Господине Бубања, не смијете наше теоретизирање називати предањем. Кажите да постоји домишљање познавалаца језика о вези топонима с албанском ријечју kaçimare (водени орах) која би прасловенским гласовним прилагођавањем довела до облика Качмор. У том случају топоним потенцијално има велику старину и вукао би коријене још из доба пређе словенских сеоба. Друго размишљање је, да је у прасловијенско доба kaçimare послужило подлогом само именовању врсте крушке качморке, а да је насеље настало у неко касније доба, наслањајући се на име крушке. Је ли прво или друго вазда ће остати загонетком.
Др Милисав В. Лутовац, ДОЛИНА ЛИМА, Географски значај и привредно–географске промене, Гласник српског географског друштва, Београд, 1961. стр. 38.
''У Доњем и Средњем Полимљу најраспрострањеније су јабуке: сенабија–шареника, шафраника, бабовача, попадија, михћетка (мирисавка), литрењача, кукуљка, бедрика, шадашка, сурлија, хавајлинка, црвенка, прутача, зецуља, петровача и др.
У Горњем Полимљу су међутим најчешће: крстовача, дапсићанка, пашинка, циковача, златача, крупнаја, шербетка, бабовача, шафраника, врбовача, смотача, јамужа, шара, арапка, босника, просака, пазарка, расовка, плављанка, петровача, цифуљача и зуква.
Исто тако су и крушке заступљене великим бројем сорти. Међу' њима су најпознатије: јерибасма, караманка, бегар, сијерак, пећанка, просјеница, маџаруша, синка, рамандалија, медунак, тропуша, такуша, каличанка,
качаморка, зеленак и др.
Као што се види, многе сорте јабука и крушака носе називе,
по местима где су прво одомаћене (дапсићанка, расовка, плављанка, каличанка), по областима из којих су пренете (пећанка, пазарка, босника), по личностима (пашинка, бабовача), а највише по укусу, боји, облику и времену сазревања''.
Лутовац овдје качаморку не доводи у везу са Качмором, јер тада није било познато да се цијело село тако звало, иако се један заселак Бубања и данас тако назива.
Водени орах или касорања није позната у том крају, и то је више везано за предио Скадарског језера.
Е сад да ли је данашње албанско
kaçimare било у том облику и у вријеме еволуције гласовних промјена које су се десиле од VIII до X вијека је питање. Ово је неко моје лаичко логицирање о овом питању.