Аутор Тема: Пројекат генетичко-генеалошког истраживања Драгачева (2025)  (Прочитано 17811 пута)

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6279
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Пројекат генетичко-генеалошког истраживања Драгачева (2025)
« Одговор #40 послато: Јул 13, 2025, 08:37:06 поподне »
29. Микановић, Игњатијевдан, Живица/Лучани I2-Y3120

У литератури је о Микановићима забележено следеће:
Цитат
Микановићи и Мишевићи су се доселили од реке Пиве (Црна Гора.) пре 120 год. Они су једна породица и славе Игњатијев–дан. Кад су се доселили настанили су се на месту где су данас Микановићи, и кад су се браћа Микан и Мишо поделили. Мишевићи су прешли на десну страну Живичке Реке.
Тестирани је навео да су пореклом из некакве "Куле" из Црне Горе, али није јасно где би се тачно могао налазити тај локалитет.

Хаплотип тестираног обилује ретким вредностима: DYS390=25, DYS391=10, DYS385a=13, DYS385a=14, DYS458=16. У бази ДНК резултата нема никога за кога би се могло тврдити да је близак Микановићу.
Било би занимљиво генетички проверити предањску везу Микановића са Мишевићима.

 
Kамене рабъ и госодинъ

На мрежи Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 914
  • I-Y3120>I-PH908>I-BY93199
Одг: Пројекат генетичко-генеалошког истраживања Драгачева (2025)
« Одговор #41 послато: Јул 13, 2025, 09:04:20 поподне »
29. Микановић, Игњатијевдан, Живица/Лучани I2-Y3120

У литератури је о Микановићима забележено следеће:Тестирани је навео да су пореклом из некакве "Куле" из Црне Горе, али није јасно где би се тачно могао налазити тај локалитет.

Хаплотип тестираног обилује ретким вредностима: DYS390=25, DYS391=10, DYS385a=13, DYS385a=14, DYS458=16. У бази ДНК резултата нема никога за кога би се могло тврдити да је близак Микановићу.
Било би занимљиво генетички проверити предањску везу Микановића са Мишевићима.

А знаменити летњи (пошто је преко зиме углавном био непроходан) пут "Пећ-Кула-Рожаје"?  :) Кула или Кулина је превој  близу Рожаја, на око 1800 м надморске висине. И чини ми се да је у Пећи било Микановића...али давно је то било, не гарантујем за овај податак.   
Историја се односи према археологији као што се алхемија односи према хемији!

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6279
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Пројекат генетичко-генеалошког истраживања Драгачева (2025)
« Одговор #42 послато: Јул 13, 2025, 09:38:31 поподне »
А знаменити летњи (пошто је преко зиме углавном био непроходан) пут "Пећ-Кула-Рожаје"?  :) Кула или Кулина је превој  близу Рожаја, на око 1800 м надморске висине. И чини ми се да је у Пећи било Микановића...али давно је то било, не гарантујем за овај податак.   
Не знам може ли бити та Кула у питању. Литература каже да су из Пиве, а ова Кула је скроз на другом крају Црне Горе. Осим тога, село Дациће којем та Кула административно припада је 100% албанско.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3017
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Пројекат генетичко-генеалошког истраживања Драгачева (2025)
« Одговор #43 послато: Јул 13, 2025, 09:54:31 поподне »
Не знам може ли бити та Кула у питању. Литература каже да су из Пиве, а ова Кула је скроз на другом крају Црне Горе. Осим тога, село Дациће којем та Кула административно припада је 100% албанско.
Не заборавимо Црновршане који су по топониму добили презиме,немамо додуше хаплотип али су север. Црни врх код Рожаја.

На мрежи Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 914
  • I-Y3120>I-PH908>I-BY93199
Одг: Пројекат генетичко-генеалошког истраживања Драгачева (2025)
« Одговор #44 послато: Јул 13, 2025, 10:02:08 поподне »
Не знам може ли бити та Кула у питању. Литература каже да су из Пиве, а ова Кула је скроз на другом крају Црне Горе. Осим тога, село Дациће којем та Кула административно припада је 100% албанско.
Не знам ни ја, само ми је пало на памет због асоцијације на пут "Пећ-Кула -Рожаје". То је једина Кула за коју знам у тој области.
Историја се односи према археологији као што се алхемија односи према хемији!

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6279
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Пројекат генетичко-генеалошког истраживања Драгачева (2025)
« Одговор #45 послато: Јул 13, 2025, 11:10:30 поподне »
30. Стојановић, Никољдан, Горачићи/Лучани, I2-Y3120

Стојановићи се сматрају старинцима у Горачићу и немају предање о пореклу, што је потврдио и тестирани.
Хаплотип поседује више карактеристичних вредности, од којих су неке изузетно ретке. Пре свега DYS438=11 и DYS549=13, а у мањој мери DYS576=19 и донекле DYS635=22. Мислим да постоје велике шансе да је Стојановић близак Адамовићу из Бистрице код Бијелог Поља, који слави Ђурђевдан. Њихови хаплотипови се разликују на два маркера, али оба деле три од четири наведене карактеристике, DYS438=11, DYS549=13 и DYS576=19, од којих су прве две екстремно ретке.
Адамовићима је иначе матица у Ботурићима, али су били бројни у Костеници, а по предању су давно дошли из Дробњака.

Било би добро ако би се генетичка веза између Стојановића и Адамовића могла додатно проверити дубљим тестовима, јер осим упечатљиве сличности у хаплотиповима нема других показатеља да се ради о истом роду.

Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2898
  • Sit pugna perpetua
Одг: Пројекат генетичко-генеалошког истраживања Драгачева (2025)
« Одговор #46 послато: Јул 27, 2025, 04:53:06 поподне »
27. Чубрић, Митровдан, Горачићи, Лучани

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује већи број специфичних/немодалних вредности: снижене DYS390=23, DYS391=10, DYS437=14, као и изузетно високу DYS19=19, коју осим Чубрића не поседује ниједан други припадник ове гране у нашој табели. Нема блиских поклапања у табели са мање од 4 разлике на 23 маркера, па је препорука додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700) како би се утврдила терминална подграна испод PH908.

Тестирани је у упитнику навео да је најстарији познати предак по мушкој линији Ђоко Чубра живео око 1830. године, и да је дошао из Црне Горе или Херцеговине. У литератури је забележено следеће:

Цитат
Чубрићи (2 к, Митровдан) су досељени после другог српског устанка однекуд из Санџака. Дошао је, кажу, неки Паун Чубрић са женом, а у Горачићима су изродили синове Обрена и Алексу. Надимак им је уједно и скраћено презиме – Чубраци. Има, међутим, индиција и да су се знатно касније, средином XIX века, доселили.

https://www.poreklo.rs/2019/11/18/poreklo-prezimena-goracici-lucani/

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2898
  • Sit pugna perpetua
Одг: Пројекат генетичко-генеалошког истраживања Драгачева (2025)
« Одговор #47 послато: Јул 27, 2025, 05:25:58 поподне »
28. Протић, Никољдан, Негришори, Лучани

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује неколико вредности које одступају од модала: снижене DYS439=12, DYS570=17, DYS533=12, и повишену DYS458=19. Све четири поменуте вредности дели са Ђуровићем из Дреноваца код Косјерића (Игњатијевдан), од ког се разликује на 3 од 23 маркера. Гледајући укупан хаплотип, Протић не стоји далеко од хаплотипа рода Малешеваца из Херцеговине, па постоји могућност да су Протићи генетички Малешевци, иако славе Никољдан. За род Малешеваца још увек није утврђена терминална подграна испод PH908, али и то је само питање времена, па Протићу свакако препоручујем додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању досељени још у 17. веку из Требиња, и да им је старије презиме било Ненадовић. И у литератури је забележено да су Протићи даљим пореклом из Херцеговине, па тиме и потенцијална веза са племеном Малешеваца добија на значају.

Цитат
Протићи су пореклом из Чепова у моравичком срезу, одакле су се доселили, како веле, скоро пре 200 година. И породица Протића је данас велика и разграната: има од ње 23 куће и све су готово у Раздољу. Све су данашње породице Протића од два брата: од једнога су садашњи Протићи а од другога су: Симеуновићи, Марковићи, Спасојевићи, Дмитровићи, Милосављевићи и Павловићи. Сви славе Никољ-дан.

По причању попа Добре Протића из Негришора ова је породица старином из Херцеговине. Он прича овако: Кад су једном неки од старих Топаловића путовали ради трговине по Херцеговини, запазе тамо једну лепу девојку, испросе је за једнога од њих и доведу у Негришоре. Али девојци беше тешко, што јој је родбина тако далеко и непрестано је жалила за својом браћом. Онда се Топаловићи дигну у Херцеговину и склоне браћу те девојке да се преселе к њима. И тако дођу три брата: Никола, Арсеније и Јоксим, од којих је један био свештеник, и настане се у Раздољу, где су пре тога живели неки Бацељи. Ово је, вели, било пре 200 година. Јоксим је умро, а од друга два брата, разроде се сви данашњи Протићи.

https://www.poreklo.rs/2012/06/29/poreklo-prezimena-selo-negri%C5%A1ori-lu%C4%8Dani-donje-draga%C4%8Devo/

На мрежи Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 1394
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Пројекат генетичко-генеалошког истраживања Драгачева (2025)
« Одговор #48 послато: Јул 28, 2025, 09:35:36 пре подне »
12. Маричић, Петровдан, Вича, Лучани

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује хаплотип близак модалном, једине донекле ређе вредности су снижене DYS391=10 и  DYS481=28. Међу тестираним припадницима ове гране који славе Петровдан, једино блиско поклапање има са Вучковићем из Заблаћа код Чачка, разликују се на само два од 23 маркера. Од Срдановића из Зеока код Лазаревца и Ђурковића из Белољина код Прокупља (колонизовани из Цоковића код Новог Пазара) разликује се на 4 од 23, односно на 4 од 25 маркера, па ни веза са њима није искључена, поготовo што и они као и Маричић и Вучковић поседују снижену вредност DYS391=10. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

https://www.poreklo.rs/2014/07/22/poreklo-prezimena-selo-vica-lucani/

Маричић коме је STR тестом предвиђена припадност хаплгрупи I2-PH908, поручио је SNP тест на мутацију Y52621 код компаније YSEQ да би проверио да ли можда припада млађој "прото-никшићкој" подграни I-PH908 > I-FT14506 > I-Y486944 > I-Y179535 > I-FT190202 > I-Y52621, међутим испао је негативан на ову мутацију:

Y52621 C-


Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Пројекат генетичко-генеалошког истраживања Драгачева (2025)
« Одговор #49 послато: Јул 30, 2025, 10:24:51 поподне »
34. Божовић, Ђурђевдан, Драгојевац, Ариље, E-V13>Z5017>Z19851>A18844>FT104106

Припада генетичком роду Матаруга. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS570=20. То је уједно и једина вредност маркера која одступа од модалног хаплотипа овог рода, па самим тим има већи број блиских поклапања.

Овај род је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине, а о њему имамо и засебну тему на форуму:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=285.0

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

Тестирани је навео да Божовићи по предању потичу из Црне Горе, што је овим резултатом потврђено.

Ван мреже Radul

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1905
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Пројекат генетичко-генеалошког истраживања Драгачева (2025)
« Одговор #50 послато: Август 05, 2025, 01:02:17 поподне »
Ђоковић, Аранђеловдан, Граб/Лучани, J2a-L26 > L24

По сачуваном породичном предању, у Граб су дошли из Нове Вароши, почетком 19. вијека.
 
Анализа маркера
Припада хаплогрупи J2a-L26 > L24 чији је филогенетички низ следећи:
J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-PF5087 > J-PF5160 > J-L24. Према иностраним хаплотивима и поклапањима, вјероватна је припадност низводној грани J-Z387 (J-L24 > J-Y22662 > J-L25 > J-Z438), а ближу грану није нимало захвално процјењивати.

Генетичка анализа Y-ДНК показала је, да припадају добро профилисаном роду хаплогрупе J2a-L26 > L24 који је карактеристичан за дио становништва који гравитира Косовско-метохијској миграционој струји.

Поклапања на 23 упоредива маркера указују на блиско генетичко сродством са породицом из Дрежника, Ужица, који пак славе Свете Враче. Поклапања су 22/23, а разлика је на DYS458 и то у једном кораку. Затим, у истом кластеру су и породице из Лабукова, Сврљига и Витине, а које пак славе Никољдан. Са њима је поклапање на 19/23 и 20/23 маркера.

Шта даље
Препорука за даље тестирање WGS или BigY тест, да одредимо тачну позицију.
« Последња измена: Август 05, 2025, 01:05:36 поподне Radul »
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Radul

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1905
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Пројекат генетичко-генеалошког истраживања Драгачева (2025)
« Одговор #51 послато: Август 05, 2025, 04:52:58 поподне »
Сатарић, Јовањдан, Милатовићи/Лучани, J2a-Z6055>Y14439

Сатарићи из Милатовића, чувају предање по којем њихов род вуче поријекло од једног потурченог човјека, Турчина, који се у неком моменту вратио у православну вјеру. Сеоба у Милатовиће везује се за временски период  ~1750. године, када су, према усменом предању, доселили из села Миросаљаца.

Анализа маркера
Припада хаплогрупи J2a-Z6055>Y14439 чији је филогенетички низ следећи: J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-Z6064 > J-Z6055 > J-Z6057 > J-Y7013 > J-Y7010 > J-Y13128 > J-Y14434 > J-Z28529 > J-Y14439.

Има идентичан хаплотип претходно тестираном Сатарићу из истог села. У генетичко-генеалошком смислу припада роду којег генеаолог Иван Вукићевић именије родом "Превишана и Радишића - Михојевића".

Овом старом и разгранатом роду припадају и Сатарићи из Милатовића код Лучана, који као крсну славу славе Светог Јована (Јовањдан). Ријеч је о генетички повезаном роду у чијем се саставу налазе бројна братства, чије су матице у Превишу у племену Дробњака и у селу Грмљани у Попову пољу.

Из Превиша воде поријекло братства Милашиновића и Кујунџића. О њиховом даљем поријеклу круже различита усмена предања, али их заједнички спаја слава Светог Архангела Михаила (Аранђеловдан). То указује на заједничко поријекло, иако су се током времена предања разишла.

Михојевићи из Грмљана, по причи старих, некада су носили презиме Радишић. Управо од ових Михојевића у каснијим временима настају нова братства: Шарићи, Перишићи, Пешићи, Лакићи и Ковачи. Њихова првобитна слава је Јовањдан, иако се међу исељеним гранама јавља и Никољдан.

Подручје Попова, гдје већ вијековима живи братство Михојевића, оставило је у историјским изворима више записа који указују на постојање личности по имену Михоје, антропонима од кога је, по свему судећи, настао патроним, а могуће и презиме Михојевић. Османски пописи становништва из 15. и 16. вијека свједоче о могућим прецима овог рода. У дефтеру из 1475/1477. године, насупрот селу Грмљани, у Величанима, забиљежен је домаћин Михоје, син Радише. Управо овај запис представља важну везу у трагању за поријеклом Радишића - Михојевића, јер повезује два значајна имена присутна у предању и генеалошкој свијести рода. Стотину година касније, у попису из 1585. године, директно у селу Грмљани, уписана је баштина неког Хранчина, која се тада налазила у руци Михоја, сина Петријиног.

Шта даље
Препорука за даље тестирање WGS или BigY тест, да одредимо тачну позицију.
« Последња измена: Август 05, 2025, 07:12:04 поподне Radul »
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2898
  • Sit pugna perpetua
Одг: Пројекат генетичко-генеалошког истраживања Драгачева (2025)
« Одговор #52 послато: Август 05, 2025, 08:22:39 поподне »
32. Николић, Аранђеловдан, Зеоке, Лучани

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Од модалног хаплотипа одступају једино благо повишене вредности DYS458=17 и DYS456=18. Потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера има са раније тестираним Николићем из истог села. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Као и претходно тестирани рођак, Николић је у упитнику навео да су у Зеоке досељени из околине Берана или Андријевице (из Васојевића), као и да им је старије презиме било Берјани/Берјановићи. Исто се наводи и у литератури:

Цитат
Isto su tako stara porodica, kojoj se ne zna poreklo, Zeočani ili po starom prezimenu Berjani (Berjanovići). Oni su najveća porodica u selu (do 25 kuća) i čine gotovo sami ceo zaselak Zeoke, a zajedničko poreklo poznaje im se i po istoj slavi, Sv. Arhanđelu. Sad imaju deset prezimena: Risimovići, Jankovići, Nikolići, Gavrilovići, Ilići, Mićići, Petrovići, Vukovići, Savići i Mandići. Oni su se već toliko razrodili, da se uzimaju među sobom. U ovu porodicu spadaju i Tupajići u zaseoku Skoku.

https://www.poreklo.rs/2013/03/03/poreklo-prezimena-selo-zeoke-lu%C4%8Dani-donje-draga%C4%8Devo/
« Последња измена: Август 05, 2025, 08:24:56 поподне Црна Гуја »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14352
Одг: Пројекат генетичко-генеалошког истраживања Драгачева (2025)
« Одговор #53 послато: Септембар 02, 2025, 07:39:09 поподне »
38. Зечевић, Никољдан, Милатовићи, Лучани, J2b-M205>Y22059


За Зечевиће из Милатовића се у литератури каже следеће:

"Зечевићи, славе Никољ-дан. Миливоја, деду Илијиног (коме је 60 година) је довео као мало дете – а умро је кад му је било 100 година – његов дед од некуд из Старог Влаха (неки веле из Црвене Горе). Прича се, да је старац – дед – водио собом једнога јараца натовареног двема поњавама, на коме је Миливоје јахао, кад год би се путем уморио."
https://www.poreklo.rs/2013/07/02/poreklo-prezimena-selo-milatovi%C4%87i-lu%C4%8Dani-gornje-draga%C4%8Devo/

Недавно сам на теми о 23andMe писао о једним Зечевићима (Никољдан) из Ивањице. Претпоставио сам да су сродни презимењацима из овог краја који славе исту славу. Такође, испоставило се да и Зечевићи из Милатовића припадају управо роду J-Y22063 Никољштака, 456=13.

Зечевић, Ивањица, према предању из Васојевића, J2b-M205.

Ово су по свему судећи Зечевићи са славом Никољдан:

"Зечевићи, 6 к. (Никољдан), имају надимак Кречари, јер се баве печењем креча. Воде порекло од Мијамановића, у Васојевићима. Има их y Лијевој Ријеци и Доњим Васојевићима. Данас их има у: Краљеву (2), Чачку (2), Гучи и двојица су у Француској."

Верујем да је повезивање са Васојевићима због Зечевића-Мијомановћа (Аранђеловдан). Због славе и генетике, није искључено да постоји генетичка веза са већом групом Y22059 Никољштака 456=13 из овога краја (Костићи, Белићи, Поповићи и други).

Припадници овог рода раширени су на читавом потезу од Нове Вароши, преко Ивањице, до Чачка, а има их и у Шумадији око Тополе. У мору Y155375 на простору Старог Влаха, ово је једна прилично раширена група Y22063. Нико од њих није радио дубински тест, али на основу 111 маркера Костића из Чачка и маркера 587=20, сасвим сигурно је реч о овој подграни M205. У питању су:

Костићи, Никољдан, Чачак
Костићи, Никољдан, Ивањица
Белићи, Никољдан, Остра, Чачак
Николићи, Никољдан, Блазнава, Топола
Поповићи, Никољдан, Кушићан, Ивањица
Поповићи, Никољдан, Божетићи, Нова Варош
Цветковићи, Никољдан, Маскова, Ивањица
необјављен, Никољдан, Тисовица, Нова Варош

Индикативно је да међу тестиранима који поседују ретку мутацију 456=13, слава Никољдан заступљена са чак 65%. Овој групи из Старог Влаха условно могу бити блиски Новаковићи из Подгрмечја (Никољдан, 456=13), као и једна необјављена породица из околине Струге у Западној Македонији. Они такође славе Никољдан, а имају родовски надимак Бошњаковци, или Бошњаковићи, због предања о пореклу "однекуд из Босне".

Једна занимљивост, до сада је, у оквиру пројекта Драгачево, хаплогрупа J2b-M205 присутна са 10.5%. Сличне проценте за ову хаплогрупу добио сам још раније за простор Моравичког округа.



Ово ће свакако, поред Затарја-Пљеваљског краја, Горњег Подриња и делова Крајине (Лика, Банија), бити једна од српских области са највише J2b-Y22059.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2898
  • Sit pugna perpetua
Одг: Пројекат генетичко-генеалошког истраживања Драгачева (2025)
« Одговор #54 послато: Септембар 10, 2025, 09:16:26 поподне »
37. Илић, Ђурђиц, Негришори, Лучани

Припада хаплогрупи R1a-Z280, могуће и млађој подграни Z92>Z685>YP271>YP270. Поседује хаплотип близак осталим тестиранима за које се претпоставља припадност овој подграни. Без сумње припада истом роду као и већи број тестираних са подручја Старог Влаха и Шумадије, који сви такође славе Ђурђиц. На само 1 од 23 маркера разликује се од Јованчића из Лисе код Ивањице и Марића из Жаочана код Чачка, док се на 2 од 17/23 маркера разликује од групе родова из околине Младеновца и Смедеревске Паланке чији резултати нису још увек јавни, и од Лишанчића из Атенице код Чачка. С обзиром да ниједан припадник овог рода није SNP/дубински профилисан, препорука Илићу је даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), поготово зато што ни предикција припадности подграни YP270 није нарочито поуздана.

Тестирани је у упитнику навео да се први Илић доселио у Негришоре почетком 19. века, и звао се Илија Илић. Према породичном предању доселио се из Херцеговине или из "долине Лима". За Илиће се у литератури наводи само да су даљим пореклом из (околине) Нове Вароши:

Цитат
Илића чукундед дошао је од Нове Вароши.

https://www.poreklo.rs/2012/06/29/poreklo-prezimena-selo-negri%C5%A1ori-lu%C4%8Dani-donje-draga%C4%8Devo/

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1349
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Пројекат генетичко-генеалошког истраживања Драгачева (2025)
« Одговор #55 послато: Септембар 10, 2025, 10:57:12 поподне »
36. Росић, Јовањдан, Рти, Лучани

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Од ређих вредности бих издвојио DYS385a=14, која би могла уз исту славу да указује на везу са Ћосићима из Радоњића код Пала.

На порталу имамо чланак о породицама из овог места https://www.poreklo.rs/2013/07/17/poreklo-prezimena-selo-rti-lu%c4%8dani-gornje-draga%c4%8devo/. У њему се за Ћосићем наводи да су се доселили из оближње Вучковице. Кандидат је навео у упитнику да су пореклом из Васојевића. Занимљиво је да је порекло из Васојевића навео и следећи кандидат кога ћу овде објавити јер дели са Росићем карактеристичну вредност DYS385a=14.

35. Терзић, Стевањдан, Рти, Лучани

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061 и могуће да му је близак Росић из истог места, и поред тога што не славе исту породичну славу. Разликују се на маркерима DYS570 и DYS576 за по једну вредност. Међутим ови маркери су брзомутирајући, па је ближа веза врло могућа. Терзић је, као и Росић навео породично предање о пореклу из Васојевића, међутим са нешто више детаља. Према том предању Терзићу потичу од Симеуна Терзије, досељеног око 1800. године из села Маскова. Имао је синове Ђока, Николу и Андрију. Према предању су од братства Плавшић из Васојевића. Генетика ипак указује на то да су и Терзићи и Росић из Дробњака.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Пројекат генетичко-генеалошког истраживања Драгачева (2025)
« Одговор #56 послато: Септембар 26, 2025, 02:45:06 поподне »
39. Ђунисијевић, Никољдан, Ртари, Лучани, E-V13>Z1057

Потпуно поклапање хаплотипова на 25 маркера има са следећим тестираним:

Млађеновић, Никољдан, Модран, Бијељина, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS389i=14, DYS448=21 и DYS570=22. Вредност маркера DYS389i=14 је типична за грану  E-V13>Z1057>Y30977>Y37092, са чијим припадницима Млађеновић има најближа поклапања хаплотипова, гледајући само број различитих маркера. Међутим, услед за ову грану веома повишене вредности маркера DYS570=22, не може се тврдити да Млађеновић припада грани Y37092.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

С обзиром да обојица поседују три заједничке карактеристичне вредности маркера, као и да славе исту славу, несумњиво су истог порекла иако су географски доста удаљени.

Тестирани је навео да су Ђунисијевићи староседеоци у Ртарима. Исто наводи и Јован Ердељановић у свом истраживању о Доњем Драгачеву:
Данашње је становништво ртарско све пореклом од досељеника, јер се и за најстарије породице зна поуздано да су се доселиле, само што је то ипак било врло давно, те се за неке поборавило и место из кога су и време кад су досељене. Ту су најстарије породице: Недовићи, Јелесијевићи, Ђунисијевићи и Вранићи. Интересантно је да у прилог старини ових породица иде и то што су оне биле захватиле највеће и најбоље баштине, па су после од свога имања раздавале новијим досељеницима или су их ови добијали као уљези у поједине куће тих старих породица.
За Недовиће и Ђунисијевиће не зна се, одакле су дошли.


Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2898
  • Sit pugna perpetua
Одг: Пројекат генетичко-генеалошког истраживања Драгачева (2025)
« Одговор #57 послато: Септембар 26, 2025, 10:31:19 поподне »
40. Весовић, Аранђеловдан, Котража, Лучани

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>YP4278>Y109474>BY30743. Од модалног хаплотипа ове гране одступа једино нешто нижа вредност DYS570=17. Најближе поклапање има са Дилпарићем из Буковика код Нове Вароши који такође слави Аранђеловдан, разликују се на само 1 од 25 маркера. Од већине осталих припадника рода Г, груписаних претежно на простору Старог Влаха, разликује се на 2-3 од 23/25 маркера. Препорука је додатно тестирање путем неког од дубинских тестова (WGS ил BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да им је старије презиме било Радосављевић, а за њих се у литератури наводи следеће:

Цитат
За Карађорђа доселили су се:

Радосављевићи и Марићи, славе Арханђелов-дан. Доселили су се од Сјенице.

https://www.poreklo.rs/2013/07/17/poreklo-prezimena-selo-kotra%C5%BEa-lu%C4%8Dani-gornje-draga%C4%8Devo/

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2898
  • Sit pugna perpetua
Одг: Пројекат генетичко-генеалошког истраживања Драгачева (2025)
« Одговор #58 послато: Септембар 26, 2025, 10:31:37 поподне »
41. Мирчетић, Јовањдан, Лопаш, Пожега

Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се млађа подграна не може поуздано утврдити на овом броју маркера. Поседује већи број карактеристичних повишених вредности: DYS389=14-31, DYS448=21, DYS533=13 и DYS635=24. Нема блиских поклапања са мање од 4 разлике на 23 маркера, а управо на 4 маркера се разликује од јединог тестираног који би му могао бити близак у нашој бази. У питању је Поповић из Заблаћа код Чачка, а у прилог потенцијалној вези могла би ићи и иста слава Јовањдан. Како би се утврдила терминална грана испод Z280 препорука је даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS ил BigY-700). Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о даљем пореклу, а ништа више се не може пронаћи ни у тексту о Лопашу на нашем порталу, где се једино наводи да је крајем 19. века у селу била само једна кућа Мирчетића.

https://www.poreklo.rs/2021/02/28/poreklo-prezimena-selo-lopas-pozega/

На мрежи Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 1394
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Пројекат генетичко-генеалошког истраживања Драгачева (2025)
« Одговор #59 послато: Октобар 17, 2025, 10:59:06 поподне »
Преносим овде анализу резултата Тутуновића из друге теме, пошто се тестирао у оквиру акције "Српски ДНК месец 2025", а његов резултат је битан за пројекат "Драгачево":

7. Тутуновић, Аранђеловдан, Кукићи, Чачак

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних/ређих вредности истичу се снижене DYS391=10 и DYS533=12, и повишена DYS458=19. Наведене вредности, као и слава Аранђеловдан, наводе на могућност да би Тутуновић могао припадати роду Бездановића из Комана, и још прецизније братству Радоњића, односно млађој подграни FT16449>MF2888>A873>FT143260. Ово би свакако требало проверити и дубинским тестирањем (WGS/BigY-700), јер постоје и одређене разлике у односу на Бездановиће (DYS19, DYS439). У прилог припадности роду Бездановића ишао би и навод Радована М. Маринковића, који је о Тутуновићима из Кукића записао следеће:

Цитат
ТУТУНОВИЋИ (12 к, Аранђеловдан) су раније били Силистрићи. У Слатину је под крај ХVIII века дошао Јово Силистрић, пореклом из околине Даниловграда у Црној Гори. Није јасно порекло његовог старог презимена. Он је тајно у Србију уносио тутун (дуван), па му отуда и ново презиме. У једном таквом походу остао је у Србији. Најпре се 1780. године настанио у Радаљеву код Ивањице, одакле су његови прешли у Рајац и разишли се по околним чачанским селима (Липница, Кукићи и Виљуша).

Са друге стране, тестирани је у упитнику навео да им је старије презиме било Ружичић, и набраја колена од најстаријег претка Симеона, рођеног око 1770: Симеон-Радоица-Милоје-Сретен-Обрад-Мирко-Драган-Ненад.