4 године сам чекао признање да припадници рода Y134578 нису изворни Тарски Никшићи, или тачније припадници Y134578>Y134585 како их је драјвер овде означио, и да Тарски Никшићи нису "генетички различит и засебан род у односу на Никшиће Жупљане и Ровчане", како су представљени у књизи о Херцеговцима, и коначно сам га дочекао. Додуше, у мало завијеној форми, али ипак је признање ту (што је опет последица дубинских резултата рода Никшића и успешног решавања никшићког ребуса). Било је за очекивати да га видимо и раније, али никад није касно.
Да ме неко случајно не би схватио погрешно, нити ликујем, нити ми ово признање представља некакву сатисфакцију, нити неку револуционарну прекретницу у даљим генетичко-генеалошким истраживањима рода Никшића, али свакако ми је драг напредак у драјверовим анализама.
Што се тиче најновијег предлога за родовско име припадника Y134585
"Брсковци", интересантан је, али бих рекао да ни он не одговара истини. Да је ово изнето рецимо пре две године, када сам предлагао назив
"Потарци", вероватно бих се тада сложио са драјвером. Разлог зашто се ова хаплогрупа нипошто не може квалификовати као стариначка ни на простору Потарја, као ни на простору суседног Брскова, једноставан је. Наиме, бројна дубинска тестирања родова са славом Лучиндан и Аранђеловдан, нису доказала такву старину, најпре, нико од њих није поцепао Y134578, што је било можда донекле и очекивано, а коју дефинише 8 SNP мутација испод Y56203, а затим ни WGS тест рода у Босни са славом Св. Симеон Богопримац, није показао генетичку блискост са полимскотарским родовима, одн. није доказао неке раније претпоставке да ће овај род бити генетички ближи Лучинштацима, у односу на рецимо Аранђеловштаке, већ су остали на нивоу Y134585*, што је доказ њиховог независног развоја и неприсуства њихове гране испод Y134585 у области Потарја и Брскова:
https://www.yfull.com/tree/I-Y134578/ Негде у то време, дакле пре две године када сам предложио назив "Потарци", добили смо два резултата који заправо расветљавају право порекло Y134578, о чему је потребно писати, како би се боље схватило и право порекло и миграције припадника низводне Y134585, о којима је овде реч (јер некада се отворено писало и о целој Y134578, као наводно стариначкој на простору Потарја). Први је резултат Влаха
Фунтуњеровића са славом Стевањдан из Тимочке Крајине, и други је резултат
Милошевића са славом Никољдан из Јужног Поморавља, који су по хаплотиповима и карактеристичним вредностима на појединим маркерима највероватније припадници Y134578. Уколико то нису, они су најбољи кандидати за цепање Y134578, и велика је штета што им WGS резултати нису ни до данас завршени. Свакако да има још интересантних кандидата за дубинска тестирања, попут
Миловановића из Зеока код Лазаревца, такође са славом Никољдан, као и оних у североисточној Босни и тд.
Дакле, сасвим је јасно да се ни порекло ни настанак низводне Y134585, коју дефинишу 4 SNP мутације испод Y134578, не може довести у везу са Брсковом и Потарјем. Може се рећи да је њихова транзитна станица ка Брскову и Потарју, била негде источно од Лима, и то највероватније у Бихору (предак босанских Симеонштака могуће да никада није ни био у Бихору, већ негде привремено стациониран у централној Рашкој, вероватно у Старом Влаху, пре миграције у Босну). И ако занемаримо оборена, тачније лажна предања Лучинштака у Y134585>Y190065 о ровачком пореклу, која су настајала у модерном добу и из већ добро познатих разлога о којима сам писао на осталим темама, у осталим сегментима предања појединих фамилија можемо пронаћи и понеко зрно истине, а које подупиру хипотезу о пореклу из Бихора одн. Бијелог Поља. Рецимо,
Бошковићи имају предање да су у Обод дошли почетком 17. века из Бијелог Поља, разлог селидбе била је куга.
Карличићи су им највероватније генетички најближи,
Кркаловићи физички блиски, а свакако су за дубље тестирање интересантни и муслимани
Међедовићи у Оброву, селу које се налази на десној страни Лима, недалеко од Бијелог Поља.
Драговићи су такође у Бијелом Пољу. Поменимо и
Татиће из Колашина и њихово предање о пореклу од Сјенице, дакле, ни они нису старинци у Колашину, док је за исељене
Требаљевце са Таре утврђено и којој грани Никшића су прибраћени, а добро знамо да ни Никшићи нису старинци у Потарју, што доказује и она белешка у најранијем дефтеру из 1455. о Никшићима Таре: "
Лимски Никшићи".
На другој страни, ни Аранђеловштаци немају никакво предање о Брскову, које би ишло у корист хипотези о старинцима Брскова. Лучинштацима Y134585>Y190065 је можда најближи
Крвавац код Пљеваља са славом Ђурђевдан, а Крвавци су пратили Криче, што доказује осим миграције и заједничка крсна слава. И њихова појава међу Кричима, који су од доласка Новљана и Никшића у њихове крајеве били у незавидном положају, јасно говори о подређеном статусу овог генетичког рода, у односу на остале полимскотарске родове, па и у односу на саме Криче (можда ни Аранђеловдан није њихова изворна крсна слава, треба размислити и о овој опцији).
