Пројекат генетичко-генеалошког истраживања Драгачева (2025)

[Драган Обреновић]

Друштво "Порекло" је покренуло Пројекат генетичко-генеалошког истраживања Драгачева. Више о циљевима о обухвату пројекта можете прочитати у чланку на порталу "Порекло":

https://www.poreklo.rs/2025/02/20/projekat-geneticko-genealoskog-istrazivanja-dragaceva/

Позивамо све заинтересоване појединце и фирме пореклом из Драгачева, али и друге заинтересоване појединце и фирме/правна лица, да у складу са својим могућностима помогну реализацију овог подухвата.

[Црна Гуја]

С обзиром да припадају истом роду, да су из истог села и славе исту ретку славу, следећа двојица тестираних ће бити објављени заједно:

1. Вуковић, Св. Врачи, Доња Краварица, Лучани и

2. Красић, Св. Врачи, Доња Краварица, Лучани

Припадају хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211, док се млађа подграна не може поуздано утврдити на овом броју маркера. Вуковић и Красић се међусобно разликују на само 1 од 25 маркера, док се од раније тестираног Красића из истог села разликују на 1 од 23 (Вуковић), односно 2 од 23 (Красић). Од Ердоглије из Вукушице код Врњачке Бање (Св. Врачи), четвртог припадника овог рода, Вуковић се разликује на 3 од 23, а Красић на 4 од 23 маркера. Вредности карактеристичне за сву четворицу поменутих су DYS385=11-15 и DYS389=14-31. Како би се утврдила терминална подграна којој припадају, препорука Вуковићу и Красићу је даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Овим тестирањем је потврђено предање по којем су Вуковићи и Красићи један род:

За Вуковиће каже старац Нешо Вуковић, да су се доселили „прије 300-400 година од Сјенице“. Од Вуковића су и Красићи. Славе Св. Врачеве (1- XI).

https://www.poreklo.rs/2013/04/03/poreklo-prezimena-selo-donja-kravarica-lu%C4%8Dani-donje-draga%C4%8Devo/

[archduke]

У табели родова са приоритетом тестирања (https://www.poreklo.rs/2025/02/20/projekat-geneticko-genealoskog-istrazivanja-dragaceva/) сте навели Јовичиће, из Лиса, са славом Ђурђиц.
Јовичићи су већ тестирани и резултат је објављен овде https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6000.msg156181#msg156181

26. Јовичић, Ђурђиц, Лис, Лучани

Припада хаплогрупи G2a-PF3147>L91. Јовичић поседује веома специфичан хаплотип, па самим тим нема конкретнијих и ближих поклапања, како у табели Пројекта тако ни у светским базама. Примера ради, од иностраних хаплотипова ''блиски'' су му следећи појединци:

Анонимни хаплотип из југоисточне Румуније (5/17), Италијан из Ђенове (6/17), Енглез предвиђен на подграну PF3147>FGC348 (5/18), Американац из Каролине предвиђен као L497+ (5/18), Немац предвиђени као PF3147 (6/18) и анонимни Јерменин (5/17).

Мишљења сам да због овакве ситуације ни неки од скупих дубинских тестова (Big Y/Dante Labs WGS) тренутно не би много помогли Јовичићу у проналажењу неке разумне временске дистанце са иностраним хаплотиповима, која би се потом могла повезати са конкретним кретањима и археолошким културама из давне прошлости. Исто важи и за повезаност са српским и регионалним хаплотиповима ове у нас доста ретке гране, па сходно томе Јовичићу предстоји чекање да се неко ''упеца'' на његов хаплотип.

У литератури је за Јовичиће забележено следеће:

Цитат
Јовичића предак дошао је из Орашца у Шумадији (у срезу јасеничком). Могло је бити, као што се и нагађа, да су слично другим породицама по Драгачеву преци Јовичића у време каквог рата пробавили само извесно време у Шумадији па дошли после у Лис. Сад имају још и презимена: Јелићи, Радовановићи и Димитријевићи. – Од Јелића има одсељених у Г. Краварици и у Пухову (имају и исту славу: Ђурђиц).
Порекло презимена, село Лис (Лучани, Доње Драгачево)

[Драган Обреновић]

У табели родова са приоритетом тестирања (https://www.poreklo.rs/2025/02/20/projekat-geneticko-genealoskog-istrazivanja-dragaceva/) сте навели Јовичиће, из Лиса, са славом Ђурђиц.
Јовичићи су већ тестирани и резултат је објављен овде https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6000.msg156181#msg156181

Хвала! Знам да је тестиран, али промакао је у онај списак, уклонићу Јовичиће.

[Ojler]

Милошевић, Јовањдан, Опаљеник/Ивањица, I2-Y3120

Милошевићи у Опаљенику живе у засеоку Боторићи, где их је 2000. године било три куће. Има их расељених и у Чачку и Крагујевцу. У литератури ("Становништво Моравичког Старог Влаха", Аутори: Љубомир М. Марковић и Светислав Љ. Марковић, Година издавања: 2002) се наводи да воде порекло из Васојевића и даје се референца на студију о Васојевићима др Радослава Вешовића из 1935. године. Међутим, на наведеној страни овог извора помињу се само Милошевићи Лопаћани (Рајевићи) који славе Аранђеловдан. Генетички тестови су показали да Милошевићи Лопаћани припадају васојевићкој грани хаплогрупе E-V13, тако да Милошевићи из Опаљеника сасвим извесно са њима нису у вези. Тестирани Милошевић из Опаљеника није навео предање о старијем пореклу, па је упитно колико је предање које се помиње у књизи код Марковића аутентично, а колико можда последица конструкције на основу истог презимена са Милошевићима Лопаћанима.

Као карактеристичан маркер хаплотипа тестираног Милошевића уочава се DYS385=14-16, а у мањој мери и вредност DYS19=15. Иако овај хаплотип не поседује превише специфичности, у бази СДНКП нема резултата од којих се разликује за мање од три маркера на 23 до 25 упоредивих, а ни један од тестираних из те групе се не чини довољно блиским Милошевићу.
Постоји ипак један резултат на 17 маркера који треба поменути, а то је резултат Громовића из истог места, Опаљеника, који такође слави Јовањдан. Хаплотипови Громовића и Милошевића се разликују на само једном маркеру, и то на карактеристичном DYS385, на коме Громовић има модалну вредност. Старије порекло Громовића није познато и сматрају се старинцима (условно речено, с обзиром је ово подручје од почетка 18. века трпело значајне демографске промене).

Због кратког хаплотипа Громовића и непостојања карактристичних маркера не бих се ипак усудио да Милошевића и Громовића сврстам у исти род, али би њихову могућу везу свакако вредело даље истражити, ако ништа друго а оно барем проширивањем хаплотипа Громовића на 25 маркера, а наравно да би најбоље било да обојица ураде неки од геномских тестова.

[Небојша]

6. Поповић, Аранђеловдан, Латвица/Ариље, J2b-M205>Y22059


Села око Ариља нису детаљно обрађена у етнографској литератури, па ако неко зна више о пореклу ових Поповића, нека напише. Тестирани је навео да је старије презиме гласило Рабреновић. Добра је ствар што се генетички потпуно уклапа у род Аранђеловштака J2b-M205>Y155375>BY173966, чија је матица у пљеваљском крају. Поседује типичне вредности за овај род: 385ab=16-18, 576=19 и 481=22. Према томе, маркерима су му веома блиски следећи родови (сви славе Аранђеловдан):

Радовић, Булози/Источно Сарајево               
Чамџић, Црљенице/Пљевља   
Гајић, Деспотово/Бачка Паланка         
Голубовић, Ограде/Прибој         
Голубовић, Гранчарево/Бијело Поље         
Пејовић, Думљане/Виницка/Пријепоље            
Лазић, Ба/Љиг         
Ћировић, Љутићи/Пљевља         
Голубовић, Крупице/Пљевља   

Припадника ове подгране има и међу слављеницима Ђурђевдана, такођe су сви међусобно блиски, као и у односу на групу са Аранђеловданом: Марковић, Крупице/Пљевља, Перуничић, Борова/Пљевља и други. Иако изостају подаци из литературе, генетика недвосмислено указује на порекло из Затарја и шире околине.

Не знам да ли је од ових Поповића из Латвице недавно преминули Живан Поповић, један од најстаријих Срба (107).

https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3974259/zivan-popovic-je-najstariji-srbin-sa-105-godina

[Драган Обреновић]

...
Не знам да ли је од ових Поповића из Латвице недавно преминули Живан Поповић, један од најстаријих Срба (107).

Тестирани је потврдио да јесте - Живан је рођени брат његовог прадеде и познавао га је. Честита уреднику (Небојши) што их је тачно повезао у анализи

[Небојша]

Тестирани је потврдио да јесте - Живан је рођени брат његовог прадеде и познавао га је. Честита уреднику (Небојши) што их је тачно повезао у анализи

Одлично! Драго ми је да су Поповићи упали у добро профилисан и генетички потврђен род.

Иначе, ко није прочитао овај интервју, на питање који је рецепт за дуговечност, деда Живан каже једну реченицу која је тако једноставна, а заправо представља суштину и нешто што свима нама треба бити водиља:

"Čovek mora biti pomiren s bogom, mora se držati dobrih ljudi, a od zlih bežati kao od kuge! I, biti pošten!"
 

[Небојша]

Мали допринос теми на основу резултата са 23andMe:




Куловић, Аранђеловдан, Гуча/Лучани, I2-S17250
Сретеновић, Јовањдан, Вича/Лучани, I2-S17250
Чакаревић, Игњатијевдан, Котража/Лучани, I2-S17250
Мајсторовић, Михољдан, Брезовица/Чачак, I2-S17250
Ћирјаковић, Лучиндан, Вирово/Ариље, I2-S17250

Петровић, Ђурђевдан, Граб/Лучани, I1-P109
Бошковић, Никољдан, Осоница/Ивањица, I1-Z63>Y13946

Мариновић, Ђурђевдан, Граб/Лучани, R1b-Z2103>CTS9219

Милићевић, Ђурђевдан, Турица/Лучани, J2b-M205

Бугарчић, Јовањдан, Гуча/Лучани, J2a-L25

[Драган Обреновић]

Хвала Небојша!

[Иван Вукићевић]

6. Поповић, Аранђеловдан, Латвица/Ариље, J2b-M205>Y22059


Села око Ариља нису детаљно обрађена у етнографској литератури, па ако неко зна више о пореклу ових Поповића, нека напише. Тестирани је навео да је старије презиме гласило Рабреновић.

Можда је случајност, али у Будимљи и Горажду код Берана има Поповића који славе Аранђеловдан и по једном предању потичу од Рабреновића.

[archduke]

Поздрав. У табели приоритетних родова за тестирање, навели сте фамилију Живковић, из Рогаче, са славом Стевањдан. Живковићи су већ тестирани и резултат је објавњен овде
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4229.msg192887#msg192887 .

Живковић, Стевањдан, Рогача/Лучани, I1-Y51867>PH220

Хаплотип тестираног се на само једном маркеру DYS576 разликује од модалног хаплотипа рода Шумњака, који такође славе Стевањдан, из околине Требиња описаних у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине па је веза са овим разгранатим генетичким родом сасвим извесна. Међутим нема потпуног поклапања ни са једним до сада тестираним припадником овог генетичког рода управо због благо снижене вредности на позицији DYS576 која код тестираног износи 15 док сви остали припадници овог генетичког рода имају вредност 16.

Ердељановић у књизи Доње Драгачево о Живковић има из Рогача пише:

Са Пропадима (Пропадовићи, Перишићи) једна су породица Живковићи (обоји славе Стевањ-дан). Старином су из Страњана од Лима (з. од Сјенице). Доселили су се најпре Прерадовић у Липницу у срез трнавски, па су једни и остали тамо а други дошли у Рогачу. После се доселио у Рогачу и Живко прадед данашњих Живковића. Од ових Живковића има једна кућа одсељена у срез трнавски.

Тестирани је и навео да према породичном предању Живковићи потичу из села Доњи Страњани на Јадовника близу Пријепоља, а да је старо презиме било Пропад од којег су настали Пропадовићи, Перишићи и Живковићи.
...

[Драган Обреновић]

Поздрав. У табели приоритетних родова за тестирање, навели сте фамилију Живковић, из Рогаче, са славом Стевањдан. Живковићи су већ тестирани и резултат је објавњен овде
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4229.msg192887#msg192887 .

Живковић, Стевањдан, Рогача/Лучани, I1-Y51867>PH220

Хаплотип тестираног се на само једном маркеру DYS576 разликује од модалног хаплотипа рода Шумњака, који такође славе Стевањдан, из околине Требиња описаних у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине па је веза са овим разгранатим генетичким родом сасвим извесна. Међутим нема потпуног поклапања ни са једним до сада тестираним припадником овог генетичког рода управо због благо снижене вредности на позицији DYS576 која код тестираног износи 15 док сви остали припадници овог генетичког рода имају вредност 16.

Ердељановић у књизи Доње Драгачево о Живковић има из Рогача пише:

Са Пропадима (Пропадовићи, Перишићи) једна су породица Живковићи (обоји славе Стевањ-дан). Старином су из Страњана од Лима (з. од Сјенице). Доселили су се најпре Прерадовић у Липницу у срез трнавски, па су једни и остали тамо а други дошли у Рогачу. После се доселио у Рогачу и Живко прадед данашњих Живковића. Од ових Живковића има једна кућа одсељена у срез трнавски.

Тестирани је и навео да према породичном предању Живковићи потичу из села Доњи Страњани на Јадовника близу Пријепоља, а да је старо презиме било Пропад од којег су настали Пропадовићи, Перишићи и Живковићи.
...

Хвала! Промакао је у чланку понеки род који је већ тестиран, пар смо већ уклонили са списка, сада ћу и Живковиће, односно Пропадовиће скинути.

[Христифор]

 Уколико Пропадовићи нису тестирани требало би их оставити на списку.

[Небојша]

13. Ружичић, Ђурђевдан, Горачићи, Лучани, J2b-M205>Y22059


Ружичићи (30 к, Ђурђевдан) су досељени „од Никшића“ у време првог српског устанка. Код Никшића их и данас има. Род су са Станковићима.

Од овог рода је и кмет Милић Ружичић, који је први погинуо у Горачићкој буни 20. фебруара 1893. године. На његов споменик у Ружичића гробљу клесар Млађен Раковић урезао је овај епитаф: „О шарен спомене ладни камен, кои млогима срца храбриш, што овде показујеш, место сарањеног од 34 год. Милића Ружичића, уваженог грађанина и бившег кмета Горачића кои погибе 20. фебруаре 1893. год. пред судницом општине горачке од браће небраће либерала српских дахија. Нема живота без слободе, благо оном који ваком смрћу умре, лака земљо која га покриваш својом те је откупио крвљу…“

Станковићи (14 кућа, Ђурђевдан) су потомци неког Станка, сродника Ружичића. Приповеда се да је управо Станко био брат неке Ружице, од које Ружичићи воде порекло. И они су, наравно, „од Никшића“.
https://www.poreklo.rs/2019/11/18/poreklo-prezimena-goracici-lucani/

Ружичић поседује практично модалан хаплотип за Y22059. Изузетак је вредност 21 на маркеру 448 која се јавља једино код њега (модална вредност је 19). Ово предање о пореклу из Никшића је интересантно, будући да тамо има Ружичића (слава Аранђеловдан). Они су такође J2b-M205>Y22059 и досељени су из Пљеваља крајем 19. века. Да ли је ово повезивање случајност на основу презимена, или постоји нека веза, не може се рећи из ове перспективе. Хаплотип Ружичића из Никшића је такође близак модалном, али поседује неке специфичне вредности попут 456=13.

Савет за Ружичића дубљи тест BIGY700, или појединачни тест на Y22063.

[Atlantische]

15. Недовић, Аранђеловдан, Ртари, Лучани

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480>FTC64765.

Недовићев хаплотип дели све маркерне карактеристике ове подгране, DYS576=15, DYS570=19, укључујући и нешто специфичнију DYS389II=30. Из тог разлога има повећи број потпуних поклапања међу FTC64765, у које спада и пар хаплотипова генетичког рода Аранђеловштака Земуновића-Корјенића. Могућу везу са њима би требало проверити обостраним дубинским тестирањем, јер нам је тренутно познато само да су Земуновићи-Корјенићи Y60799/FTC64765+.

Како Недовићи спадају у најстарије породице Ртара и суседне Паковраће (присутни од почетка 18. века), мислим да постоји солидна могућност за повезаност Недовића са нејавним резултатом припадника једног од значајнијих старовлашких родова који такође слави Аранђеловдан. Разликују се само на поменутом DYS389II на којем Недовић има повишену вредност. Ову дилему би као и евентуалну повезаност са подручјем Корјенића решили само дубински тестови, уз могућност да су оба рода повезана са њима, па би тако имали старовлашко-драгачевски подрод FTC64765 Аранђеловштака.

Важно је истаћи да Недовић извесно није ближе повезан са другим драгачевским G2a-Y128480, Аранђеловштаком Зимоњићем из Горачића, с обзиром да се разликују на 3/23. Исто се може рећи и за Аранђеловштака Музикравића из Бечња код Чачка, разлика је 4/23. Могућа веза постоји са 23andMe резултатом Грујанца из чачанске Јежевице, што би се показало STR тестирањем.

Препорука за даље тестирање: Big Y-700/WGS тестови.

[archduke]

15. Недовић, Аранђеловдан, Ртари, Лучани

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480>FTC64765.

Недовићев хаплотип дели све маркерне карактеристике ове подгране, DYS576=15, DYS570=19, укључујући и нешто специфичнију DYS389II=30. Из тог разлога има повећи број потпуних поклапања међу FTC64765, у које спада и пар хаплотипова генетичког рода Аранђеловштака Земуновића-Корјенића. Могућу везу са њима би требало проверити обостраним дубинским тестирањем, јер нам је тренутно познато само да су Земуновићи-Корјенићи Y60799/FTC64765+.

Како Недовићи спадају у најстарије породице Ртара и суседне Паковраће (присутни од почетка 18. века), мислим да постоји солидна могућност за повезаност Недовића са нејавним резултатом припадника једног од значајнијих старовлашких родова који такође слави Аранђеловдан. Разликују се само на поменутом DYS389II на којем Недовић има повишену вредност. Ову дилему би као и евентуалну повезаност са подручјем Корјенића решили само дубински тестови, уз могућност да су оба рода повезана са њима, па би тако имали старовлашко-драгачевски подрод FTC64765 Аранђеловштака.

Важно је истаћи да Недовић извесно није ближе повезан са другим драгачевским G2a-Y128480, Аранђеловштаком Зимоњићем из Горачића, с обзиром да се разликују на 3/23. Исто се може рећи и за Аранђеловштака Музикравића из Бечња код Чачка, разлика је 4/23. Могућа веза постоји са 23andMe резултатом Грујанца из чачанске Јежевице, што би се показало STR тестирањем.

Препорука за даље тестирање: Big Y-700/WGS тестови.

Добар дан,
Само једна ситна исправка, село суседно Ртарима се зове Паковраће, не Паковраћа, те уместо "суседне Паковраће" треба да стоји "суседног Паковраћа"

[Кековац]

16. Вратоњић, Никољдан, Лиса, Ивањица

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC21792>FTA73226. Ово је неочекиван резултат с обзиром да већ имамо једног тестираног Вратоњића из Лисе, са славом Никољдан, који иако припада хаплогрупи I1-P109, припада другом, то јест генетичком роду Дробњака.

Вратоњић, Никољдан, Лиса, Ивањица

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045 роду Дробњака. Хаплотип Вратоњића је близак модалном за дробњачки род, али има и двије рјеђе вриједности: DYS390=24 и DYS439=12. Ове двије вриједности, поред Вратоњића, посједује и један необјављени хаплотип са Косова и Метохије, али са обзиром да слави другу славу и да има разлика на другим маркерима веза није поуздана. Од никољштака Вратоњићима су по хаплотипу блиски Брашњовићи из Звијезда/Пријепоље (који посједују DYS390=24), али су тестирали само 17 маркера.

Вратоњићи су поред Лисе, која им је матично насеље, присутни и у другим ивањичким насељима: Шумама (гдје се наводе као старосједиоци), Буковици (доселили из Лисе), Ивањици. У гружанском крају јављају се такође породице које предања повезују са Вратоњићима из Лисе. То су: Пантовићи-Шамановићи у Пајсијевићукод Кнића и Ћировићи у Печеногу код Краљева.

Вратоњићи имају предање да су повратници у Стари Влах из панонских крајева на сјеверу, по чему су и добили презиме. Понегдје се презиме јављало и у облику Вратоња. Неки аутори тај повратак Вратоњића смјештају у 18. вијек, вријеме сеоба, а у писаним изворима на подручју Ивањице Вратоњићи се појављују у 19. вијеку. Сам тестирани оставио је податак о поријеклу из Херцеговине.

Упркос разлици на по три маркера блиски су му свакако Божовић и Јанковић из Лапоша код Пожеге, који такође славе Никољдан, пре свега због тога што деле карактеристичну вредности DYS458=16.

24. Јанковић, Никољдан, Лопаш/Пожега

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC21792>FTA73226. Карактеристичан маркер DYS458=16 дијели са раније тестираним Божовићем, Никољдан, из Лопаша, тако да нема сумње да ове двије породице чине исти род. Јанковић посједује и карактеристичну вриједност DYS439=11, која је вјероватно скоријег настанка. Од осталих родова, припадника ове гране, Јанковићу је близак и Благојевић из Плетернице код Славонске Пожеге, који такође слави Никољдан, па постоји могућност неке старије предмиграторне везе.

Само село Лопаш није обрађивано у етнографској литератури, а ни тестирани није оставио податке о предањима. Божовићи из Лопаша са друге стране имају предање да су од Божовића из старовлашког села Мочиоца код Ивањице. Тамо је било више породица које славе Никољдан, па није искључено да су Јанковићи и Божовићи дио неке веће родовске групе присутне у том селу.

Препорука за даље тестирање је неки до дубинских тестова (Dante, Nebula, BIGY700).

Занимљиво је да је Вратоњић навео предање да је породица пореклом из Старе Херцеговине, уз напомену да постоје гласине да су из Дробњака, што је у складу са резултатом претходно тестираног Вратоњића.

[Слобо]

FTA28840?

[Кековац]

FTA28840?

Не знам како ми је упао овај SNP у низ, обрисан је. Хвала на исправци.