Значајан извор за поријекло породица и родова на подручју жупе Брсково у 17. вијеку представља Катастик манастира Добриловине тзв. Добриловински катастик. У Катастик су уписивани неки значајнији догађаји, пописи имовине, прилози вјерујућих и помени. Сматра се да је главнина катастика писана у другој половини 17. вијека, али има и дијелова који су касније дописивани. За генеалошке потребе могу се извући подаци различитог квалитета, а од највећег значају су они који се могу повезати са данашњим родовима. Покушаћу да излистам те неке генеалошки драгоцјеније податке, али и неке помене презимена за које се тако лако не проналазе везе. Значајни су и називи насеља који носе родовске називе.
Сљедећа насеља, куће и презимена јављају се у катастику као дио племена Тарских Никшића:
- Лазаревићи из села Твртковићи. Помиње се кнез Милован Лазаревић у натпису из 1620. године,а затим се у Катастику помиње кућа кнеза Милована Лазаревића у Твртковићима. Ово село се свакако налазило у долини данашњег Тврдог Потока, у оквиру насеља Гојаковићи. Ради се дакле о веома битној кнежевској породици у периоду 17. вијека, која је се јавља и као ктиторска везано за Добриловину. Не знам да ли би се могли повезати са неким данашњим родом.
- у селу Бистрици помињу се сљедеће куће: Радића или Родића и Пешовића или Тешовића, такође се помиње и лично име Рабрен што би могло бити повезано са Рабреновићима. Рабреновићи су тестирани као I2-PH908>Y134585. Рабреновићи славе Аранђеловдан. Један Рабреновић се помиње и 1827. године у извору везаном за поновно отварање манастира Добриловине. Бистрица је данашње насеље у општини Мојковац.
- у селу Стричини помињу се куће Ћемановића и Шаврића. У једном другом извору везаном за манастир помиње се Томаш Ћемановић као свједок. Стричина је засеок Прошћења.
- у селу Бобановићима (засеок Прошћења), пописана је кућа Драгојевића
- у селу Илијашевићима (засеок Прошћења), пописан је кућа Стрмановића (постоји топоним Стрменица у Прошћењу)
- у селу Гојаковићима, записана је кућа Гојаковића, не знам да ли би се овдје могло радити о прецима пријепољских Гојака/Гојаковића којис у тестирани као I2-PH908>FT16449>A28710
- у селу Братојевићима (могуће на дијелу између Поља и Гојаковића) помињу се Сјекирићи или Сјекиричићи, Кукићи, Мрђићи или Мрчићи
- у селу Кулизићи помињу се куће Вулетића, Вукмиловића, Кантића или Катнића, кнез Милика и поп Миодраг. Ово село се вјероватно налазило негдје између Гојаковића и Поља, на том дијелу постоји и топоним Кулашица. ово би могло бити матично мјесто једног дијела Кулиза мратинштака. Основано је претпоставити да се овдје ради о родовима мојковачких старинаца мратинштака: Фуштића, Вучинића који су тестирани као I2-PH908>FT16449>Y183257. У једном документу из 1659. године помиње се "Сава од Вулетића"
- у селу Пољима (данашње насеље код Мојковца) помињу се куће Милејића или Милентића, Чопићића и Грубачевића. Неки истраживаче повезују ове Чопићиће са Чопићима из Бијелог Поља који славе Лучиндан. Грубачевићи се повезују са Фуштићима, на основу неких предања Фуштића.
- у селу Виријевићи помиње се кућа кнеза Манојловића. Ово село данас не постоји. Назив села је индикативан због рода Виријевића из копаничког краја, који славе Аранђеловдан, а припадају хаплогрупи I2-PH908>Y134585
- у селу Побрсијевићи (данашњи засеок Прошћења) помињу се куће Раделића или Радељића, Анчића или Јанџића, Крговића и Бреновића. Крговићи су присутни и данас на подручју Мојковца. Иако говоре о поријеклу из Куча, могли би лако бити старинци. С њима су повезани још неки родови који славе Митровдан попут Чабаркапа. Колико ми је познато нико од њих није тестиран. Занимљиво је такође да један дио Крговића носи назив Брене, а у катастику се у истом насељу помиње и кућа Бреновића.
- у селу Ђурђевићи помиње се кућа Јакововића. Јакововићи су данас засеок Прошћења, па је очигледно да је неки род са тим називом оставио име засеоку.
- у селу Бискуповићима помињу се куће Вучића и Вујмиловића. Бискупићи су данас засеок Прошћења.
- помиње се неки назив Дозде. Шекуларац који је приређивао Катастик је ово "дозде" прочитао као "до овдје" тврдећи да се на том мјесту у катастику завршава набрајања Тарских Никшића. Шћепановић је са друге стране поменуо да су Балтићи који славе Лучиндан имали надимак Дозде и да би ово могло имати везе са тим.
- у селу Лепенац помиње се кућа кнеза Мартина Томића
- у селу Обод помињу се куће кнеза Војина Карлице, кућа Мирковића, кућа Анте Лазовића. Карлице су свакако преци сјеничких Карличића који славе Лучиндан, а тесирани су као I2-PH908>Y134585. Симон Мирковић из Обода се помиње као свједок у једном документу. Обод је засеок насеља Жари код Мојковца.
- у селу Цер помиње се кућа Бошкова. Цер је засеок данашњег насеља Лепенца.
________
Из горе наведених података могло би се закључити да је племе Тарских Никшића које се помиње у катастику из 17. вијека било територијализовано на подручју с обе стране ријеке Таре, од Мојковца до Добриловине. Ово је уједно и најплоднији и најравнији дио некадашње жупе Брсково. Већи број кнезова поменут у катастику показује да је систем кнежинске самоуправе био добро развијен. Племе очигелдно није било формирано по родовском, већ по територијалном принципу. Чини се да су у оквиру овог племена били доста бројни припадници рода I2-PH908>Y134585, али су присутни и други родови. Сам назив племена свакако је потицао од родовске групе Никшића,а остаје отвореним питање кад се десило и на који начин формирање самог племена Тарских Никшића, спајањем више различитих родова, који су баштинили заједничко наслеђе рода Никшића из 15. вијека.