Новогодишња ДНК недеља 2025

[Христифор]

Порука неће бити враћена, а труд дефинитивно јесте бесмислен, јер уредници објављују резултате различитим темпом тако да се проценти хаплогрупа могу променити и за више од десет посто на дневном нивоу на овако малом узорку. То што теби нешто не смета не значи да није спам, тако да се са статистиком уздржи до завршетка акције.

Ваш осиони став госн Црни Гујо је заиста непотребан и ничим изазван. Ако вам већ смета моја статистика могли смо то расправити преко ПП уз пристојни дијалог уместо што исту бришете и називате спамом што нема везе с везом. Од мене толико, а свакако ћу нови статистички пресек саставити када проценим да треба.

[Црна Гуја]

11. Бодирога, Лучиндан, Веленићи, Фоча

Припада хаплогрупи I2-PH908>FT16449>Y151633>BY169079>Y183830, роду Милобратовића. Осим за овај род карактеристичне повишене вредности DYS448=20 поседује у потпуности модалан хаплотип. Потпуно поклапање на 23 маркера има са претходно тестираним Бодирогом из Веленића и са двојицом Шешлија из околине Билеће, док се од Шешлије из Братача код Невесиња, Шиљеговића из Будисавља код Невесиња и Пантића из Славина код Вареша разликује на само 1 од 23 маркера. С обзиром да род Милобратовића још увек није у потпуности генетички профилисан, препорука Бодироги је даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу, али за Бодироге из фочанског краја се у литератури наводи да су даљим пореклом из "околине Никшића".

[Црна Гуја]

17. Матовић, Јовањдан, Брезова, Краљево

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>CTS8816>L1280>Y5647>YP611>YP3987>FTB69732>FTC49242. Од вредности које се ређе појављују код припадника гране L1280 Матовић поседује повишену DYS390=26 и снижену DYS576=15. Потпуно поклапање на 25 маркера има са Костићем из Шопића код Лазаревца, док се од Мркаља из Сјеничка код Карловца разликује на 3 од 23 маркера. Занимљиво је да обојица наведених славе прилично ретку славу Крстовдан. Препорука Матовићу је да уради неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700), јер постоји велика вероватноћа да ће формирати нову млађу подграну са Костићем који је већ дубински тестиран.

-Матовићи, Јовањдан. Има их 7 кућа. Доселили су се из Брезове у Жичком срезу.

https://www.poreklo.rs/2015/07/04/poreklo-prezimena-selo-brezova-kraljevo/

[Зрно]

Ваш осиони став госн Црни Гујо је заиста непотребан и ничим изазван. Ако вам већ смета моја статистика могли смо то расправити преко ПП уз пристојни дијалог уместо што исту бришете и називате спамом што нема везе с везом. Од мене толико, а свакако ћу нови статистички пресек саставити када проценим да треба.

Христифоре, ја лично не бих брисао твоје поруке са статистиком, али и не жалим што су обрисане. Не знам да ли си приметио да то интересује само тебе и никог више.

[Лепеничанин]

30. Петковић, Василијевдан, Опланић/Кнић, I2-Y3120>S17250

Изгледа да 1995. године у Опланићу више није било ни Петковића, нити Максимовића, с обзиром да их Драгољуб В. Корићанац у свом истраживању "Надибар 2 - Насеља у Рудничкој Морави и Ибру - антропогеографска истраживања" не помиње на списку породица и становника овог села.

Село Опланић из ког потиче тестирани Петковић налази се у општини Кнић, у предеоној целини Гружа, па ме занима зашто се у објави помиње предеона целина Рудничка Морава? Је ли реч о грешци или је тестирани навео неку миграциону везу са тим крајем?

[Христифор]

Христифоре, ја лично не бих брисао твоје поруке са статистиком, али и не жалим што су обрисане. Не знам да ли си приметио да то интересује само тебе и никог више.

Цените да десетине других форумаша и стотине посетилаца овог форума деле ваше мишљење стопроцентно?

[Црна Гуја]

Цените да десетине других форумаша и стотине посетилаца овог форума деле ваше мишљење стопроцентно?

Битно је да исто мишљење дели 100% уредника СДНКП, нема ту шта да се цени.

[Ojler]

Село Опланић из ког потиче тестирани Петковић налази се у општини Кнић, у предеоној целини Гружа, па ме занима зашто се у објави помиње предеона целина Рудничка Морава? Је ли реч о грешци или је тестирани навео неку миграциону везу са тим крајем?

У праву си, помешао сам Опланић и оближње Опланиће. Опланићи припадају суседној општини Краљево. Исправићу објаву.

[Иван Вукићевић]

22. Вуковић, Стевањдан, Саничани, Приједор, E-V13>Z5017>CTS9320>Y20805>BY148067

Од хаплотипова тројице припадника ове гране разликује се на два маркера, при чему је разлика на маркеру
DYS570 за две разлике:
- Узуновић, Аранђеловдан, Рогача/Лучани
- Јовановић, Аранђеловдан, Лопаш/Пожега
- Савић, Ђурђиц, Шуме/Ивањица
Вуковић на маркеру DYS570 поседује снижену вредност 19, коју нема ниједан други до сада тестирани припадник ове гране на пројекту. Због тога припадност Вуковића овој грани треба узети са одређеном резервом. Дубљи тест би свакако разрешио којој млађој грани припадају.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

[Црна Гуја]

20. Анђић, Аранђеловдан, Трново, Источно Сарајево

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>CTS8816>L1280>Y5647>YP611>YP3987. Поседује већи број немодалних вредности (снижене DYS19=15 и DYS391=10, и повишене DYS458=16, DYS456=17 и DYS549=13), па нема блиских поклапања у нашој табели. Најближи му је Прокопић из Градине код Приједора (Ђурђевдан), од ког се разликује на чак 5 од 23 маркера. Због прилично специфичног хаплотипа препорука је даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се утврдило да ли је, и колико блиско повезан са до сада дубински тестираним припадницима ове гране, а има их доста.

https://www.yfull.com/tree/R-YP3987/

Тестирани је у упитнику навео да им је старије презиме било Војиновић, а најстарији познати предак био је Милош Војиновић који се доселио из Старе Херцеговине.

[Црна Гуја]

28. Милић, Св. Врачи, Сврачково, Пожега

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује неколико вредности које одступају од модалних, повишене DYS439=14, DYS576=19 и DYS635=24, и снижене DYS448=18 и DYS533=12. Ретка слава, и специфична вредност DYS448=18 поуздано га смештају у род П у нашој табели. У оквиру овог рода Милић најближе поклапање има са Крстићем из истог села и Ненадићем из Ужица, од обојице се разликује на 2 од 17 упоредивих маркера. На 3 од 23 маркера разликује се од Илића из Сврачкова, а на 5 од 23 од Радосављевића из Висибабе код Пожеге. С обзиром да ниједан од поменутих још увек није дубински тестиран, препорука Милићу је додатно тестирање помоћу WGS или BigY-700 теста. Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу, а ни у доступној литератури нисам успео пронаћи више информација о фамилији тестираног.

[Драган Обреновић]

57. Сузић, Св. Стефан Дечански (Мратиндан), Окучани/Хрватска, R1b-U152 > R-A274

Тестирани је навео у упитнику да су Сузићи из Окучана, старијим пореклом из оближњег села Чапргинци, а да је претходно презиме било Пецикоза.

У бази Српског ДНК пројекта имамо још једног тестираног Сузића, али са славом Јовањдан, који припада другој кровној хаплогрупи (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6970.msg183887#msg183887)

У дигиталној библиотеци Друштва порекло нашли смо пописе становништва села Чапргинци:

• Попис насеља и становништва у Славонији 1698. године
• Становништва и властелинства у Славонији 1736. године и њихова економска подлога

Међутим, у овим пописима не помињу се ни Пецикозе ни Сузићи, тако да се предак вероватно доселио у Чапргинце након 1736. године.

Хаплотип тестираног Сузића указује на припадност хаплогрупи R1b-U152, и то млађем огранку R-A274. Ређе вредности маркера DYS481=20 и DYS385=10-14, својствене су рецимо херцеговачком роду Угарака, чији један припадник - Зотовић, са славом Никољдан, из Домашева код Требиља, је у односу на Сузића на генетичкој дистанци 3/23. Међутим, због различите славе, велике географске удаљености и два корака разлике на маркеру DYS576 не делује да је ово условно поклапање филогенетски значајно. Вреди можда навести и Радаковића, такође са славом Никољдан, из Могорића код Госпића, који је на дистанци 1 са Сузићем, али на врло малом броју упоредивих маркера (17).

Сви тестирани који су по хаплотипу ближи Сузићу, славе славу Св. Стефан првомученик (Стевањдан, 9. јануар), док је слава Сузића Св. Стефан Дечански (Мратиндан, 11. новембар). Они такође са Сузићем деле и ређе вредности маркера DYS481=20 и DYS385=10-14:

1) Дамњановић, Стевањдан, Синошевић/Шабац (1/17)
2) Шарчевић, Стевањдан, Београд (дистанца 2/25)
3) Трнинић, Стевањдан, Лакташи (2/23)
4) Допуђ, Стевањдан, Крушево/Обровац (2/23)
5) Тодоровић, Стевањдан, Заовине/Бајина Башта (3/23)

Уколико Сузић има интереса за даља истраживања и финансијских могућности да их приушти, топла препорука је да уради велики тест Y хромозома (WGS или Big Y), чиме би могао поузданије да открије са којим другим родовима дели заједничког претка и када је оквирно дошло до одвајања мушких лоза.

[Христифор]

У Висибаби Симићевићи који су дошли управо из Сврачкова и Ристовићи који су по породичном предању досељени из Осата славе Св. Врачеве. Назире се могућа веза са тестираним Милићем.

[Иван Вукићевић]

25. Јоксовић, Никољдан, Отиловићи, Пљевља, I2-Y3120>S17250>PH908

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS576=19 и DYS481=32.

На једном маркеру се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- необјављени резултат, Вуковци/Зета, Никољдан (DYS533)
- Калајџић, Аранђеловдан, Милатовићи/Лучани (DYS576)
На два маркера се разликује од хаплотипа следећег тестираног:
- Биберџић, Ђурђевдан, Кљенци/Струпићи/Берковићи (DYS439, DYS458)

С обзиром на недостатак предања о заједничком пореклу са овим породицама, не може се тврдити да су Јоксовићи ближе повезани са неком од њих. По хаплотипу је свакако најближи тестираном из Вуковаца.

Милета Војиновић је записао следеће предање о пореклу Јоксовића:
Јоксовићи су доселили из Врбова (пријепољски крај) на Ивовик код Вијенца око 1740. године, приближно кад и Аничићи, Грујичићи и Палдрмићи, који су им род. У Отиловиће су прешли око 1790. године. Кад су Ненадићи побегли из Отиловића од турског зулума (јер су их вранешки Турци често пљачкали при повратку са пазара из Пљеваља), населили су се у Потрлици као чифчије. На њихова су имања дошли Јоксовићи и били њихове чифчије. Неки су Јоксовићи били и турске чифчије, а купили су мало и своје земље. У Отиловићима су се населили у 4 засеока: Лигатов До, Лукавице, Омар и Репиште. Било их је за време бивше Југославије 20 кућа.
Памте имена предака од Дика (1790). Сматрају да се Дико родио у Отиловићима. Једна њихова линија нле овако: Дико – Милован – Јован – Милан – Љубо. У I светском рату учествовало је 15 Јоксовића у црногорској војсци.

Аничићи, Грујичићи и Палдрмићи из околине Пљеваља још нису тестирани.

[Иван Вукићевић]

34. Свркота, Бобово, Пљевља, Никољдан, I2-Y3120

Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS19=15 и повишене вредности маркера DYS389ii=32, DYS576=19 и
DYS549=12. На два маркера се разликује од хаплотипова следећих тестираних, при чему на барем једном од два маркера постоји разлика за две вредности:
- необјављени резултат, Никољдан, Бистрица/Нова Варош
- Караџић, муслиман, Тузла
- Марић, Никољдан, Пољице Чичево/Требиње
- Радовић, Савиндан, Јарчујак/Краљево
Ниједно од ових поклапања није блиско у тој мери да би се могло рећи да Срвкота припада истом генетичком роду.

Милета Војиновић је у књизи о Пљеваљском крају записао следеће предање о пореклу Свркота и њима сродних братстава из Бобова:
Следећи досељеници у Бобово била су два брата Терзића из Малих Крћа. Прво су прешли у Калушиће, односно заселак Свркоте али, колико су ту живели нема података у народном предању. Одатле су се преселили у Бобово око 1620. године. О узроцима њиховог пресељења у Бобово постоје три верзије у народном предању.
Према једној верзији, Турци су им подвалили да су им украли узду са коња па их, наводно, због тога протераше и имање им одузеше. Према другој верзији, два брата Терзића посваде се са неким Турчином у кафани близу Калушћа, убију га и побегну у Бобово. Према трећој верзији, један је брат био миран, и повучен, а други веома свадљив и дрзак. Њега неки Турчин изазва на двобој, тако што ће се ухватити за крајеве појаса и гађати ножевима. Терзић, као хитрији, сасече Турчина ножем, али плашећи се турске освете, оба брата побегоше у Бобово.
Дошавши у Засаду, хтели су се населити код Даниловића, којих беше  неколико кућа. Даниловићи им рекоше да је њихово читаво село (према казивању Вукића Томића), већ да има слободне земље у Бобову и ту треба да се населе, што они и урадише.
Пре Терзића у Бобово су били дошли Станићи и запосели земљу (коју данас држе Божовићи). Терзићи су морали да крче шуме и стварају њиве и ливаде. Од једног брата Терзића, оног што је сасекао Турчина, су Свркоте и Соковићи, а од другог Јовићи, Сандићи и Божовићи. Потомци ова два Терзића, чија имена не знају, насељавају данас већину села Бобова. Много их се раселило по другим селима пљеваљског краја, па и даље.

Предање о пореклу ових братстава из Бобова вероватно није тачно пошто са 23andMe имамо резултат једног Терзића из Брвенице код Пљеваља, који припада грани I1-M227. С обзиром да у Калушићима код Пљеваља постоји заселак Свркоте, јасно је да су Свркоте са овим презименом дошли у Бобово, а не као Терзићи.

[НиколаВук]

34. Свркота, Бобово, Пљевља, Никољдан, I2-Y3120

Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS19=15 и повишене вредности маркера DYS389ii=32, DYS576=19 и
DYS549=12. На два маркера се разликује од хаплотипова следећих тестираних, при чему на барем једном од два маркера постоји разлика за две вредности:
- необјављени резултат, Никољдан, Бистрица/Нова Варош
- Караџић, муслиман, Тузла
- Марић, Никољдан, Пољице Чичево/Требиње
- Радовић, Савиндан, Јарчујак/Краљево
Ниједно од ових поклапања није блиско у тој мери да би се могло рећи да Срвкота припада истом генетичком роду.

Милета Војиновић је у књизи о Пљеваљском крају записао следеће предање о пореклу Свркота и њима сродних братстава из Бобова:
Следећи досељеници у Бобово била су два брата Терзића из Малих Крћа. Прво су прешли у Калушиће, односно заселак Свркоте али, колико су ту живели нема података у народном предању. Одатле су се преселили у Бобово око 1620. године. О узроцима њиховог пресељења у Бобово постоје три верзије у народном предању.
Према једној верзији, Турци су им подвалили да су им украли узду са коња па их, наводно, због тога протераше и имање им одузеше. Према другој верзији, два брата Терзића посваде се са неким Турчином у кафани близу Калушћа, убију га и побегну у Бобово. Према трећој верзији, један је брат био миран, и повучен, а други веома свадљив и дрзак. Њега неки Турчин изазва на двобој, тако што ће се ухватити за крајеве појаса и гађати ножевима. Терзић, као хитрији, сасече Турчина ножем, али плашећи се турске освете, оба брата побегоше у Бобово.
Дошавши у Засаду, хтели су се населити код Даниловића, којих беше  неколико кућа. Даниловићи им рекоше да је њихово читаво село (према казивању Вукића Томића), већ да има слободне земље у Бобову и ту треба да се населе, што они и урадише.
Пре Терзића у Бобово су били дошли Станићи и запосели земљу (коју данас држе Божовићи). Терзићи су морали да крче шуме и стварају њиве и ливаде. Од једног брата Терзића, оног што је сасекао Турчина, су Свркоте и Соковићи, а од другог Јовићи, Сандићи и Божовићи. Потомци ова два Терзића, чија имена не знају, насељавају данас већину села Бобова. Много их се раселило по другим селима пљеваљског краја, па и даље.

Предање о пореклу ових братстава из Бобова вероватно није тачно пошто са 23andMe имамо резултат једног Терзића из Брвенице код Пљеваља, који припада грани I1-M227. С обзиром да у Калушићима код Пљеваља постоји заселак Свркоте, јасно је да су Свркоте са овим презименом дошли у Бобово, а не као Терзићи.

Само да нагласим да постоји велика вероватноћа да Свркота припада PH908 подграни због вредности 30 на DYS449, односно да је у његовом случају 20 на DYS448 повратна мутација.

[Зрно]

41. Филиповић (Алимпијевдан), Баново Поље/Богатић

Припада хаплогрупи R1b-PF7562>PF7563 и најнизводнијој грани FT44409. Сврстан је у групу са подручја Подриња, Ваљева и Мачве, које веже слава Алимпијевдан, а међусобно су најсличнији по маркерима. У овом случају имамо и потврду у предању, тј. везу са Ненадовићима из Бранковине који су генетички и најближи, пошто се разликују само на једном маркеру. На DYS576 Филиповић има вредност 18, а Ненадовић 17. Из овог генетичког рода Алимпијевштака су још Ристановић и Илић из Толисавца (Крупањ), Живановић из Мајиновића (Ваљево) и Бошњак из Мохача у Мађарској. 

Тестирани је навео да му је предак дошао из Семберије, а пре тога су из Старе Херцеговине. По предању тестираног Филиповићи, Ковачевићи, Ненадовићи и још неки (непознати) у Кузмину потичу од 4 брата. Предање се показало поузданим са причом о Ненадовићима.

[Црна Гуја]

32. Лукић, Никољдан, Јабука, Пријепоље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује неколико вредности које одступају од модалних: повишене DYS576=20 и DYS635=24 и снижену DYS533=12. На 1 од 23 маркера разликује се од Милића из Ждријеловића код Требиња, а на 2 од 23 од двојице Вујовића из Кута и Симијове код Билеће, двојице Вукосава из Стоца и Дабрице код Берковића, Ненадића из Црљеница код Пљеваља и тројице Јечменица из Црног Врха код Пљеваља, Крњаче код Прибоја и Доброселице код Чајетине. Сви наведени такође славе Никољдан. С обзиром да се на основу маркера не може утврдити припадност млађој подграни, препорука је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да им је према породичном предању раније презиме било Јечменица, и да су се у Јабуку доселили из Црљеница код Пљеваља, и на основу блиског поклапања са Јечеменицама и Ненадићем из Црљеница може се рећи да је предање потврђено.

[Зрно]

37. Видовић (Ђурђевдан), Ошве/Маглај

Припада хаплогрупи R1b-Z2103 и вероватно грани Y5587, како даје предвиђач. Само та грана је скоро непостојећа код Срба. Нема никога у нашој табели ко би био близак и вредан пажње. Разлике су најмање 4 на упоредивих 17 и најмање 6 на упоредивих 23, а у питању су тестирани из потпуно различитих грана R1b. За Видовића се нажалост не може рећи ништа корисно. Једино би могао сазнати када би радио дубински тест у иностранству. Требало би да је подграна Y14300 и још нижа V2986.

https://www.yfull.com/tree/R-Y5587/

Видовићи су једно од најбројнијих презимена у селу Ошве, а предак тестираног се одатле доселио у суседне Брезове Дане. О старини презимена у том селу нисам нашао ништа у литератури, а вероватно ни нема.

[Црна Гуја]

36. Лазаревић, Аврамијевдан, Јасеница, Зворник

Припада хаплогрупи R1a-Z280>L1280>Y5647>YP611>YP3987>FTB69732>YP3989>YP3992>Y38424>Y38580. Хаплотипом се најбоље уклапа у род А1, а једина вредност која одступа од модала је снижена DYS437=13. На само 1 од 25 маркера разликује се од претходно тестираног Лазаревића, али и од Гајића, Васића, Видовића и Петровића, сви такође слављеници Аврамијевдана из Јасенице. Иако је ова грана једна од најбоље дубински профилисаних у оквиру хаплогрупе R1a, у оквиру овог рода дубински тест је урадио једино Гајић, па Лазаревићу препоручујем додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), чиме би се извесно формирала нова млађа подграна испод Y38580.

Тестирани је у упитнику навео предање по којем су далеким пореклом из околине Чапљине. О R1a-L1280 Аврамијевштацима је нашироко дискутовано на следећој теми:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=214.0