Аутор Тема: Zeta  (Прочитано 7719 пута)

Ван мреже stefan333

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 208
Zeta
« послато: Фебруар 12, 2025, 07:11:26 поподне »
U Crnoj Gori se ponovo digla hajka oko toga da li je Zeta bila srpska država ili ne. To je uslijedilo nakon izjave političara Jokovića. Uključio se i neki pro-crnogorski prof dr istoričar da kontrira Zetin srpski karakter. Kakvo je vaše mišljenje po tom pitanju?

Ван мреже Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 914
  • I-Y3120>I-PH908>I-BY93199
Одг: Zeta
« Одговор #1 послато: Фебруар 12, 2025, 07:43:00 поподне »
Ево, да не буде "ни по бабу, ни по стричевима", питао сам CHATGPT-a, и ево шта ми је одговорио:

У средњем веку, на простору српских земаља постојало је више политичких творевина које су се временом развијале, неке као независне државе, а неке као области у оквиру већих српских држава. Ево најзначајнијих српских држава и области:

1. Рашка
Рашка је била централна српска држава од 11. века, када се постепено издваја као доминантна српска територија.
Под влашћу великих жупана, попут Вукана и Стефана Немање, постала је најзначајнија српска држава.
Касније је под Немањићима прерасла у Краљевину Србију (1217) и Српско царство (1346).

2. Зета (Дукља)
Раније позната као Дукља, Зета је била независна под династијом Војислављевића у 11. веку, са краљем Михаилом и његовим сином Бодином.
У 12. веку потпала је под власт Рашке, али је касније, након распада српског царства, поново стекла независност под Балшићима и Црнојевићима.

3. Босна
Босна је у раном средњем веку била српска област под влашћу рашких владара и византијских управника.
У 12. веку се постепено осамостаљује под баном Кулином, а касније се, нарочито у 14. веку, претвара у независну Краљевину Босну.
У њој су владале српске династије Котроманића и њени владари су се титулисали као „краљеви Срба, Босне, Приморја и Западних страна“.

4. Захумље (Хум)
Област у Херцеговини која је у раном средњем веку била под влашћу српских кнежева.
Њоме су владале различите српске династије, укључујући Војислављевиће, Немањиће и Котроманиће.
Касније постаје део босанске државе, а после османског освајања постаје позната као Херцеговина.

5. Травунија
Рана српска област између Захумља и Зете.
Травуњани су били поданици српских жупана и касније део рашке државе.
Под Немањићима била је у саставу српске државе.

6. Конавли
Мања српска област у приморју, између Травуније и Дубровника.
Била је у саставу српских држава, али је касније дошла под утицај Дубровачке Републике.

7. Моравска Србија
После пропасти Српског царства, кнез Лазар формира Моравску Србију (друга половина 14. века).
Била је последња снажна српска држава пре пада под Османлије.

8. Српско царство (1346–1371)
Врхунац српске средњовековне државе, створено од стране цара Стефана Душана.
Обухватало је територије Рашке, Зете, Босне, Захумља, Травуније, Македоније, Епира, Тесалије и дела Бугарске.
После Душанове смрти 1355, царство се постепено распало на мање државе (деспотовине и војводства).

9. Српска деспотовина (1402–1459)
Настала као наставак Моравске Србије, под влашћу деспота Стефана Лазаревића и његовог наследника Ђурђа Бранковића.
Последња српска независна држава пре османског освајања.

Закључак
Све наведене државе и области биле су српске у етничком, језичком и културном смислу, а неке су током историје имале периоде веће или мање политичке независности. У најзначајнијим тренуцима, Србија је била уједињена под Немањићима, а касније под Лазаревићима и Бранковићима. Босна је током 14. века била најмоћнија српска држава након пада Српског царства, док су Зета и Хум често биле у саставу већих српских политичких целина.


Дукља/Зета у раном средњем веку – Током 10. и 11. века, Дукља (касније названа Зета) била је део шире српске области, али је током владавине кнеза Јована Владимира (крајем 10. века) и касније краља Михаила (1043–1081) добила одређену независност од Византије и ушла у сукобе с њом. Михаило је добио краљевску титулу од папе, али је и даље био део српског етничког и политичког простора.

Уједињење са Рашком – После династије Војислављевића, Зета је ушла под власт Стефана Немање у другој половини 12. века и постала део српске државе Немањића. Рашка је тада постала централна област српске државе, док је Зета имала статус значајне области у оквиру тог краљевства.

Период Балшића и Црнојевића – Након пада Немањића и слабљења централне власти у 14. веку, Зета је постала полуавтономна под династијама Балшића и Црнојевића, али је и даље била препозната као део српског политичког простора. У то време, Стефан Лазаревић и Ђурађ Бранковић су покушавали да је укључе у своју власт, али су локални владари успели да задрже извесну независност.

Културни и национални идентитет – У средњовековним изворима, становништво Зете се сматрало делом српског народа. Црквена организација била је под контролом Српске православне цркве, што потврђују и манастири попут Мораче, Савине и других.

Дакле, Зета је била једна од српских земаља, исто као Рашка, али с повременим периодима веће или мање аутономије. У политичком и етничком смислу, била је део српске државне традиције и средњовековне српске културе, иако је у каснијим вековима, нарочито под османском и млетачком управом, имала нешто другачију политичку судбину.
Историја се односи према археологији као што се алхемија односи према хемији!

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1676
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Zeta
« Одговор #2 послато: Фебруар 12, 2025, 08:13:10 поподне »
Великосрпски Сем Алтман оће да нам украде државу. Стефане, Паштровића главо, ко још верује политичарима и приученим салонским новинарчићима када су извори историје Дукље, Зете и околних земаља свима данас доступни на један клик. Ако кога занима та конкретна тема најбоље је да почне са три књижице малог обима  ;D Једна је Где се налазила Србија од 7. до 12. века Реље Новаковића, друга је Етничко поријекло Црногораца доктора Николе Вукчевића и трећа је Византијски извори за историју народа Југославије. Рећи ћу само једно, да не би Дукље не би ни царства Душановог. Е сада шта се све десило од доласка Срба, преко доба Петрислава и Јована, до првих Немањића то има у те три књиге и у небројено других. Ето тако.


Сердар Стефан, Паштровића глава,
не да на част, нити да се спава.
Новински јади сену му бацају,
у Виље Поријекло и сада га шаљу.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже stefan333

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 208
Одг: Zeta
« Одговор #3 послато: Фебруар 13, 2025, 12:13:09 пре подне »
Ево, да не буде "ни по бабу, ни по стричевима", питао сам CHATGPT-a, и ево шта ми је одговорио:

У средњем веку, на простору српских земаља постојало је више политичких творевина које су се временом развијале, неке као независне државе, а неке као области у оквиру већих српских држава. Ево најзначајнијих српских држава и области:

1. Рашка
Рашка је била централна српска држава од 11. века, када се постепено издваја као доминантна српска територија.
Под влашћу великих жупана, попут Вукана и Стефана Немање, постала је најзначајнија српска држава.
Касније је под Немањићима прерасла у Краљевину Србију (1217) и Српско царство (1346).

2. Зета (Дукља)
Раније позната као Дукља, Зета је била независна под династијом Војислављевића у 11. веку, са краљем Михаилом и његовим сином Бодином.
У 12. веку потпала је под власт Рашке, али је касније, након распада српског царства, поново стекла независност под Балшићима и Црнојевићима.

3. Босна
Босна је у раном средњем веку била српска област под влашћу рашких владара и византијских управника.
У 12. веку се постепено осамостаљује под баном Кулином, а касније се, нарочито у 14. веку, претвара у независну Краљевину Босну.
У њој су владале српске династије Котроманића и њени владари су се титулисали као „краљеви Срба, Босне, Приморја и Западних страна“.

4. Захумље (Хум)
Област у Херцеговини која је у раном средњем веку била под влашћу српских кнежева.
Њоме су владале различите српске династије, укључујући Војислављевиће, Немањиће и Котроманиће.
Касније постаје део босанске државе, а после османског освајања постаје позната као Херцеговина.

5. Травунија
Рана српска област између Захумља и Зете.
Травуњани су били поданици српских жупана и касније део рашке државе.
Под Немањићима била је у саставу српске државе.

6. Конавли
Мања српска област у приморју, између Травуније и Дубровника.
Била је у саставу српских држава, али је касније дошла под утицај Дубровачке Републике.

7. Моравска Србија
После пропасти Српског царства, кнез Лазар формира Моравску Србију (друга половина 14. века).
Била је последња снажна српска држава пре пада под Османлије.

8. Српско царство (1346–1371)
Врхунац српске средњовековне државе, створено од стране цара Стефана Душана.
Обухватало је територије Рашке, Зете, Босне, Захумља, Травуније, Македоније, Епира, Тесалије и дела Бугарске.
После Душанове смрти 1355, царство се постепено распало на мање државе (деспотовине и војводства).

9. Српска деспотовина (1402–1459)
Настала као наставак Моравске Србије, под влашћу деспота Стефана Лазаревића и његовог наследника Ђурђа Бранковића.
Последња српска независна држава пре османског освајања.

Закључак
Све наведене државе и области биле су српске у етничком, језичком и културном смислу, а неке су током историје имале периоде веће или мање политичке независности. У најзначајнијим тренуцима, Србија је била уједињена под Немањићима, а касније под Лазаревићима и Бранковићима. Босна је током 14. века била најмоћнија српска држава након пада Српског царства, док су Зета и Хум често биле у саставу већих српских политичких целина.


Дукља/Зета у раном средњем веку – Током 10. и 11. века, Дукља (касније названа Зета) била је део шире српске области, али је током владавине кнеза Јована Владимира (крајем 10. века) и касније краља Михаила (1043–1081) добила одређену независност од Византије и ушла у сукобе с њом. Михаило је добио краљевску титулу од папе, али је и даље био део српског етничког и политичког простора.

Уједињење са Рашком – После династије Војислављевића, Зета је ушла под власт Стефана Немање у другој половини 12. века и постала део српске државе Немањића. Рашка је тада постала централна област српске државе, док је Зета имала статус значајне области у оквиру тог краљевства.

Период Балшића и Црнојевића – Након пада Немањића и слабљења централне власти у 14. веку, Зета је постала полуавтономна под династијама Балшића и Црнојевића, али је и даље била препозната као део српског политичког простора. У то време, Стефан Лазаревић и Ђурађ Бранковић су покушавали да је укључе у своју власт, али су локални владари успели да задрже извесну независност.

Културни и национални идентитет – У средњовековним изворима, становништво Зете се сматрало делом српског народа. Црквена организација била је под контролом Српске православне цркве, што потврђују и манастири попут Мораче, Савине и других.

Дакле, Зета је била једна од српских земаља, исто као Рашка, али с повременим периодима веће или мање аутономије. У политичком и етничком смислу, била је део српске државне традиције и средњовековне српске културе, иако је у каснијим вековима, нарочито под османском и млетачком управом, имала нешто другачију политичку судбину.



To je i moje mišljenje, ali eto, danas su svi doktori nauka izgleda…

Ван мреже stefan333

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 208
Одг: Zeta
« Одговор #4 послато: Фебруар 13, 2025, 10:55:05 пре подне »
Великосрпски Сем Алтман оће да нам украде државу. Стефане, Паштровића главо, ко још верује политичарима и приученим салонским новинарчићима када су извори историје Дукље, Зете и околних земаља свима данас доступни на један клик. Ако кога занима та конкретна тема најбоље је да почне са три књижице малог обима  ;D Једна је Где се налазила Србија од 7. до 12. века Реље Новаковића, друга је Етничко поријекло Црногораца доктора Николе Вукчевића и трећа је Византијски извори за историју народа Југославије. Рећи ћу само једно, да не би Дукље не би ни царства Душановог. Е сада шта се све десило од доласка Срба, преко доба Петрислава и Јована, до првих Немањића то има у те три књиге и у небројено других. Ето тако.


Сердар Стефан, Паштровића глава,
не да на част, нити да се спава.
Новински јади сену му бацају,
у Виље Поријекло и сада га шаљу.

Hahahah, lijepo sročeno

Ван мреже stefan333

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 208
Одг: Zeta
« Одговор #5 послато: Фебруар 13, 2025, 06:44:11 поподне »
Zna li neko etimologiju samog imena Zeta? U albanskim krugovima postoji priča da potiče od njihove riječi xeta, zetë, što znači toplina. Zeta je svakako topliji kraj, ali iako se to poklapa, nekako mi priča ne pije vodu

Ван мреже ⲥуⲛцⲉ

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2087
  • I-A1328
Одг: Zeta
« Одговор #6 послато: Фебруар 13, 2025, 07:47:47 поподне »
Zna li neko etimologiju samog imena Zeta? U albanskim krugovima postoji priča da potiče od njihove riječi xeta, zetë, što znači toplina. Zeta je svakako topliji kraj, ali iako se to poklapa, nekako mi priča ne pije vodu


Босна, Рашка, Зета су ријеке по којима су назвали области и само је игра случаја да су баш тези области осилиле се и насађивали своју политичку власт другим крајима, а не нпр. Тимочани, Струмичани, Дрињани, Морављани.
„В каждом человеке — солнце. Только дайте ему светить.“

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1676
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Zeta
« Одговор #7 послато: Фебруар 13, 2025, 11:36:57 поподне »
И игром случаја се једног момента Дукља уздигла, то кореспондира са опадањем политичке моћи других крајева услед притиска околних сила. Тако да је на неки начин Дукља, Зета, Црна Гора не једном него два пута спасила српство. Мислим да будемо потпуно искрени овде, овога у Црној Гори не би ни било да се није десило то што се десило 1918. године. Политичка елита око двора Петровића није могла да поднесе то да од престонице постану запећак једне нове државе. Можда није ни требала, можда је Црна Гора требала да опстане у некој форми. Нешто попут Монака, Лихтенштајна и слично. Не по величини наравно. Проблем је био тај што је Никола узео титулу краља а у држави два краља једноставно то не бива. Моје скромно мишљење је да је Никола гурнут у идеју да узме титулу краља и да су неке силе рачунале на његов не мали его. Мали цитат:

Током 1909. кнез Никола је покренуо низ дипломатских акција са циљем интернационализације црногорског питања. Позвао је италијанску, француску и аустроугарску флоту да уплове у Бар. Неколико официра ових флота је посетило кнеза Николу на Цетињу. Сви официри су отишли из Црне Горе са утиском да ће се на педесету годишњицу владавине Никола крунисати за краља.[34] То је наговијестио сам Никола у својем новогодишњем обраћању. Питање Николиног крунисања за краља је било тема писања србијанских и црногорских новина почетком 1910. У већини србијанских медија могућност Николиног крунисања за краља је примљена негативно. Постављало се питање да ли ће Николин зет, краљ Петар, посјетити церемонију, што би било знак да Србија признаје проглашење Црне Горе за краљевину. Предсједник србијанске владе и вођа Народне радикалне странке Никола Пашић је сматрао да би Николино крунисање сукобило династије Петровића-Његош и Карађорђевића и довело до подјеле српства у два супротстављена табора.

Непријатељ увек игра на карту наших слабости.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже stefan333

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 208
Одг: Zeta
« Одговор #8 послато: Фебруар 14, 2025, 01:25:58 пре подне »
И игром случаја се једног момента Дукља уздигла, то кореспондира са опадањем политичке моћи других крајева услед притиска околних сила. Тако да је на неки начин Дукља, Зета, Црна Гора не једном него два пута спасила српство. Мислим да будемо потпуно искрени овде, овога у Црној Гори не би ни било да се није десило то што се десило 1918. године. Политичка елита око двора Петровића није могла да поднесе то да од престонице постану запећак једне нове државе. Можда није ни требала, можда је Црна Гора требала да опстане у некој форми. Нешто попут Монака, Лихтенштајна и слично. Не по величини наравно. Проблем је био тај што је Никола узео титулу краља а у држави два краља једноставно то не бива. Моје скромно мишљење је да је Никола гурнут у идеју да узме титулу краља и да су неке силе рачунале на његов не мали его. Мали цитат:

Током 1909. кнез Никола је покренуо низ дипломатских акција са циљем интернационализације црногорског питања. Позвао је италијанску, француску и аустроугарску флоту да уплове у Бар. Неколико официра ових флота је посетило кнеза Николу на Цетињу. Сви официри су отишли из Црне Горе са утиском да ће се на педесету годишњицу владавине Никола крунисати за краља.[34] То је наговијестио сам Никола у својем новогодишњем обраћању. Питање Николиног крунисања за краља је било тема писања србијанских и црногорских новина почетком 1910. У већини србијанских медија могућност Николиног крунисања за краља је примљена негативно. Постављало се питање да ли ће Николин зет, краљ Петар, посјетити церемонију, што би било знак да Србија признаје проглашење Црне Горе за краљевину. Предсједник србијанске владе и вођа Народне радикалне странке Никола Пашић је сматрао да би Николино крунисање сукобило династије Петровића-Његош и Карађорђевића и довело до подјеле српства у два супротстављена табора.

Непријатељ увек игра на карту наших слабости.


Unionista sam, ali mislim da je trebalo bit obavljeno konfederativno ujedinjenje. To ima svoj rizik, dovodi do autonomašenja i otcjepljenja, ali opet, mislim da je cg zaslužila da postoji kao pokrajina…(doduše postojala je Zetska banovina sa ogromnom teritorijom)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9199
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Zeta
« Одговор #9 послато: Фебруар 14, 2025, 01:38:08 поподне »
Zna li neko etimologiju samog imena Zeta? U albanskim krugovima postoji priča da potiče od njihove riječi xeta, zetë, što znači toplina. Zeta je svakako topliji kraj, ali iako se to poklapa, nekako mi priča ne pije vodu

Конкретно, доводе га у везу са речју nxeh (изговара се као ндзех), што је глагол са значењем "грејати, утопљавати", из њега су касније изведене и именице и придеви са сличним значењима. Мени то делује баш на танким ногама, нарочито ако се има у виду да је у праалбанском та реч имала прилично другачији облик у односу на данашњи (реконструисан облик би био *en-džernja, према Владимиру Орелу).

https://en.wiktionary.org/wiki/nxej
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1676
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Zeta
« Одговор #10 послато: Фебруар 14, 2025, 02:21:54 поподне »
Није забележено како се река Зета звала у доба Рима за разлику од реке Босне на пример. Има стручњака који мисле да се могла звати Ард или Ардус. С обзиром на то не треба искључити да назив може бити и словенског порекла, попут затон, затоње итд. Нешто у вези са водом.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже ⲥуⲛцⲉ

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2087
  • I-A1328
Одг: Zeta
« Одговор #11 послато: Фебруар 14, 2025, 04:05:16 поподне »
Конкретно, доводе га у везу са речју nxeh (изговара се као ндзех), што је глагол са значењем "грејати, утопљавати", из њега су касније изведене и именице и придеви са сличним значењима. Мени то делује баш на танким ногама, нарочито ако се има у виду да је у праалбанском та реч имала прилично другачији облик у односу на данашњи (реконструисан облик би био *en-džernja, према Владимиру Орелу).

https://en.wiktionary.org/wiki/nxej


Ако би се Zenta доводила у везу с албанским онда у албанском мора бити ријеч која звучи као dhenta, dhenda, dhende и сл.
Има dhe - земља, dhen - овца, dhene - дан, давати, јер је њихово dhe постало од старијега ze.
„В каждом человеке — солнце. Только дайте ему светить.“

Ван мреже stefan333

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 208
Одг: Zeta
« Одговор #12 послато: Фебруар 17, 2025, 12:44:21 поподне »
Ono što me kopka godinama, da pi je Zeta u doba Crnojevića imala dvoglavog bijelog ili zlatnog orla?

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1676
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Zeta
« Одговор #13 послато: Фебруар 17, 2025, 01:06:25 поподне »
Добро питање. На основу старих грбовника та прица је дефинитивно златна. Ако узмемо у обзир порекло тог мотива и историју његовог коришћења у земљи порекла (Византија) видећемо да је постојало неколико различитих боја за тај симбол. Бела, црвена, златна... При томе је златна боја била резервисана само за цара односно врховног владара, као у Русији касније на пример. Црнојевић је усвајањем златног можда желео да покаже да изнад њега нема цара, односно да кроз ту симболику дефинише себе као некога ко нема некога ко њиме влада. Владари у Србији, али ни албански, владари нису себи дозвољавали ту врсту луксуза. Отуд код Срба бели а код Албанаца црвени орао. На неки начин је то била узурпација симбола резервисаног за цара али опет ко нам гарантује да на застави није златни двоглави орао већ двоглави соко. А можда и јесте двоглави златни орао, Византија је у то доба јако слаба.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6282
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Zeta
« Одговор #14 послато: Фебруар 17, 2025, 01:48:22 поподне »
Ono što me kopka godinama, da pi je Zeta u doba Crnojevića imala dvoglavog bijelog ili zlatnog orla?

Колико је знам, Зета није имала грб, имали су га Црнојевићи. Немогуће је дати поуздан одговор на питање какве је боје био орао на њиховом изворном грбу, ако је уопште боја и била строго одређена. Најстарије познате представе грба Црнојевића приказују сребрног орла, а нешто касније се јавља и златна варијанта.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже stefan333

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 208
Одг: Zeta
« Одговор #15 послато: Фебруар 17, 2025, 03:22:27 поподне »
Добро питање. На основу старих грбовника та прица је дефинитивно златна. Ако узмемо у обзир порекло тог мотива и историју његовог коришћења у земљи порекла (Византија) видећемо да је постојало неколико различитих боја за тај симбол. Бела, црвена, златна... При томе је златна боја била резервисана само за цара односно врховног владара, као у Русији касније на пример. Црнојевић је усвајањем златног можда желео да покаже да изнад њега нема цара, односно да кроз ту симболику дефинише себе као некога ко нема некога ко њиме влада. Владари у Србији, али ни албански, владари нису себи дозвољавали ту врсту луксуза. Отуд код Срба бели а код Албанаца црвени орао. На неки начин је то била узурпација симбола резервисаног за цара али опет ко нам гарантује да на застави није златни двоглави орао већ двоглави соко. А можда и јесте двоглави златни орао, Византија је у то доба јако слаба.

Mislim da je i srpska despotovina imala zlatnog orla pa su ga možda Crnojevići preuzeli od njih… negdje sam vidio da je crnojevićki orao/soko bio bijeli i da potiče od Nemanjića, ali to su čini mi se nagađanja

Ван мреже stefan333

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 208
Одг: Zeta
« Одговор #16 послато: Мај 06, 2025, 12:13:43 пре подне »
Jedna bitna stvar. Danas okosnica negiranja Duklje i Zete kao srpskih država leži u činjenici da se o Duklji i Zeti relativno malo zna među Srbima van CG. Ako već smatramo da su to srpske zemlje, mislim da se i u školama u Srbiji one trebaju staviti ravnopravno sa Raškom. Džabe ako mi u CG kažemo da je Mihailo Vojislavljević prvi srpski kralj ako 80% Srba ne zna za njega. Zastupiti ga više u udžbenicima u Srbiji, treba na taj način djelovati. Nepominjanjem njih među Srbima samo činimo uslugu Montenegrinima da se osjećaju posebno u odnosu na nas.
« Последња измена: Мај 06, 2025, 12:19:25 пре подне stefan333 »

Ван мреже stefan333

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 208
Одг: Zeta
« Одговор #17 послато: Јун 29, 2025, 08:51:07 поподне »
Pročitah tek sad na forumu kako je napisano da su Crnojevići bili I2a PH908. Da li postoji uvjerljiv dokaz za ovu tvrdnju? Kako za testiranog možemo bit sigurni da je njihov potomak? Imajte u vidu da je genetika osporila jako veliki broj čvrsto vjerujućih i dokumentovanih predanja, a Crnojevići su živjeli još davnije

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1676
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Zeta
« Одговор #18 послато: Јун 29, 2025, 10:57:05 поподне »
Не постоји доказ за 90% средњевековне властеле, за сада.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10391
  • I2a S17250 A1328
Одг: Zeta
« Одговор #19 послато: Јун 30, 2025, 11:55:32 пре подне »
Pročitah tek sad na forumu kako je napisano da su Crnojevići bili I2a PH908. Da li postoji uvjerljiv dokaz za ovu tvrdnju? Kako za testiranog možemo bit sigurni da je njihov potomak? Imajte u vidu da je genetika osporila jako veliki broj čvrsto vjerujućih i dokumentovanih predanja, a Crnojevići su živjeli još davnije

Тестирани су Црнојевићи из Грађана, који би требало да су бочна линија владарској кући Црнојевића.

Имаш детаљно овде:

https://www.poreklo.rs/2016/02/11/bratstva-plemena-gradjani/
"Наша мука ваља за причешћа"