Старо српско становништво жупе Брсково

[Иван Вукићевић]

Све ове породице славе Мратиндан и имају предање о заједничком поријеклу. Наводно потичу од Бошковића из Поља, што није потврђено, јер Бошковићи из Поља славе другу славу и припадају другој хаплогрупи. Међутим, могуће да су са Бошковићима били везани неком племенском, не нужно и родовском везом. А и Бошковићи и Кулизићи улазили су у састав племена Тарски Никшићу у 17. вијеку. Преносим са другог поста оно што сам написао о помену Кулизића у Добриловинском катастику.

Немају они предање о пореклу од Бошковића, који славе Лучиндан и припадају грани I2-Y134578. Бошковићи који славе Лучиндан су у Поља код Мојковца махом дошли тек око 1861. године из Барица у Вранешу и Боана у Укоцима, а матица им је у Ободу (село које је данас подељено између насеља Жари и Потрк).

Вучинићи, Раковићи и Фуштићи имају предање о претку који се звао Бошко Бошковић и матица им је у Доњим Пољима. Према првом предању, он потиче од Ђуричковића из Загарача. У другом предању се наводи да потиче из Грбља, а у трећем да је потомак Саса. Никшићи се нигде не помињу. У сваком случају, ти стари Бошковићи су у Пољима присутни знатно дуже, а у време када су Бошковићи - лучинштаци дошли у Поља, тамо презиме Бошковић већ није постојало, већ су само Вучинићи преостали. Они су крајем 19. века прешли у Гојаковиће.

[drajver]

Немају они предање о пореклу од Бошковића, који славе Лучиндан и припадају грани I2-Y134578. Бошковићи који славе Лучиндан су у Поља код Мојковца махом дошли тек око 1861. године из Барица у Вранешу и Боана у Укоцима, а матица им је у Ободу (село које је данас подељено између насеља Жари и Потрк).

Вучинићи, Раковићи и Фуштићи имају предање о претку који се звао Бошко Бошковић и матица им је у Доњим Пољима. Према првом предању, он потиче од Ђуричковића из Загарача. У другом предању се наводи да потиче из Грбља, а у трећем да је потомак Саса. Никшићи се нигде не помињу. У сваком случају, ти стари Бошковићи су у Пољима присутни знатно дуже, а у време када су Бошковићи - лучинштаци дошли у Поља, тамо презиме Бошковић већ није постојало, већ су само Вучинићи преостали. Они су крајем 19. века прешли у Гојаковиће.

То сам прочитао у литератури. Мислио сам да се мисли на Бошковиће из Поља лучинштаке, а да је само предање нетачно. Што се Никшића тиче, Кулизићи су пописани у оквиру племена Тарских Никшића у Добриловинском катастику. На ту везу са Никшићима сам мислио.

[Владимир Бојановић]

Да, од потарских фамилија са славом Св. Лука, можда највећу пажњу привлачи братство Војиновићи. Тестирани Војиновићи у Мајсторовини свакако да спадају у ред стариначких братстава жупе Брсково. Упознати су са писањем Стојана Караџића и Милете Војиновића о пореклу из Никшићке Жупе, тачније од Ђиласа из Заграда, међутим, сами Војиновићи у Мајсторовини о томе не знају апсолутно ништа, о чему сам више пута писао. Мада може се рећи да је STR тестом Ђиласа и ово предање оборено (8 разлика на упоредива 23 маркера), што ће највероватније показати и резултат WGS теста Ђиласа. .

Проверио сам још једном тестираног Војиновића и Пеђу. Дакле, тачно је ово што сам навео да Војиновићи у Мајсторовини немају предање о пореклу из Жупе, нити су икада имали сличних сазнања о томе, док је веза Војиновића из Мајсторовине са Ђиласима и Жупом стара, произвољна конструкција Предрага Т. Шћепановића из Колашина како сам написао у прошлом посту.

[Иван Вукићевић]

Проверио сам још једном тестираног Војиновића и Пеђу. Дакле, тачно је ово што сам навео да Војиновићи у Мајсторовини немају предање о пореклу из Жупе, нити су икада имали сличних сазнања о томе, док је веза Војиновића из Мајсторовине са Ђиласима и Жупом стара, произвољна конструкција Предрага Т. Шћепановића из Колашина како сам написао у прошлом посту.

Причали смо о томе пар пута до сада, али си изгледа заборавио. Војиновићи из Мајсторовине сада немају то предање (барем не они са којима је Предраг Шћепановић причао), али је Милета Војиновић (дакле, један од Војиновића) у својој књизи о Пљеваљском крају (стр. 59) навео то предање о пореклу Војиновића из Жупе говорећи о Војиновићима из Селца.

Иначе, ту могућност да су Војиновићи из Потарја од Војиновића који се помињу као преци Ђиласа сам ја први споменуо на овом форуму, пре дубљих тестова наравно. Али никада нисам то наводио као предање, нити је било ко то помињао у том контексту било где, већ сам само споменуо да је занимљиво да Војиновићи кажу да потичу из Жупе, а да се помиње у Жупи да је некада тамо било Војиновића од којих су Ђиласи. Јасно је већ неко време на основу дубљих тестова да та могућност отпада тј. да се не ради о истим Војиновићима.

То наравно не значи да Војиновићи због тога не потичу из Жупе. Што се њих тиче, све је и даље могуће, пошто су поприлично усамљени на стаблу. И даље верујем да у Жупи и Драговољићима има још грана које нису откривене на том подручју и да ће за неке породице из Потарја и Полимља пре или касније бити откривено од кога потичу из Жупе. Иста прича је са Ровцима и дубљим тестовима које би ваљало урадити за мања братства која важе за староседелачка (знам, све то кошта и питање је када ће бити одрађено). У сваком случају, не мислим да треба брзати са закључцима о томе ко спада у изворне Тарске Никшиће. Као што је чињеница да неке породице не припадају ниједној од до сада откривених грана у Жупи, тако је и чињеница да имају доста прецизна предања о пореклу из тог племена. Ниједно ни друго није за игнорисање и због тога треба бити опрезан и стрпљив.

[Владимир Бојановић]

Причали смо о томе пар пута до сада, али си изгледа заборавио. Војиновићи из Мајсторовине сада немају то предање (барем не они са којима је Предраг Шћепановић причао), али је Милета Војиновић (дакле, један од Војиновића) у својој књизи о Пљеваљском крају (стр. 59) навео то предање о пореклу Војиновића из Жупе говорећи о Војиновићима из Селца.

Иначе, ту могућност да су Војиновићи из Потарја од Војиновића који се помињу као преци Ђиласа сам ја први споменуо на овом форуму, пре дубљих тестова наравно. Али никада нисам то наводио као предање, нити је било ко то помињао у том контексту било где, већ сам само споменуо да је занимљиво да Војиновићи кажу да потичу из Жупе, а да се помиње у Жупи да је некада тамо било Војиновића од којих су Ђиласи. Јасно је већ неко време на основу дубљих тестова да та могућност отпада тј. да се не ради о истим Војиновићима.

То наравно не значи да Војиновићи због тога не потичу из Жупе. Што се њих тиче, све је и даље могуће, пошто су поприлично усамљени на стаблу. И даље верујем да у Жупи и Драговољићима има још грана које нису откривене на том подручју и да ће за неке породице из Потарја и Полимља пре или касније бити откривено од кога потичу из Жупе. Иста прича је са Ровцима и дубљим тестовима које би ваљало урадити за мања братства која важе за староседелачка (знам, све то кошта и питање је када ће бити одрађено). У сваком случају, не мислим да треба брзати са закључцима о томе ко спада у изворне Тарске Никшиће. Као што је чињеница да неке породице не припадају ниједној од до сада откривених грана у Жупи, тако је и чињеница да имају доста прецизна предања о пореклу из тог племена. Ниједно ни друго није за игнорисање и због тога треба бити опрезан и стрпљив.

О феномену измишљених предања у областима Потарја и Средњег Полимља међу фамилијама са славом Лучиндан (као и осталих предања о пореклу од Куча, Васојевића, Братоножића и тд. бројних других родова са различитим крсним славама), дакле, међу изворним полимскотарским Никшићима и њима прибраћеним/призећеним родовима, код којих доминира оно о ровачком пореклу, већ је небројено пута писано. Предања о пореклу из Жупе скоро да не постоје. О Драговољићима да не пишем. Позиве на опрезност и стрпљење поштујем, тим пре што сам их својевремено и ја упућивао, посебно када се писало о генетичкој различитости Тарских Никшића од Никшића Жупљана и Ровчана, и због тога што се матица и почетни развој племена Никшића ограничавала у Жупи Грачаници без иједног генетичког, историјског и традиционалног основа.

Уједно сам и велики поштовалац усмених предања, наравно, тамо где их генетичка генеалогија доказује. Своју фасцинираност у истинитост ровачких предања сам изражавао више пута, а посебно након дубинских анализа Влаховића, када смо и добили пуну генетичку профилизацију Никшића Ровчана. Очекивати да ће се у Ровцима пронаћи још нека никшићка грана осим оних испод Y250780, након више десетина STR, SNP и WGS тестираних Булатовића, Срезојевића, Шћепановића и Влаховића, једнака је очекивањима да ће се на Марсу открити облик живота. А пре свега на ту могућност нам није указивала ни традиција ровачког племена о Гојаку, који је пребегао у Ровца. Уосталом, никшићка генеалогија у целој области Мораче је потпуно непостојећа, као и старије и бочне Y52621 генеалогије, па је и генетичка профилизација Ровчана апсолутни доказ принудног карактера Гојакове сеобе у Ровца, као и чињеница да нико од њих чак није ни поцепао Y250780, а коју до Y189944 дефинишу чак 4 квалитетне SNP мутације. Дакле, сасвим је илузорно гајити очекивања да ће се било шта у будућности променити по овом питању.

Што се тиче Жупе Грачанице, и овде су ствари скоро постале сасвим разумљиве и јасне. Осим још једног потврђеног предања, о истородности Гојаковића у Ровцима и Гезимировића у Жупи, добили смо на стаблу и позиције Требјешана, Ливеровића и Драговољића, остају Никшићи у Заграду да се профилишу, где очекујем да припадну мојој грани (ако се то догоди, изнећу једну хипотезу која се можда неће допасти Гојаковићима и Гезимировићима, али отом-потом ). Међутим, као што рекох, а што је важно за ову тему, постоји врло мали број предања међу Лучинштацима у полимскотарској области о пореклу из Жупе (а подсећања ради, ни она се нису генетичким путен потврдила), а конкретно о пореклу од/из Драговољића, нити једно (дакле, нити једно од бијелопољског краја до Прошћења на западу, одн. у области која је још у времену првих продора Османлија носила назив Нахија Никшићи).

Ово је донекле и разумљиво, јер идентификација Лучинштака, одн. оних који су опстали након векова физичких, економских и духовних страдања, прогона, губљења изворног племенског идентитета и исламизације, се догађа са Ровчанима, из разлога што се они насељавају након ослобођења ових крајева, током друге половине 19. века и почетком 20. века (кроз сличан процес су прошли и муслимани, Ћатовићи и Међедовићи, али више из безбедносних разлога). Ровчани су осим тога били и изврсни, усмени интерпретатори својих старих традиција, али и носиоци и измишљених предања о потомцима Немањића, племића Грбља и тд. што је Лучинштацима Лима и Таре још више импоновало у процесу везиивања за неко ровачко братство. Уосталом, популаризација ових измишљених предања, посебно о Немањићима, утицала је да се и многе друге фамилије широм српског етничког простора, од источне Србије до Далмације, о којима је било речи на теми Никшићи, вежу за племе Никшићи, а у томе су доста кумовали и бројни српски етнографи и псеудоисторичари током 20. века.

[Владимир Бојановић]

Ако је негде потребна опрезност, сматрам да је потребна у одређивању и квалификацијама Тарских Никшића и Лимских/Бихорских Никшића, односно грана које су се до слома Бихорског устанка 1690. године и прве фазе великих сеоба полимскотарског становништва развијале у Бихору:

Важна је још једна напомена.

Када говоримо о Тарским Никшићима, у њих не би требало убрајати (и драго ми је што видим да их и драјвер не убраја) бројне Никшиће и гране које су се извесно развијале на десној страни реке Лим, или боље речено у средњовековној жупи Лим, а то су по свему судећи предачка грана ивањичких Бојановића у засебној FT190799 грани, затим ариљских Новитовића са славом Аранђеловдан такође у засебној FT190799 грани, бијелопољских Кургаша у FT190799>Y189944*, драгачевских Милекића са предањем о пореклу из Бихора у засебној FT190799>Y189944*, драгачевских Вићовића у FT190799>Y189944*, ариљских Симеуновића у засебној FT190799>Y189944>Y483870*, јасеничких Скерлића и њихових рођака муслимана Бихораца и сјеничана у FT190799>Y189944>Y264395 засебним гранама, затим поједини FT190799>Y189944>Y331554 огранци, као и Y250780 огранци (са порученим WGS тестом Крунића пореклом из бијелопољског села Лозна ће се верујем разоткрити и право порекло ове подгране, и бистричко братство Пајевић ће се ускоро профилисати, они су Y189944+, Y250780-).

Овде пре свих мислим на грану ариљских Симеуновића (и њима по родослову блиских Сретеновића и Николића), јер постоји реална могућност да се ова грана испод FT190799>Y189944>Y483870* пре исељења њихових предака, најпре у сјенички крај а затим у ариљску Бјелушу, развијала у Бихору, а не упоредо са осталим Y483870 гранама (Војиновићима, Требаљевцима и Никшићима у Прошћењу). Разлог зашто их тренутно сврставам у Лимске/Бихорске Никшиће а не у Тарске, јесте тај што њихов предак 1373. године и слома Николе Алтомановића (Војиновића) није морао пратити (амбициозне) Y483870 рођаке, већ је врло лако могао остати у матици, где је његов пород на старој, наслеђеној имовини, природно имао добре услове за независтан генеалошки развој, наравно уз остале никшићке гране, и свакако у односу на остале Y483870 гране, које су се одселиле западно од Лима.

Можда би се опрезност могла односити и за Никшиће у Овсишту, које репрезентује WGS/T2T резултат Васиљевића у суседном Чумићу. Њихово порекло сам након формирања гране Васиљевића са Јовановићем у Прошћењу, аутоматски довео у везу са Тарским Никшићима и Прошћењем, међутим, два податка ову везу можда оспоравају. Први је свакако старост њихове гране FT190799>Y189944>Y483870>А34088>Y336366, која је највероватније настала пре 1373. године, и други различите преславе. Наиме, иако се у литератури не наводи преслава, тестирани Васиљевићи су некада преслављавали Марковдан (као што је познато, Никшићима у Прошћењу је преслава Свети Агатоник). Да будем прецизнији, потребна је опрезност у одређивању и квалификацији ближег порекла Никшића у Овсишту и Чумићу, да ли су они исељени Тарски Никшићи из Прошћења, или можда исељени Лимски/Бихорски Никшићи (мислим на њихово ближе порекло, од 1690. па надаље, јер свакако је и даље порекло Никшића у Прошћењу разјашњено са османлијским дефтером из 1455. и белешком пописивача за села у Потарју: Лимски Никшићи у селима Прошћење, Стричина и Робковина). Дакле, постоји реална могућност да се и њихово генетичко раздвајање догодило у матици, пре исељења претка Никшића у Прошћење, због старости Y336366 и различитих преслава.

Мислим да никада нећемо бити сигурни у то колико је заиста грана Никшића некада боравило у жупи Брскову и Потарју, али можемо са приличном сигурношћу рећи да аутентичне Тарске Никшиће представљају оне тестиране породице које смо навели драјвер и ја. На измишљена предања се не би смело превише ослањати, из разлога наведених у претходном посту, а и тим пре што нису ни у корелацији са предањима оних исељених грана Тарских Никшића (Радуловићи и Пришуњци, Колашинци у Босути, Требаљевци и тд.), грана које не би требало занемаривати само зато што нису присутни у данашњој Црној Гори, а код којих су непостојећа предања о Ровцима и Жупи Грачаници, што нам доказује следеће:

1. да њихови преци никада пре нису ни боравили у Ровцима и Жупи, што је и доказано са њиховим генетичким резултатима;

2. када су се ослобађали колашински, мојковачки и бијелопољски крајеви (1878-1912.), њихове гране су се деценијама или век-два већ налазиле у исељеништву, па нису могле ни бити контаминиране са предањима новодосељених Ровчана у те крајеве;

3. у новим срединама, они нису имали ни разлоге ни потребе за идентификацијама са Ровчанима и Жупљанима, нити им је тако нешто падало на памет, нити им је то могло бити "наметнуто" од стране исељених Ровчана или Жупљана, као опција.

Ових других (Жупљана) у њиховим новим срединама и нема, а ни са Ровчанима није било неких посебних конекција, којих није ни било око 1690. и нешто касније у полимскотарској области, а самим тим ни у заједничким транзитима која су претходила њиховим исходиштима (па отуд су и изостала лажна предања која данас карактеришу Лучинштаке у Потарју и Средњем Полимљу). А и да их је било, свакако би они чинили мањину у односу на далеко бројније и доминантније Лимске/Тарске Никшиће са славом Лучиндан, па би се и ти Ровчани временом и традиционално (односно губљењем ровачке традиције) "утопили" међу њих, а не обрнуто. Савршени пример оваквог случаја је забележен са WGS резултатом Радосављевића из Топлице, даљим пореклом из села Пећарска код Бијелог Поља, који је припао ровачким Булатовићима, иако о томе апсолутно нису имали никаквог усменог знања.

[drajver]

Маџгаљи, муслимани и православни, који су присутни на простору бјелопољске и мојковачке општине требали би припадати старијем слоју становништва. Оно гдје нисам сигуран јесте да ли их треба убројити у стариначко становништво жупе Брсково или жупе Љубовиђа. Чини се да су бројнији на подручју Вранеша, међутим за Маџгаље у Штитарици/Мојковац, наводи се да су веома стари у том селу. Предања Маџгаља, слично другим старинцима везују се за Куче, а помиње се и брдо Маџгаљ у Кучима као мјесто поријекла. Да ово није сасвим празна прича говори и чињеница да у Новом Пазару постоје Маџгаљи муслимани који су тестирани као E-BY165837, род Куча. Такође, на подручју Куча заиста постоји локалитет Меџгаљ, који би можда могао потврдити ову везу. Међутим, православни и муслимани са подручја Бијелог Поља и Мојковца тестирани су као R1a-Z280>YP340 и очигледно нису повезани са Маџгаљима Кучима у Новом Пазару. Оно што би могло да се претпостави, јесте да је негдје на подручју Брскова, Љубовиђе или Лима дошло до прибијања неког стариначког православног рода уз исламизовани кучки род Маџгаља, па је дошло и до преношења одређених предања. Занимљиво да и православни Маџгаљи на подручју Гласинца, имају предање о брду Маџгаљ, али своје поријекло вежу уз гатачку Метохију. Истовремено наводе и старије презиме Лазаревић. Можда је ово презиме право презиме свих Маџгаља који су  R1a-Z280>YP340.

Маџгаљи R1a-YP340, славе Ђурђевдан, и присутни су данас у сљедећим насељима:
Подбишће, Штитарица и Прошћење/Мојковац
Барице, Лековина, Мајсторовина, Муслићи, Павино Поље, Садици, Соколац, Писана Јела/Бијело Поље
Недакуси, Затон/Бијело поље муслимани

Радно ћу их сматратти старинцима брсковске жупе.

[drajver]

У насељима мојковачке општине присутне су два рода која славе Стевањдан, а која имају предања да су поријеклом од Селаковића Горњоморачана Дуловића. Ради се о Палевићима и Морачанима. И једни и други су били чифчије што често може бити везано за старинце. За Палевиће се конкретно у предањима и наводи да су старинци (мимо тог предања да су поријеклом од Дуловића). Тестирани су Морачани и припадају хаплогрупи I1-Z63>PH220 што значи да сасвим сигурно нису повезани са Дуловићима. Палевићи нису тестирани и не зна се да ли су уопште повезани са Морачанима (узимајући у обзир сличан географски распоред, славу и предања). При томе се чини да је Морачанима матица на подручју Вранеша, а Палевићима на подручју Мојковца. Не треба изгубити из вида ни само презиме Морачана које би могло указивати и на даље поријекло из Мораче (иако је и презиме могло настати скупа са преузетим предањем да су од Селаковића Горњоморачна Дуловића).

Палевићи су присутни у Лепенцу, Мојковцу, Жарима, Пољима и Подбишћу/Мојковац
Морачани су присутни у Лепенцу и Штитарици/Мојковац и Стожеру, Сокоцу, Писаној Јели, Коврену, Горицама и Вергашевићима/Бијело Поље

Тестирање Палевића би ријешило дилеме у вези овог рода.

[drajver]

На теми су већ помињани колашински муслимани као незаобилазан фактор етничких и историјских кретања на подручју Колашина и Мојковца у 18. и 19. вијеку. Ово подручје је све до краја 17. вијека било доминантно православно, са тек покојим муслиманским становником регистрованим у пописима. Турци 1650-тих година граде колашински град и насељавају муслиманско становништво и војну посаду, са јасном намјером да држе под контролом прилично активна и агресивна православна брдска племена. И по принципу на љуту рану, љуту траву, регрутују муслиманско становништво углавном из исламизованих брдских родова. Кроз читав 18. и 19. вијек траје непрестана и прилично крвава борба православних и муслимана на овом подручју. Муслимани насељавају најплодније дијелове некадашње брсковске жупе, а православни се повлаче углавном у планинске збјегове, попут Мораче и Ускока. Већ од половине 19. вијека, православни полако потискују муслимане с југа према сјеверу. Највећи дио брсковске жупе (Колашин и Мојковац) муслимани су напустили 1886. године, али и то не одједном и не тако лако. Све до балканских ратова, у сјеверним дијелови мојковачке општине остаће муслиманског становништва, које се прво повлачи према Доњем Колашину, Бијелом Пољу и Бихору, а након 1920. године исељава на Пештер, Нови Пазар и Турску.

Покушао сам скупити из етнографске литературе и доступних днк пројеката податке за муслиманске родове, који су живјели на подручју Колашина и Мојковца. Најдоминантнији род су били исламизовани Кучи, што је готово правило и у сусједним предјелима, Полимљу, Рожајама. Сасвим је разумљиво зашто су Кучи као такви били веома популарни за разна конструисана предања, поготово међу старинцима. Видимо да има и других исламизованих брдских и херцеговачких родова, попут Пипера, Вранеша, Шаранаца, али је свакако било и исламизованих старинаца, попут Карлица, могуће Мекића. О већем дијелу муслиманских родова нема поузданих података о поријеклу, па би се и у тим случајевима могло радити о исламизованим брсковским старинцима.

Ако неко има неки податак више везано за ове муслиманске родове нека напише.

АЛОМЕРОВИЋИ у Доњем Липову/Колашин, требали би бити Кучи E-V13>BY165837, исељени у околини Бродарева
АНУШИЋИ у Ровачком Требаљеву/Колашин
АРВАТИ у Блатини/Колашин
АСКОВИ у Бјелојевићима/Мојковац, требали би бити од исламизованих Куча, Љуца, E-V13>BY165837
АЏАКОВИЋИ у Бјелојевићима/Мојковац, звали се и Бјелојевићи
БАЛАБАНИ у Доњем Липову(Мигаловица)/Колашин
БАЛИЈАГИЋИ у Ровачком Требаљеву/Колашин, Лепенцу и Пољима/Мојковац и Равној Ријеци/Бијело Поље, исељени у Турску, могли би бити старинци
БАНДЕ у Подбишћу/Мојковац, требали би бити од исламизованих Куча, Лалевића из Колашина, E-V13>BY165837
БАШАНОВИЋИ у Башањем Брду и Колашину/Колашин, помиње се Башановића кула
БРЕЗОВЦИ у Жарима/Мојковац
ДЕРДЕМЕЗИ у Матешеву/Колашин, требали би бити исламизовани Кучи, E-V13>BY165837
ДУРОВИЋИ у Равној Ријеци/Бијело Поље, помиње се поријекло из Куча
ЂУРЂЕВИЋИ у Жарима/Мојковац, исламизовани Кучи E-V13>BY165837
ЕЛДИЋИ у Горњем Липову/Колашин, огранак Куча Каљића, E-V13>BY165837
ЗЕКИЋИ у Жарима/Мојковац, исељени у Сјеницу и Турску
ЗУЛЧИЋИ у Дријенку/Колашин
КАЈЕВИЋИ у Колашину/Колашин и Пољима и Стевановцу/Мојковац, требали би бити исламизовани Вранеши I1-P109>FGC22045>FGC22054
КАЉИЋИ у Горњем Липову и Колашину/Колашин и Пољима и Жарима/Мојковац, исламизовани Кучи E-V13>BY165837
КАРАНДАШИ у Пољима/Мојковац
КАРЛИЦЕ у Пољима/Мојковац, требали би бити повезани са православним Карлицама, дакле Y190065
КОФРЦИ у Доњем Липову(Мигаловица)/Колашин и Лепенцу и Стевановцу/Мојковац
КУПУСАРИ у Горњем Липову/Колашин, огранак Куча Каљића, E-V13>BY165837
ЛАЛЕВИЋИ у Подбишћу/Мојковац, исламизовани Кучи , E-V13>BY165837
ЛОПАЋАНИ у Штитарици/Мојковац
ЛУКАЧИ у Морачком Требаљеву/Колашин, исламизовани Пипери Лутовци, R1b-Z2705>FT48939
МАРТИНОВИЋИ у Башањем брду и Колашину/Колашин и Пољима/Мојковац, исламизовани Кучи, E-V13>BY165837
МЕКИЋИ у Колашину и Мујића Речинама/Колашин и Пољима и Стевановцу/Мојковац, тестирани као I2-S17250, можда старинци
МУШОВИЋИ у Мушовића ријеци/Колашин и Жарима/Мојковац, требали би бити исламизовани Вранеши I1-P109>FGC22045>FGC22054
ОРУЧЕВИЋИ у Дрпама/Колашин, од њих би требали бити Колашинци у Сјеници, могуће и муслимани Дрпљани, E-V13
ПЕПИЋИ у Бабљаку/Колашин
ПИЈУЦИ у Блатини/Колашин, требали би бити исламизовани Плањани Шаранци Анђелићи E-BY169811
СВИРАЛЕ у Пољима/Мојковац
СВОЈИЋИ у Жарима/Мојковац, исељени у Турску
СМАИЛАГИЋИ у Смаилагића пољу и Колашину/Колашин, има их исељених код Тутина
ТУТИЋИ у Бјелојевићима, Лепенцу и Стевановцу/Мојковац, има их исељених у Набојском пољу код Тутина, требали би бити огранак Мекића I2-S17250
ФАКИЋИ у Штитарици/Мојковац
ХАСИЋИ у Морачком Требаљеву/Колашин, повезани са Хаџибулићима и могуће Лалевићима, исламизовани Кучи E-V13>BY165837
ХАЏИБУЛИЋИ у Ровачком Требаљеву/Колашин и Бојиштима и Равној Ријеци/Бијело Поље, исламизовани Кучи E-V13>BY165837, требали би бити повезани са Лалаевићима и Хасићима
ХОТИ у Морачком Требаљеву и Војковићима/Колашин и Пољима/Мојковац, могуће да су од малисорских Хота
УСОВИЋИ у Плани/Колашин, не знам да ли су повезани са тестираним Хусовићима у рожајском крају који су I2-S17250
ЧОКОВИЋИ у Церову/Бијело Поље, наводно раније Кољићи у Колашину, тестирани берански Чоковићи као I2-PH908>Z16983

[Деус Вулт]

https://www.facebook.com/share/p/1Hz6FNz6c3/
Могли би се додати и ови родови:
*Ћатовић, Кукуље(Бијело Поље), PH908>FT14506>Y179535>Y52621
*Алиловић, Кукуље (Бијело Поље) PH908+,Y52621-
За раније поријекло оба браства помињу Штитарицу код Мојковца, Ћатовићи још прецизније да су од Булатовића.
*Међедовић, Обров (Бијело Поље)
PH 908>FT14506>56203-род тарских никшића
*Мехоњих (Пријепоље) PH908, раније Горње Липово Колашин
https://bs.m.wikipedia.org/wiki/Jusuf_Mehonji%C4%87,
од којих је један од најпознатијих комита из рашке области у периоду од 1918-1928.г.
*Колић(Пећ), раније Башање брдо код Колашина, PH908>Y32084
*Дрпљанин (Бијело Поље) EV13, раније Дрпе-Колaшин

[drajver]

https://www.facebook.com/share/p/1Hz6FNz6c3/
Могли би се додати и ови родови:
*Ћатовић, Кукуље(Бијело Поље), PH908>FT14506>Y179535>Y52621
*Алиловић, Кукуље (Бијело Поље) PH908+,Y52621-
За раније поријекло оба браства помињу Штитарицу код Мојковца, Ћатовићи још прецизније да су од Булатовића.
*Међедовић, Обров (Бијело Поље)
PH 908>FT14506>56203-род тарских никшића
*Мехоњих (Пријепоље) PH908, раније Горње Липово Колашин
https://bs.m.wikipedia.org/wiki/Jusuf_Mehonji%C4%87,
од којих је један од најпознатијих комита из рашке области у периоду од 1918-1928.г.
*Колић(Пећ), раније Башање брдо код Колашина, PH908>Y32084
*Дрпљанин (Бијело Поље) EV13, раније Дрпе-Колaшин

Хвала на допунама, Деус Вулт.

[drajver]

Мислим да смо на теми досад поменули највећи дио родова присутан на подручју жупе Брсково, при чему нису поменути родови који су досељавали из сусједних жупа, у првом реду Мораче, током 19. и 20. вијека. Ова досељавања су имала карактер масовних и измијенила су у доброј мјери структуру становништва на подручју Колашина и Мојковца. Концентрисали смо се дакле само на оне родове који би могли бити старосједилачки, тј. оне родове за које се претпоставља да су на том подручју живјели и прије доласка Турака. Упркос прилично пространој територији жупе, нисмо успјели идентификовати велик број стариначких родова. Узрок томе је свакако у разури стариначког становништва , које се десило крајем 17. и почетком 18. вијека, исламизацији подручја и досељавања исламизованих брђанских и малисорских родова. Иако је православно становништво касније у 19. и 20. вијеку превладало, углавном се радило такође о досељеничком, а не домицилном становништву жупе. За неке родове се и даље не може бити сасвим сигурaн да ли су старинци у Брскову или у некој другој жупи. На карти сам одлучио да прикажем све родове који потенцијално могу бити старинци.

Иначе, етнографска литература за подручје Колашина и Мојковца је прилично танка, бар она која би на систематичнији начин обрађивала насеља и родове, тако да је било доста муке да се среди списак родова по насељима и да се утврди њихово поријекло.

[stefan333]

При чему Пантовиће неки други аутори сврставају у Добројевиће, уосталом као и Раониће. За Јокиће исто није јасно да ли се мисли на Јокиће или Јокниће, јер то нису исте породице. За Ристиће се чак наводи да су неки скорији досељеници из Пећи. Прилично хаотична предања или скорије конструкције на подручју Мојковца.

Namjeravam da testiram svoje rođake sa majčine strane koji su mojkovački Pantovići i isto imaju predanje da su od Popovića iz Kuča. Slave Nikoljdan. Da li može neko u privatnoj poruci da mi napiše šta i kako? Znam cijenu testa, ali ne znam đe se obavlja i da li ja uzimam uzorak ili neko od vas?

[НиколаВук]

Namjeravam da testiram svoje rođake sa majčine strane koji su mojkovački Pantovići i isto imaju predanje da su od Popovića iz Kuča. Slave Nikoljdan. Da li može neko u privatnoj poruci da mi napiše šta i kako? Znam cijenu testa, ali ne znam đe se obavlja i da li ja uzimam uzorak ili neko od vas?

Пошаљи мејл на [email protected].

[stefan333]

Пошаљи мејл на [email protected].

Hvala. Napomenuću da na vašem portalu piše da su se Tmušići odselili iz Kuča 1800. zbog krvi, dok Pantovići govore da su naselili mojkovački kraj 1774. nakon pohare Kuča. Dakle imamo slučaj da je i jednima i drugima zajednička slava i to da oboje imaju predanje da su od Kuča, međutim period i razlog tih navodnih seoba u predanjima su različiti. Da li će rezultati biti isti ili različiti, ostaje da vidimo...

[Иван Вукићевић]

ТУТИЋИ у Бјелојевићима, Лепенцу и Стевановцу/Мојковац, има их исељених у Набојском пољу код Тутина, требали би бити огранак Мекића I2-S17250

Сећаш ли се где си наишао на податак да су Тутићи из истоименог села код Мојковца (сада је то приградско насеље) огранак Мекића? Било их је 36 кућа у Тутићима 1913. године и били су тада једно од најбројнијих муслиманских братстава из Доњег Колашина.

Питам пошто је Јово Медојевић за Тутиће из Бољанине, који су тамо дошли из Тутића, навео да потичу од Шкријеља.

[drajver]

Сећаш ли се где си наишао на податак да су Тутићи из истоименог села код Мојковца (сада је то приградско насеље) огранак Мекића? Било их је 36 кућа у Тутићима 1913. године и били су тада једно од најбројнијих муслиманских братстава из Доњег Колашина.

Питам пошто је Јово Медојевић за Тутиће из Бољанине, који су тамо дошли из Тутића, навео да потичу од Шкријеља.

Нисам сад могао пронаћи гдје сам нашао податак да су Тутићи и Мекићи повезани, али мојковачки Тутићи не би требали бити повезани са Тутићима из околине Тутина који по предању потичу од Шкреља, иако су се касније и неки мојковачки Тутићи преселили у околину Тутина. Мушовић стриктно то наводи у свом раду "Становништво сјеничког и тутинског краја"

"ТУТИћИ
Бројно је братство Тутића у тутинском крају, а лоцирани су у Добром Дубу, Потребу и Баљену. По једном предању, потомци су жена и племените Мајке Туте, а по другом, од Тута су, који је имао два брата — Преку Од кога су Пренче и Куку од кога су Кукићи из Глухавице. Сви тутински Тутићи, изузимајући једну породицу која је насељена 1945. године у Набојском Пољу, а досељени су из Тутића код Мојковца, међусобно се рођакају. Многи Тутићи су променили презиме. Тако се они у Добром Дубу сада деле на четири махала које носе имена по неким од тамошњих Тутића, па се неки чак и званично тако презивају нпр. Зећовићи. Особито после 1950. године доста се Тутића иселило у Тутин, Дубово, Нови
Пазар, Скопље.
Да овоме додамо и предање по коме су Тутићи, старином Шкријељи, првобитно живели у Блацама па су се одатле одселили: Пренче у Глухавицу, Тутићи у Добри Дуб и Кукићи у Глухавицу.
Многи потомци Шкријеља и данас говоре албански. Код Тутића се не памти да се када говорило албански."

[Иван Вукићевић]

Нисам сад могао пронаћи гдје сам нашао податак да су Тутићи и Мекићи повезани, али мојковачки Тутићи не би требали бити повезани са Тутићима из околине Тутина који по предању потичу од Шкреља, иако су се касније и неки мојковачки Тутићи преселили у околину Тутина. Мушовић стриктно то наводи у свом раду "Становништво сјеничког и тутинског краја"

"ТУТИћИ
Бројно је братство Тутића у тутинском крају, а лоцирани су у Добром Дубу, Потребу и Баљену. По једном предању, потомци су жена и племените Мајке Туте, а по другом, од Тута су, који је имао два брата — Преку Од кога су Пренче и Куку од кога су Кукићи из Глухавице. Сви тутински Тутићи, изузимајући једну породицу која је насељена 1945. године у Набојском Пољу, а досељени су из Тутића код Мојковца, међусобно се рођакају. Многи Тутићи су променили презиме. Тако се они у Добром Дубу сада деле на четири махала које носе имена по неким од тамошњих Тутића, па се неки чак и званично тако презивају нпр. Зећовићи. Особито после 1950. године доста се Тутића иселило у Тутин, Дубово, Нови
Пазар, Скопље.
Да овоме додамо и предање по коме су Тутићи, старином Шкријељи, првобитно живели у Блацама па су се одатле одселили: Пренче у Глухавицу, Тутићи у Добри Дуб и Кукићи у Глухавицу.
Многи потомци Шкријеља и данас говоре албански. Код Тутића се не памти да се када говорило албански."

Скоро сам баш читао о Тутићима у Мушовићевом роду, тако да ми је познато то. Свакако се ради о два различита братства Тутић, па чак и ако ови мојковачки такође потичу из Шкријеља. Али вероватније је да је Медојевић читајући Мушовића дошао до погрешног закључка, па због тога навео у свом раду да су и ови из Бољанине из Шкријеља пореклом.

Ако се сетиш извора за Мекиће, свакако ми јави.