кукавица, стара 24 године, рођена у Карину од оца Ђуре Кукавице. По овом би се могло закључити како су се у Земуник доселиле најмање двије породице, или двоје сродника из различитих породица.

Значајан податак. Вероватно онда да постоји веза са Никољштацима Z638. Осим Поповића из Далмације (Водице) и Лике (Доњи Лапац), овом роду припадају свакако и Доброте (некад и Добретић) из Братишковаца крај Скрадина (23andMe). У Крајини је ова грана J2b2 изгледа раширена на простору Равних Котара и Буковице у Северној Далмацији.

Тестирани је у упитнику навео да је слава Кукавица из Земуника управо Лучиндан (у складу са тим ће бити промењени подаци). Сва је прилика да су ову славу преузели по доласку у кућу Ерцега. Остаје питање зашто се спомиње и Стевањдан на овом попису.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3013
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #144 послато: Јун 19, 2025, 08:00:39 поподне »
У књизи о Смоковићу од Павића:

По расположивим подацима, Кукавице из Карина доселили су се у Земуник почетком Х1Х вијека. Први податак из матица парохије смоковићке је онај од 2. маја 1826. када је уписано рођење Јована, од оца Марка Кукавице и мајке Марије Ерцег, сви из Земуника. За Марка у матицама на неколико мјеста пише да је рођен у Карину. Из овога се намеће закључак да је Марко дошао у влаштво код Марије. Марко је умро у Земунику 28. августа 1847. са напуњених 45 година живота. Том приликом уписано је да му се отац зове Давид, а података о мајци нема. Двије године раније умрла је у Земунику извјесна Илинка Кукавица, стара 24 године, рођена у Карину од оца Ђуре Кукавице. По овом би се могло закључити како су се у Земуник доселиле најмање двије породице, или двоје сродника из различитих породица.
Може ли се овај резултат повезати са буњевачким насељавањем Земуника или ово спада у нешто каснији контекст?

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6273
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #145 послато: Јун 20, 2025, 04:10:03 поподне »
83. Митрашиновић, Пантелијевдан, Татиница/Стари Брод/Рогатица, I2-Y3120

Тестирани наводи предање да су досељеници из Црне Горе, а такво се наводи и у литератури:
Цитат
Средином 20. века Митрашиновићи су живели, а углавном су ту и данас, у Крагујевцу, где су најбројнији, у Поздерчићима, Блацама (па и у Ријеци) и Татиници, односно Старом Броду.
...
Свима њима је заједнички предак који се прво помиње у Бранковићима (Боричка висораван) извесни Митрашин, па по њему Митрашиновићи. Традиција говори да "су Митрашиновићи стигли из Црне Горе, највероватније из Дробњака, мада се могло чути да Митрашиновића има и "у близини села из кога је Милован Ђилас", околина Колашина. Митрашин је стигао на подручје Бранковића, где се већ био доселио на беговско имање код Хасан–бега Бранковића (у Бранковиће), вероватно, његов земљак Недић од чувене лозе Косорића. Традиција не датира време досељења и бројност Митрашинове породице, али према броју колена (пасова) то се десило око 1830. године. Није познато ни колико су се Митрашиновићи задржади у Бранковићима, али је познато да су се спустили на леву обалу Дрине, у Татиницу, у којој се оженио Митрашинов унук, Петров син Урош, са Стојом, кћерком Хаџи–Живка Недића из Бранковића (или је већ био ожењен пре сеобе на Дрину).

Хаплотип тестираног поседује неколико карактеристичних вредности: DYS458=16, DYS460=11, а нешто мање изражено и DYS449=33 и DYS481=28. Од ова четири маркера, само два (DYS458 и DYS481) су у стандардном сету од 23 маркера, каквих је највише у бази СДНКП. Како су сви остали маркери овог резултат практично модални, у бази СДНКП постоји приличан број хаплотипова који су му слични са 1 до 3 маркера разлике, али без јасних индиција да су њихови власници и филогенетички ближе повезани са Митрашиновићем. Технички посматрано најближи му је хаплотип Шекуларца из рода Ћетковића - Вајмеша (Курикуће/Беране, Ђурђевдан) са подудрањем 21/23 али и са разликом управо на карактеристичним маркерима који су код Шекуларца модални. Од тестираних који славе Пантелијевдан Митрашиновићу је најближи Обрадовић из Трнаве код Чајетине са подударањем 20/23, али опет без јасних назнака да постоји родословна веза.

Митрашиновићу предлажем да уради BigY или WGS тест.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1213
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #146 послато: Јун 20, 2025, 04:26:08 поподне »
Бацих поглед на списак презимена у селу и приметих Шаренце који славе Ђурђевдан поред оних са Лазаревданом. Струја из Херцеговине више него очита.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3013
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #147 послато: Јун 21, 2025, 05:17:32 поподне »
Да додам један детаљ а да не загушим тему...Извори помињу Николу Стајчића Крајишника који тражи одобрење да се врати преко Дрине јер му је снаја прешла и повела петоро чељади са собом,ради се о 1836/7. Занимљиво😊
Не могу нигде да нађем шта славе Стајчићи из Купинова,сад су ми и они занимљиви.

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1337
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #148 послато: Јун 21, 2025, 05:21:51 поподне »
62. Илић, Никољдан, Удовице, Смедерево

Припада хаплогрупи I1, вероватно подграни I1-M227, али на пројекту нема блиских хаплотипова, па ову предикцију треба проверити дубинским тестирањем, WGS или BigY-700 тестовима. Повољнија опција за даље тестирање би била тестирање карактеристичних SNP мутација код компаније YSeq, на пример M227. Од карактеристичних вредности маркера бих издвојио DYS576=18 и DYS481=24, по којима се разликује од до сада осталих припадника хаплогрупе I1-M227 у бази СДКП, који претежно припадају дубљој подграни I1-M227>A11380>BY169301.

Илић је у упитнику навео да су се његови преци у Удовице доселили из места Полетковци у Бугарској (Кула) преко Шалинца. У књизи Смедеревско Подунавље и Јасеница из 1925. године, коју је писао Боривоје М. Дробњаковић, се у Удовицама помиње Илић, Никољдан, који се доселио пре 40 година из Шалинца. По свему судећи је реч о претку тестираног Илића. У Шалинцу се у истој књизи помињу Илићи(Петровићи), Никољдан, 6 кућа. Пише за њих да су им стари од Зајечара, а да су се прво населили у Батовац код Пожаревца, па онда у Шалинац. Ово се свакако поклапа са Илићевим наводима из упитника, јер су Полетковци недалеко од Зајечара.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6273
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #149 послато: Јун 22, 2025, 12:58:45 поподне »
103. Марић, Никољдан, Засад/Требиње, I2-Y3120

Тестирани припада роду Марића из Пољица код Чичева који је обрађен у књизи "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине". "Ту су се доселили око 1700. године из оближњег селишта Дужи, склањајући се од ратних сукоба између млетачке и османске војске. Из Пољица су се око 1860. године доселили у Биоград у истој области. У оба места славе Никољдан, док у Биограду прислужују Духове."
Иако етнографска литература не бележи Мариће у Засаду, на списку српских добровољаца учесника ослободилачких ратова 1912-1918 помиње се Благоје (Томин) Марић из овог некадашњег села, које је данас градско насеље Требиња.

Карактеристични маркери хаплотипа овог рода, које поседује и тестирани су DYS458=16 и DYS549=12, те у мањој мери DYS635=22. Мислим да поред Марића овом роду припада и Топић из села Барице код Доњег Вакуфа, исто са славом Никољдан, чији хаплотип такође поседује карактеристичне вредности DYS458=16 и DYS549=12, а од хаплотипа Марића одступа на два од 23 упоредива маркера. Топићи имају предање да су се доселили из Црне Горе или Старе Херцееговине.

У књизи "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине" је претпостављено да овај род припада млађој грани I2-Y3120>Z17855>Y230195>FT20796>BY190177, на основу маркера  DYS533=11 који поседује тестирани Марић из Пољица. Сада се ипак чини да је та вредност његова приватна карактеристика, с обзиром да је Марић из Засада не поседује. Зато Марићима препоручујем да уради геномски тест, како би се разрешиле све дилеме.
« Последња измена: Јун 22, 2025, 01:01:01 поподне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2897
  • Sit pugna perpetua
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #150 послато: Јун 22, 2025, 09:24:53 поподне »
41. Вучинић, Мратиндан, Бела Река, Шабац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од модалних вредности одступају једино повишене DYS439=14 и DYS635=24. Упркос хаплотипу блиском модалном, нема потпуних поклапања, а најближи му је Ђурић из Диваца код Ваљева (Ђурђевдан), од ког се разликује на само 1 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). За Вучиниће из Беле Реке је забележено да славе Ђурђевдан а не Мратиндан, међутим тестирани није поменуо да је слава мењана у прошлости, па би било добро да се огласи овде и разјасни дилему.

Цитат
Вучинићи (4 к., Ђурђевдан). 1 к. у Ђурића мали, 3 к. у Шору. Милисављев (45 год.) отац Јован, деда Видин, прадеда Ђока, чукундеда Вучина. И они стари, рођени у Белој Реци. Вучина, Ћира и Станиша били браћа од њих Вучинићи, Ћирићи и Станишићи.

https://www.poreklo.rs/2013/03/03/poreklo-prezimena-selo-bela-reka-%C5%A1abac/

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2897
  • Sit pugna perpetua
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #151 послато: Јун 22, 2025, 09:56:59 поподне »
42. Јовић, Лучиндан, Попадић, Мионица

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује хаплотип практично идентичан модалном, једина вредност која одступа од модала је повишена DYS439=14, па самим тим има јако велики број потенцијално блиских поклапања са 1-2 маркера разлике. Препорука је додатно тестирање путем WGS или BigY-700 теста како би се утврдила припадност млађој подграни. Тестирани је у упитнику навео да су Јовићи досељени из Рајковића код Мионице, и да потичу од тамошњих Томашевића. За Томашевиће из Попадића се наводи да су се призетили у Крстиће и примили њихову славу:

Цитат
Томашевићи су из Рајковића од тамошњих Томашевића, и предак се призетио у Крстиће и примио њихову славу, Св. Луку-Лучиндан.

https://www.poreklo.rs/2013/05/03/poreklo-prezimena-selo-popadi%C4%87-mionica/

Цитат
Томашевићи: Најстарија породица у селу, која се сматра као оснивач села и која је овде била у време косовске битке, је Томашевић. За Томашевиће се прича да их је у доба косовске битке било 12 кућа и да је свака послала по једног војника на Косово и да су многи тамо погинули. Томашевића је увек било доста, али их се много иселило у Срем и Бачку, где их и данас има око Сентомаша (Србобрана) више од 12 кућа, за које и ови у Рајковићу знају. Томашевића има и у Попадићу у овој области, а има их и у Тамнави. За Томашевиће држи се, да су увек били најугледнија породица у селу и околини, што је исти случај и данас, њих је 19 кућа и славе Ђурђиц.

https://www.poreklo.rs/2013/05/06/poreklo-prezimena-selo-rajkovi%C4%87-mionica/

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2897
  • Sit pugna perpetua
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #152 послато: Јун 22, 2025, 10:31:59 поподне »
43. Крушедолац, Јовањдан, Батајница, Земун

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Једина вредност која одступа од модалног хаплотипа је јако висока DYS570=22. Од припадника ове гране који славе Јовањдан најближи су му двојица Обрадовића из Јасенице код Босанске Крупе и Брувна код Грачаца, Плећаш из Госпића и Бајић из Бугојна, од све четворице се разликује на само 1 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да им је старије презиме било Белић, документовано 1790. године у Земуну. Крушедолци се помињу међу граничарским породицама у Срему средином 19. века:

https://www.poreklo.rs/2024/01/26/granicarske-porodice-srema-sredinom-xix-veka-ii/

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2897
  • Sit pugna perpetua
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #153 послато: Јун 22, 2025, 10:55:22 поподне »
45. Лујиновић, муслиман, Ратајска, Пријепоље

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y2613>Y2608>FT255070>Y275542. Поседује за ову грану карактеристичне вредности DYS389=12-29 и DYS481=22. Најближе поклапање има са припадницима рода А2, за које је карактеристична слава Мратиндан: са Цвијовићем из Црквених Тоца код Пријепоља има потпуно поклапање на 17 маркера, од Цвијовића из Глиснице код Пљеваља разликује се на 1 од 25, од Лончаревића из Гусиња на 1 од 23, од муслимана Мелуновића из Душманића код Пријепоља на 1 од 17, а од Мршовића из Мљетичка код Шавника на 2 од 25 маркера. С обзиром да је до сада само Цвијовић из Глиснице урадио дубински тест, препорука Лујиновићу је даље тестирање путем WGS или BigY-700, како би се формирала нова млађа подграна испод гране Y275542. Тестирани је у упитнику навео само да су према предању даљим пореклом из Никшићке Жупе.

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 697
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #154 послато: Јун 22, 2025, 11:04:45 поподне »
41. Вучинић, Мратиндан, Бела Река, Шабац

Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани Вучинић чека WGS тест код Dante Labsa већ годину дана, надамо се да ће лабораторија прорадити и да ћемо имати Вучинићев резултат на Yfull стаблу.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3013
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #155 послато: Јун 22, 2025, 11:12:12 поподне »
45. Лујиновић, муслиман, Ратајска, Пријепоље

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y2613>Y2608>FT255070>Y275542. Поседује за ову грану карактеристичне вредности DYS389=12-29 и DYS481=22. Најближе поклапање има са припадницима рода А2, за које је карактеристична слава Мратиндан: са Цвијовићем из Црквених Тоца код Пријепоља има потпуно поклапање на 17 маркера, од Цвијовића из Глиснице код Пљеваља разликује се на 1 од 25, од Лончаревића из Гусиња на 1 од 23, од муслимана Мелуновића из Душманића код Пријепоља на 1 од 17, а од Мршовића из Мљетичка код Шавника на 2 од 25 маркера. С обзиром да је до сада само Цвијовић из Глиснице урадио дубински тест, препорука Лујиновићу је даље тестирање путем WGS или BigY-700, како би се формирала нова млађа подграна испод гране Y275542. Тестирани је у упитнику навео само да су према предању даљим пореклом из Никшићке Жупе.
Значи да ипак постоји разлика између Лујиновића и Луиновића,у шта ја лично нисам веровао, што се овим резултатом и потврдило јер су ови други ПХ908.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6273
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #156 послато: Јун 23, 2025, 07:04:08 поподне »
126. Стевановић, Никољдан, Милавићи/Билећа, I2-PH908

Један неочекиван резултат. Херцеговачки Стевановићи који славе Никољдан имају предање да су старином Обреновићи „из Медуна у Србији", одакле су прво прешли у Риђане, а затим у невесињски Лукавац "прије 300 година, кад је паша Бушатлија поробио Чево". Даље се каже да су "пред кугу" живели у Зовом Долу, одакле су побегли у збег на Јавич–Гору, а одатле у невесињско Доње Поље. Предање Стевановића у Доњем Пољу забележио је Јевто Дедијер, па би "прије 300 година" било око 1600. године, што не одговара времену када је Махмут-паша Бушатлија похарао Чево, јер се тај догађај десио 19. јуна 1785. године.

Предање Стевановића у Милавићима бележи да су тамо дошли Тривкови синови Лука и Мића 1878 из Лукавца на турску земљу.

Један Стевановић из Зовог Дола је претходно тестиран и установљено је да припада грани E-V13>CTS1273>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106, односно роду Матаруга, што се уклапа у предање о досељавању предака Стевановића из Риђана. Стевановић који је тестиран овом приликом међутим припада грани I2-PH908, па је извесно да су херцеговачки Стевановићи - никољштаци генетички разнородни. Хаплотип тестираног карактеришу маркери DYS19=17 и DYS549=12, са којима се потпуно уклапа у род Граховских Ковачевића, који слави Ђурђевдан.

Ако се ипак дозволи могућност да су поменуте карактеристичне вредности приватне мутације тестираног, блискост постоји и са неким тестиранима из Херцеговине који славе Никољдан. То је пре свега Аврамовић (Челебићи/Коњиц), који припада роду Мужијевића, Телебака и Шкора, чији хаплотип такође поседује вредност DYS19=17, а од резултата Стевановића одступа на два од 23 упоредива маркера. Други занимљив резултат би био Вујовићев (Симијова/Билећа), који припада роду Вујовића - Симијовљана, а који са хаплотипом Стевановића такође има разлике на два од 23 упоредива маркера. Треба ипак рећи да хаплотипови Аврамовића и Вујовића нису сасвим типични за њихове родове, па је упитно колико сличност њихових маркера са резултатом Стевановића указује и на могућу родословну везу. Због тога Граховски Ковачевићи остају као најбољи кандидати за род којем припада тестирани.

Стевановићу препоручујем да уради геномски тест.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 1392
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #157 послато: Јун 23, 2025, 07:35:19 поподне »
88. Костић, Никољдан, Крајковац/Мерошина, R1b-P312

Тестирани Костић се већ раније тестирао на 17 маркера у склопу истраживања спроведеног од стране САНУ, али је сада о свом трошку урадио поново проширени тест на 25 маркера.

Тестирани није у упитнику ништа навео о даљем пореклу свог рода, али је приликом претходног тестирања забележена информација да "Костићи вероватно потичу од Кулића из истог села", па и ту информацију наводим овде.

На жалост ни у доступној етнографској литератури нема података о даљем пореклу Костића из Крајковца. Међутим, у књизи "Топлица и Добрич : насеља, порекло становништва, обичаји" из едиције "КОРЕНИ" пронашли смо податак да је становништво села Крајковац 1890. године било махом досељеничко, из Македоније и Старе Србије:



Хаплотип тестираног Костића је врло неуобичајен. Поседује две изузетно ретке вредности маркера за западну R1b хаплогрупу, DYS481=25 и DYS393=14, као и две нешто ређе вредности DYS570=16 и DYS389I=14. Ту је и специфична, децимална вредност маркера DYS385=11-13.2

Једино, условно ближе поклапање (обзиром на географску удаљеност и различиту славу) је Умићевић, са славом Аранђеловдан, из Новог Града у Босанској Крајини, чији хаплотип се од Костићевог разликује на 2 од 23 упоредива маркера: DYS385 (11-13 наспрам 11-13.2) и DYS481 (24 наспрам 25). Сва друга поклапања су на дистанци 4 и више чак и на нивоу 17 упоредивих маркера (или 6 и више на 23 упоредива маркера).

Умићевићу је предвиђена припадност хаплогрупи R1b-P312, a и за Костића предвиђач НЕВГЕН такође процењује да припада некој млађој подграни хаплогрупе R1b-P312. Из досадашњег искуства, огромна већина дубински тестираних балканских припадника хаплгорупе R-P312 истовремено припада и млађој подграни R-U152, али без Big Y-700 или WGS теста не бих се усудио да то устврдим.

Топла препорука за Костића је да уради Big Y-700 или WGS тест јер би то помогло не само истраживању његовог личног даљег порекла, већ би имало и шири истраживачки значај.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #158 послато: Јун 23, 2025, 07:43:51 поподне »
76. Арсић, Ђурђиц, Реткоцер, Медвеђа, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS385a=17, DYS389i=14, DYS389ii=31, DYS458=17 и DYS643=13. На 4 маркера се разликује од хаплотипа Чолића (Ђурђиц, Кремна/Ужице). Иако славе исту славу, доста је упитно да ли су повезани. То би се једино дубљим генетичким тестовима могло утврдити.

Тестирани је навео да је Арсићима породични надимак Фундуковићи, као и да потичу са Фундине у Кучима. С обзиром да Ђурђиц нико не слави у Кучима и да Арсићи тамо немају генетичке сроднике, предање о пореклу са Фундине је по свој прилици смишљено да би се објаснио породични надимак.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1671
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #159 послато: Јун 23, 2025, 07:55:36 поподне »
Постоји презиме Фундуковић у Ћуприји и Београду. Можда је у питању старије презиме те породице, ретки су надимци на вић. Фундук је лешник на грчком.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM