Светски ДНК месец 2025

[Ojler]

23. Булатовић, Лучиндан, Бијела Црква/Рожаје, I2>Y3120>S17250>Y4882>A1328>I-FT109194*>, род Васиљевића/Булатовића

Тестирани је истраживао своје порекло и навео информације, које преносим уз минимално редиговање:

Мртво Дубоко > Пријелози код Берана > Рожаје - Бијела Црква
У Бијелој Цркви постоје две породице Булатовића. 1. Стајовићи који су се доселили мало прије 1851, што потврђује турски попис из 1851. Они су мијењали презиме у Вељовић, а онда су га вратили. 2. Друга породица су Булатовићи из Пријелога, тј. Пријелошчићи, од којих сам ја.
У књизи Војислава М. Булатовића о Ровцима се каже да су дошла три брата, Вучић, Рајко и Марко, а да даљи преци нијесу познати. Мој дјед каже да их је довео њихов отац Милосав због убиства и дошао код ових Булатовића. Стајовићи кажу да их је довео њихов предак, Бојо, син Милосава рођен 1811. године, када су били паљени Пријелози, у корпама на коњу, а то исто каже и мој дјед за корпе. Њих нема на попису из 1851, значи да су дошли послије.

Ако сам добро испратио ово што је навео тестирани, Пријелошчићи су из Пријелога дошли код Вељовића, који су се раније доселили у Бијелу Цркву и не наводи се да су нужно сродни. Лутовац ипак наводи нешто другачије предање ових родова:

Преци данашњег становништва (у Бијелој Цркви) су Вељ(к)овићи — Булатовићи из Роваца. Од досељења броје 6 појасева: Томо, Антоније, Спасоје, Вучић, Милија и Јаћим. До 1912. године звали су се Вељовићи, а после узели старо презиме Булатовићи. Кажу да је Томов отац Миљко најпре живео у Краљима (Васојевићи), а затим y Калици и Јоховој Води (Бихор), одакле су дошли у Бијелу Цркву. Касније (пре 100 година) добегла је још једна кућа Вељовића из Јохове Воде, јер су у Бихору убили Цикотића. Ови Булатовићи, за разлику од првих, називају се и Пријелошчићи по баби која је била из Пријелога. Булатовића има сада у Бијелој Цркви 40 кућа (с. Лучиндан). Велики број Вељовића – Булатовића раније се иселио у Топлицу и Ибар.

Према Лутовцу дакле, ради се о истом роду, односно Пријелошчићи су у Бијелу Цркву дошли из Јохове Воде као и Вељовићи-Стајовићи. Према резултатима ДНК теста изгледа да је Лутовац у праву.

Хаплотип тестираног карактерише вредност DYS390=23, док су све остале вредности модалне или блиске модалним за грану I2-Y3120. Најближи овом резултату су хаплотипови Булатовића-Вељовића из истог места (Бијеле Цркве) и Вељовића из Сувог Дола код Тутина, чији се хаплотипови разликују на само једном маркеру (DYS390) од 23 упоредива. Мислим да постоји значајна вероватноћа да тестирани Булатовић-Пријелошчић припада истом роду као и Булатовићи-Вељовићи и да је мутација на маркеру DYS390=23 његова приватна карактеристика, или карактеристика Пријелошчића. Поред поменутих, овом роду припадају још и тестирани Вељовић (Попе/Тутин), Обрадовић (Вучиниће/Нови Пазар), Вучетић (старије презиме Вељовић, Велика Плана/Прокупље), сви са славом Лучиндан. Поред њих, припадницима овог рода у ширем смислу вероватно се могу сматрати и херцеговачке фамилије Шешељ (Марева Љут/Грмљани/Требиње) и Кадијевић (Михаљ/Сливно), које смо детаљно обрадили у књизи "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине". Неки Шешељи слично Вељовићима наводе предање о далеком пореклу од Роваца.

До сада се показало да су носиоци презимена Булатовић са славом Лучиндан веома разнородни и да их има барем седам различитих грана, при чему се "правим" Булатовићима сматрају они који припадају роду Никшића, односно хаплогрупи I2-PH908>A29200. За Булатовиће - Вељовиће је индиректно утврђено да припадају млађој грани I2>Y3120>S17250>Y4882>A1328>I-FT109194*, о чему је на другој теми писао Иван, а Владимир Бојановић дао могуће објашњење њиховог предања о пореклу из Роваца: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2143.msg197384;topicseen#msg197384

[Ojler]

4. Ристић, Аранђеловдан, Дреновац/Књажевац, I2-Y3120

Тестирани је написао да се по предању његов чукундеда доселио из Галибабинца код Сврљига. Да се не ради само о предању већ о чињеници видимо из података представљених у монографији "Дреновац поред Белог Тимока" аутора Борисава С. Динића. У овој књизи аутор за Ристиће - Галибабинце наводи да су "накалемовци" (призећени) у фамилији Миленовића - Торћака из Дреновца:

"Из података у матичним књигама види се да је ова лоза настала од времена када су свој брак засновали Кошута, ћерка Живадина Миленовића (Тоћарци), и Петар Ристић син Ристе Милојковића из Дебелице (Галибабинци), који се призетио. Назив Галибабинци потиче од имена села у општини Сврљиг, одакле се доселио оснивач овог рода у Дебелици. Тамо има презимена Милојковић и других која су уписивана и надевана сходно обичајима овог подручја. У Дреновцу су познати по презимену Ристић."

У истој монографији се наводе и подаци из матичних књига, према којима се Кошута (1877-1969) кћи Живадина и Јелене удала за Петра Ристића (1874-1966) из села Галибабинци.

С обзиром да је Аранђеловдан слава Тоћараца код којих се Петар призетио, сасвим је могуће да је том приликом преузео и славу.

Што се тиче резултата теста, готово да се нема шта рећи осим да тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120. Његов хаплотип је скоро сасвим модалан за поменуту грану, са тек благо повишеном вредности маркерa DYS449=33. За овакав резултат не могу се дати процене о евентуалној блискости са другим тестиранима, па Ристићу преостаје да опроба срећу са неким од геномских тестова уколико то жели.

[Иван Вукићевић]

29. Оровић, Аранђеловдан, Веруша, Подгорица, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>S2972

Припада роду Булатовића - Куча, чија је матица у Раћима у Кучима. Булатовићи у Кучима славе Лучиндан. Истом роду припадају и братства из Заграђа код Берана, која славе Пантелијевдан, а по предању потичу из Куча. Хаплотип тестираног је истоветан модалном хаплотипу овог генетичког рода.

Оровићи су по предању једно од братстава Васојевића из групе Новаковића и по родослову потичу од Новаковог сина Вујице. Матица им је у засеоку Оровићи који припада насељу Грби До на подручју Лијеве Ријеке, а одатле су се раширили на Верушу. За неколико братстава Новаковића потврђено је да припадају роду Васојевића, тако да је овај резутлат крајње неочекиван. Мислим да је мало вероватно да је овај резултат меродаван за Оровиће имајући у виду њихово предање и чињеницу да им је матица у самој матици Васојевића.

[Иван Вукићевић]

22. Радовић, Аранђеловдан, Сотонићи, Бар, I2-Y3120>S17250>PH908>FT382557>BY127711>BY93199

Припада роду Озринића. У односу на модални хаплотип овог рода, хаплотип Радовића поседује повишену вредност маркера DYS458=18 и снижене вредности маркера DYS533=12 и DYS635=22.

Јован Вукмановић наводи следеће у свом раду о Црмници:



Судећи по овом резултату, Радовићи потичу из Озринића, а не из Његуша.

[Colubra236]

28. Лукић, Јовањдан (прислужба Спасовдан), Коцељева, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS393=12, DYS439=11 и DYS456=15  и повишене вредности маркера DYS389i=14, DYS389ii=32, DYS570=22 и DYS643=13. Нема блиских поклапања хаплотипова. Од хаплотипа Филића (Никољдан, Ораовица/Косовска Каменица) разликује се на 4 маркера, али су заправо у питању 3 мутације пошто се разлике на маркерима DYS389i и DYS389ii посматрају као једна мутација. С обзиром на географску удаљеност и различите славе, без дубљих генетичких тестова није могуће рећи да ли су ближе повезани.

Тестирани је навео да су Лукићи у Коцељеву дошли из суседне Бреснице средином 19. века. Док су живели у Бресници прислуживали су Тројичиндан. Немају поуздано предање о даљем пореклу.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

Поздрав свима!
Ја сам горе тестирани. Пошто се не разумем баш у маркере и хаплотипове али видим да сте ми додали поред E-V13 и овај префикс Z1057
Занима ме има ли он какве везе са овим:" Када су у питању подгране које се срећу на простору Херцеговине и у Крајини, треба издвојити E-V13>Z1057>Y37092 и E-V13>Z1057>A18844."
ово сам пронашао овде на сајту - https://www.poreklo.rs/2021/04/06/hercegovina-kao-matica-krajiskih-rodova-haplogrupa-e-v13/

Или је за прецизније неко одређивање потребно још тестова које сте ми предложили? За које сам јако заинтересован да урадим. BigY или WGS, како сте навели.

Нажалост о фамилији немам поуздане информације пре досељавања у Бресницу нити када су се тачно доселили моји Лукићи и одакле а то ме баш некако занима. О њима је још у својим приповеткама писао и Јанко Веселиновић који је и боравио крајем 19тог и почетком 20тог века у Коцељеви. У тој краткој причи почиње баш са рођењем мог наврдеде у кући Лукића а који се и преселио касније одатле у Коцељеву. Све је то јако близу само се спустио на своју земљу која је сада у територији насеља Коцељева. На гробу му пише да је рођен 1839те. Та кућа у Бресници је и даље ту, јако је велика (баш је велика) али напуштена, кров јој се урушио. Кућа онда мора бити бар од почетка 19тог века. Нажалост знам само име оца од наврдеде (Курђела) и пре њега више никога. Мада Јанко Веселиновић је записао да је он (мој курђел) био домаћин и газда и да су му "стари" још били газде од како су се доселили ту. Што можда указује да су они живели ту и у 18том веку. Можда и пре, не знам.
Да не давим више са ближом прошлошћу али ајде ако неки земљак препозна о којој фамилији је се ради и можда зна више, радујем се да сазнам. Још боље неки рођак ако је на форуму 
Раније сам наилазио на неке несувисле приче о томе одакле су дошли моји Лукићи. Тако сам ја то тада сматрао. Сад када будем ишао у Коцељеву потрудићу се да сазнам више па ако је то уреду и да допуним овај пост? 
Кућа Лукића у Бресници код Коцељеве:

[Крсман]

Поштовани г. Лукићу, тј. - Колубра 236 - како добро знам снагу појављивања истраживачке страсти и нестрпљење којом се ишчекује бар нека назнака нових открића, пожурих да Вам одговорим, без обзира што ћете са неке друге, стручне стране, добити боље одговоре од овог који вам ја упућујем. Наиме, г. Иван Вукићевић, као уредник СДНКП, и као особа задужена за вашу, а ето, случајно и за исту, моју хаплогрупу, већ у првом јављању наговестио је потребу да се ураде шири и дубљи тестови. Ово тим пре, јер међу до сада тестираним ви немате ближих поклапања, а чак и са поменутим Филићем, велика је  вероватноћа да сте временски знатно удаљени, на шта почесто указује и слава. Осим уредника и других чланова  "Порекла", до многих сазнања, чак свеобухватних од оног који би вам могао донети појединачни одговор, можете доћи и сами истражујући претходно обрађене теме са сличним питањима која вас занимају.

Међутим, разлог мога јављања није само истраживачка  солидарност, већ и то што помишљам да на овим, а и неким другим питањима, имамо толико додирних тачака, да је моја претпоставка индиректних, па и оних других контаката наше две фамилије, могуће сасвим оправдана. За почетак рећи ћу да знам да Лукићи чувају и сада живућа кумства са неким родовима из њиховог ближег окружења (Бреснице) иако је расељавање, вероватно под ударом турске моћи, учинило да се кумови  територијално раздвоје још у време српских устанака. Како су врло често та кумства ношена још из старог краја (Црне Горе, Херцеговине...) она понекад означавају, не баш ближе сродство, већ могућу припадност истој хаплогрупи). Мислим да ви имате сада шансу да то и  проверите. Јер, претходно нисам рекао напамет, у шабачком архиву сам имао прилику да се уверим у то кумство Лукића и највероватније негдашњих Дабића из Голе Главе. Ако не слајд, запис свакако поседујем, па ћу вам у догледно време то и проследити

А да не остане само на овоме, додао бих, да ме живо занима и назив приповетке Ј. Веселиновића, коју сте поменули. Како потичем управо из места које је и изнедрило таквог великана као што је Јанко (и не само њега) доста сам упознао његов живот и стваралаштво, те свакако знам и за његово учитељевање у Свилеуви крај Коцељеве. У једној од 127 приповедака које написао  се помиње и мој предак. И ту су ми ова истраживања помогла да то недвосмислено самом себи докажем и потврдим.

И да не заборавим, овој дивној старој кући, насталој трудом ваших предака, ако сте икако у могућности, а претпостављам да сте млад човек, вратите живот и сачувајте за потомство. Њима ће она значити и више него вама данас. И да не буде неспоразума, нешто слично, мањег обима, у још лошијем стању имам и сам, готово ми је немогуће урадити оно што вама предлажем, али не замерите што мислим да могу да препознам значењске вредности таквог чина и дела.

Прилично сам заузет ових дана неким другим  обавезама али неку преписку свакако можемо наставити, можда и путем приватних порука које су нам овде такође на располагању.

[Colubra236]

Крсмане хвала вам пуно на овом одговору и на пажњи, свакако ћемо наставити преписку путем приватних порука и јако се томе радујем! Поготову што се тиче записа везаних за кумства породице Лукић у прошлости.
Приповетка Јанка Веселиновића везана за моје Лукиће се зове "Чича Тома" и налази се у "Изабраним приповеткама IV". Нема је на интернету али вам је могу скенирати и проследити је на и-мејл који ћемо свакако раземнити путем приватних порука. Занимљиво, снимљена је и истоимена радио драма од стране Радио Београда, па ако вам се то чини занимљиво оставићу вам и линк овде - https://www.youtube.com/v/UnTtGkESxP8
Што се тиче Свилеуве, ту су Лукићи имали увек земљу и "колибу" лети су читаве породице одлазиле да живе тамо, мењале се, чували стоку радили земљу итд. по сведочењу мог покојног деде. Мада сам и сам био у прилици да обиђем ту земљу пре пар година.
Што се тиче куће она је у власништву Лукића који су остали да живе у Бресници пошто их има и даље у селу. Подељена је ваљда од другог светског рата на два дела. у Делу у којем не живи нико више пао је кров а делује ми да је и онај први сада напуштен. Опет, свакако ћемо разменити приватне поруке па о свему детаљније у њима. Мени је исто сезона у послу којим се бавим али чим ухватим један слободнији дан скенираћу вам Јанка и чујемо се приватним порукама.
Свако добро!

[Иван Вукићевић]

Поздрав свима!
Ја сам горе тестирани. Пошто се не разумем баш у маркере и хаплотипове али видим да сте ми додали поред E-V13 и овај префикс Z1057
Занима ме има ли он какве везе са овим:" Када су у питању подгране које се срећу на простору Херцеговине и у Крајини, треба издвојити E-V13>Z1057>Y37092 и E-V13>Z1057>A18844."
ово сам пронашао овде на сајту - https://www.poreklo.rs/2021/04/06/hercegovina-kao-matica-krajiskih-rodova-haplogrupa-e-v13/

Или је за прецизније неко одређивање потребно још тестова које сте ми предложили? За које сам јако заинтересован да урадим. BigY или WGS, како сте навели.

Добро дошли на форум!

Као што je Крсман већ објаснио, да припадате некој од млађих грана на основу хаплотипа, то бих и навео у коментару резултата. Једино што се може са сигурношћу рећи је да припадате грани чија је старост процењена на 4800 година:
https://www.yfull.com/tree/E-Z1057/

Што се тиче дубљег теста, имате више могућности, али све лаборатије које раде такве тестове су у иностранству. Тренутно могу препоручити следећа три теста:
1. FTDNA BigY: https://www.familytreedna.com/products/big-y?srsltid=AfmBOoot4KSd0LwcbglTFJAmvtA69dtXvmN5sAD3Et4MRCfo3MTATBLs
2. YSEQ WGS: https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=42468
3. Sequencing WGS: https://get.sequencing.com/dna-day-2025

[Крсман]

Захваљујем на јављању, поштовани Colubra 236! Како и претпоставих, г. Иван вам се јавио, али минимална  поклапања вашег рода са другим тестираним, нису му омогућавала да укаже бар на неке оквире вашега порекла од пре неколико векова. Рекао бих да у свему поред стрпљења треба имати и мало среће. Мени се, ето, посрећило да донекле упознам оне себи релативно блиске, и утврдим матицу рода у Старој Херцеговини, што раније нисам могао знати. Дубинска истраживања, уз евентуалне новотестиране припаднике рода, би засигурно та сазнања и временска одстојања међу нама још више употпунила. С тим у вези, што сам ретко на овом форуму имао прилику да запазим као препоруку, мислим да је јако добро и важно "потврдити" своју припадност роду. То се, уколико постоји добра воља, чини тестирањем још неког члана шире фамилије. Но, такве одлуке су на сваком понаособ и то може бити и круна укупних истраживања.

Захваљујем и на доброј вољи да ми проследите поменуту приповетку, "Чича Тома'. Претпостављам да сам је и читао... но, Јанко је имао низ сличних назива за своја дела, попут оног "Чича Пера", те можда и грешим, али се свакако не сећам детаља.
Ако сам добро разумео из ње сте извукли закључак о старости куће. Чини ми се да ту ипак грешите. Мало је вероватно да је ваш далеки предак рођен у тој кући. Куће из времена српских устанака су сасвим другачије изгледале. Најчешће направљене од дрвета, а у вашем крају, уколико је у близини било камена, можда по угледу на стари крај, и од камена. И свакако неупоредиво мање. Ове прве, практично преносиве, услед честих паљења и рушења од стране завојевача, и посебно у случају већег директног сукоба са њима. Она би се пре могла датирати на крај 19. или још пре почетак 20. века. Већ поменух ваше потенцијално кумство са Дабићима из Голе Главе, на шта указује и и прилично ононовременско богатство ваших предака. Моћнији људи, посебно кметовске фамилије су се и на тај начин орођавале. Јунак Првог српског устанка Живко Дабић (сахрањен при манастиру Каона) је био један од таквих и оних којима је задруга силом прилика расељена на различите стране. Једним од тих могућих Дабића, се бавим дуже време, и отуд моја сазнања и о вашем роду.
Имам наду да ћете ми једнога дана и сами у том смислу помоћи. До тада, да не оптерећујемо форум, овом "личном" темом, премда би можда некоме и била занимљива. То свакако не искључује ни могућност враћања на ово место у циљу откривања евентуалних  резултата, а и могућих контаката са заинтересованим чланством "Порекла", за које претпостављам да су још ту и да су итекако мотивисани за реконструкцију расељавања породице Дабић, пореклом од Мораче, а окпознате и по свом "Дабином  јеванђељу" из манастира Боговађа.

[Иван Вукићевић]

18. Јовановић, Никољдан, Јеленча, Шабац, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS385a=17, YGATAH4=12, DYS570=21 и DYS643=14. Нема блиских поклапања хаплотипова. На три маркера се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- Боснић, Јовањдан, Пашин Поток/Цетинград
- Грубић, Никољдан, Мартинци/Сремска Митровица
- Ђуран, Јовањдан, Чапразлије/Ливно
Имајући у виду да су у питању разлике управо на горе поменутим маркерима, мало је вероватно да постоји било каква веза Јовановића са неком од ових породица.

Тестирани је навео да је родоначелник Ђукан Јовановић рођен 1796. и да је једном уписан и као Милинковић. Пописан је 1834. године у Јеленчи.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

[Ojler]

21. Крстић (Ђурђиц), Исток (Метохија)

Припада хаплогрупи R1b-PF7563 и њеној грани FT44409. Поклапање на свим маркерима има са једним тестираним, а то је Ђурић из истог места са истом славом. Ђурић  је написао да је њихово старо презиме било Петковић, па би можда могло бити и заједничко. Нисам нашао никакву литературу о презименима у Истоку. Следећи који би можда био сродан с њима је Пантић из Поцерског Метковића који исто слави Ђурђиц, а разликује се на 2 маркера.

Позиција на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-BY16680/

Крстићи, Ђурићи, Антићи и Стевићи из Истока су огранци некадашњих Петковића, како су се презивали до 1929. Према предању, преци су им се у Исток доселили из Пљеваља и наводно су пре презимена Петковић носили презиме Перуничић. Прислужују Ђурђевдан.

[Иван Вукићевић]

Крстићи, Ђурићи, Антићи и Стевићи из Истока су огранци некадашњих Петковића, како су се презивали до 1929. Према предању, преци су им се у Исток доселили из Пљеваља и наводно су пре презимена Петковић носили презиме Перуничић. Прислужују Ђурђевдан.

Перуничићи припадају роду Крича и Угреновића и млађој грани J2b1-BY173966. Присуство гране R1b-FT44409 за сада није откривено у Црној Гори, тако да је цело то предање вероватно нетачно.

[Radul]

14. Живановић, Мратиндан, Јеленча/Шабац, J2a-M67 > Z467

Припада хаплогрупи J2a-M67 > Z467, чији је филогенетички низ следећи:
J2> J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-PF5087 > J-PF5116 > J-PF5119 > J-CTS4800 > J-L558 > J-M67 > J-Z1847 > J-Y4036 > J-Z467.

Живановићи са славом Мратиндан по породичном предању, насељавају Јеленчу најмање пет генерација, односно од времена његовог чукундеде. У том крају су присутни од средине 19. вијека. Међутим, породично сјећање иде даље у прошлост и везује најстарије поријекло за простор Цетиња.

Анализа маркера
Добијени резултати не указују на већ познат род са простора Црне Горе. Напротив, најближе генетичке везе тестирани има са породицама:

Ненадовићима, који славе Јовањдан и потичу из села Богоштица код Крупња;

Аритоновићима, који славе Аранђеловдан и воде порекло из Ранилуга код Косовске Каменице;

и Владиславом из Малог Жама код Вршца, који слави Никољдан.

Са Ненадовићима из Богоштице постоји разлика на свега 2 маркера, што указује на могуће заједничко поријекло у не тако далекој прошлости, а нешто даљи је Аритоновић.

Овде се назире једна миграциона линија са Косова и Метохије ка западној Србији, што је ређи случај у односу на миграције из Херцеговине ка овом подручју.

Пар ријечи из литературе о блиским им Ненадовићима: "Ненадовићи, Максимовићи, Благојевићи, Манојловићи и Николићи су из Оровице одакле су се доселили почетком 18. века. Њихов предак је био пошао да „тражи боље место“. Од њих има одсељених у Помијачи и Дубљу, славе Јовањдан."

Шта даље
Препорука за даље тестирање WGS или BigY тест, да одредимо тачну позицију.

[НиколаВук]

Прошле среде је лабораторији предата трећа тура узорака за ову акцију. Следи списак кандидата:

69. Попмихајлов, Аранђеловдан, Србобран
70. Ћукаловић, Аранђеловдан, Власотинце
71. Драгојевић, Аранђеловдан, Брестовац, Бор
72. Билбија, Лучиндан, Угарци, Босанско Грахово
73. Вукадиновић, Аранђеловдан, Жича, Краљево
74. Жарковић, Стевањдан, Кореничани, Ђуловац
75. Лугоња, Ђурђевдан, Бућовача, Купрес
76. Арсић, Ђурђиц, Реткоцер, Медвеђа
77. Митровић, Никољдан, Јапага, Хан Пијесак
78. Мамић, Михољдан, Ламовита, Приједор
79. Шурбаноски, Врачевдан, Вевчани
80. Милић, Митровдан, Чиниглавци, Пирот
81. Јевђовић, Никољдан, Севојно, Ужице
82. Џекулић, Стевањдан, Трудово, Нова Варош
83. Митрашиновић, Пантелијевдан, Стари Брод, Вишеград
84. Петковић, Аранђеловдан, Личје, Гаџин Хан
85. Николић, Никољдан, Вишћа Горња, Живинице
86. Стевановић, Никољдан, Косово Поље
87. Крџић, Јовањдан, Радобуђа, Ариље
88. Костић, Никољдан, Крајковац, Мерошина
89. Томашевић, Никољдан, Бабине, Пријепоље
90. Пек, католик или протестант, Нови Бановци, Стара Пазова
91. Спасић, Ђурђевдан, Барич, Обреновац
92. Илић, Никољдан, Себечевац, Крушевац
93. Миљуш, Јовањдан, Сурчин, Земун
94. Ратковић, Ђурђевдам, Госпић
95. Марашевић, Михољдан, Жуњевиће, Нови Пазар
96. Китановић, Никољдан, Врање
97. Чакаревић, Цвети, Правошево, Пријепоље
98. Чуровић, Никољдан, Боан, Шавник
99. Стијовић, Аранђеловдан, Маште, Беране
100. Коцољевац, Лучиндан, Земуник Горњи, Задар
101. Ковачевић, Игњатијевдан, Добра Вода, Бојник
102. Савичић, Никољдан, Црни Врх, Челинац
103. Марић, Никољдан, Засад, Требиње
104. Јовић, Јовањдан, Лабуцка, Лопаре
105. Димитров, Ђурђевдан, Радејна, Димитровград
106. Здравковић, Митровдан, Пећ
107. Вулетић, Аранђеловдан, Вукасовци, Аранђеловдан
108. Јовановић, Илиндан, Видрован, Никшић
109. Рацков, Ђурђиц, Баранда, Опово
110. Недимовић, муслиман, Пећ
111. Новић, Аранђеловдан, Доњи Детлак, Дервента
112. Лучић, Јовањдан, Горанско, Плужине
113. Радовановић, Ђурђевдан, Пилица, Бајина Башта
114. Манић, Лазаревдан, Шести Габар, Књажевац
115. Милојевић, Никољдан, Слатина, Књажевац
116. Мијаиловић, Ђурђиц, Дубрава, Ивањица
117. Босић, Никољдан, Горња Слатина, Шамац
118. Пивић, Лучиндан, Веселиновац, Ваљево
119. Цветковић, Врачевдан, Острово, Маркушица
120. Гвозденовић, Јовањдан, Острово, Маркушица
121. Пејовић, Ђурђевдан, Добри Нуго, Жабљак
122. Меденица, Аранђеловдан, Равни, Колашин
123. Смиљић, Никољдан, Жарковина, Теслић
124. Јањушевић, Ђурђевдан, Калуђеровићи, Прибој
125. Драгоњић, Петковдан, Крушевац
126. Стевановић, Никољдан, Милавићи, Билећа
127. Вујашевић, Ђурђевдан, Јунчевићи, Пријепоље
128. Лојаница, Никољдан, Бабине, Пријепоље
129. Јовановић, Аранђеловдан, Лутово, Подгорица
130. Беговић, Никољдан, Маћедонце, Медвеђа
131. Станишић, Тројичиндан, Топла, Херцег Нови
132. Павловић, Петковдан, Бошњаце, Лебане
133. Рајковић, Никољдан, Макрешане, Крушевац
134. Ћирић, Ђурђиц, Ривица, Ириг
135. Миленковић, Никољдан, Прва Кутина, Нишка Бања
136. Петровић, Ђурђевдан, Петровићи, Шековићи
137. Јанковић, Ђурђиц, Пепељ, Бајина Башта
138. Билановић, Петковдан, Метовница, Бор
139. Трнавац, Пантелијевдан, Гојна Гора, Горњи Милановац
140. Буковшак, католик, Костел, Преграда
141. Гвозденовић, Ђурђевдан, Бабине, Пријепоље
142. Ђуровић, Јовањдан, Зеленика, Херцег Нови
143. Јекић, Никољдан, Грабовац Бански, Петриња
144. Катић, Стевањдан, Белотић, Богатић
145. Красић, Стевањдан, Дрниш
146. Шандоров, Никољдан, Осијек
147. Божјаковић, Игњатијевдан, Ноћај, Сремска Митровица

[Indoctrinator]

Trecu turu jedva cekamo :-), pod 124

[Христифор]

Да ли ће бити  четврте туре тестираних?

[НиколаВук]

Да ли ће бити  четврте туре тестираних?

Биће.

[Христифор]

Лепо за чути. Светски ДНК месец 2024 ће бити добрано надмашен.

[Иван Вукићевић]

6. Робовјановић, Петковдан, Александровац, Неготин, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS385b=19 и DYS643=13. Једино иоле ближе полапање има са Милошевићем (Јовањдан, Раскрсница/Ђурашићи/Пријепоље), од чијег хаплотипа се разлиликује на 2 маркера, при чему је разлика на маркеру DYS570 за две вредности. Без дуљих генетичких тестова није могуће утврдити да ли су двојица тестираних ближе повезани, што је ипак мало вероватно имајући у виду географску удаљеност.

Тестирани је навео Робовјановићи потичу из Раброва у Бугарској, које је практично суседно село одмах иза границе.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

[Црна Гуја]

17. Гајић, Јовањдан, Јеленча, Шабац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>YP237>FGC13681>YP5997>Y47222>Y260767. Осим за ову грану карактеристичне вредности DYS385=12-14, од модалног хаплотипа ове гране одступа једино повишеном вредношћу DYS458=18. Блиско поклапање има са већином припадника рода А, а потпуно поклапање једино са Николићем из Руде Букве код Косјерића. Како би се додатно профилисала ова ретка грана, препорука Гајићу је даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS BigY-700). У тексту о Јеленчи на порталу за Гајиће се наводи само то да припадају најстаријем слоју становништва, док је тестирани у упитнику оставио нешто детаљније податке, на основу којих је вероватно да је раније презиме Гајића било Јовановић:

"По предању, Гаврило је дошао у Јеленчу код Шапца као дете без родитеља уз неку фамилију. Предања говоре о пореклу из Херцеговине (Гацко), Црне Горе и Чева. Гаја је ушао у кућу, девојци Новки, кћерки Матије Грбића (каснији Јевтићи) из Јеленче, што говори да није у сродству са Грбићима. Могуће сродство са Јовановићима из Јеленче. Стари кумови Гајића су Живановићи и Леберићи из Јеленче, највероватније родом из Лебана. Гаврило Гаја Јовановић је родоначелник Гајића из Јеленче, рођен око 1754., а пописан у Јеленчи 1776., 1779. и 1834. године."

https://www.poreklo.rs/2013/02/07/poreklo-prezimena-selo-jelen%C4%8Da-%C5%A1abac/