Пројекат генетичко-генеалошког истраживања Драгачева (2025)

[Иван Вукићевић]

42. Рудинац, Аранђеловдан, Горњи Дубац, Лучани, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722>Y176894>PH1395

Припада роду Васојевића и поседује модални хаплотип за овај род.

Коста Јовановић у свом раду о Горњем Драгачеву из 1908. године наводи да су се Рудинци у Горњи Дубац доселили из Рудина у Студеничком срезу пре 150 година тј. око 1758. године.

Рудине су данас заселак Мланче: https://mapcarta.com/14018268

У Рудинама има Васиљевића који славе Аранђеловдан, док у самој Мланчи има Јовановића који славе исту славу и потичу из Васојевића:
https://www.poreklo.rs/2017/11/05/poreklo-prezimena-selo-mlanca-kraljevo/

Из Мланче још нема тестираних.

[Exiled]

42. Рудинац, Аранђеловдан, Горњи Дубац, Лучани, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722>Y176894>PH1395

Припада роду Васојевића и поседује модални хаплотип за овај род.

Коста Јовановић у свом раду о Горњем Драгачеву из 1908. године наводи да су се Рудинци у Горњи Дубац доселили из Рудина у Студеничком срезу пре 150 година тј. око 1758. године.

Рудине су данас заселак Мланче: https://mapcarta.com/14018268

У Рудинама има Васиљевића који славе Аранђеловдан, док у самој Мланчи има Јовановића који славе исту славу и потичу из Васојевића:
https://www.poreklo.rs/2017/11/05/poreklo-prezimena-selo-mlanca-kraljevo/

Из Мланче још нема тестираних.

Ово ми је била шанса да ухватим аутосомал мислећи да ће бити ближи са Пурићима али много је 7 разлике на 17 а слава штима. И даље мислим да су Пурићи са тих страна,неодустајем.

[Ojler]

43. Милекић, Василијевдан, Вича/Лучани, I2-Y3120>Y508496>S17250>, род Обрадовића

Милекићи спадају у род Кијеваца, који је најстарији у Вичи. По предању овај род чине Нешовићи, Ранковић, Милетићи, Милинковићи, Обрадовић, Ковачевићи, Милекићи, Луковићи, Грујићи, Бабићи, и Пантовићи, сви са славом Василијевдан. По предању, доселили су се "из Кијевца" у Старој Србији око 1700. године или раније. Доселила су се четири брата, од којих се један некуда одселио, други није имао порода, а од остале двојице, Андрије и Раке, настале су набројане фамилије. Од њих су ирасељеници: Ковачевићи у Горачићима и Бањици, Милинковићи у Губеревцима и Нешовићи у Заблаћу. Сматра се да се досељавање  "из Кијевца" односи на село Кијевци код Сјенице. Према наводима тестираног, Милекићи се сматрају млађим огранком Ковачевића из Виче.

Хаплотип тестираног нема карактеристичних маркера. Као нешто ређа издваја се једино вредност DYS19=15. Најближи овом резултату је хаплотип Грујића (Василијевдан, Вича/Лучани) са подударањем 21/23. Може се рећи да је тиме потврђено предање да Грујићи и Милекићи припадају истом роду. Овај род смо назвали родом Обрадовића (по Обрадовићима из Лубнице) и чини га група тестираних са славом Васиљевдан којој поред Милекића тренутно припадају Петковић (Опланић/Кнић), Обрадовић (Лубнице/Беране), Томовић (Горњи Дубац/Лучани), Шкипић (Прислоница/Чачак), Отовић (Бело Поље/Пећ), Грујић (Вича/Лучани) и још један теститрани из Буковика код Нове Вароши, чији резултат није објављен.

Знамо да је Отовић S17250+, због чега је било могуће овај род спустити са гране I2-Y3120 на грану I2-S17250. Било би свакако боље ако би се могли профилисати и неким од геномских тестова, с обзиром да сада већ знамо за осморицу припадника овог рода.

[Иван Вукићевић]

Знамо да је Отовић S17250+, због чега је било могуће овај род спустити са гране I2-Y3120 на грану I2-S17250. Било би свакако боље ако би се могли профилисати и неким од геномских тестова, с обзиром да сада већ знамо за осморицу припадника овог рода.

Бабачић из Туцања код Петњице припада млађој грани I2-S17250>Y4882. Бабачићи по предању потичу од Обрадовића, па вероватно цео род припада тој грани. Али с обзиром да немамо хаплотип Бабачића, ваљало би да неко од до сада тестираних припадника рода Обрадовића поручи SNP тест на Y4882:
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2468

[Црна Гуја]

44. Ерић, Лучиндан, Гуча Село, Лучани

Припада хаплогрупи I2-PH908>FT14506>Y486944>Y56203>Y134578. У односу на модални хаплотип ове гране одступају повишене вредности DYS549=12 и DYS635=25. Комбинацију ове две вредности поред Ерића поседује још само Јотић из Церовице код Станара (Никољдан), који се од Ерића разликује на 2 од 23 маркера. На само 2 од 23 маркера од Ерића се разликују још Аксентијевић из Пљеваља (Аранђеловдан), као и двојица из околине Мојковца и један из околине Новог Пазара чији резултати нису још увек јавни. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику оставио детаљне информације о пореклу Ерића, које се у главним цртама подударају са оним што је забележено у литератури:

По антропогеографским проучавањима Доњег Драгачева етнолога др. Јована Ердељановића из 1898. и 1899. године напомиње се да је Ериће у Гучу са собом довео Кара-Ђорђе у повратку од Новог Пазара (1809) и да су Ерићи "од некуд озго". Славе Лучиндан. Непотврђени извори казују да су Ерићи са тромеђе Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине, неки говоре да воде порекло из Херцеговине, а неки да су се претходно презивали Јовановић па променили презиме у Ерић. Из разлога што је син Ерић Л. Сретен умро (1855) пре оца Ерић Луке (1856) није се пренела реч са оца на сина односно са деде на унуке (Луков унук Милија имао само 6 година када му је отац Сретен умро односно односно 7 година када је његов деда Луко умро). У тефтеру пореских глава у Гучи из 1839. видимо да су на Ерића брду, село Гуча порески обвезници били (мушке главе преко 18 година) Ерић Луко и Сретен син му, као и Ерић Спасоје синовац Ерић Луке. Ерић Луко и Ерић Спасоје су учесници устанака 1804-1815.

https://www.poreklo.rs/2013/07/02/poreklo-prezimena-selo-gu%C4%8Da-lu%C4%8Dani-donje-draga%C4%8Devo/

[Иван Вукићевић]

45. Радовић, Врачевдан (прислужба: Јовањдан), Каона, Лучани, E-V13>Z5017>Y3761>CTS9320>Z17264>Y7168>FTC11923>FTC12132
47. Радовић, Врачевдан, Каона, Лучани, E-V13>Z5017>Y3761>CTS9320>Z17264>Y7168>FTC11923>FTC12132
48. Радовић, Врачевдан, Каона, Лучани, E-V13>Z5017>Y3761>CTS9320>Z17264>Y7168>FTC11923>FTC12132
49. Лазовић, Врачевдан, Властељице, Лучани, E-V13>Z5017>Y3761>CTS9320>Z17264>Y7168>FTC11923>FTC12132
50. Кнежевић, Врачевдан, Властељице, Лучани, E-V13>Z5017>Y3761>CTS9320>Z17264>Y7168>FTC11923>FTC12132

Сва петорица припадају роду Властељица чија је матица у истоименом селу. Истом роду припада и тестирани Властелица (Врачевдан, Липница/Чачак), чијим је дубљим генетичким тестом утврђено да овај род припада грани E-FTC12132. Старост ове гране је процењена на 1050 година:
https://www.yfull.com/tree/E-FTC12132/

У оквиру рода се јављају следеће вредности маркера које одступају од модалног хаплотипа:
- Хаплотипови тројице Радовића поседују повишену вредност маркера DYS635=22 и снижену вредност маркера DYS456=16.
- Хаплотипови двојице Радовића поседују снижену вредност маркера DYS576=18.
- Хаплотип Лазовића поседују повишене вредности маркера DYS449=32 и DYS576=20.
- Хаплотипови Кнежевића и Властелице поседују снижену вредност маркера DYS385a=15.

Коста Јовановић у свом раду Горње Драгачево наводи следеће:

Име селу.
У народу постоји прича о постанку и имену села. Ево како је ту причу забележио М. Милићевић:
Када је Сибињанин Јанко пропао са војском на Косову и отуда се вратио сам-самцит, преко планина и врлети, дође он у данашње село Властељицу једноме човеку на конак. То је било уочи Св. Врачева, кој падају 1. новембра (по старом календару). Домаћин је био свечар, Јанка он прими као путника како је најбоље могао не знајући ни ко је ни шта је. За вечером дође време и здравицама. Између многих других гости напију и за здравље војовди Сибињанин Јанку, где је да је – нека му Бог помогне да сатре силу Турску!
То је Јанко слушао и гледао али се није хтео казати. Идућег дана крене да иде; домаћин га поведе, да га као човека који не познаје терен упути. На растанку Јанко се каже ко је и шта је било са његовом војском.
-Него хвала на дочеку, рече он домаћину – и да Бог да ти се власт никад не укратила, него да си богат и властан до века.
Тај се човек прозове после Властељица, али како су за Турака из те породице бивали кнезови, фамилија се доцније прозове Кнежевићи а име Властељице остане селу и до данас.
...
У овом селу су најстарије породице:
–Кнежевићи, Станишићи, Лазовићи, Терзићи и Марковићи, сви славе Св. Врачеве и:
–Велимировићи, славе Ђурђевдан.
Све су ове породице старе и не зна се када су и одакле досељене. Они су староседеоци и спадају у најстарије породице у Драгачеву. Сељаци веле, да су све породице, осим Велимировића, једног порекла о чему нас уверава и заједничка слава. Да ли су те породице раније имале исто презиме – о том нико не зна ништа да каже док се из приче о постанку имена села види како су Кнежевићи то (през)име добили. Старији људи причају да је је име Кнежевића прво постало а тек касније по именинима или занимању појединаца из те продице постала презимена осталих поменутих породица.

Радовићи су у Каону дошли из суседних Властељица 1805. године.

[Ивица Јовановић]

45. Радовић, Врачевдан (прислужба: Јовањдан), Каона, Лучани, E-V13>Z5017>Y3761>CTS9320>Z17264>Y7168>FTC11923>FTC12132
47. Радовић, Врачевдан, Каона, Лучани, E-V13>Z5017>Y3761>CTS9320>Z17264>Y7168>FTC11923>FTC12132
48. Радовић, Врачевдан, Каона, Лучани, E-V13>Z5017>Y3761>CTS9320>Z17264>Y7168>FTC11923>FTC12132
49. Лазовић, Врачевдан, Властељице, Лучани, E-V13>Z5017>Y3761>CTS9320>Z17264>Y7168>FTC11923>FTC12132
50. Кнежевић, Врачевдан, Властељице, Лучани, E-V13>Z5017>Y3761>CTS9320>Z17264>Y7168>FTC11923>FTC12132

Сва петорица припадају роду Властељица чија је матица у истоименом селу. Истом роду припада и тестирани Властелица (Врачевдан, Липница/Чачак), чијим је дубљим генетичким тестом утврђено да овај род припада грани E-FTC12132. Старост ове гране је процењена на 1050 година:
https://www.yfull.com/tree/E-FTC12132/

У оквиру рода се јављају следеће вредности маркера које одступају од модалног хаплотипа:
- Хаплотипови тројице Радовића поседују повишену вредност маркера DYS635=22 и снижену вредност маркера DYS456=16.
- Хаплотипови двојице Радовића поседују снижену вредност маркера DYS576=18.
- Хаплотип Лазовића поседују повишене вредности маркера DYS449=32 и DYS576=20.
- Хаплотипови Кнежевића и Властелице поседују снижену вредност маркера DYS385a=15.

Коста Јовановић у свом раду Горње Драгачево наводи следеће:

Име селу.
У народу постоји прича о постанку и имену села. Ево како је ту причу забележио М. Милићевић:
Када је Сибињанин Јанко пропао са војском на Косову и отуда се вратио сам-самцит, преко планина и врлети, дође он у данашње село Властељицу једноме човеку на конак. То је било уочи Св. Врачева, кој падају 1. новембра (по старом календару). Домаћин је био свечар, Јанка он прими као путника како је најбоље могао не знајући ни ко је ни шта је. За вечером дође време и здравицама. Између многих других гости напију и за здравље војовди Сибињанин Јанку, где је да је – нека му Бог помогне да сатре силу Турску!
То је Јанко слушао и гледао али се није хтео казати. Идућег дана крене да иде; домаћин га поведе, да га као човека који не познаје терен упути. На растанку Јанко се каже ко је и шта је било са његовом војском.
-Него хвала на дочеку, рече он домаћину – и да Бог да ти се власт никад не укратила, него да си богат и властан до века.
Тај се човек прозове после Властељица, али како су за Турака из те породице бивали кнезови, фамилија се доцније прозове Кнежевићи а име Властељице остане селу и до данас.
...
У овом селу су најстарије породице:
–Кнежевићи, Станишићи, Лазовићи, Терзићи и Марковићи, сви славе Св. Врачеве и:
–Велимировићи, славе Ђурђевдан.
Све су ове породице старе и не зна се када су и одакле досељене. Они су староседеоци и спадају у најстарије породице у Драгачеву. Сељаци веле, да су све породице, осим Велимировића, једног порекла о чему нас уверава и заједничка слава. Да ли су те породице раније имале исто презиме – о том нико не зна ништа да каже док се из приче о постанку имена села види како су Кнежевићи то (през)име добили. Старији људи причају да је је име Кнежевића прво постало а тек касније по именинима или занимању појединаца из те продице постала презимена осталих поменутих породица.

Радовићи су у Каону дошли из суседних Властељица 1805. године.

Брате мили, ово је сјајно!

[Иван Вукићевић]

46. Шулубурић, Никољдан, Лиса, Ивањица, E-V13>Z5018>S2972>Z16661>BY168279>Y174869>BY165837

Припада роду Куча. Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS458=18, DYS456=17 и DYS576=21 и снижену вредност маркера DYS643=11.

Шулубурићи су по предању  од Куча и сродни су са Ракићевићима из Губереваца.

Љубомир Марковић и Светислав Марковић у свом раду Становништво моравичког Старог Влаха наводе следеће:
Шулубурићи, 41 K. (Никољдан), насељавају онај део Лисе који је окренут према Вучковици. Тај крај је богат шумом и кречњаком, а ова фамилија је позната по производњи креча и ћумура.

[Драган Обреновић]

45. Радовић, Врачевдан (прислужба: Јовањдан), Каона, Лучани, E-V13>Z5017>Y3761>CTS9320>Z17264>Y7168>FTC11923>FTC12132
47. Радовић, Врачевдан, Каона, Лучани, E-V13>Z5017>Y3761>CTS9320>Z17264>Y7168>FTC11923>FTC12132
48. Радовић, Врачевдан, Каона, Лучани, E-V13>Z5017>Y3761>CTS9320>Z17264>Y7168>FTC11923>FTC12132
49. Лазовић, Врачевдан, Властељице, Лучани, E-V13>Z5017>Y3761>CTS9320>Z17264>Y7168>FTC11923>FTC12132
50. Кнежевић, Врачевдан, Властељице, Лучани, E-V13>Z5017>Y3761>CTS9320>Z17264>Y7168>FTC11923>FTC12132

Сва петорица припадају роду Властељица чија је матица у истоименом селу. Истом роду припада и тестирани Властелица (Врачевдан, Липница/Чачак), чијим је дубљим генетичким тестом утврђено да овај род припада грани E-FTC12132. Старост ове гране је процењена на 1050 година:
https://www.yfull.com/tree/E-FTC12132/
Радовићи су у Каону дошли из суседних Властељица 1805. године.

Фасцинантне су генетичке дистанце између тестираних припадника рода Властељица. У табели испод сам упоредио сваког са сваким, а додао сам и Красојевића из Горње Црнуће код Горњег Милановца, за кога је Big Y-700 тест показао да је TMRCA Красојевић-Властелица око ~800 година.

Невероватно је да је генетичка дистанца између два братства Властељица (нпр. Кнежевићи и Радовићи) већа него генетичка дистанце између Кнежевића и Красојевића! По свему судећи Кнежевићи и Радовићи су се изузетно давно одвојили од заједничког претка, што сведочи да је овај генетички род у континуитету присутан у истом селу запањујуће дуго за данашње појмове.



Мислим да би било изузетно занимљиво да неко од Радовића уради велики тест...

[Ojler]

51. Јевремовић, Лазаревдан, Скок/Зеоке/Лучани, I2-Y3120, Кнежевићи - Зеочани

Према етнографској литератури Јевремовићи су огранак некадашњих Кнежевића, као и Даковићи, Јовковићи и Василијевићи, који сви славе Лазаревдан (Доње Драгачево, Јован Ердељановић). Наводи се да су Кнежевићи пореклом из Сјеништа у срезу златиборском. Најпре су дошли Даковићи у време првог устанка, па су после дозвали и ове остале своје рођаке. О пореклу породица из Зеока може се прочитати више на нашем порталу.

Хаплотип тестираног карактеришу маркери DYS391=10, DYS449=30, DYS576=19, а у мањој мери и DYS19=17. Познат нам је хаплотип Јовковића из Зеока који по предању припада истом роду Кнежевића као и Јевремовић. Јовковић такође припада хаплогрупи I2-Y3120, али му је хаплотип одређен на свега 17 маркера, при чему се у односу на резултат Јевремовића разликује на три. Иако сличност између ових хаплотипова није толико очигледна, они се подударају на ретким вредностима DYS391=10 и DYS19=17, па уз постојање предања о заједничком пореклу може се рећи да се извесно ради о припадницима истог генетичког рода. Честитам Јевремовићу и Јовковићу на генетички потврђеном предању.

Роду Кнежевића би могао припадати и Каровић из Мрчајеваца, који такође слави Лазаревдан, а од хаплотипа Јевремовића се разликује на четири од 23 упоредива маркера. Ипак, Каровић дели само један ређи маркер са Кнежевићима (DYS19=17) који је од свих поменутих најмање карактеристичан, тако да је блискост тестираних ипак упитна.

У бази Српског ДНК пројекта има хаплотипова који су блиски резултату Јевремовића са 2 до 3 маркера разлике на 23 упоредива, али међу њима не проналазим ни један чија би сличност указивала и на могућу родословну везу. Да не буде да баш никог нисам поменуо навешћу резултат Соколовића (Ивање/Бојник, Аранђеловдан) са подударањем 21/23, као и географски релативно блиског Гојковића (Горња Трепча/Чачак, Аранђеловдан) са подударањем 20/23. Иако би сличност са хаплотипом Гојковића могла бити занимљива за даље истраживање, посебно зато што поседује и карактеристике DYS391=10 и DYS576=19, ради се о тестираном чији предак није биолошки потомак Гојковића из Горње Трепче, па се о његовом старијем пореклу ништа не зна.

Јевремовићу преостаје да потрагу за даљњим генетичким рођацима настави помоћу неког од напреднијих ДНК тестова.

[Кековац]

52. Јоксимовић, Ђурђевдан, Вирово, Ариље

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Има прилично модалан хаплотип за своју хаплогрупу, са јединим одступањем на маркеру DYS570=22, са великим бројем потпуних поклапања на 23/25 маркера, од којих многа нису од филогенетског значаја због модалности хаплотипа.

Наши етнографи старије генерације који су обрађивали област Драгачева у својим радовима нису покрили Вирово, па је о предањима тамошњих породица мало тога писано. Први помен Вирова налази се у турском дефтеру из 1476. године, а помиње се и касније у пописима из 16. века. Старо становништво села се раселило у време Велике сеобе Срба, након чега се у Вирово досељавају преци данашњих породица. Они долазе преко Санџака и Старог Влаха из Херцеговине и Црне Горе, као и из Босне, а касније и из моравичког краја.

Јоксимовићи живе у делу Вирова који по њима носи назив. У селу се први пут помињу у дефтеру десетка жита нахије чачанске капетаније драгачевске из 1833. године и то са два домаћина: Вукосавом и Милованом Јоксимовићем.

Тестирани је навео два различита предања о пореклу. По једном су од Зубаца из Старе Херцеговине, а по другом су дошли из Буча код Берана. Ни једно од ових предања нема упориште у досадашњим истраживањима. Предање о пореклу из Буча вероватно је настало због истог презимена са тамошњим Јоксимовићима. Они славе Аранђеловдан и припадају роду Васојевића (E-V13), па са њима тестирни нема никакве везе. Слично је и са предањем о пореклу од Зубаца, ако се ту мисли на род херцеговачких Зубаца који славе Ђурђевдан као и тестирани. Зупце смо детаљно обрадили у књизи "Генетичко порекло Срба старе Херцеговине" и они припадају грани I2-PH908>FT14506.

Иначе, фамилији Јоксимовић из Вирова припада Свети сурдулички мученик Вучко Јоксимовић (1868—1916).

[marko995]

41. Мирчетић, Јовањдан, Лопаш, Пожега

Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се млађа подграна не може поуздано утврдити на овом броју маркера. Поседује већи број карактеристичних повишених вредности: DYS389=14-31, DYS448=21, DYS533=13 и DYS635=24. Нема блиских поклапања са мање од 4 разлике на 23 маркера, а управо на 4 маркера се разликује од јединог тестираног који би му могао бити близак у нашој бази. У питању је Поповић из Заблаћа код Чачка, а у прилог потенцијалној вези могла би ићи и иста слава Јовањдан. Како би се утврдила терминална грана испод Z280 препорука је даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS ил BigY-700). Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о даљем пореклу, а ништа више се не може пронаћи ни у тексту о Лопашу на нашем порталу, где се једино наводи да је крајем 19. века у селу била само једна кућа Мирчетића.

https://www.poreklo.rs/2021/02/28/poreklo-prezimena-selo-lopas-pozega/

Поштовани, што се тиче порекла Мирчетића у селу Лопаш код Пожега сви потичу од заједничког претка и стабло родослова се разгранава код Миленка Мирчетић (1869-1915) од је имао два сина Радишу (1898-1984) и Драгишу (1905-1985) од њих двојице се грана линија Мирчетића на два дела. Миленко је био ожењен са Анком (дев Недељковић) (1871-1915) из Вирова,Миленков отац је Вукоман-Симеон (1843-1915), он је био ожењен са Аником (дев Лазовић)(1847-1915) из Лиса, Њих Четворо (Вукоман, Аника, Миленко и Анка су преминули 1915 за 49 дана од последица тифуса, тад су у кући остала само Миленкова малолетна деца Радиша 17 год, Драгиша 10 год и Милица 6 год. Вукоманов отац се звао Вукић (1813- ____) и он је уједно и прови који је уписан као Мирчетић, супруга му се звала Сава (1818-_____) Вукић је поменут у попису становништва 1863 године и поменут је у арачком тефтеру 1830 године. Вукићев отац се звао Гаврило, а презиме је носио по очинству Остоић. Гаврило се такође помиње у арачком тефтеру из 1830 за село Лопаш (у попису Кућа број 13) , Гаврилов отац се звао Остоја. Ово су подаци које ја знам  о нашој фамилији.

[Драган Обреновић]

63. Миливојевић, Лазарева субота, Мали Пшаник/Котража/Лучани, R1b-Y175368 (вероватно FGC90545, род Богићевци и Дрљевићи)

Тестирани је у упитнику навео занимљиво предање: по њему су три брата, Миливоје, Станоје и Лазар, дошла из Невесиња почетком 18. века. Лазар је, по предању, отишао ка Косову, Миливоје је остао у Котражи, док је Станоје најпре отишао у "Маџарску", где је умро, а потом се његова три сина вратила у Драгачево. По речима тестираног током телефонског разговора, он је ово предање заправо чуо од једног познатог драгачевског родословца, али ја нисам успео да такво или слично предање нађем (претрагом по карактеристичним именима и мотивима) у дигиталној библиотеци Друштва "Порекло". Уколико неко зна за писани извор где је можда забележено ово предање, било би добро да га наведе у овој теми.

Коста Јовановић је у антропогеографској студији "Горње Драгачево" забележио за село Пшаник (које је некада било заселак Котраже) следеће:

У селу је најстарија породица: Миливојевићи, славе Лазарев-дан. Они су староседеоци и овде су одкад се памти.

Јовановић процењује да су Миливојевићи у селу присутни најмање од 17. века, а могуће и раније. На давнашње присуство у селу указују и поједини сеоски топоними, попут "Миливојевића вода".

Резултат ДНК теста показује блискост са ширим родом кога у табели СДНКП тренутно водимо као "Богићевци и Дрљевићи", са којима Миливојевић има више блиских поклапања (нпр. Тодосијевић, Вукићевић, Радовић, Маринковић, Станић, Радоњић, Меденица, Мијачић, Поповић...) који су у односу на његов хаплотип на генетичкој дистанци 0-3. Род Богићеваца и Дрљевића иначе припада хаплогрупи R1b-FGC90545, чији је пуни филогенетички низ:

R1b-P312 > R-U152 > R-Z36 > R-Y489511 > R-CTS5531 > R-CTS9981 > R-Z37 > R-Y91536 > R-Y94538 > R-Y175368 > R-FGC90545

Међутим, међу Миливојевићевим маркерма издваја се једна врло упадљива, карактеристична вредност која одскаче од модалне чак на нивоу целе хаплогрупе R1b-U152 у нашој бази. То је вредност маркера DYS19=16 коју у целој бази Српског ДНК пројекта, имају још само три тестирана припадника било које подгране R1b-U152, тако да ова вредност маркера DYS19 практично представља "генетички потпис" једног мањег подкластерa подгране R1b-Y175368 који чине:

1) Миливојевић, Лазарева субота, Мали Пшаник/Котража/Лучани
2) Радовић, Лазарева субота, Сибница/Блаце (2/25)
3) Тодосијевић, Аранђеловдан, Бозољин/Брус (0/23)
4) Ђерковић, Аранђеловдан, Ковачево/Нови Пазар (3/23)

Било би веома корисно да барем два припадника овог кластера ураде WGS или Big Y-700, како би се поузданије одредила млађа подграна испод R1b-Y175368 и време њеног одвајања од осталих линија oве хаплогрупе.

[Драган Обреновић]

54. Мирковић, Јовањдан, Лопаш/Пожега, R1b-U152

Тестирани је у упитнику навео да су по предању преци Мирковића у Лопаш дошли из Берана, око 1720. године, одакле се један део рода одселио у Лађевце код Краљева.

Хаплотип и листа поклапања несумњиво указују на припадност хаплогрупи R1b-U152. Најближа поклапања у табели Српског ДНК пројекта су:

1) Дрманац, Јовањдан, Кравиће/Рашка (потпуно поклапање на 17 маркера)
2) Глишић, Јовањдан, Глибовац/Смедеревска Паланка (потпуно поклапање на 17 маркера)
3) Дмитровић, Лучиндан, Љутовница/Горњи Милановац (потпуно поклапање на 17 маркера)
4) Лукић, Никољдан, Мрђеновац/Шабац (потпуно поклапање на 17 маркера)
5) Обућина, Јовањдан, Љепојевићи/Нова Варош (1/23)
6) Обућина, Јовањдан, Љепојевићи/Нова Варош (1/23)
5) Куртовић, Аранђеловдан, Пријепоље (1/23)
6) Тодовић, Јовањдан, Пљевља (1/23)

Хаплотип нема неких посебно карактеристичних маркера, осим условно нешто ређе вредности DYS460=10, међутим ово је један од додатна два маркера из панела од 25 маркера, па пуно раније тестираних људиа на 23 маркера немају очитан овај маркер.

За Мирковића је топла препорука да уради неки дубљи тест (WGS или Big Y-700) како би се профилисала млађа подграна овог ширег генетичког рода чија је матица по свему судећи негде на простору Старог Влаха/Рашке.

[Црна Гуја]

57. Јовановић, Никољдан, Велес, Гуча, Лучани

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>YP4278>Y109474>BY30743. Једина вредност која значајније одступа од модалног хаплотипа је врло ниска DYS19=15. Јовановић ову вредност дели само са једним нејавним тестираним из околине Нове Вароши, са којим има потпуно поклапање на 23 маркера. Поменути је и SNP тестирањем потврђен као BY30743+. Како би се ова ретка грана боље генетички испрофилисала, препорука Јовановићу је додатно тестирање путем неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да припадају роду Кудуза, који је даљим пореклом из Херцеговине, и да су у Драгачево досељени крајем 18. века. Најстарији познати предак је Јован Кудуз, по коме су и добили презиме.

Ердељановић је записао да су у Гучу досељени 30-их година 19. века ("пре 60 година") однекуд из среза Моравичког, међутим Кудузи су у Гучи пописани и раније. Поменути Јован Кудуз(овић), директни предак тестираног, пописан је у дефтеру десетка из 1818. и дефтеру чибука из 1824. године. У дефтеру чибука из 1822. године пописани су Никола и Давид Кудузовић, а у пореским дефтерима из 1835. и 1839. само Никола Кудузовић.

Јоковићи и Кудузовићи су једна породица, досељена пре 60 година од некуд из среза моравичког.

https://www.poreklo.rs/2013/07/02/poreklo-prezimena-selo-gu%C4%8Da-lu%C4%8Dani-donje-draga%C4%8Devo/

[Црна Гуја]

60. Ђоловић, Мратиндан, Рогача, Лучани

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније и млађој грани CTS1211>CTS3402>Y33>CTS8816>Y2902. Поседује хаплотип близак модалном, одступају једино нешто ниже вредности Y-GATA-H4=10 и DYS456=15. Једино блиско поклапање има са нејавним тестираним из околине Нове Вароши, који такође слави Мратиндан, разликују се на 2 од 23 маркера. С обзиром да је свега неколико припадника ове гране дубински тестирано, препорука Ђоловићу је додатно тестирање помоћу WGS или BigY-700 теста, како би прецизно утврдио терминалну подграну испод Y2902.

Тестирани је у упитнику навео да су према предању даљим пореклом из Дебеље код Нове Вароши, и да им је старије презиме било Бјелановић, а род су им Нијемчевићи из Дебеље. Родоначелник Ђоловића, Ђоле Бјелановић, се доселио у Рогачу 1809. године. Исту информацију налазимо и у доступној литератури, а поклапање са поменутим нејавним резултатом свакако иде у прилог истинитости предања.

У дефтеру чибука из 1824. и дефтеру десетка из 1833. године у Рогачи је пописан Борисав Ђоловић, вероватно син поменутог Ђола Бјелановића.

https://www.poreklo.rs/2013/04/09/poreklo-prezimena-selo-roga%C4%8Da-lu%C4%8Dani-donje-draga%C4%8Devo/

[Ojler]

62. Протић, Аранђеловдан, Гуча Село/Лучани, I2-Y3120>S17250

Тестирани наводи да су Протићи једна од најстаријих фамилија из Гуча Села. Потомци су проте Милутина Илића Гучанина, војводе драгачевског из Првог српског устанка, коме је Карађорђе 1811. године дао у кнежину цело Доње Драгачево. Према забележеном предању које се наводи у етнографској литератури, преци Протића су се доселили из Херцеговине пре Косовског боја и звали су се Радешићи. Род Протића се разгранао у драгачевске фамилије разних презимена: Протићи, Гавриловићи, Кнежевићи (Мијатовићи, Пантелићи, Димитријевићи и Богдановићи), Радојчићи, Станићи, Благојевићи и Куловићи.

Хаплотип тестираног поседује већи број карактеристичних вредности: DYS385=14-17, DYS389i=14, DYS458=16 и DYS437=14, а у мањој мери и DYS635=22. Вредности DYS389i=14, DYS458=16 и DYS437=14 јављају се и код хаплотипа раније тестираног Пантелића из Гуче, који је и по предању огранак Протића, тако да се може закључити да је наведено предање о њиховој сродности потврђено и генетиком. Пантелић такође има повишену вредност на DYS385b=16, што је очито карактеристика овог рода. За Пантелића је утврћено да припада млађој грани I2-S17250, па је то и грана целог рода Протића.

Постоји још једна група фамилија из околине Младеновца са славом Ђурђиц чији се резултати веома добро уклапају у хаплотип рода Протића, али нису јавни. Неки од њих имају предање да су старином из Метохије, док други не знају ништа о свом пореклу. Њихове хаплотипове такође карактеришу ретке вредности DYS389i=14, DYS437=14, снижена вредност DYS385b<=16 и нешто ређа вредност DYS635=22. Са овако великим бројем подударања на карактеристичним маркерима прилично је извесно да се ради о припадницима истог ширег генетичког рода.

Ако је заинтересован да продуби сазнања о млађој хаплогрупи којој припада, Протићу препоручујем да уради неки од геномских тестова, WGS или BigY.

[Иван Вукићевић]

46. Шулубурић, Никољдан, Лиса, Ивањица, E-V13>Z5018>S2972>Z16661>BY168279>Y174869>BY165837

Припада роду Куча. Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS439=11 и повишену вредност маркера DYS456=17. Од хаплотипа претходно тестираног Шулубурића из истог места разликује се на два маркера:

46. Шулубурић, Никољдан, Лиса, Ивањица, E-V13>Z5018>S2972>Z16661>BY168279>Y174869>BY165837

Припада роду Куча. Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS458=18, DYS456=17 и DYS576=21 и снижену вредност маркера DYS643=11.

Шулубурићи су по предању  од Куча и сродни су са Ракићевићима из Губереваца.

Љубомир Марковић и Светислав Марковић у свом раду Становништво моравичког Старог Влаха наводе следеће:
Шулубурићи, 41 K. (Никољдан), насељавају онај део Лисе који је окренут према Вучковици. Тај крај је богат шумом и кречњаком, а ова фамилија је позната по производњи креча и ћумура.

 На једном маркеру се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- Вујошевић, Митровдан, Подград/Орахово/Подгорица (Старокучи - Ђурђевићи)
- Вујошевић, Никољдан, Загреда/Подгорица (Дрекаловићи)
- Радоњић, Никољдан, Медун/Подгорица (Дрекаловићи)

За утврђивање од које гране Куча потичу Шулубурићи потребно је урадити дубљи генетички тест (WGS или BigY).

[Ojler]

53. Вранић, Ртари/Лучани, Илиндан I2-Y3120

Јован Ердељановић почетком 20. века у свом раду о доњем Драгачеву о Вранићима из Ртара пише следеће:

Данашње је становништво ртарско све пореклом од досељеника, јер се и за најстарије породице зна поуздано да су се доселиле, само што је то ипак било врло давно, те се за неке поборавило и место из кога су и време кад су досељене. Ту су најстарије породице: Недовићи, Јелесијевићи, Ћунисијевићи и Вранићи. Интересантно је, да у прилог старини ових породица иде и то, што су оне биле захватиле највеће и најбоље баштине, па су после од свога имања раздавале новијим досељеницима или су их ови добијали као уљези у поједине куће тих старих породица.
...
Вране или Вранићи су се доселили из Врана више Ариља у време „Кочове Крајине.“ Кад су дошли, били су велика породица, у којој су биле главне личности: кнез Радивој, Ђоко, Бојо, Радосав и Обрад са сином Радисавом. Они су били заузели врло велике баштине и растурили се свуд по Ртарима. Али од свију њих до данас су се одржали само потомци Радисава Вране — две куће, и то су једини Вранићи у Ртарима. Радисав Врана је прадед данашњим Вранићима, који су од његова јединог сина. Радисав је рођен у Милићеву Селу у збегу за време Кочине Крајине, а умро је пре више од 40 година.
Куће осталих Вранића све су замрле по мушкој лози и на њихова имања су дошли Милошевићи и Обрадчевићи. Вранићи славе Илин–дан. — Од исте породице и  c истом славом су и Шеварлије (Шеварлићи) у Пријељини, у срезу љубићском.

Слично предање навео је и тестирани, мада се разликује у неким детаљима. По тој верзији приче петорица поменутих родоначелника који су дошли из ариљског краја били су браћа и доселили су се 1780. године. Осим Вранића који потичу од Обрадовог сина Радисава Вране, постоје још и потомци Ђока и Боја, који су се презивали Станковић по оцу Станку, и они данас носе презимена Ђоковић и Бојовић.

У хаплотипу Вранића није одређена вредност маркера DYS448 на којем изгледа има редак феномен делеције. Баш овај маркер је одређујући за предикцију припадности млађој грани I2-PH908, па се морамо задржати на процени да тестирани припада кровној грани I2-Y3120. Извесно се као карактеристичне вредности у хаплотипу Вранића могу уочити DYS391=10, DYS385=14-14 и DYS570=20, а ређе би биле и вредности DYS458=18 и DYS389ii=30 уколико би се показало да Вранић не припада грани I2-PH908.

Најближи резултату Вранића је хаплотип Обрадовића са славом Никољдан из Доње Трепче код Чачка. Од 22 упоредива маркера ови хаплотипови се разликују на три, а оба резултата поседују карактеристичне вредности DYS391=10, DYS385=14-14, DYS389ii=30 и повишену вредност на DYS570>=19. Иако се разликују по слави и предању (Обрадовићи су по предању Гувељићи, досељени од Сјенице почетком 19. века) подударања на ретким вредностима маркера и релативна блискост хаплотипова би могли указивати да Вранић и Обрадовић припадају истом ширем генетичком роду, што би се могло потврдити једино неким од дубинских тестова: WGS или BigY.

[Црна Гуја]

56. Давидовић, Никољдан, Велес, Гуча, Лучани

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује хаплотип близак модалном, од релативно споријемутирајућих маркера одступа једино нешто нижа вредност DYS533=12. Самим тим има и велики број потенцијално блиских поклапања са пар маркера разлике, а једино потпуно поклапање на 23 маркера има са Живковићем из Нехорића код Пала, који такође слави Никољдан. Пошто се због практично у потпуности модалног хаплотипа не може установити млађа подграна на основу STR маркера, препорука је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да су Давидовићи потомци Давида Кудуза, по којем и носе презиме, и да су даљим пореклом из Херцеговине.

Ердељановић је записао да су Кудузи у Гучу досељени 30-их година 19. века ("пре 60 година") однекуд из среза Моравичког, међутим они су у Гучи пописани и раније. Поменути Давид Кудуз(овић), директни предак тестираног, пописан је у дефтеру чибука из 1822. године. Јован Кудуз(овић) пописан је у дефтеру десетка из 1818. и дефтеру чибука из 1824. године, а Никола Кудузовић у дефтеру чибука из 1822. и у пореским дефтерима из 1835. и 1839. године.

Јоковићи и Кудузовићи су једна породица, досељена пре 60 година од некуд из среза моравичког.

https://www.poreklo.rs/2013/07/02/poreklo-prezimena-selo-gu%C4%8Da-lu%C4%8Dani-donje-draga%C4%8Devo/

У овој акцији тестиран је и Јовановић из истог села, који према предању потиче од горепоменутог Јована Кудуза, међутим за њега је утврђено да припада хаплогрупи R1a, чиме је оспорена повезаност Јована и Давида Кудуза. Да би се ситуација у потпуности разјаснила, било би корисно тестирати по још једног припадника и Давидовића и Јовановића, по могућству што даљих сродника двојице који су тестирани у овој акцији.