По ком родитељу се наслеђује порекло?

[Марић (Мостар)]

[Драган Обреновић]

Какво питање, такав одговор...

Вештачка интелигенција је у другом делу одговора ставила у међусобни однос величину јајне ћелије (која је огромна) и сперматозоида (који је у односу на њу сићушан).

У смислу количине "телесног материјала" касније одрасле особе, битни су само гени за кодирање протеина на основу којих се "изгради" наше тело, а који се наслеђују у односу 50:50 од оца и мајке.

[Небо_Сав]

Какво питање, такав одговор...

Вештачка интелигенција је у другом делу одговора ставила у међусобни однос величину јајне ћелије (која је огромна) и сперматозоида (који је у односу на њу сићушан).

У смислу количине "телесног материјала" касније одрасле особе, битни су само гени за кодирање протеина на основу којих се "изгради" наше тело, а који се наслеђују у односу 50:50 од оца и мајке.

Проблематична је употреба термина "однос телесног материјала"(?).


Питање јесте интересантно, поготово ако имате кћерку и сина, као ја, на пример : зато  сам пре неког времена био поставио питање: зашто мушка деца добијају више "генетског материјала" са мајчине стране него са очеве стране, и ево шта ми је  ЧетЧПТ одговорио: 

Зашто мушка деца добијају више "генетског материјала" са мајчине стране него са очеве стране?

*Мушка деца (синови) добијају више генетског материјала од мајке него од оца због начина наслеђивања хромозома и митохондријске ДНК. Ево како то функционише:*

# Наслеђивање хромозома

Људи имају 23 пара хромозома – укупно 46 хромозома (по 23 од сваког родитеља).

Од тога, 22 пара су аутосоми, који се подједнако наслеђују од оба родитеља.

Међутим, 23. пар су полни хромозоми:

- Синови добијају X хромозом од мајке. 
- Синови добијају Y хромозом од оца.

Пошто је X хромозом много већи и носи далеко више гена него Y хромозом, син наслеђује значајно више генетског материјала од мајке у односу на оца.

# Митохондријска ДНК (mtDNA)

Митохондрије су органеле у ћелијама које имају сопствену ДНК.
Митохондријска ДНК се наслеђује искључиво од мајке, јер се митохондрије из сперматозоида не преносе на ембрион.

То значи да сваки син има 100% митохондријске ДНК од мајке, а 0% од оца.

# Закључак

Синови наслеђују аутосоме подједнако од оба родитеља, али:

- Добијају већи X хромозом од мајке и мали Y хромозом од оца. 
- Добијају своју митохондријску ДНК искључиво од мајке.

Због тога укупна количина генетског материјала који долази од мајке надмашује онај који долази од оца.

**Питање: У којем односу стоје ове количине генетског материјала – од мајке и од оца?**

# Однос количине генетског материјала

Однос количине генетског материјала који син добија од мајке и оца може се оквирно квантификовати на следећи начин:

# Аутосоми (22 пара хромозома)

Свако дете, без обзира на пол, наслеђује по 50% аутосомалне ДНК од мајке и 50% од оца.

Дакле, 22 хромозома долазе од мајке, а 22 од оца.

# Полни хромозоми (1 пар: XY код синова)

- Син добија X хромозом од мајке, који садржи око 155 милиона базних парова и носи око 900–1.100 гена. 
- Од оца добија Y хромозом, који је знатно мањи и има само око 57 милиона базних парова и носи 70–200 функционалних гена.

То значи да син од мајке добија много већи генетски допринос кроз X хромозом него што добија од оца преко Y хромозома.

# Митохондријска ДНК (mtDNA)

- Син 100% митохондријске ДНК добија од мајке, а 0% од оца. 
- Митохондријска ДНК је мала у односу на нуклеарну ДНК, али носи око 16.500 базних парова и 37 гена, који су кључни за производњу енергије у ћелијама.

# Коначан однос наслеђеног генетског материјала

Ако узмемо укупан нуклеарни геном, син наслеђује по 50% аутосомалне ДНК од сваког родитеља, али када укључимо полне хромозоме и митохондријску ДНК, добијамо другачији однос:

- **Од мајке:** 50% аутосома + цео X хромозом (155 милиона базних парова) + 100% митохондријске ДНК. 
- **Од оца:** 50% аутосома + мали Y хромозом (57 милиона базних парова) + 0% митохондријске ДНК.

Када све ово узмемо у обзир, процењује се да син од мајке наслеђује приближно **51–52%** укупног генетског материјала, док од оца наслеђује **48–49%**. Ово није драстична разлика, али показује благу претежност мајчиног доприноса у генетској структури сина.

---

**Питање: А каква је ситуација са кћеркама?**

Код кћерки, расподела генетског материјала од мајке и оца је **приближно изједначена**, за разлику од синова који наслеђују већи део од мајке због X и Y хромозома. Ево детаљног објашњења:

1. **Аутосоми (22 пара хромозома)** 
Као и код синова, кћерка наслеђује по 50% аутосомалне ДНК од мајке и 50% од оца.

2. **Полни хромозоми (XX код кћерки)** 
За разлику од синова, који наслеђују X хромозом од мајке и Y хромозом од оца, кћерке наслеђују по један X хромозом од оба родитеља.

- Од мајке: један X хромозом (155 милиона базних парова, са око 900–1.100 гена). 
- Од оца: један X хромозом (такође 155 милиона базних парова, са истим бројем гена).

3. **Митохондријска ДНК (mtDNA)** 
Као и синови, кћерке 100% митохондријске ДНК добијају од мајке, а 0% од оца.

# Коначан однос наслеђеног генетског материјала код кћерки:

**Од мајке:**
- 50% аутосома 
- Један X хромозом (100%) 
- 100% митохондријске ДНК 

**Од оца:**
- 50% аутосома 
- Један X хромозом (100%) 
- 0% митохондријске ДНК 

# Закључак

За разлику од синова, који наслеђују већи део свог генетског материјала од мајке због великог X хромозома и митохондријске ДНК, код кћерки се генетски допринос мајке и оца креће врло близу **50%-50%**. Једина разлика је у томе што митохондријска ДНК долази искључиво од мајке, али она чини **врло мали део укупног генома (мање од 0,001%)**.

Дакле, док син од мајке наслеђује *благо више генетског материјала (око 51–52%)*, кћерка има *скоро савршену равнотежу** између мајчиног и очевог генетског доприноса.

[нцп]

Проблематична је употреба термина "однос телесног материјала"(?).


Питање јесте интересантно, поготово ако имате кћерку и сина, као ја, на пример : зато  сам пре неког времена био поставио питање: зашто мушка деца добијају више "генетског материјала" са мајчине стране него са очеве стране, и ево шта ми је  ЧетЧПТ одговорио: 

Зашто мушка деца добијају више "генетског материјала" са мајчине стране него са очеве стране?

*Мушка деца (синови) добијају више генетског материјала од мајке него од оца због начина наслеђивања хромозома и митохондријске ДНК. Ево како то функционише:*

# Наслеђивање хромозома

Људи имају 23 пара хромозома – укупно 46 хромозома (по 23 од сваког родитеља).

Од тога, 22 пара су аутосоми, који се подједнако наслеђују од оба родитеља.

Међутим, 23. пар су полни хромозоми:

- Синови добијају X хромозом од мајке. 
- Синови добијају Y хромозом од оца.

Пошто је X хромозом много већи и носи далеко више гена него Y хромозом, син наслеђује значајно више генетског материјала од мајке у односу на оца.

# Митохондријска ДНК (mtDNA)

Митохондрије су органеле у ћелијама које имају сопствену ДНК.
Митохондријска ДНК се наслеђује искључиво од мајке, јер се митохондрије из сперматозоида не преносе на ембрион.

То значи да сваки син има 100% митохондријске ДНК од мајке, а 0% од оца.

# Закључак

Синови наслеђују аутосоме подједнако од оба родитеља, али:

- Добијају већи X хромозом од мајке и мали Y хромозом од оца. 
- Добијају своју митохондријску ДНК искључиво од мајке.

Због тога укупна количина генетског материјала који долази од мајке надмашује онај који долази од оца.

**Питање: У којем односу стоје ове количине генетског материјала – од мајке и од оца?**

# Однос количине генетског материјала

Однос количине генетског материјала који син добија од мајке и оца може се оквирно квантификовати на следећи начин:

# Аутосоми (22 пара хромозома)

Свако дете, без обзира на пол, наслеђује по 50% аутосомалне ДНК од мајке и 50% од оца.

Дакле, 22 хромозома долазе од мајке, а 22 од оца.

# Полни хромозоми (1 пар: XY код синова)

- Син добија X хромозом од мајке, који садржи око 155 милиона базних парова и носи око 900–1.100 гена. 
- Од оца добија Y хромозом, који је знатно мањи и има само око 57 милиона базних парова и носи 70–200 функционалних гена.

То значи да син од мајке добија много већи генетски допринос кроз X хромозом него што добија од оца преко Y хромозома.

# Митохондријска ДНК (mtDNA)

- Син 100% митохондријске ДНК добија од мајке, а 0% од оца. 
- Митохондријска ДНК је мала у односу на нуклеарну ДНК, али носи око 16.500 базних парова и 37 гена, који су кључни за производњу енергије у ћелијама.

# Коначан однос наслеђеног генетског материјала

Ако узмемо укупан нуклеарни геном, син наслеђује по 50% аутосомалне ДНК од сваког родитеља, али када укључимо полне хромозоме и митохондријску ДНК, добијамо другачији однос:

- **Од мајке:** 50% аутосома + цео X хромозом (155 милиона базних парова) + 100% митохондријске ДНК. 
- **Од оца:** 50% аутосома + мали Y хромозом (57 милиона базних парова) + 0% митохондријске ДНК.

Када све ово узмемо у обзир, процењује се да син од мајке наслеђује приближно **51–52%** укупног генетског материјала, док од оца наслеђује **48–49%**. Ово није драстична разлика, али показује благу претежност мајчиног доприноса у генетској структури сина.

---

**Питање: А каква је ситуација са кћеркама?**

Код кћерки, расподела генетског материјала од мајке и оца је **приближно изједначена**, за разлику од синова који наслеђују већи део од мајке због X и Y хромозома. Ево детаљног објашњења:

1. **Аутосоми (22 пара хромозома)** 
Као и код синова, кћерка наслеђује по 50% аутосомалне ДНК од мајке и 50% од оца.

2. **Полни хромозоми (XX код кћерки)** 
За разлику од синова, који наслеђују X хромозом од мајке и Y хромозом од оца, кћерке наслеђују по један X хромозом од оба родитеља.

- Од мајке: један X хромозом (155 милиона базних парова, са око 900–1.100 гена). 
- Од оца: један X хромозом (такође 155 милиона базних парова, са истим бројем гена).

3. **Митохондријска ДНК (mtDNA)** 
Као и синови, кћерке 100% митохондријске ДНК добијају од мајке, а 0% од оца.

# Коначан однос наслеђеног генетског материјала код кћерки:

**Од мајке:**
- 50% аутосома 
- Један X хромозом (100%) 
- 100% митохондријске ДНК 

**Од оца:**
- 50% аутосома 
- Један X хромозом (100%) 
- 0% митохондријске ДНК 

# Закључак

За разлику од синова, који наслеђују већи део свог генетског материјала од мајке због великог X хромозома и митохондријске ДНК, код кћерки се генетски допринос мајке и оца креће врло близу **50%-50%**. Једина разлика је у томе што митохондријска ДНК долази искључиво од мајке, али она чини **врло мали део укупног генома (мање од 0,001%)**.

Дакле, док син од мајке наслеђује *благо више генетског материјала (око 51–52%)*, кћерка има *скоро савршену равнотежу** између мајчиног и очевог генетског доприноса.

Жао ми је што вам можда рушим снешка (а можда и не).

Пошто имам само сина- поражавајуће је колико је све наследио од оца. Баш у телесном смислу. Лик, грађа...
Отприлике да се посумња ко му је мајка.

[Небо_Сав]

Жао ми је што вам можда рушим снешка (а можда и не).

Пошто имам само сина- поражавајуће је колико је све наследио од оца. Баш у телесном смислу. Лик, грађа...
Отприлике да се посумња ко му је мајка.

Што би ми рушили снешка?! У праву сте, сумњам ко им је мајка ...  Неке особине које наслеђујемо могу бити јаче (доминантне), а неке тише (рецесивне). Када је у питању потпуно наслеђивање, она јача особина обично потпуно надвлада ону слабију, па се само она види „на површини“. Али природа воли и нијансе! Постоје и ситуације у којима та јача особина не преузме потпуну контролу, већ се меша са оном другом. То се зове непотпуна доминација – резултат је нека врста компромиса, мешавина обе особине.У неким случајевима, обе особине су једнако гласне и ниједна не ућуткује другу. То се зове ко-доминација – тада се обе особине виде у исто време, као кад неко има крвну групу AB, па су присутна оба типа.

  Чак се и карактер и психолошки фактори  не мењају, а то је  мени било много интересантније питање од наслеђивања самог  фенотипа...), јер:

"Зашто личност носимо у генима? Личност се обликује, али и наслеђује – баш као боја очију или висина

Свако од нас има јединствену личност – неко је друштвен и отворен, неко повучен и аналитичан. Али да ли сте знали да се ове разлике не могу објаснити само васпитањем и животним искуством?

Најпознатији модел у савременој психологији, познат као „Великих пет димензија личности“ (Big Five), дели људску личност на пет основних особина:

1. Екстровернoст – Колико сте друштвени, енергични и склони дружењу

2. Савесност – Колико сте организовани, дисциплиновани и одговорни

3. Кооперативност – Колико сте љубазни, емпатични и спремни за сарадњу

4. Неуротичност – Колико сте склони анксиозности, емоционалним осцилацијама и несигурности

5. Отвореност за искуство – Колико сте радознали, маштовити и отворени за нове идеје

 Шта каже наука о пореклу ових особина?

Према бројним генетским истраживањима, нарочито оним на близанцима, чак 40 до 60% варијација у овим особинама објашњавају генетски фактори. То значи да начин на који размишљамо, осећамо и понашамо се није само плод околине или васпитања – велики део тога носимо у себи од рођења.

На пример:

Ако су ваши родитељи били смирени и уравнотежени, веће су шансе да и ви будете емоционално стабилни.

Ако сте одувек били радознали, авантуристички тип, можда је то дело гена који подстичу отвореност за искуство.

Истраживач са Харварда, Стивен Пинкер, у књизи The Blank Slate ("Tabula rasa" или „Празна табла“) подвлачи да човек није потпуно „празан“ при рођењу. Уместо тога, личност је смеша наслеђа и средине (и неког фактора Х, рекао бих), а многе разлике међу људима су природне, дубоко укорењене у еволуцији  и могу се уочити у свакој култури.

Зашто је ово важно?
Разумевање да део наше личности долази из гена не значи да смо заробљени у том оквиру. Али нам помаже да боље разумемо себе и друге, да имамо више емпатије и стрпљења, и да прихватимо да нисмо сви „исти калуп“".

И после нам савремени школовани социолози говоре да је нација само "конструкт" и ништа друго до "конструкт"...!

[Ⰹⱐⰸ ⰽⱁⱀⰻ ⰱⱑ ⱄⰾⱁⰲⱁ]

То се зове непотпуна доминација – резултат је нека врста компромиса, мешавина обе особине. У неким случајевима, обе особине су једнако гласне и ниједна не ућуткује другу. То се зове ко-доминација – тада се обе особине виде у исто време, као кад неко има крвну групу AB, па су присутна оба типа.

Исправив погрѣшке људиј што се језичкога обликозакоња¹ тиче, махом је противудѣја² гнѣв, уврѣђеност или пак подпуна равнодушност, па се унапрѣд извињавам да ову примѣтбу уобће пишем. Али ипак ју пишем, можда кроз то принајмање нѣтко будући радознал и марећ, собствени језик трун боље може упознати.

Наиме, правилно си користил «обѣ особе» у падежу именовнику (nominativu), паче два пута правилно. Али када ти дојде до правилна склањања тога броја и именице, од једном те наизглед нѣшто збуни, па у падежу родовнику умѣсто родовничкога облика женскога рода
   обију особина
(мѣшавина обију особина)
 ти опет употрѣби несклоњени именовнички облик. У мужком и срѣдњем роду падежа родивника то не би гласило «обију» но «обају», на примѣр «утѣцај обају својстава». Знам да на источном србском говорном простору од старога словѣнскога уређења склонбе није много прѣостало, а поготово што се склањања бројева тиче, али свакако никому неће бити на уштрб и нове ствари научити или понѣкоје нове (језичке) вѣштине усвојити.

Надам се да се не љутиш, те да нѣси у скупини немарећих. Лѣп ти дан и здрав ми био.

Даљша образложења
¹ језичко обликозакоње - gramatika, morfologija
² противудѣја, противудѣјање - reakcija

[Небо_Сав]

Исправив погрѣшке људиј што се језичкога обликозакоња¹ тиче, махом је противудѣја² гнѣв, уврѣђеност или пак подпуна равнодушност, па се унапрѣд извињавам да ову примѣтбу уобће пишем. Али ипак ју пишем, можда кроз то принајмање нѣтко будући радознал и марећ, собствени језик трун боље може упознати.

Наиме, правилно си користил «обѣ особе» у падежу именовнику (nominativu), паче два пута правилно. Али када ти дојде до правилна склањања тога броја и именице, од једном те наизглед нѣшто збуни, па у падежу родовнику умѣсто родовничкога облика женскога рода
   обију особина
(мѣшавина обију особина)
 ти опет употрѣби несклоњени именовнички облик. У мужком и срѣдњем роду падежа родивника то не би гласило «обију» но «обају», на примѣр «утѣцај обају својстава». Знам да на источном србском говорном простору од старога словѣнскога уређења склонбе није много прѣостало, а поготово што се склањања бројева тиче, али свакако никому неће бити на уштрб и нове ствари научити или понѣкоје нове (језичке) вѣштине усвојити.

Надам се да се не љутиш, те да нѣси у скупини немарећих. Лѣп ти дан и здрав ми био.

Даљша образложења
¹ језичко обликозакоње - gramatika, morfologija
² противудѣја, противудѣјање - reakcija

Не љутим се, у праву си да није исправно написано (стого по правопису гледано . Али, ако ћемо баш да терамо мак на конац,  ја бих рекао "мешавина обеју особина" а не " мешавина ОбИју особина".  Али, драго ми је да се на форуму испољава колегијални  дух.   Што би рекао Кари Пешић: "Сви за једнога, један за сви(ју)"...