Косово и Метохија 2025 - допуна узорка

[НиколаВук]

На овој теми ћемо објављивати и коментарисати резултате из допуне косовско-метохијског истраживања. Првобитно прикупљање узорака за овај подухват је спроведено од 2016. до 2019. године и ти резултати нису јавни (коментари тих резултата су доступни на чланском делу форума). На следећем линку се налази више информација о допуни узорака за овај подухват (која је у току):

https://www.poreklo.rs/2025/01/06/poziv-za-dnk-testiranje-pripadnika-starosedelackih-rodova-sa-kosova-i-metohije/

На линку се налази и контакт форма преко које се заинтересовани који одговарају траженом критеријуму могу пријавити за ДНК тестирање.

[НиколаВук]

Следи списак до сада предатих узорака на анализу из ове акције:

1. тура:

1. Игић, Алимпијевдан, Бабин Мост, Обилић
2. Царевић, Никољдан, Исток
3. Арсић, Ђурђиц, Призрен
4. Шмигић, Аранђеловдан, Пољане, Исток

2. тура:

5. Арсић, Никољдан, Беривојце, Косовска Каменица
6. Јеринић, Никољдан, Грнчар, Витина
7. Јовановић, Јовањдан, Гњилане
8. Дубић, Митровдан, Суви Лукавац, Исток
9. Ђурђевић, Јовањдан, Сочаница, Лепосавић
10. Соврлић, Мратиндан, Кутње, Лепосавић

[НиколаВук]

Предата је и 3. тура узорака:

11. Максимовић, Ђурђиц, Доње Кормињане, Косовска Каменица
12. Јакшић, Митровдан, Вучитрн
13. Палочевић, Ваведење, Витина
14. Радосављевић, Митровдан, Улије, Лепосавић
15. Симић, Аранђеловдан, Гризиме, Косовска Каменица

[Небојша]

7. Јовановић, Јовањдан, Гњилане, J1-P58>Z2313


Тестирани је навео следећи миграциони правац: Стреоц-Дечани>Грачаница>Прилепница>Гњилане (око 1860. године). Постоји већи број блиских поклапања, углавном на необјављеним истраживањима, у околини Врања, на простору СИ Македоније и на Косову и Метохији. Код Јовановића, од неког општег хаплотипа, одудара само вредност на DYS481 (26). Маркерима блиске днк рођаке ова група с југа има у околини Ужица (Обреновић и Станојевић, Никољдан). Станојевић је радио дубински тест, тако да знамо да је реч о подграни: https://www.yfull.com/tree/J-Y14652/

Треба рећи да је ово једна од најчешћих J1 подграна међу Србима. На српском југу свакако доминантна.

Прилепница (Порекло):
https://www.poreklo.rs/2020/10/09/poreklo-prezimena-selo-prilepnica-gnjilane/

[Ojler]

7. Јовановић, Јовањдан, Гњилане, J1-P58>Z2313


Тестирани је навео следећи миграциони правац: Стреоц-Дечани>Грачаница>Прилепница>Гњилане (око 1860. године). Постоји већи број блиских поклапања, углавном на необјављеним истраживањима, у околини Врања, на простору СИ Македоније и на Косову и Метохији. Код Јовановића, од неког општег хаплотипа, одудара само вредност на DYS481 (26). Маркерима блиске днк рођаке ова група с југа има у околини Ужица (Обреновић и Станојевић, Никољдан). Станојевић је радио дубински тест, тако да знамо да је реч о подграни: https://www.yfull.com/tree/J-Y14652/

Треба рећи да је ово једна од најчешћих J1 подграна међу Србима. На српском југу свакако доминантна.

Прилепница (Порекло):
https://www.poreklo.rs/2020/10/09/poreklo-prezimena-selo-prilepnica-gnjilane/

Тестирани припада роду са надимком Кулеткини, које Владимир Цветановић у свом раду о ономастици Гњилана наводи под погрешним називом "Култеткини" и такође погрешно каже да су дошли из Кормињана. Надимак су добили по чукунбаби Марији, коју су звали Кулета. По предању, њихов предак Митар се доселио из Стреоца код Дечана око 1830. године и дошао у Грачаницу. Један његов син се касније доселио из Грачанице у Прилепницу, други у Гњилане, а трећи у село Кметовце и од њих су тамошњи Насковићи.

[Милош]

1. Игић, Алимпијевдан, Бабин Мост, Обилић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 385=13-15, 439=12, 460=9, 481=27, 635=22. Најближи на пројекту му је Савић из Багрдана код Јагодине. Имају 3 разлике на упоредива 23 маркера. Деле карактеристичне вредности попут 385, 439, 635, док на 481 Савић има такође ниску вредност 28. Кад се овоме дода и иста слава, релативно ретка, нема сумње да су повезани.

Савић, Алимпијевдан, Багрдан, Јагодина

По речима тестираног презиме Игић је изведено 1870.-80. из наврдединог имена Игњат (Ига). Са браћом Јованом, Бојком, Лазаром, Ристом и Милошем је живео у Бабином Мосту где су се и родили у периоду 1830-1840 године. Сва шесторица су носила презиме Ђокић, које су њихови синови променили, свако по свом оцу, осим Милоша који је остао Ђокић, али му се лоза касније угасила. Њихов се деда доселио из Калудре код Плочника у Топлици, у Бабин Мост почетком 19 века.

И у литератури се слично наводи: "Ђокићи (12 к., Св. Ђорђе Алимпије). Из Калудре у Топлици, одакле су избегли „од крви”, доселили се у косовско село Бариљево. Ту су, поред Срба, затекли и Арбанасе, па се, због свађе с њима, иселе у Бабин Мост око 1800. Појасеви у 1935. од пресељења из Бариљева: Ђока, Живко, Лаза, Станко, Богдан (48 г.). Оснивачи су села."

https://www.poreklo.rs/2014/06/08/poreklo-prezimena-selo-babin-obilic-kim/?script=cir

Препоручио бих тестураном неки од напреднијих тестова (WGS, BigY).

[Милош]

2. Царевић, Никољдан, Исток

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има низ карактеристичних вредности: 19=15, 391=10,  439=12, 389=14-32, 456=16, 570=19, 481=29. Има 4 разлике на упоредива 23 маркера са Стаменковићем из Црнатова код Власотинца. Како славе различите слава, а и припадају различитим миграторним струјама, питање је да ли су блиски.

Према једном предању Царевићи су из Куча због крвне освете дошли у Метохију пре 300 година, а према другом су староседеоци и уз Петковиће најстарији у Истоку. Прво су живели у Горњем или Великом Истоку, близу извора, где су пали на крв са Љушићима, са којима су се измирили уз посредовање Турака и окумили и са којима имају кумство старо преко 150 и више година. Тада су се преселили у Доњи Исток.

Тестираном предлажем неки од напреднијих тестова (WGS, BigY).

[Милош]

9. Ђурђевић, Јовањдан, Сочаница, Лепосавић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 439=12, 570=20, 643=11. Има потпуно поклапање са раније тестираним из истог засеока Поток мале, док са једним из засеока Крушевље досељен из Крш мале, има једну разлику на упоредива 23 маркера.

Ђурђевићи припадају "Поточанима". У Поток мали живе: Аритоновићи (5), Ђурђевићи (4), Вучетићи (5), Милојевићи (1), Вукићевићи (2) и Радојичићи (2). Сви су стариници.

Како у Сочаници имамо један велики род "Јованчана", који је очито у међусобном сродству, било би препоручљиво да одраде неки од напреднијих тестова (WGS, BigY).

[Милош]

10. Соврлић, Мратиндан, Кутње, Лепосавић

Припада хаплогрупи I2-PH908, највероватније грани Y183257. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 19=15, 391=10, 389II=30, 481=28, али посебно YGATAH4=9. Ова вредност, заједно са карактеристичном славом Мратиндан, сврстава их и поред већег броја разлика, заједно у род са Фуштићима и Вучинићима из околине Мојковца.

У литератури се наводи: "Кулизе, Соврлићи, 4 куће, Кулизићи, 2 куће, слава Стеван Дечански, су пореклом из Бишева код Рожаја, овамо дошли из Плакаонице; имају крвне рођаке Кулизе, Јанићијевиће у бањским селима Горњем Кориљу, Доњем Кориљу, Звечану и колашинским селима Врби (7 кућа), Бурлату (14 кућа)". Очигледно су из Врбе, као матичног села, преко Рогозне дошли у Кутње, вероватно у другој половини 19.  века.

https://www.poreklo.rs/2018/03/18/poreklo-prezimena-selo-kutnje-leposavic/

Претпоставка је да се ради о становништву села Кулизићи из 17. века у области Мојковца, који се спомињу у Добриловинском катастиху.

Препорука за Соврлића је или неки напреднији тест (WGS, BigY) или циљано тестирање СНП-а (гране) Y183257 код Yseq-a (који се прво треба кандидовати).

[drajver]

10. Соврлић, Мратиндан, Кутње, Лепосавић

Припада хаплогрупи I2-PH908, највероватније грани Y183257. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 19=15, 391=10, 389II=30, 481=28, али посебно YGATAH4=9. Ова вредност, заједно са карактеристичном славом Мратиндан, сврстава их и поред већег броја разлика, заједно у род са Фуштићима и Вучинићима из околине Мојковца.

У литератури се наводи: "Кулизе, Соврлићи, 4 куће, Кулизићи, 2 куће, слава Стеван Дечански, су пореклом из Бишева код Рожаја, овамо дошли из Плакаонице; имају крвне рођаке Кулизе, Јанићијевиће у бањским селима Горњем Кориљу, Доњем Кориљу, Звечану и колашинским селима Врби (7 кућа), Бурлату (14 кућа)". Очигледно су из Врбе, као матичног села, преко Рогозне дошли у Кутње, вероватно у другој половини 19.  века.

https://www.poreklo.rs/2018/03/18/poreklo-prezimena-selo-kutnje-leposavic/

Претпоставка је да се ради о становништву села Кулизићи из 17. века у области Мојковца, који се спомињу у Добриловинском катастиху.

Препорука за Соврлића је или неки напреднији тест (WGS, BigY) или циљано тестирање СНП-а (гране) Y183257 код Yseq-a (који се прво треба кандидовати).

Ово је значајна веза и и дефинише даље поријекло бар једног дијела Кулиза.

[Equinox]

10. Соврлић, Мратиндан, Кутње, Лепосавић

Припада хаплогрупи I2-PH908, највероватније грани Y183257. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 19=15, 391=10, 389II=30, 481=28, али посебно YGATAH4=9. Ова вредност, заједно са карактеристичном славом Мратиндан, сврстава их и поред већег броја разлика, заједно у род са Фуштићима и Вучинићима из околине Мојковца.

У литератури се наводи: "Кулизе, Соврлићи, 4 куће, Кулизићи, 2 куће, слава Стеван Дечански, су пореклом из Бишева код Рожаја, овамо дошли из Плакаонице; имају крвне рођаке Кулизе, Јанићијевиће у бањским селима Горњем Кориљу, Доњем Кориљу, Звечану и колашинским селима Врби (7 кућа), Бурлату (14 кућа)". Очигледно су из Врбе, као матичног села, преко Рогозне дошли у Кутње, вероватно у другој половини 19.  века.

https://www.poreklo.rs/2018/03/18/poreklo-prezimena-selo-kutnje-leposavic/

Претпоставка је да се ради о становништву села Кулизићи из 17. века у области Мојковца, који се спомињу у Добриловинском катастиху.

Препорука за Соврлића је или неки напреднији тест (WGS, BigY) или циљано тестирање СНП-а (гране) Y183257 код Yseq-a (који се прво треба кандидовати).

Врло интересантан резултат, који потенцијално упућује на то да Соврлићи из Бурлата и Соврлићи из Врбе (Лучка Р(иј)ека) нису исти генетски род.

У акцији тестирање Срба са Косова и Метохије и са југа Србије из 2016. године смо имали тестираног Соврлића из Врбе који је потврђен да припада хаплогрупи R1a, и сада имамо тестирану грану Соврлића која је крајем 19. века досељена из Бурлата у Кутње, која је испала I2-PH908.

Соврлићи су истовремено током 18. и 19. века насељавали Бурлате и некадашње село Браусављевиће, које се налазило са леве стране Браусовачке Реке, у атару данашње Лучке Р(иј)ека, одакле су се средином 19. века померили у Врбу, која је данас засеок истог села.

Василије, син Недељка Соврлића, и чукундеда тестираног, је рођен у Бурлату 1853 године, и преминуо у Кутњу 1928. године. Са Недељком је, поред Василија, досељен и његов други син Димитрије, који је преминуо после 1931. године.

Поред Недељка и његових синова, у Кутње је истовремено досељен и његов брат Јанићије, а накнадно, после 1896. године је досељен и Панто Соврлић, који је вероватно био њихов братанац, чија је ћерка Лепосава рођена у Бурлате 1896. године.

Трифуновићи у Витакову (Зубин Поток) и Јанићијевићи у Кориљу (Звечан) су потомци двојице рођене браће Недељка Соврлића, а Антонијевићи у Рашковићу код Кнића су потомци Антонија, братанца Недељковог и Јанићијевог.

У наредном периоду ћемо имати додатне снп резулате Трифуновића из Витакова и Соврлића из Врбе, који ће вероватно мало боље појаснити везе између ове две, према досадашњим резултатима, не сродне заједнице Соврлића из Бурлата и Врбе.

[Exiled]

10. Соврлић, Мратиндан, Кутње, Лепосавић

Припада хаплогрупи I2-PH908, највероватније грани Y183257. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 19=15, 391=10, 389II=30, 481=28, али посебно YGATAH4=9. Ова вредност, заједно са карактеристичном славом Мратиндан, сврстава их и поред већег броја разлика, заједно у род са Фуштићима и Вучинићима из околине Мојковца.

У литератури се наводи: "Кулизе, Соврлићи, 4 куће, Кулизићи, 2 куће, слава Стеван Дечански, су пореклом из Бишева код Рожаја, овамо дошли из Плакаонице; имају крвне рођаке Кулизе, Јанићијевиће у бањским селима Горњем Кориљу, Доњем Кориљу, Звечану и колашинским селима Врби (7 кућа), Бурлату (14 кућа)". Очигледно су из Врбе, као матичног села, преко Рогозне дошли у Кутње, вероватно у другој половини 19.  века.

https://www.poreklo.rs/2018/03/18/poreklo-prezimena-selo-kutnje-leposavic/

Претпоставка је да се ради о становништву села Кулизићи из 17. века у области Мојковца, који се спомињу у Добриловинском катастиху.

Препорука за Соврлића је или неки напреднији тест (WGS, BigY) или циљано тестирање СНП-а (гране) Y183257 код Yseq-a (који се прво треба кандидовати).

Да ли има тестираних Бишеваца Бошњака,то би била фина информација за некакав закључак?

[Лепеничанин]

3. Арсић, Ђурђиц, Призрен

Припада хаплогрупи R1a>M458>L1029. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 385=11-13, 439=11, 19=17. Иако су му неки од хаплотипова до сада тестираних Срба са КиМ доста блиски, ипак ниједан не дели све ове карактеристичне вредности, нити ико од њих слави исту славу. Стога се не може без дубинских тестова уврстити у постојеће родове у табели СДНКП.

По речима тестираног презиме Арсић је изведено из имена чукундеде Арсенија (Арсе) Андрејевића. По породичном предању носили су и породични надимак/презиме Пржић. Живели су у вароши Призрену где су се бавила ћурчијским занатом. Нису очували предање о сродству са неком од фамилија из околних села (у Призренском Подгору, Средачкој или Сиринићкој жупи).

[Ojler]

3. Арсић, Ђурђиц, Призрен

Припада хаплогрупи R1a>M458>L1029. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 385=11-13, 439=11, 19=17. Иако су му неки од хаплотипова до сада тестираних Срба са КиМ доста блиски, ипак ниједан не дели све ове карактеристичне вредности, нити ико од њих слави исту славу. Стога се не може без дубинских тестова уврстити у постојеће родове у табели СДНКП.

По речима тестираног презиме Арсић је изведено из имена чукундеде Арсенија (Арсе) Андрејевића. По породичном предању носили су и породични надимак/презиме Пржић. Живели су у вароши Призрену где су се бавила ћурчијским занатом. Нису очували предање о сродству са неком од фамилија из околних села (у Призренском Подгору, Средачкој или Сиринићкој жупи).

Вредност DYS439=11 је модална за грану R1a>M458>L1029, па ме занима по чему је карактеристична и зашто се може издвојити?
Такође, зар не би требало поменути и DYS456=16?

[Лепеничанин]

Вредност DYS439=11 је модална за грану R1a>M458>L1029, па ме занима по чему је карактеристична и зашто се може издвојити?
Такође, зар не би требало поменути и DYS456=16?

Вредност на 439 је наведена грешком. На 456 вредност 16 јесте нешто ређа али по том основу није било могуће довести резултат Арсића у везу с неким од раније тестираних.

Делује да је вредност 11-13 на 385 индикативна за успостављање везе са већ тестираним родовима. Та вредност указује на могућност да резултат припада грани R-FTB3834, али ипак би било неопходно тако нешто потврдити дубинским тестом.

[Ojler]

Вредност на 439 је наведена грешком. На 456 вредност 16 јесте нешто ређа али по том основу није било могуће довести резултат Арсића у везу с неким од раније тестираних.

Делује да је вредност 11-13 на 385 индикативна за успостављање везе са већ тестираним родовима. Та вредност указује на могућност да резултат припада грани R-FTB3834, али ипак би било неопходно тако нешто потврдити дубинским тестом.

Свакако да је вредан помена резултат Ђуровића из Дупилa код Бара, који је управо R-FTB3834. Поседује вредности DYS385=11-13 и DYS19=17, а са Арсићем има подударање 21/23. Иако Ђуровић слави другу славу (Аранђеловдан) и припада роду зетских аранђеловштака, ако се зна да је промена славе на простору КиМ била чешће присутна него у другим нашим крајевима и да је познато постојање миграторне руте Црна Гора - КиМ, не бих одбацио могућност да и Арсић припада овом роду.

[Драган Обреновић]

22. Максимовић, Ђурђиц (преслава Ђурђевдан), Доње Кормињане/Косовска Каменица, R1b-L51 (*могуће R1b-U106)

Тестирани је у упитнику навео да су ранија презимена била Стеванић и Филиповић и да су пре доласка у Доње Кормињане живели у селу Шипашница. Родовски надимак је Камишевци.

У дигиталној библиотеци смо нашли потврду овог предања, у научном раду Ђорђа Микића под насловом "ДРУШТВЕНЕ И ЕКОНОМСКЕ ПРИЛИКЕ КОСОВСКИХ СРБА У XIX И ПОЧЕТКОМ ХХ ВЕКА" објављеном од стране САНУ 1998. године:





Хаплотип Максимовића поседује неколико ретких и карактеристичних вредности маркера - повишена вредност DYS533=13, ретка вредност DYS385=10-14 и екстремно ретка и снижена вредност DYS570=13, какву има само 25 од укупно чак 26.500 тестираних на R1b_All пројекту на FTDNA!

Једино наизглед ближе поклапање је један необјављени резултат, са славом Јовањдан, из села Глоговце код Косовске Каменице који је на генетичкој дистанци 2 од 23 упоредива маркера. Међутим детаљнијим увидом у хаплотип примећује се да су разлике драстичне. На маркеру DYS570 Максимовић има вредности 13 наспрам 18 код другог тестираног, док на маркеру DYS576 Максимовић има вредност 17 док други тестирани има 19.

Све ово указује да Максимовић вероватно припада врло егзотичној мушкој лози, односно подграни хаплогрупе R1b, можда и на светском нивоу. Уколико има финансијских могућности, драгоцено би било да уради велики тест (WGS или Big Y-700) што изискује значајан трошак, око 400 USD. Алтернативно, било би добро да се тестира још један Максимовић, по могућности што удаљенији сродник по директној мушкој линији, како би се проверило да ли је ретка вредност маркера DYS570 карактеристична за братство Максимовића, или се ради о скоријој приватној мутацији која се јавила код тестираног, његовог оца, деде и сл.

[Зрно]

12. Јакшић (Митровдан), Вучитрн

Припада хаплогрупи R1b-Z2103. Низводнију грану је тешко утврдити. Нема никог блиског по маркерима, а најмања је разлика 5/23 упоредивих маркера са једним Македонцем из Струге (необјављени резултат) и једним из гране Z2705, којој Јакшић сигурно не припада. Има још много из те гране са којима је 6 маркера разлике, као и са Цветковићем из Врања за кога се зна само да је R1b и Ивановим из Струмице који је Z2103. Врло је тешко рећи било шта конкретно, пошто има мало тестираних Z2103 који нису Z2705, а скоро нико није радио дубински тест да би се утврдиле подгране.

Тестирани је навео предање да су из околине Требиња. Ја у литератури видим само Јакшиће са славом Петковдан. Ако неко зна више, нека напише.   

[Неродимац]

Здраво. Да ли је предата још нека тура у лабораторују и како иде пријављивање за сада?

[Неродимац]

22. Максимовић, Ђурђиц (преслава Ђурђевдан), Доње Кормињане/Косовска Каменица, R1b-L51 (*могуће R1b-U106)

Тестирани је у упитнику навео да су ранија презимена била Стеванић и Филиповић и да су пре доласка у Доње Кормињане живели у селу Шипашница. Родовски надимак је Камишевци.

Замолио бих уреднике приликом објављивања резултата да се мало више потруде око порекла тестираних да не би долазило до забуне код читалаца.
Род КАМИШЕВЦИ се у ГОРЊЕ КОРМИЊАНЕ доселио око 1780. године из села ГОРЊЕ ШИПАШНИЦЕ. Ово село данас је насељен Шиптарским становништвом које се ту доселило око 1720 године. То је довело тадашње Српско становништво у Горњој Шипашници да се одселе па се тако и род КАМИШЕВЦА нашао у Горњем Кормињану. Један део фамилије већ 1810. године се сели у село Пасјане "зато што нису били мирни па су због тога падали у крв" а један део фамилије око 1830. године прешао је у село Доње Кормињане. Од Пасјанских Камишевића око 1900. године се један део преселио у село Доњу Будригу а 1830. године један припадник овог рода се призетио у село Петровце у фамилу Леваковић из Доњег Кормињана.
Сви припадници ове фамилије су према Атанасију Урошевићу славили и славе Св. Алимпија Столпника а код Косовских Срба њега су звали Свети Ђорђе Алимпије тако да не знам да ли је за славу направљена грешка код уредника или код саговорника.