Старо српско становништво жупе Морача

[Ojler]

У непосредној близини манастира Морача, у селу Јасенова, присутан је род Јасеноваца срђевштака. Њихова предања говоре да су досељеници и то из села Јасеница у Попову пољу у Херцеговини, па чак и да је само село Јасенова добило име по поповској Јасеници. Ово тешко да је тачно, јер се морачка Јасенова помиње још у турским дефетрима из 15. вијека. Нека друга предања присутна у Морачи говоре да су Јасеновци били присутни у Морачи још приликом градње манастира. Осим тога, колико ми је познато у Попову пољу у Херцеговини нема родова који славе Срђевдан нити је правац досељавања са тог подручја према Морачи уобичајен. Јасеновци би веома лако могли бити и морачки старинци.

Јасеновцима припадају сљедеће породице:

Симоновићи из Јасенове
Радојевићи из Јасенове и Лијешња
Илићи из Јасенове и Оцке Горе са огранцима:
Радоњићи из Јасенове и Лијешња
Радуловићи из Јасенове са огранком Пандурицама

Пандурица има још У Лепенцу и Подбишћу Мојковац.

Од горе наведених тестирани су Симоновићи из Јасенове и припадају хаплогрупи I2-PH908. Имају прилично модалан хаплотип са само једном немодалном вриједношћу YGATAH4=11. С обзиром да нису дубински тестирани тешко је успостављати неке поуздане везе. У југозападној Србији има више породица које славе Срђевдан и припадају хаплогрупи I2-PH908, али те породице имају карактеристичну вриједност DYS448=18, коју Симоновић не посједује. Ипак због модалности хаплотипа једних и других не би било лоше SNP провјерити ову везу, поготово што неке од тих породица наводе Колашин и Брда као мјеста поријекла, а и сами Јасеновци у предањима наводе да је добар дио њиховог рода иселио према југозапдној Србији. С обзиром на блиска насеља и једним дијелом дијељену славу Срђевдан, вјероватно је одавно било неке интеракције Јасеноваца са Љешњанима Војинићима.

У преговорима сам са једним Радоњићем, обећао је да ће се тестирати.

[drajver]

Један од најстаријих, ако не и најстарији род у Доњој Морачи су Ћировићи. Сви аутори који су писали о Морачи наводе их као морачке старинце. Додуше, негдје може да се нађе податак да су доста стари досељеници од Скадра (село Рака) и да им је предак био поп Ћиро. Присутни су у морачком насељу Баре. Међутим, нигдје нисам успио наћи поуздан податак шта ови Ћировићи славе. У коментарима се наводе и Аранђеловдан и Јовањдан, а ниједан од етнографа није навео славу Ћировића. Такође се наводи да су од Ћировића из Мораче и Ћировићи насељени у Штрбцима код Вишеграда, али ови вишеградски славе Стевањдан, па не знам колико је и то предање тачно.

Морачки Ћировићи, колико ми је познато, нису тестирани. Ћировићи у Морачи никада нису били бројни, а има их насељених и у Подбишћу/Мојковац.

[Небојша]

Један од најстаријих, ако не и најстарији род у Доњој Морачи су Ћировићи. Сви аутори који су писали о Морачи наводе их као морачке старинце. Додуше, негдје може да се нађе податак да су доста стари досељеници од Скадра (село Рака) и да им је предак био поп Ћиро. Присутни су у морачком насељу Баре. Међутим, нигдје нисам успио наћи поуздан податак шта ови Ћировићи славе. У коментарима се наводе и Аранђеловдан и Јовањдан, а ниједан од етнографа није навео славу Ћировића. Такође се наводи да су од Ћировића из Мораче и Ћировићи насељени у Штрбцима код Вишеграда, али ови вишеградски славе Стевањдан, па не знам колико је и то предање тачно.

Морачки Ћировићи, колико ми је познато, нису тестирани. Ћировићи у Морачи никада нису били бројни, а има их насељених и у Подбишћу/Мојковац.

За те морачке Ћировиће везују се пореклом Ћировићи из Затарја. Такође и остале сродне породице (Голубовићи и Пејовићи), а мислим и Чамџићи. Сви славе Аранђеловдан и припадају подграни J2b-M205>Y22059>Y155375>BY173966. Писао је Петар детаљно о тој вези: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=574.msg4608#msg4608

Иако се Кричи јесу простирали на једном широком простору, а и слава упућује на Морачу, питање је постоји ли веза са овим Ћировићима, или је пак реч о староседеоцима у области Затарја.

[drajver]

За те морачке Ћировиће везују се пореклом Ћировићи из Затарја. Такође и остале сродне породице (Голубовићи и Пејовићи), а мислим и Чамџићи. Сви славе Аранђеловдан и припадају подграни J2b-M205>Y22059>Y155375>BY173966. Писао је Петар детаљно о тој вези: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=574.msg4608#msg4608

Иако се Кричи јесу простирали на једном широком простору, а и слава упућује на Морачу, питање је постоји ли веза са овим Ћировићима, или је пак реч о староседеоцима у области Затарја.

Сјећам се те тезе, међутим она се ослања на прилично несигурно предање које преноси Војиновић, али не и Пејатовић који је писао раније. Поред тога ни у Морачи не постоји никакво предање да су затарски Ћировићи поријеклом од морачких. Много ми је логичније да су затарски Ћировићи и сродне им породице старосједиоци у Затарју и Кричку.

Ваљда ће се у будућности тестирати неко од Ћировића из Мораче и Подбишћа па ће се и ово сазнати.

[drajver]

Највећи и најдоминантији морачки род су Доњоморачани Богићевци. О њиховом поријеклу има више различитих предања, али се већина слажу у сљедећем:

- предак Богић са синовима доселио се из Хума Хотског у Зети. Хум Хотски и данас постоји као локалитет на обалама Скадарског језера југоисточно од Подгорице. Досељавање у Морачу је ишло преко области Куча и Братоножића, неки помињу и Лијеву Ријеку. О времену досељавања постоје разне верзије. Главно предање је да се то десило по паду Зете под Турке половином 15. вијека. Неки помињу и раније досељавање у вријеме градње манастира Мораче, а неки опет  да је то било тек у 17. вијеку (Добричанин). С обзиром на разгранатост рода, неке старе исељеника, као и на податак из турског дефтера 1477. године, гдје се као вођа џемата на територији данашњих Доњоморачана Богићеваца помиње Богић син Братоја, прилично је извјесно да је овај род на подручју Доње Мораче присутан од 15. вијека, а могуће и раније

- предања Богићевце везују уз Мрњавчевиће, а присутна су и предања, рјеђа додуше, која их повезују са Балшићима. По балшићкој верзији, Богићевци би могли бити повезани и са муслиманима Крњићима из Подгорице. За све ово засад нема неког опипљивог доказа.

- предања помињу сукобе Богићеваца са Хотима у старој постојбини и са Климентама у Морачи

- матично насеље Богићеваца у Доњој Морачи је село Петрова Раван, одатле су се проширили на насеља Баре, Равне, Врујце. На ова насеља су се Богићевци проширили након што су истиснули старинце. Помињу се тако исељени старинци Кошани (становници села Кос). По турском дефтеру из 1477. године, видимо да је Богић управљао и селом Кос са лијеве стране Мораче. Неки од тих исељених старих Морачана (по Копаонику, Топлици, Расини, Ибарском Колашину) тестирани су као припадници истог рода као и Морачани Богићевци, па се може поставити питање да ли су сами Богићевци са племенске територије потискивали припаднике и властитог рода. Прави старинци су свакако били Брауновићи од којих су по предању Богић и његови синови узели ватру за огњиште. Дрљевићи, које предања не рачунају у потомке Богићеве, већ у његове рођаке, припадају истом генетичком роду као и Богићевци, а Бакићи за које важи слично предање о блиској вези са Богићем припадају другој грани хаплогрупе R1b-U152 (иако постоји могућност да су сами Бакићи разнородни и да их има и који су ближе повезани са Богићевцима).

- сви данашњи Доњоморачани Богићевци потичу од двојице синова Богићевих, Ракоча и Добрије

На подручју некадашње жупе Мораче Богићевци живе у сљедећим насељима:

Богићевци Добријевићи

Вујисићи у Морачкој Бистрици и Горњим Селима
Добричани у Улици (Прекобрђе)
Дамјановићи у Јасенови (од Добричана)
Обреновићи у Јасенови (од Добричана)
Поповићи у Петровој Равни (од Добричана)
Лакићевићи у Барама
Меденице у Црквинама, Оћиби, Петровој Равни, Равнима, Доњим Селима, Улици (Прекобрђу)
Мишнићи Меденице у Врујцима
Рашовићи у Улици (Прекобрђу) и Врујцима (од Меденица)
Перовићи у Барама (Јасиковици)
Радовићи у Барама и Морачкој Бистрици
Војводићи у Драговића Пољу (од Радовића)

Богићевци Ракочевићи

Ракочевићи у Раичевинама, Доњим Селима и Жирцима
Чепићи у Бојићима
Вуксановићи у Раичевинама

[drajver]

Доњомоморачани Богићевци и сродни им Дрљевићи припадају хаплогрупи R1b-U152>Z37>Y94538>Y175368 YFull je старост ове гране процијенио на 1250 година, међутим, чини ми се да би у тој процјени могло бити још промјена, јер нису сви тестирани ушли у калкулацију.

Ова грана засад је издвојена само на YFull стаблу гдје је присутно неколико тестираних који сви своје поријекло могу на неки начин повезати са Морачом иако се у неким случајевима ради о доста старим исељеницима. Сви дијеле и исту комбинацију слава/прислава као и Доњоморачани. 

Испод гране R1b-Y175368 присутне су сљедеће млађе подгране:

R1b-Y175368* Татићи из Тулара/Прокупље, поријеклом од Морачана са Копаоника
R1b-Y175368>FGC90545* Ракочевић из Раичевина/Колашин од Доњоморачана Богићеваца и Жуњанин из Камењаче/Трстеник поријеклом од Морачана са Копаоника
R1b-Y175368>FGC90545>Y504829 Тестирани из Београда и тестирани из Расинског округа

Нисам упратио ко су ова двојица који припадају најмлађој грани R-Y504829? Колико видим ни у пројекту нису уписани.

Из горе изложених података види се да су Доњоморачани један мало разгранатији и већи род од којег су Богићевци само огранак. Такође, чини се да је старост Доњоморачана на подручју Мораче мало већа и да се они требају сматрати стариначким морачким родом.

Што се тиче даљих веза, Доњоморачани немају никог блиског уназад 3000 година, а најближи су им припадници гране R-Y94538>Y82494 гдје има Португалаца, бразилаца, Енглеза Американаца. Сама узводна грана R1b-U152>Z37 којој припадају Доњоморачани чини се да се могла развити у оквиру итало-келтске Протовиланова културе у сјеверној Италији.

[drajver]

У селу Осрецима поред већ помињаног рода Главичана старинаца који су I2-PH908, присутан је и род Пејовића који су по предању поријеклом од главног братоношког братства, дакле би требали бити Q-Y172657. Међутим нико од рода Пејовића Доњоморачких није тестиран. Са друге стране, предања ове Пејовиће повезују са Бјелићима из Осредака који су I2-PH908 и вјероватно повезани са старинцима Главичанима. И то на начин да се и за Бјелиће тврди братоношко поријекло. Нека друга предања повезују дробњачке Ашане и Зековиће са Пејовићима. Зековићи су тестирани као R1a-Y290723 и они сами своје поријекло везују за Куче, а не за Братоножиће.

Како год, док се неко из рода Пејовића не тестира може се само нагађати о поријеклу овог рода. На подручју Мораче роду Пејовића припадају сљедеће породице:

Машковићи у Осрецима и Љутој
Милошевићи у Осрецима
Лазаревићи у Осрецима
Стевановићи у Осрецима
Станковићи у Осрецима

Пејовићи Доњоморачани славе Никољдан.

[drajver]

На подручју Доње Мораче присутно је неколико родова који су досељенички.

Ђукићи, Усјековање у Равнима/Колашин
По предању поријеклом из Брскута у Братоножићима. Тестирани су и припадају хаплогрупи братоношког рода Q-Y172657. Судећи по слави и мјесту поријекла требали би припадати братству Братоножића Прогоновића.

Луковци, св. Врачи у Пожњи и Старчу/Колашин
По предању су од Пророковића из Његуша. У Старче у Горњој Морачи дошли су из Лукова код Никшића, по којем су вјероватно и добили презиме. Има их и на подручју Ускока. Нису тестирани, али би се на основу резултата његушких Залажана могло претпоставити да припадају хаплогрупи I2-PH908 (наравно, уколико су предања тачна)

Јанковићи, Никољдан у Равнима и Жиркама/Колашин
По предању поријеклом из Безијова у Кучима, огранак Вучевића. Дакле би требали бити Кучи Мрњавчићи. Нису тестирани. Уколико је предање тачно, требали би бити E-BY165837

Ђурковићи, Аранђеловдан у Ђуђевини/Колашин
По предању огранак Ђурковића Лутоваца, старином Пипери. Нису тестирани, али се може по предању претпоставити да припадају хаплогрупи R1b-FT49714

Јушковићи, Аћимовдан у Пожњи и Љевиштима/Колашин
По предању, поријеклом из Горњег Поља код Никшића, од рода Угреновића. Нису тестирани, али требали би припадати хаплогрупи J2b-Y22059. Има их исељених у околини Мојковца.

Рнковићи у Старчу и Трновици/Колашин
Тодоровићи у Старчу и Морачкој Бистрици
По предању доселили су из Бањана из села Петровића из засеока "Рнкове Влаке". Тодоровићи су огранак Рнковића. Не знам коју славу славе и колико је њихово предање поуздано. Нису тестирани.

[Деус Вулт]

Највећи и најдоминантији морачки род су Доњоморачани Богићевци. О њиховом поријеклу има више различитих предања, али се већина слажу у сљедећем:

- предак Богић са синовима доселио се из Хума Хотског у Зети. Хум Хотски и данас постоји као локалитет на обалама Скадарског језера југоисточно од Подгорице. Досељавање у Морачу је ишло преко области Куча и Братоножића, неки помињу и Лијеву Ријеку. О времену досељавања постоје разне верзије. Главно предање је да се то десило по паду Зете под Турке половином 15. вијека. Неки помињу и раније досељавање у вријеме градње манастира Мораче, а неки опет  да је то било тек у 17. вијеку (Добричанин). С обзиром на разгранатост рода, неке старе исељеника, као и на податак из турског дефтера 1477. године, гдје се као вођа џемата на територији данашњих Доњоморачана Богићеваца помиње Богић син Братоја, прилично је извјесно да је овај род на подручју Доње Мораче присутан од 15. вијека, а могуће и раније

- предања Богићевце везују уз Мрњавчевиће, а присутна су и предања, рјеђа додуше, која их повезују са Балшићима. По балшићкој верзији, Богићевци би могли бити повезани и са муслиманима Крњићима из Подгорице. За све ово засад нема неког опипљивог доказа.

- предања помињу сукобе Богићеваца са Хотима у старој постојбини и са Климентама у Морачи

- матично насеље Богићеваца у Доњој Морачи је село Петрова Раван, одатле су се проширили на насеља Баре, Равне, Врујце. На ова насеља су се Богићевци проширили након што су истиснули старинце. Помињу се тако исељени старинци Кошани (становници села Кос). По турском дефтеру из 1477. године, видимо да је Богић управљао и селом Кос са лијеве стране Мораче. Неки од тих исељених старих Морачана (по Копаонику, Топлици, Расини, Ибарском Колашину) тестирани су као припадници истог рода као и Морачани Богићевци, па се може поставити питање да ли су сами Богићевци са племенске територије потискивали припаднике и властитог рода. Прави старинци су свакако били Брауновићи од којих су по предању Богић и његови синови узели ватру за огњиште. Дрљевићи, које предања не рачунају у потомке Богићеве, већ у његове рођаке, припадају истом генетичком роду као и Богићевци, а Бакићи за које важи слично предање о блиској вези са Богићем припадају другој грани хаплогрупе R1b-U152 (иако постоји могућност да су сами Бакићи разнородни и да их има и који су ближе повезани са Богићевцима).

- сви данашњи Доњоморачани Богићевци потичу од двојице синова Богићевих, Ракоча и Добрије

На подручју некадашње жупе Мораче Богићевци живе у сљедећим насељима:

Богићевци Добријевићи

Вујисићи у Морачкој Бистрици и Горњим Селима
Добричани у Улици (Прекобрђе)
Дамјановићи у Јасенови (од Добричана)
Обреновићи у Јасенови (од Добричана)
Поповићи у Петровој Равни (од Добричана)
Лакићевићи у Барама
Меденице у Црквинама, Оћиби, Петровој Равни, Равнима, Доњим Селима, Улици (Прекобрђу)
Мишнићи Меденице у Врујцима
Рашовићи у Улици (Прекобрђу) и Врујцима (од Меденица)
Перовићи у Барама (Јасиковици)
Радовићи у Барама и Морачкој Бистрици
Војводићи у Драговића Пољу (од Радовића)

Богићевци Ракочевићи

Ракочевићи у Раичевинама, Доњим Селима и Жирцима
Чепићи у Бојићима
Вуксановићи у Раичевинама

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=391.8800#msg186106
Тестирани Чепић је испао И2-ПХ908

[drajver]

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=391.8800#msg186106
Тестирани Чепић је испао И2-ПХ908

Да, заборавих то да поменем. Питање је само да ли су сви Чепићи I2-PH908 или је ово неки посебан случај.

[drajver]

Манастир Морача на фотографији из 1908. године и на савременој фотографији, фотографисано из сличне позиције.

[Иван Вукићевић]

Ђукићи, Усјековање у Равнима/Колашин
По предању поријеклом из Брскута у Братоножићима. Тестирани су и припадају хаплогрупи братоношког рода Q-Y172657. Судећи по слави и мјесту поријекла требали би припадати братству Братоножића Прогоновића.

Слава и није баш типична за Прогоновиће, који славе Зачеће Св. Јована. Нигде у литератури се не наводи да Ђукићи из Доње Мораче славе Усековање. То је податак који смо добили од самог тестираног. Требало би да потичу од Ђукића из Брскута, који су од Прогоновића и славе Зачеће Св. Јована.

[drajver]

Слава и није баш типична за Прогоновиће, који славе Зачеће Св. Јована. Нигде у литератури се не наводи да Ђукићи из Доње Мораче славе Усековање. То је податак који смо добили од самог тестираног. Требало би да потичу од Ђукића из Брскута, који су од Прогоновића и славе Зачеће Св. Јована.

Временски су близу та два празника посвећена св. Јовану Крститељу, па сам их помијешао. Усјековање није баш честа слава с обзиром да се ради о посном дану. Колико ми је познато једино Дробњаци Милошевићи славе ову славу или као славу или као приславу. Присутна је и код једне групе породица у Спичу у Приморју.

[Небојша]

Временски су близу та два празника посвећена св. Јовану Крститељу, па сам их помијешао. Усјековање није баш честа слава с обзиром да се ради о посном дану. Колико ми је познато једино Дробњаци Милошевићи славе ову славу или као славу или као приславу. Присутна је и код једне групе породица у Спичу у Приморју.

Интересантно да ову славу славе и неки J2a-Y14439 родови из Рашке и са Косова. Подграна је такође типична за неке старе дробњачке родове (Милашиновићи и Кујунџићи).

[drajver]

Везано за Доњу Морачу треба поменути још два исељена братства:

Сандићи из Ђуђевине, иселили су се из Мораче у Луково код Никшића и то послије читавог ланца крвних освета које су почеле тако што је приликом чувања стоке неко неког јахао као коња (нисам разабрао ко кога, има код Добричанина). Тада се већи дио старих морачких родова иселио у Луково, али су се послије склапања мира, сви вратили у Морачу осим Сандића. Нисам успио пронаћи шта Сандићи у Лукову славе. Сандића има у Бобову код Пљеваља, они славе Никољдан и требали би бити од тамошњих Терзића, мада има по мрежи тврдњи да су управо ови Сандићи од луковских тј. морачких. Такође, у Дробњаку су присутни Сандићи који су огранак Дробњака Абазовића, дакле не би требали бити повезани са овима. Колико ми је познато, Сандићи из Лукова нису тестирани.

Пурићи из Старог Влаха који славе Аранђеловдан по предањима требали би бити поријеклом из Мораче. То се прије свега односи на Пуриће у нововарошким насељима Дрмановићи и Радијевићи. Требали би припадати хаплогрупи E-V13.

Већ сам помињао исељене старе Кошане који би требали бити генетички повезани са Доњоморачанима Богићевцима и Дрљевићима.

[drajver]

Скренута ми је пажња да би горе поменути Сандићи могли бити I2-PH908, односно да би могли бити повезани са Ђурђевцима из Лукова, који имају предање о доласку из Мораче и да им је старије презиме било Сандић (а и само презиме Ђурђевац упућује на Ђу(р)ђевину). Ови Ђурђевци који славе Јовањдан повезани су са групом породица из Старог Влаха које славе Срђевдан и имају карактеристичну вриједност DYS448=18.

[Иван Вукићевић]

Скренута ми је пажња да би горе поменути Сандићи могли бити I2-PH908, односно да би могли бити повезани са Ђурђевцима из Лукова, који имају предање о доласку из Мораче и да им је старије презиме било Сандић (а и само презиме Ђурђевац упућује на Ђу(р)ђевину). Ови Ђурђевци који славе Јовањдан повезани су са групом породица из Старог Влаха које славе Срђевдан и имају карактеристичну вриједност DYS448=18.

Сандића нема у Доњој Морачи још од почетка 19. века. Рајко Раосављевић их не наводи међу староседеоцима, већ их само узгред спомиње у одељку о Даниловићима:
Почетком XIX вијека завадили су се са Меденицама из Равни, те су заједно са осталим Ђуђевцима нагазили на крв због неког сијена у Морачкој Бистрици. Ту је са обје стране погинуло 6 људи, због чега су морали да бјеже у Луково, гдје су са Сандићима, Јанкетићима, Ковијанићима, Бошковићима и Трипковићима остали пуних 7 година. Најзад су се измирили и окумили посредовањем владике Петра I и вратили се сви, сем Сандића, у Ђуђевину.

Секула Добричанин их у свом раду о Доњој Морачи наводи међу исељеним староседеоцима. Наводи и да је Сава Марков Сандић био дугогодишњи племенски капетан у Лукову.

Додатна потврда да их нема у Доњој Морачи већ дуже време је што нису пописани 1904. године у Доњојморачкој капетанији.

Ти Ђурђевци из Лукова су очито исељени Сандићи који су узели ново презиме.

[drajver]

У Горњој Морачи, у засеоку Љевишта Телач до, присутан је један род који је највјероватније стариначки, иако су и у овом роду присутна предања да су досељеници из Бањана. Ради се о Лакетићима из Телач дола/Љевишта и њима сродним Крковићима из Љевишта. Славе Јовањдан и прислављају Илиндан. Управо ова комбинација славе и приславе понукала је Раосављевића да их повеже са бањанским Мркајићима и Бјеловићима. Међутим, Бјеловићи су тестирани и припадају грани I2-Y3120, док Лакетићи из Телач дола припадају хаплогрупи I2-PH908. Друга предања повезују Лакетиће са Мићићима који су некад живјели у Телач долу, а има и предања која Лакетиће повезују са Владисавићима из Гацка и говоре о њиховом дужем боравку у Морачи.

Да су Лакетићи прилично дуго у Морачи иде у прилог и чињеница да имају блиско генетичко поклапање са Милосављевићима из Козарева/Зубин Поток који опет имају предање да су из Мораче дошли прије 200 година. Поред блиске генетике, предања, Лакетићи и породица из Козарева дијеле и исту комбинацију славе и приславе па не би требало бити сумње у повезаност. Ово потврђује и миграциону руту која је ишла из Брда према Ибарском Колашину и долини Ибра, што видимо код још неких родова. Овој групи породица вјероватно припадају и Тимотијевићи из Костиног Потока/Лепосавић, који иако немају предања и славу која их повезују са Лакетићима, генетички  дијеле исте карактеристичне маркере.

Хаплотип Лакетића и с њима повезаних породица има неколико карактеристичних маркера: DYS390=23, DYS391=12, DYS570=17, DYS635=21.

Можда би се овај род могао назвати Телачдољани Горњоморачани, с обзиром на најстарију матицу у Телач долу.

[Милош]

Да су Лакетићи прилично дуго у Морачи иде у прилог и чињеница да имају блиско генетичко поклапање са Милосављевићима из Козарева/Зубин Поток који опет имају предање да су из Мораче дошли прије 200 година. Поред блиске генетике, предања, Лакетићи и породица из Козарева дијеле и исту комбинацију славе и приславе па не би требало бити сумње у повезаност. Ово потврђује и миграциону руту која је ишла из Брда према Ибарском Колашину и долини Ибра, што видимо код још неких родова. Овој групи породица вјероватно припадају и Тимотијевићи из Костиног Потока/Лепосавић, који иако немају предања и славу која их повезују са Лакетићима, генетички  дијеле исте карактеристичне маркере.

Тимотијевићи јесу Дробњаци из Рујишта. И у турском попису из 1850/51. се спомиње Тимотије син Живка, тада стар свега 2 године и најмлађи је син.

Тимотијевићи су од Живковића у Рујишту (Ибарски Колашин), и њихов родослов од доласка у Костин Поток (Лепосавић) може да се прати и у матичним књигама. Сумњам да је "доводак" у питању, пре свега што је тестирани потомак трећег Тимотијевог сина. Потрудићу се да тестирам потомке осталих синова Тимотија и Божице, како бисмо имали јаснију слику

Иначе поред Костиног Потока, у Тврђану, има Козареваца, па можда ту треба тражити решење слагалице за тестираног Тимотијевића.

[Zor]

 Све нахије Мораче су чинили власи.

 Један од најстаријих родова је род Мацура. Често су се јављале спекуллације о њиховом поријеклу. Некакво "неодређено" романско, "старо предсловенско". "Дошли Словени и давно у раном средњем вијеку се помјешали са романским живљем", што се и овдје нашироко користи а без основа.. Осим што романско живље тог подручја није било влашко и што трансхумантни Власи везе немају са њима..

 Потпуно беспотребно јер историјски извори јасно говоре шта је поријекло Мацура а покажем вам да није "неодређено романско" већ супротно.

 Гдје се јавља овакав антропоним?
- 1465. селоМетох сјеверно од Сера – у 20 в. Језик бугарско-македонски но у 15 в. прије грчки по именима, као да има влашког утицаја

16 в.
- албанска обала Охридског језера - Говорници москопољског цинцарског дијалекта.
- СЗ Грчке – у модерно доба грчки али у 16 в. Извјесно говорници грамоског цинцарског дијалекта.

- Слична форма Мицура, село Грамос - говорници грамоског цинцарског дијалекта.

- Сервија – мацура у селу Мачкохор – говорници пиндског цинцарског дијалекта.

 Мислим да је то и коријен овог имена, власи Пијајинци 1316, Мачукат и сличне форме.

 Дакле Мацуре су зачетници влашког статуса на том подручју који настаје зидањем Мораче и настављањем већ устаљене праксе довођења влашких група од стране Немањића.
У овом случају доведени су Куцовласи Мацуре из Македоније или могуће директно са Пинда/Грамоса.

 Питање је ко је још с њима дошао у пакету.
 
 Мацура имамо и југоисточно од Солуна, а врло близу и лично име Дурла у једном врло мијешаном контексту.

 Ријетки антропоним Дурла асоцира на Дрљевиће.

 Међутим ово име налази се и код Охридског језера, и то код говорника гопешко-беличког цинцарског дијалекта.

 Ово су врло ријетки антропоними и итекако су типични за Цинцаре-Куцовлахе, ови антропоними прођоше кроз сву лепезу цинцарских дијалеката, а ван Цинцара их врло мало има. Посебно не може бити сумње за антропоним Мацура да је индикација куцовлашког поријекла.

 Ови турски дефтери нису били познати ранијим ауторима, или их нису баш ни гледали јер су многи били преведени од македонских аутора још подавно.
 Има неких I1 код Цинцара али немају баш довољно маркера за класификацију. Код R-Y175368, нисам их досад нешто ни тражио, они имају неке дистинктне маркере.