Светски ДНК месец 2025

[Иван Вукићевић]

65. Поповић, Никољдан, Сремски Карловци, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS385a=17, YGATAH4=12, DYS576=19 и DYS643=13 и снижене вредности маркера DYS385b=17 и DYS439=11. Од хаплотипа Бунчића (Лазрева Субота, Велики Шушњар/Петриња) разликује се на четири маркера, али како се ради о разликама на маркерима на којима хаплотип Поповића поседује карактеристичне вредности, скоро извесно нису повезани.

Тестирани је навео да су Поповићи присутни у Сремским Карловцима најмање 200 година судећи по надгромним споменицима.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

[Црна Гуја]

30. Савић, Никољдан, Лукавица, Источно Ново Сарајево

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује велики број немодалних вредности, па у табели нема поклапања са мање од 4 разлике на 23 маркера. У питању су следеће вредности: снижена DYS438=9, и повишене DYS439=14, DYS389II=32, Y-GATA-H4=11, DYS576=19 и DYS570=19. Због изузетно специфичног хаплотипа апсолутна препорука Савићу је дубинско тестирање помоћу WGS или BigY-700 теста, како би се открило којој терминалној подграни припада испод PH908.

Тестирани је у упитнику оставио следеће податке о пореклу:

"Митров отац: Милован. Предање: води поријекло од Ераковића који су због крвне освете побјегли из Црне Горе. Наводно су се прво доселили у Херцеговину, у Кифино Село. Наводно су дошла четворица браће, и морали су мијењати презиме да заметну траг. Пошто се Милованов предак звао Саво, узели су презиме Савић. Један од браће населио поред цркве, па је узео презиме Црквењаш."

[Христифор]

17. Гајић, Јовањдан, Јеленча, Шабац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>YP237>FGC13681>YP5997>Y47222>Y260767. Осим за ову грану карактеристичне вредности DYS385=12-14, од модалног хаплотипа ове гране одступа једино повишеном вредношћу DYS458=18. Блиско поклапање има са већином припадника рода А, а потпуно поклапање једино са Николићем из Руде Букве код Косјерића. Како би се додатно профилисала ова ретка грана, препорука Гајићу је даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS BigY-700). У тексту о Јеленчи на порталу за Гајиће се наводи само то да припадају најстаријем слоју становништва, док је тестирани у упитнику оставио нешто детаљније податке, на основу којих је вероватно да је раније презиме Гајића било Јовановић:

"По предању, Гаврило је дошао у Јеленчу код Шапца као дете без родитеља уз неку фамилију. Предања говоре о пореклу из Херцеговине (Гацко), Црне Горе и Чева. Гаја је ушао у кућу, девојци Новки, кћерки Матије Грбића (каснији Јевтићи) из Јеленче, што говори да није у сродству са Грбићима. Могуће сродство са Јовановићима из Јеленче. Стари кумови Гајића су Живановићи и Леберићи из Јеленче, највероватније родом из Лебана. Гаврило Гаја Јовановић је родоначелник Гајића из Јеленче, рођен око 1754., а пописан у Јеленчи 1776., 1779. и 1834. године."

https://www.poreklo.rs/2013/02/07/poreklo-prezimena-selo-jelen%C4%8Da-%C5%A1abac/

Биће занимљиво видети да ли су  Урошевић, Јовањдан, Јеленча, Шабац и Стајчић, Јовањдан, Трлић, Уб припадници рода Бојић-Ракић.

[Црна Гуја]

34. Балаћ, Аранђеловдан, Доњи Лапац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>CTS8816>Y2902. Поред повишених вредности DYS389=14-32 и DYS643=12, карактеристичних за ову грану, поседује још неколико повишених вредности: DYS390=26, DYS391=11 и DYS437=15. Нема блиских поклапања у табели са мање од 5 разлика на 23 маркера. Због специфичног хаплотипа препорука Балаћу је дубинско тестирање помоћу WGS или BigY-700 теста.

Тестирани је у упитнику навео да му је деда Петар живео у Горњем Лапцу, а да је могуће да су раније живели у Кику код Ловинца.

[Кековац]

50. Луковић, Ђурђевдан, Теочин, Горњи Милановац

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Хаплотип од модала одступа на маркеру DYS390=25 и по тој вредности се издваја од свих до сада тестираних припадника овог генетичког рода, који најчешће на овој позицији имају вредност 23, а среће се и вредност 24. По свему судећи, реч је о скоријој мутацији.

Тестирани је навео три верзије предања о даљем пореклу породице Луковић. Према једној су пореклом из Куча, према другој из Скадра, а према трећој из Херцеговине. У етнографској литератури се може пронаћи податак (Таково, Миленко С. Филиповић), да су Луковићи пореклом од Сјенице, одакле су се доселили почетком 19. века. Предање о пореклу из Куча, иако нетачно, је добар индикатор да су преци Луковића заиста дошли из сјеничког краја у Теочин, зато што је у том крају легенда о пореклу из Куча широко распрострањена. Тестирани је такође навео да је стара породична слава можда некада била Јовањдан. Занимљиво да је тестирани Гаџа из околине Требиња, који слави Јовањдан, доста близак по хаплотипу Луковићу на 23 упоредива маркера - разликују се само на поменутом маркеру DYS390, на којем Гаџа има модалну вредност 23. Ову везу ипак треба испитати даљим тестирањем, на пример WGS или BigY-700 тестом.

[Иван Вукићевић]

68. Ковачевић, Ђурђиц, Бања, Србица, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS389i=12, DYS389ii=29 и DYS635=21 и повишене вредности маркера DYS458=18, DYS449=33, DYS460=10, DYS576=19, DYS570=22 и DYS643=23. Нема блиских поклапања хаплотипова, што и није неко изненађење.

Секундарно презиме породице тестираног је Васиљевић. Тестирани је навео да су у селу најмање пет-шест генерација.

Светозар Стијовић у свом раду о Метохијском Подгору наводи следеће:



Тестирани није генетички близак ниједном од до сада тестираних Ковачевића из Грахова, тако да је поменуто предање очито нетачно, осим уколико су баш Васиљевићи та прибраћена грана.

[Зрно]

66. Вељовић (Ђурђевдан), Јеловци/Хан Пијесак

Припада хаплогрупи R1b-Z2705>BY38894. Сврстан је у род неколико тестираних који славе Ђурђевдан и имају ретку вредност маркера DYS439=11, а извориште миграција би требала бити област Старог Влаха. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Дробњаковићем из Саставака код Прибоја који му је и територијално најближи из ове групације. Исто тако има потпуно поклапање на 25 маркера са Видићем из околине Куршумлије који слави Никољдан и није сврстан у ову групацију (можда се случајно мутирањем поклопио с Ђурђевштацима). И сад једна заврзлама, да се од Вељовића из села Црнузи код Прибоја разликује на два маркера, а тај други Вељовић исто слави Ђурђевдан, само што нема  DYS439=11, карактеристичну за овај род, већ уобичајену вредност 12.

Разлике у маркерима између Вељовића и других Ђурђевштака из овог недефинисаног рода:

Дробњаковић, Саставци/Прибој - 23/23
Аџемовић, Горевница/Чачак - 17/17
Карјанковић, Драглица/Нова Варош - 22/23
Недимовић, Јасеница/Бос. Крупа - 24/25
Вељовић, Црнузи/Прибој - 21/23
Ћировић, Негбина/Нова Варош - 20/23

Нажалост, нико није радио дубински тест у иностранству и не зна се којој би подграни припадали ови Ђурђевштаци. Могуће да би били BY199059 у којој су углавном Никољштаци BY198296 чије је извориште такође Стари Влах/Рашка. Потврђено је да се осим Никољштака низводно од BY199059 налази FTC76774 у којој су они који славе Ђурђевдан из Горског Котара/Лике, а стигли су најзападније у сеобама. Препорука је да Вељовић уради неки дубински тест у иностранству.

Од литературе за овај крај сам нашао само "Хан Пијесак, простор-вријеме-људи" где не пише ништа што се тиче порекла презимена (једино ратови у 20. веку), а за Јеловце пише да се налазе југозападно од Хан Пијеска иако мени карта говори да су југоисточно.

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

[Indoctrinator]

Ajde malo da dopunim ove Veljovice, sada sam pricao sa jednim iz Crnuga koji mi je rekao da po predanju imaju pretka, jedan od brace koji je otisao na podrucje Romanije, on je naveo da su sada nege u Rogatici, sto im verovatno potvrdjuje rodbinsku vezu bez obzira na razliku u par markera. A jos ludja situacija je izgleda sto Veljovici i Drobnjakovici u Priboju imaju istog kuma, a nemaju nikakvu predstavu o srodstvu. Ovo su informacije iz trece ruke, treba ih primiti sa rezervom ali na kraju krajeva predstavljaju dobru osnovu za dalje ispitivanje.

[Иван Вукићевић]

61. Станић, Јовањдан, Борија, Калиновик, E-V13>Z5017>CTS9320>Y189275>FT79653>Y189173>Y555619

Припада истом генетичком роду као и следећи тестирани:
- Тодоровић, Јовањдан, Баталаге/Коцељева
- Пеурача, Јовањдан, Горњи Будачки/Крњак
- Кесеровић, Јовањдан, Завлака/Крупањ
- необјављени резултат, Јовањдан, Љубинић/Обреновац
Практично истоветан хаплотип имају и тестирани који припадају роду чија је крсна слава Стевањдан:
- Урошевић, Стевањдан, Велишевац/Љиг (двојица тестираних)
- необјављени резулат, Стевањдан, Велишевац/Љиг (тројица тестираних)
- Шегрт, Стевањдан, Бастаси/Босанско Грахово
- Торбица, Стевањдан, Кистање
- Петровић, Стевањдан, Баткуша/Шамац
- Ђурић, Стевањдан, Плавно/Книн

Хаплотип Станића од модалног хаплотипа гране E-Y555619 одступа једино са сниженом вредношћу маркера DYS456=16, коју поседују и двојица од петорице тестираних из Велишевца.

Тестирани је у упитнику навео да Станићи по предању потичу од Вујовића из села Риђана код Никшића. Станића који потичу од Вујовића из Риђана заиста има, али они славе Никољдан и матица им је село Давидовићи у Билећким Рудинама. За тестираног Станића из оближњих Сунића, засеока Хатеља у Дабарском пољу, утврђено је да припада генетичком роду Матаруга (E-FT104106), односно подроду Драгошевића из Грахова (E-CTS11222), исто као и Вујовићи.

Може се закључити да су Станићи из Борије предање о пореклу од Вујовића преузели од Станића који славе Никољдан. Станића у Загорју поред Борије има још и у Добром Пољу и Калиновику.

Старост гране E-Y555619 процењена je на 1250 година и формирана је на основу дубљих генетичких тестова Урошевића из Велишевца и једног тестираног из Пожешко-славонске жупаније чији идентитет није познат:
https://www.yfull.com/tree/E-Y555619/

Уколико тестирани жели да провери колико је временски удаљен по мушкој линији од породица које славе Стевањдан, наредни корак је неки од дубљих генетичких тестова (BigY или WGS).

[Црна Гуја]

5. Вучетић, Ђурђевдан, Пекчаница, Краљево

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>FTG2355. Од модалног хаплотипа ове гране одступа једино повишеном вредношћу DYS389II=32. Најближе поклапање има са Јовановићем из Пекчанице, двојицом Вукићевића из Милатовића код Лучана, и Лазовићем из Властељица код Лучана, од којих се разликује на 2 од 25 маркера. На 3 од 23 маркера разликује се од Поповића из Милатовића и Катанића из Бечња код Чачка. Сви наведени осим Лазовића (Св. Врачи) такође славе Ђурђевдан. Грану FTG2355 су на FTDNA стаблу недавно формирали управо један од Вукићевића из Милатовића и Јовановић из Пекчанице, па је препорука Вучетићу дубинско тестирање помоћу WGS или BigY-700 теста, како би се ова подграна додатно испрофилисала.

За Вучетиће се, као и за Јовановиће из Пекчанице, у литератури наводи само то да су староседеоци, а ни сам тестирани у упитнику није оставио детаљније податке о даљем пореклу.

https://www.poreklo.rs/2017/11/18/poreklo-prezimena-selo-pekcanica-kraljevo/

[Црна Гуја]

8. Стајчић, Јовањдан, Трлић, Уб

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y32084>PH3310>A20333>FT25902>FT176119. Од модалног хаплотипа ове гране одступа једино нешто нижа вредност DYS576=17. Потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера има са Дробњаком из Бољана код Пријепоља и Савовићем из Радобуђе код Ариља, од Савовића из Комарнице код Шавника разликује се на само 1 од 23, а од Ступића из Ратајске код Пријепоља и Дробњака из Својчева код Пријепоља на 2 од 25 маркера. Сви поменути такође славе Јовањдан. С обзиром да су и Савовић из Радобуђе и Дробњак из Својчева урадили дубински тест, препорука Стајчићу је додатно тестирање путем WGS или BigY-700 теста, како би се ова грана додатно испрофилисала.

Стајчићи, друга половина 18. века, Балиновић у Подгорини, Јовањдан.

https://www.poreklo.rs/2013/02/28/poreklo-prezimena-selo-trli%C4%87-ub/

[Црна Гуја]

12. Младеновић, Никољдан, Речица, Житорађа

Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се млађа подграна не може поуздано утврдити на овом броју маркера. Од карактеристичних вредности истичу се снижена Y-GATA-H4=10 и врло висока DYS456=18. Нема блиских поклапања у нашој табели, па је ради утврђивања терминалне гране препорука даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да му се најстарији познати предак по мушкој линији звао Живко, да је рођен око 1880. године, и да је живео у Речици. Према породичном предању у Речицу су досељени са Власине.

[Црна Гуја]

15. Урошевић, Јовањдан, Јеленча, Шабац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од модала одступа једино снижена вредност DYS389II=12-29. Најближе поклапање има са тројицом раније тестираних из Јеленче, па нема сумње да сви припадају истом генетичком роду. Од Живановића се разликује на само 1, а од Јевтића и Николића на 2 од 17 упоредивих маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубински тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да Урошевићи потичу од Уроша "Силног", трубача у фрајкору који је погинуо у рату 1788-1791. Урош је иза себе оставио три ћерке, чији синови су узели презиме Урошевић, што би значило да се Урошева мушка линија угасила.

https://www.poreklo.rs/2013/02/07/poreklo-prezimena-selo-jelen%C4%8Da-%C5%A1abac/

[Exiled]

8. Стајчић, Јовањдан, Трлић, Уб

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y32084>PH3310>A20333>FT25902>FT176119. Од модалног хаплотипа ове гране одступа једино нешто нижа вредност DYS576=17. Потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера има са Дробњаком из Бољана код Пријепоља и Савовићем из Радобуђе код Ариља, од Савовића из Комарнице код Шавника разликује се на само 1 од 23, а од Ступића из Ратајске код Пријепоља и Дробњака из Својчева код Пријепоља на 2 од 25 маркера. Сви поменути такође славе Јовањдан. С обзиром да су и Савовић из Радобуђе и Дробњак из Својчева урадили дубински тест, препорука Стајчићу је додатно тестирање путем WGS или BigY-700 теста, како би се ова грана додатно испрофилисала.

https://www.poreklo.rs/2013/02/28/poreklo-prezimena-selo-trli%C4%87-ub/

Онако на брзину погледах библиотеку и један би детаљ истакао. Међу Власима Крмпоћанима и Војнићима се помиње један од вођа Марко Балиновић а опет видим да извори који се тичу Рађевине помињу Стајчиће као старинце у селу Бела Црква. Свакако би ваљало одрадити дубљи тест а надам се да би управо он мога да се смјести између нас и Кандића тј.да буде позитиван на један од два моја снипа а на  којима је Видовић(Кандић) негативан.

[Небојша]

34. Балаћ, Аранђеловдан, Доњи Лапац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>CTS8816>Y2902. Поред повишених вредности DYS389=14-32 и DYS643=12, карактеристичних за ову грану, поседује још неколико повишених вредности: DYS390=26, DYS391=11 и DYS437=15. Нема блиских поклапања у табели са мање од 5 разлика на 23 маркера. Због специфичног хаплотипа препорука Балаћу је дубинско тестирање помоћу WGS или BigY-700 теста.

Тестирани је у упитнику навео да му је деда Петар живео у Горњем Лапцу, а да је могуће да су раније живели у Кику код Ловинца.

Постоје на 23andMe двојица тестираних Балаћа из Лике и обојица припадају хаплогрупи J2b-M205.

Балаћ, Аранђеловдан, Личко Петрово Село, Кореница (8 кућа 1915)
Балаћ, Аранђеловдан, Круге, Доњи Лапац (32 куће 1915)

Грана R1a којој припадају Балаћи из Доњег Лапца (4 куће 1915) није тако раширена у Крајини, па бих рекао да је овде изворни резултат рода J2b-M205. Могуће да постоји веза са неким другим Аранђеловштацима из Крајине, Мркобрадама, или Малбашићима (Тадићима).

[Небојша]

38. Митровић, Ђурђевдан, Горње Равно, Купрес, I2-Y3120>PH908


Тестирани спомиње да је могући породични надимак гласио Билићевићи. Према магловитом предању, пореклом су из околине Сплита. У овом селу нема досељеника из тих крајева. Становништво је пореклом углавном из околних области и Херцеговине: https://www.poreklo.rs/2013/10/13/poreklo-prezimena-selo-gornje-ravno-kupres/#google_vignette

Боривоје Милићевић (Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље) Митровиће са овом славом и не спомиње, можда тестирани може да разјасни о чему је реч. У генетичком смислу, хаплотип карактеришу нешто специфичније вредности попут 19=18 и 549=12, остале вредности су мање-више модалне за PH908. Веома ретка вредност 18 на маркеру DYS19 јавља се код двојице тестираних са простора Херцеговине и Старог Влаха, међутим ово може бити и скорија промена. Глобално гледајући, маркерима су најближи Херцеговици Поповићи (Љубиње) и Палавестре (Ходбина, Мостар). Обе ове породице славе такође Ђурђевдан, па није искључено да веза постоји. Дубински тест (BIGY700/WGS) је препорука у овом случају.

[Небојша]

48. Јовановић, Ђурђевдан, Шабац, J2b-M205>Y22059


Тестирани је оставио податак да је прадеда Ђока Јовановић рођен у Шапцу 1875. године. Дакле реч је о старијој породици у граду, па је тешко рећи нешто више на основу података из литературе. Генетика нам, са друге стране, даје јасну слику о пореклу тестираног. Реч је о подграни J-Y155375 и доста типичном хаплотипом за ову грану. Узевши у обзир и најчешчћу славу у оквиру ове гране (Ђурђевдан), постоји велики број блиских и релативно блиских хаплотипова на простору Затарја и Старог Влаха. Издваја се вредност 15 на маркеру 456, која Јовановића приближава роду Бујака, тј. Глушчевићима и Гајевићима из околине Пљеваља и Камене Горе код Пријепоља. У истој су групи и Радовићи из околине Пријепоља. Сви славе Ђурђевдан и имају потпуно поклапање на 23 маркера.

Препорука: дубински тест, или појединачни тест на FT422756, односно BY173966.

[Небојша]

64. Мркић, Ђурђевдан, Домановићи, Чапљина, J2b-M205>Y22059


Тестирани је оставио податак о предању из околине Никшића (близина извора Требјесе). Јевто Дедијер за ове Мркиће пише да су старином Мркаљевићи из Мркаљевића (Мркаља) код Љубиња. Исти су род и Ћуктераши из Клепаца, као и једни Јокићи. На једном месту се каже да су и Мркићи и Јокићи пореклом од породице Цмиљића из Доњег Поплата (махала Хумац). По другој верзији, Мркићи су пореклом управо од Јокића из Поплата.

Више о Мркаљима (Глеђевци, Љубиње):

"Име Глеђевци изводе од Глеђа, човјека који је овдје живио. За Премиловo Поље прича се да је прозвато по имену некаква Премила који је ту живио. Мркаљи су прозвати по истоименој породици, која је ту негда живјела и уз кугу самрла. Чумељаци и Пирићи назвати су по истоименим породицама, од којих Пирића и сад има у Стоцу. Рисник се прозвао по брду Риснику. Риђица веле долази од риђе земље. Имају грчка гробља на два мјеста и то: код Премилова Поља, гдје их има око 50 комада; ту има и стари натпис који је нечитак. Друго је „грчко гробље“ код Дубоке и то код Обрадојева Дола. Под Мркаљима се налазе три велика и врло стара крста и на једном од њих стоји овај кратак натпис: асе лежи рашка, на другом крсту још краће: асе лежи. . . Градина има више и за њих није везано никакво предање. Мисли се да је негда и црква постојала у Премилову Пољу. Старих кућетина има у свима селима. Породице које су ту негда живјеле па самрле или се расељавале, јесу: Радановићи, чији су потомци у Дабру Радани, Мркаљи, Пирићи и Чумељаци. У Дубокој се спомиње некакав кнез Дерикобила, чије омеђине на мјесту Оборине."

Од модалног хаплотипа J-Y22059 одудара само вредност на маркеру 576 (19), утолико је теже одредити дубљу подграну. Интересантно је свакако споменути Лугоње из околине Љубиња, као и Самарџиће из Билеће и Невесиња, који славе исту славу, а хаплотипом не стоје далеко. Њихов хаплотип карактерише специфична вредност 16 на маркеру 19. Од осталих Ђурђевштака из окружења, потенцијално блиски могу бити неки родови из Горњег Подриња и околине Пријепоља. Најбоље је временом одрадити дубински тест (BIGY700/WGS).

У сваком случају, овим резултатом откривена је хаплогрупа херцеговачких Мркаљевића.


Од истакнутих припадника овог рода, издвојио бих Славицу Ћуктераш. 

<a href="https://www.youtube.com/v/vGnlf0oR6h4&amp;list=RDvGnlf0oR6h4&amp;start_radio=1" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/vGnlf0oR6h4&amp;list=RDvGnlf0oR6h4&amp;start_radio=1</a>

[Radul]

66. Вељовић (Ђурђевдан), Јеловци/Хан Пијесак

Од литературе за овај крај сам нашао само "Хан Пијесак, простор-вријеме-људи" где не пише ништа што се тиче порекла презимена (једино ратови у 20. веку), а за Јеловце пише да се налазе југозападно од Хан Пијеска иако мени карта говори да су југоисточно.

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

Колико ми је познато они су уљегли на Јеловце (југоисточно од Хан Пијеска) крајем 19. вијека. Једни Вељовићи причали су, да су старином са Старе Горе из Рогатице.
У гробљу на Кршћанцу, код старе цркве у Боровинама, налази се споменик проте Јове Вељовића, који се упокојио 1902. године.

[Кековац]

40. Ћурлић, Никољдан, Понир, Бања Лука

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Има потпуно поклапање са модалним хаплотипом овог генетичког рода, па се и поред великог броја поклапања не може довести у ближу везу са било којим другим резултатом из базе СДКП. Препоручујем WGS или BigY-700 тест ради даљег тестирања.

Ћурлић је у упитнику навео име и године рођења (1846) и смрти претка од кога потичу и остали Ћурлићи из Понира. Такође је напоменуо да се ово ретко презиме јавља и у околини Краљева. Реч је о породици Ћурлић из Годачице, која слави Ђурђиц, а према подацима из етнографске литературе даље порекло води из села Дежева код Новог Пазара. У Новопазарском зборнику се може наћи овај податак:

Ћурлићи у Годачици, слава Ђурђиц - преслава Ђурђевдан, 9 кућа, из Дежеве, за време Карађорђа. Род са Ћурлићима (Чурлићима, званим Чурлама) из Ратине (Подибар) и Чурлићима у Брезни (Таково). По породичном предању, њихов предак Арсеније Мојсије Чурла (или Чорла), који је био митрополит и пећки патријарх, обновио је Петрову цркву код Новог Пазара 1728. године. По Радославу Љ. Павловићу, Мојсије Рајовић (или Рајић) с надимком Чурла, родом из Трговишта, био је рашки митрополит, а према Илариону Руварцу узведен је на престо српског патријарха 6. октобра 1712. године.

Нажалост србијански Ћурлићи нису до сада тестирани па се не може рећи имају ли везе са крајишким Ћурлићима. Различите славе и географска удаљеност не иду у прилог овој тези.