Аутор Тема: Новогодишња ДНК недеља 2025  (Прочитано 31579 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14341
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2025
« Одговор #100 послато: Март 29, 2025, 06:01:36 поподне »
40. Петровић, Митровдан, Стол, Бабушница

Припада хаплогрупи I1-Z63>FGC9549>FTA28840. Има једну разлику са Тошићем из Беле Паланке, слава Никољдан, и то на позицији DYS549=13/12. Због географске блискости нема сумње да су ближе повезани, и поред различите славе. Тошић се прво тестирао на 23 маркера, а онда је урадио и WGS тест и поставио резултат на YFull, што препоручујем и Петровићу уколико је заинтересован за даље тестирање. Тренутно стање на YFull стаблу https://www.yfull.com/tree/I-FTA28840/.

Међу Србима је ова грана хаплогрупе I1 иако ретка, прилично распрострањена. Заступљена је и у Лици, Банији, затим Браничеву, Тимочкој Крајини и Банату. Црна Гуја је дао следећи коментар након Тошићевог резултата:

Једна од интересантнијих подграна. Има је од Македоније до Лике, али нигде у већем проценту. Можда у Крајини и понајвише, али се Крајишници и чешће тестирају. 

На 23andMe SNP I1-Z63>L1237>FGC9550 (Y6634) јавља се код следећих родова:

Влајковић, Никољдан, Здравчићи, Пожега
Допуђа, Ђурђевдан, Чојлук, Удбина
Врачар (презиме типично за западне крајеве), непознато
Гријак, Ђурђевдан, Лика
Милошевић, Сремска Митровица
Баждар, Ђурђевдан, Нова Градишка
Јовановић, непознато
Вујиновић, Никољдан, Ошањићи, Столац

Павлина, католик, Хрватска

Вујиновић, муслиман, Прењ, Столац

Митровски, Битољ, Пелагонија
Стојчевски, Македонија


Треба рећи да испод Y6634 код нас постоји још једна подграна, с могућом матицом у Херцеговини, којој припадају Вујиновићи и Ждракићи, а вероватно и Влајковићи са 23andMe. Што се осталих тиче (FTA28840), веома су раштркани географски. Код Срба у Крајини међу овим родовима превладава слава Ђурђевдан, што можда може бити занимљив податак.

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1671
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2025
« Одговор #101 послато: Март 29, 2025, 07:10:57 поподне »
Интересантно је и то што онај Пољак са YFull-а живи на подручју где су некада живели Лужичани уз Лехе. Чудно је једино то што с овим појединцем са српском заставом има TMRCA (време до последњег заједничког претка) који последњег заједничког претка смешта у 8. век, а не у 7. век или раније. Можда је то случајност. Ова широка распростањеност указује да је ова грана била распростањена на ширем српском простору пре првих великих сеоба, али се из неког разлога није значајно умножила – присутни су свуда, али их је мало. Друге хаплогрупе са истим бројем откривених носилаца, као на пример поменути испод I-FTA28840, указују на један епицентар или регију, док су ови расути на све стране.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2025
« Одговор #102 послато: Април 02, 2025, 02:08:40 пре подне »
39. Кнежевић, Ђурђевдан, Његовуђа, Жабљак, E-V13>FGC44169>FGC57496>BY169463>BY169811

Припада роду Шаранаца. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS458=16. Од претходно тестираног Кнежевића из села Руданци у Шаранцима разликује се само на поменутом маркеру.

Андрија Лубурић је забележио следеће о Кнежевићима у свом раду о Дробњаку:


Насупрот предању које наводи Лубурић, тестирани (као и већина Шаранаца) има нетачно предање о пореклу од Властелиновића из Плане у Херцеговини у коме нема ни помена да им је старо презиме Милошевић, иако је то потврђено и у историјским изворима. Генетичка веза Шаранаца са Херцеговином до сада није утврђена. Овај род је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2587
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2025
« Одговор #103 послато: Април 22, 2025, 03:49:24 поподне »
21. Божовић (Митровдан), Стијена/Подгорица

Припада хаплогрупи R1b-Z2705, односно, низводнијој грани FT49714 (род Пипера). Има велики број тестираних Пипера од којих се разликује на само једном маркеру, од упоредивих 23, а међу њима је и Божовић из истог места. Други има DYS389II=29, као и већина Пипера,а овај има DYS389II=30. Са једним тестираним има потпуно поклапање на 23 маркера, а то је Новаковић из Даросаве код Аранђеловца који слави Никољдан. 

Пипери углавном славе Аранђеловдан, а Митровдан је као слава редак и изгледа да се јавља само у Стијени - потомци Божидара Вукотиног, касније Божовићи. Нашао сам писанију извесног Драгише Божовића Максимовог о разлогу слављења Митровдана:

Војводу Божидара преварише Турци на вјеру, да ојде на станак у Подгорицу, те га заробе (око 1630. г.). Kрену тако Турци ноћно из Подгорице низа Зету са робљем црногорскијем, и нашијем Божидаром међу њима. Али је и робље јашало на коње под пратњом турском која и је спроводила до Скадарског језера, а отоле је требало лађама за Скадар. Но, како је била ноћ, а падала је и киша, често су сагињали главе испод врбовије грана те Божидару Бог поможе да се увати за грану, и ту привиси док ови уминуше. Тадер ти побјеже натраг и заскочи Подгорицу са источне банде и удари на ријеку Морачу. А то је било, таман уочи Митровадне, а Морача од киша набујала с обале на обалу. Ту је уморан мало заспа у пећиницу поред воде, но му се причини ка да га неко зазива: “Бјежи, војводо, ако бога знадеш”. Ту се прене и Богу помоли на светога Димитрија, да му буде слава, ако бог да. Згучио је био кожух пода се до средине воде, а кад га је докопала матица, више није ни био свјестан, док се није наша при другој страни Мораче. Kад је опет мало прикупио присебност, кренуо је ка кући на Стијену, на Лелеству. У час доласка војводе на Лелеству, на Дмитровдан, запуцају пушке, окупе се Стијењани и други Пипери. Божидар закоље доста стоке, те спреми такав дочек, те тако прослави Дмитровдан. Kако је тај пут, тако и за вазда, али није заборавља да прислужи и стару славу Аранђеловдан. Божидар се прозива по оцу Вукотић, а позније су се издијелили на више братства. Тако су се по Божу, унуку Божидареву, прозвали Божовићи, а од Вука, исто унука војводина, произвели су се: Бољевићи, Милутиновићи, Вујовићи и Бешићи. Божо и Вук су синови Ђурезе Божидарова, а кад питате било кога од нашија племеника о прецима, рећи ће:
“Ува… а да ко ће то све знат… ма знамо једно, сви смо ти настали од Божидара Вукотина.”


Позиција на Yfull стаблу https://www.yfull.com/tree/R-FT49932/

Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1212
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2025
« Одговор #104 послато: Април 27, 2025, 11:34:38 поподне »
Коначна статистика на 41-ог тестираног је следећа:

И2а-13 (31.7%)  Дин Југ-11 (84.6%),(26.8%) / Дин Север-2 (15.3%),(4.8%)
Р1а-8 (19.5%)
Е-В13-7 (17%)
Р1б-5 (12.1%)
И1-2 (4.8%)
Г2а-1 (2.4%)
Ј2а-1 (2.4%)
Х1а-1 (2.4%)
И2a1a1-1 (2.4%)
Е-В22-1 (2.4%)
Н1-1 (2.4%)





Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14341
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2025
« Одговор #105 послато: Децембар 20, 2025, 11:18:36 пре подне »
34. Свркота, Бобово, Пљевља, Никољдан, I2-Y3120

Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS19=15 и повишене вредности маркера DYS389ii=32, DYS576=19 и
DYS549=12. На два маркера се разликује од хаплотипова следећих тестираних, при чему на барем једном од два маркера постоји разлика за две вредности:
- необјављени резултат, Никољдан, Бистрица/Нова Варош
- Караџић, муслиман, Тузла
- Марић, Никољдан, Пољице Чичево/Требиње
- Радовић, Савиндан, Јарчујак/Краљево
Ниједно од ових поклапања није блиско у тој мери да би се могло рећи да Срвкота припада истом генетичком роду.

Милета Војиновић је у књизи о Пљеваљском крају записао следеће предање о пореклу Свркота и њима сродних братстава из Бобова:
Следећи досељеници у Бобово била су два брата Терзића из Малих Крћа. Прво су прешли у Калушиће, односно заселак Свркоте али, колико су ту живели нема података у народном предању. Одатле су се преселили у Бобово око 1620. године. О узроцима њиховог пресељења у Бобово постоје три верзије у народном предању.
Према једној верзији, Турци су им подвалили да су им украли узду са коња па их, наводно, због тога протераше и имање им одузеше. Према другој верзији, два брата Терзића посваде се са неким Турчином у кафани близу Калушћа, убију га и побегну у Бобово. Према трећој верзији, један је брат био миран, и повучен, а други веома свадљив и дрзак. Њега неки Турчин изазва на двобој, тако што ће се ухватити за крајеве појаса и гађати ножевима. Терзић, као хитрији, сасече Турчина ножем, али плашећи се турске освете, оба брата побегоше у Бобово.
Дошавши у Засаду, хтели су се населити код Даниловића, којих беше  неколико кућа. Даниловићи им рекоше да је њихово читаво село (према казивању Вукића Томића), већ да има слободне земље у Бобову и ту треба да се населе, што они и урадише.
Пре Терзића у Бобово су били дошли Станићи и запосели земљу (коју данас држе Божовићи). Терзићи су морали да крче шуме и стварају њиве и ливаде. Од једног брата Терзића, оног што је сасекао Турчина, су Свркоте и Соковићи, а од другог Јовићи, Сандићи и Божовићи. Потомци ова два Терзића, чија имена не знају, насељавају данас већину села Бобова. Много их се раселило по другим селима пљеваљског краја, па и даље.


Предање о пореклу ових братстава из Бобова вероватно није тачно пошто са 23andMe имамо резултат једног Терзића из Брвенице код Пљеваља, који припада грани I1-M227. С обзиром да у Калушићима код Пљеваља постоји заселак Свркоте, јасно је да су Свркоте са овим презименом дошли у Бобово, а не као Терзићи.

Свркоте готово сигурно чине исти генетички род са крајишким родом Новаковић-Праштало. Разлике на 458 и 576 нису од превеликог значаја будући да су то брзи маркери. Све специфичне вредности деле (19, 389II, 533, 549, 635) и славе исту славу. Са друге стране, њима су вероватно блиски и Марићи-Пољичани које си поменуо овде и који такође славе Никољдан.