Српски ДНК месец 2024

[Васић.РС]

Циганима је слава Аранђеловдан а и Сими Васићу је исто слава Аранђеловдан. Симо Васић је добио ново презиме јер га је мајка својом другом удајом довела у Цигане. Један Циган је радио днк тест код Дантелабс па никако да добијемо тај резултат. Алекса је рођен у Ђајићима а кад је одрастао тражио је своје наследство у Циганима па је тако добио и презиме по своме оцу Сими а славу је изгледа произвољно изабрао , можда по оцу Сими Симеундан. Ево и низ до заједничког претка између тестираног Васића из Мравице и тестираног Алексића од њихових ђедова па до заједничког претка. Душан Васић 1938 ђед од тестираног Васића из Мравице - Радован Васић 1911 - Марко Васић рођен у Мравици 1882 - Ристо Васић 1836 рођен у Бранешцима - Станимир Васић рођен 1800 и Павле Васић рођен око 1760 године.  Ево низ од Алексића : Јевто Алексић рођен 1902 ђед од тестираног Алексића - Ристо Алексић 1874 - Алекса Циган Алексић рођен 1848 - Симо Васић Циган рођен 1830 - Благоје Васић рођен око 1795 и Павле Васић рођен око 1760. Територијално гледано Аранђеловштаци у Бранешцима заузимају око 70% Бранешаца (Кнежевићи , Поповићи , Васићи , Цигани , Алексићи). Остаје само дилема кад су Аранђеловштаци дошли у Бранешце , да ли после Аустријско Турског рата 1693 или раније.

[Васић.РС]

У Шематизму из 1883 године Аранђеловдан славе: Васић , Поповић , Циган , Јокић и Кнежевић а Симеуна Богопримца славе само Цигани потомци Алексе 1848-1933 . Алексини синови су се презивали Циган све до 1910 године када су искористили прилику на попису и уписали се као Алексић . Алексина ћерка Цвијета кад се удала за Спасојевић Саву 1907. године записана је као Циганић Цвијета ћерка Циганић Алексе и Василије.

[Ojler]

Циганима је слава Аранђеловдан а и Сими Васићу је исто слава Аранђеловдан. Симо Васић је добио ново презиме јер га је мајка својом другом удајом довела у Цигане. Један Циган је радио днк тест код Дантелабс па никако да добијемо тај резултат. Алекса је рођен у Ђајићима а кад је одрастао тражио је своје наследство у Циганима па је тако добио и презиме по своме оцу Сими а славу је изгледа произвољно изабрао , можда по оцу Сими Симеундан. Ево и низ до заједничког претка између тестираног Васића из Мравице и тестираног Алексића од њихових ђедова па до заједничког претка. Душан Васић 1938 ђед од тестираног Васића из Мравице - Радован Васић 1911 - Марко Васић рођен у Мравици 1882 - Ристо Васић 1836 рођен у Бранешцима - Станимир Васић рођен 1800 и Павле Васић рођен око 1760 године.  Ево низ од Алексића : Јевто Алексић рођен 1902 ђед од тестираног Алексића - Ристо Алексић 1874 - Алекса Циган Алексић рођен 1848 - Симо Васић Циган рођен 1830 - Благоје Васић рођен око 1795 и Павле Васић рођен око 1760. Територијално гледано Аранђеловштаци у Бранешцима заузимају око 70% Бранешаца (Кнежевићи , Поповићи , Васићи , Цигани , Алексићи). Остаје само дилема кад су Аранђеловштаци дошли у Бранешце , да ли после Аустријско Турског рата 1693 или раније.

Сад видим да сам ја направио збрку, јер сам лоше прочитао да је Алекса био усвојен и да му је Симо био очух, али је уствари Алексин отац, Симо тај који је усвојен.

Дакле, изворна слава Цигана ипак јесте Аранђеловдан, а грана Алексића је узела за славу Симољдан. Према годинама рођења предака тестираног које си навео, под Циганима који славе Симољдан у шематизму из 1882. године је заведена кућа Алексе Цигана, родоначелника Алексића, рођеног 1848, који је и узео нову славу. Остали Цигани у парохији Шаринци наведени су као слављеници Аранђеловдана, изворне славе.

[Ojler]

У Шематизму из 1883 године Аранђеловдан славе: Васић , Поповић , Циган , Јокић и Кнежевић а Симеуна Богопримца славе само Цигани потомци Алексе 1848-1933 . Алексини синови су се презивали Циган све до 1910 године када су искористили прилику на попису и уписали се као Алексић . Алексина ћерка Цвијета кад се удала за Спасојевић Саву 1907. године записана је као Циганић Цвијета ћерка Циганић Алексе и Василије.

Све јасно!

[Небојша]

51. Бујаковић, Ђурђевдан, Вијенац, Пљевља, J2b-M205>Y22059


Бујаковићи су старином Бујаци - род чија је матица на простору некадашњег Кричка. Подаци које је оставио тестирани углавном се поклапају са оним што се зна о Бујацима из литературе. Најстарија матица је село Бујаци. Одатле су их потисли муслимани Мицановићи око 1845. године. Након тога презиле у Козицу, да би почетком 20. века прешли у Вијенац. Има их исељених још у Ивезићима код Пријепоља и Бродареву. Тестирани наводи интересантан податак о писаном извору из 1438. године, где се спомињу Хреља и Вукша Бујак из Козника. Треба видети који је ово тачно извор.

"Hrelja Bujak iz Koznika (Hrellia Buiach de Shosnich) uzeo je kredit 8. maja 1439. godine u Dubrovniku, zbog trgovine suknom u visini 70 obračunskih perpera u srebru, od Madoja Gojakovića dubrovačkog zlatara i obavezao se da će dug vratiti u roku od 6 mjeseci uz interes. Za sumu od 40 perpera jemac mu je bio njegov brat Vukša, što upućuje na zaključak da Hrelja još nije bio dovoljno poznat u Dubrovniku u smislu trgovine, odnosno da je u grad došao prvi put, međutim činjenica da je jedan dio kredita dobio bez jemstva, znači da je u Dubrovniku njegov porodični status bio donekle određen preko brata koji je nesumnjivo već imao određene trgovačke poslove."

извор: "Стеван Гајевић, "Козник у средњем вијеку"

[Драган]

Хвала Небојша, доста сам се мучио око анализе Мрђиног резултата. Онда ћу кориговати анализу и сврстати га у табели у хаплогрупу R1b-L51> R-L21

Тестирани Мрђа, Кестенова Корита, Доњи Лапац, поседује свеску у којој је његов отац записивао своја сазнања и породично предање у вези порекла своје породице. Уз његово одобрење, овде ћу приказати два цитата која су записана осамдесетих година прошлог века, а потврђују везу између тестираних Мрђа из Бироваче и Кестенових Корита.


Замолио бих и господина Драгана Обреновића за коментар.
 Нисам успео да копирам слику са postimage.

[Драган]

[АЦар]

Занимљиво презиме, за које у литератури нема баш најбољег објашњења. У крају одакле потичу Ајдачићи (Лиса) постоји Хајдачка река, речица која је притока Моравице. Можда су Ајдачићи добили презиме по речици, а можда и она по њима?
Постоји једно објашњењее да презиме потиче од речи "(х)ајдац", неко ко подстрекује ("хајде!"). Па би род био прозван Хајдаци, а по њима и речица? Једино што презиме указује на женски облик - Ајдача. Можда по женском претку која је по нечему била прозвана (Х)ајдача? Или: Хајдаци - Хајдачићи - Ајдачићи.

Од ових Ајдачића је наш познати физичар Владимир Ајдачић.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%90%D1%98%D0%B4%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%9B

Možda pomogne, ajda je staroslovenski naziv heljde (slovenci koriste ajda za heljdu pa je Ajdovščina grad heljde).

Pozdrav

[Nebo]

Možda pomogne, ajda je staroslovenski naziv heljde (slovenci koriste ajda za heljdu pa je Ajdovščina grad heljde).

Ту би, онда, конструкција могла бити: људи су у том крају гајили хељду - (х)ајду уз речицу, по којој је она прозвана Хајдачка река, а (Х)Ајдачићи прозвани по крају уз реку где су живели...

[Драган Обреновић]

Тестирани Мрђа, Кестенова Корита, Доњи Лапац, поседује свеску у којој је његов отац записивао своја сазнања и породично предање у вези порекла своје породице. Уз његово одобрење, овде ћу приказати два цитата која су записана осамдесетих година прошлог века, а потврђују везу између тестираних Мрђа из Бироваче и Кестенових Корита.


Замолио бих и господина Драгана Обреновића за коментар.
 Нисам успео да копирам слику са postimage.

Имењаче, то предање које сте цитирали, врло је драгоцено. Обзиром да се у њему наводи да су Мрђе које живе у Днопољу, Бировачи, Висућу и Кестеновим Коритима један исти род, односно да потичу из једне исте задруге, то је још један аргумент у прилог закључка да ви дефинитивно припадате хаплогрупи R1b-L51 > R-L21, којој припада и поменути Мрђа из Бироваче (који је радио аутозомни тест код фирме 23andMe и тиме открио да му је кровни SNP поменути R-L21).

На жалост у нашој дигиталној библиотеци сам тражећи нешто о вама, нашао само спискове пострадалих особа са презименом Мрђа у другом светском рату. Колико видех у публикацији "Попис жртава рата 1941-1945 у Хрватској", пуно вас је побијено од стране усташа, чак и жене и старци. Међутим, нема никакве писане литературе где се помиње старије порекло личких Мрђа.

Aко имате новца и интересовања, свакако остаје препорука да некада урадите тзв. "велики" тест, којим бисте сазнали најмлађу подграну (хаплогрупу) којој припадате. Можда на основу веза са другим родовима на стаблу тако закључите нешто и о још старијим миграцијама и пореклу своје мушке лозе.

[Драган]

Имењаче, то предање које сте цитирали, врло је драгоцено. Обзиром да се у њему наводи да су Мрђе које живе у Днопољу, Бировачи, Висућу и Кестеновим Коритима један исти род, односно да потичу из једне исте задруге, то је још један аргумент у прилог закључка да ви дефинитивно припадате хаплогрупи R1b-L51 > R-L21, којој припада и поменути Мрђа из Бироваче (који је радио аутозомни тест код фирме 23andMe и тиме открио да му је кровни SNP поменути R-L21).

На жалост у нашој дигиталној библиотеци сам тражећи нешто о вама, нашао само спискове пострадалих особа са презименом Мрђа у другом светском рату. Колико видех у публикацији "Попис жртава рата 1941-1945 у Хрватској", пуно вас је побијено од стране усташа, чак и жене и старци. Међутим, нема никакве писане литературе где се помиње старије порекло личких Мрђа.

Aко имате новца и интересовања, свакако остаје препорука да некада урадите тзв. "велики" тест, којим бисте сазнали најмлађу подграну (хаплогрупу) којој припадате. Можда на основу веза са другим родовима на стаблу тако закључите нешто и о још старијим миграцијама и пореклу своје мушке лозе.

Имењаче хвала на коментару, покушаћу мог колегу Мрђу да заинтересујем да уради неки од дубљих тестова.

[Воихна]

Зашто је оволика пауза? Проблем са лабораторијским анализама или други узроци?

[Драган Обреновић]

Зашто је оволика пауза? Проблем са лабораторијским анализама или други узроци?

Резултати јесу неоубичајено дуго обрађивани у лабораторији Биолошког факултета током ове акције. Углавном су у питању објективни разлози (одсуства, боловања, конгреси и сл.) али разговараћемо о овом проблему како се не би поновило код следеће акције.

Углавном добра вест је да су сирови резултати и последње туре тестираних стигли крајем прошле недеље (осим за 3-4 тестирана код којих ће бити поновљени, због проблема са квалитетом узорка). Анализе за последњу туру тестираних можемо очекивати врло брзо, чим се тестиранима уруче сертификати о ДНК тестирању (процедура је у току).

[Небојша]

119. Томић, Јовањдан, Вршац, Банат, J2b-M205>Y22059


Томића је било у више села у околини Вршца. Тестирани временом може написати из ког су тачно места, како би проверили наводе из литературе. Породични надимак ове породице је “Чача”. Хаплотипом је Томићу најближи Павков (непознато место порекла), који је, по свему судећи, такође негде из Баната. Овај хаплотип карактеришу вредности 391=11 и 458=15. Остале вредности су мање-више модалне за Y22059.

Савет је свакако дубљи тест (BIGY700).

[Небојша]

123. Бујишић, Ђурђевдан, Вруља, Пљевља, J2b-M205>Y22059


Према породичном предању и литератури, Бујишићи (негде и као Бујише), доселили су из Мораче у 17. веку. Најпре у Крупице, да би око 1690. године прешли у тада пусту Вруљу. И за неке друге кричке породице (нпр. Ћировиће) спомиње се Морача као матица, али сва је прилика да су оне старином управо из Затарја. Танасије Пејатовић наводи да су Бујишићи досељени из Ђедовог Поља (Шаранци). (извор: Средње Полимље и Потарје у новопазарском санџаку, 1902).

Реч је о подграни J2b-M205>Y22059>Y155375, која је најчешћа управо у овим крајевима. Уједно је ово најучесталији хаплотип поменуте подгране, па самим тим Бујишићи имају велики број блиских и потпуних поклапања. Највише са слављеницима Ђурђевдана и Никољдана. У овој су групи: Цвијовићи из Рибаревине код Бијелог Поља, Анџићи из Штрпца (Рудо), Цмиљанићи (Поткрајци, Пљевља), Глушчевићи (Бујаци) са огранцима, затим Никољштаци Крнојелци из Фоче, Кричке из Далмације, као и муслимани Козице из Пријепоља. Треба рећи да је један Бујишић из Пљеваља тестиран преко 23andMe и такође припада J2b-M205.

Савет за даље тестирање је најпре појадинчани SNP FT422756, на који су позитивни Крнојелци, Кричке и неки Затарци, а онда према потреби други тестови.
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=199800

Од Бујишића из Вруље је српски архимандрит и војвода устанички (1876-1878), Прокопије Бујишић

[Небојша]

127. Пауновић, Никољдан, Мала Плана, Смедеревска Паланка, J2b-M241>Z638


У Малој Плани било је родова из разних миграционих струја. Староседелаца, из околних места, са југа Србије, из Осата у Босни, итд. Тестирани може написати ком су роду припадали Пауновићи, зато што их Боривоје Дробњаковић под тим презименом није навео у студији „Смедеревско Подунавље и Јасеница“.
https://www.poreklo.rs/2014/09/09/poreklo-prezimena-selo-mala-plana-smederevska-palanka/

У питању је највероватније подграна J2b-M241>L283>Z638>PH4679>PH1751>Z38299. Пауновић нема потпуних поклапања у пројекту, а сама грана је код нас чешћа на југу и истоку. Присутна је још у Зети и Крајини и то најчешће код родова који славе управо Никољдан. Када су у питању модлани хаплотипови, хаплогрупа типичних за централни и јужни Балкан, свакако је најбоља препорука дубински тест.

[Небојша]

129. Кордић, католик, Раб, Далматинска острва, J2b-M241>PH1602


За Кордиће у самом граду се каже да су досељеници из Задра у 19. веку (Луцијан Марчић, 1926). У Барбату је било чак 84 чланова Кордића. Забележни су и као Кордић-Гружић. Није искључено да тестирани припада подграни J-FT116373, којој припадају Хрвати Ковач из Ливна и Мартинац из Ријеке. Хаплогрупа J2b-M241>PH1602 пронађена је на старим налазиштима у Лици и Далмацији и по свему судећи може се повезати са Илирима.

Yfull стабло: https://www.yfull.com/tree/J-FT116373/

[Кековац]

121. Тошин, Ђурђевдан, Радојево, Нова Црња

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC21792>FTA86559. Има модалан хаплотип па самим тим и већи број поклапања у нашој бази. То су: Татарин из Јагодњака и Милутиновић из Коцељева, који славе Пантелијевдан, Стошић из Стубла код Владичиног Хана, слава Аранђеловдан, Андрић из Дрежника код Ужица, слава Јовањдан, Благојевић из Плетернице код Славонске Пожеге, слава Никољдан. Има потпуно поклапање и са још два тестирана из САНУ истраживања, али на само 17 упоредивих маркера: тестирани са Мишара код Шапца, слави Никољдан и још једна породица из Великог Поља код Обреновца која слави Ђурђиц. Од породица које славе Ђурђевдан, а припадају овој хаплогрупи бих издвојио Бркића из Сомбора и поред разлике на два маркера.

Више информација о овој хаплогрупи код Срба се може пронаћи на темама https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6463 и https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6611.

Радојево се некада звало Кларија. Јован Ердељановић наводи да је село насељено пре око 330-340 година (у његовим белешкама писаним пре сто година пре око 230-240 година) српским становништвом из Јармате. На жалост презиме Тошин наводи у рубрици "нема их и не зна се да ли су изумрли или иселили". Још података о овом месту може се пронаћи на нашем порталу https://www.poreklo.rs/2012/09/27/poreklo-prezimena-selo-radojevo-nova-crnja-gornji-banat/.

[Небојша]

130. Шишковић, Никољдан, Смедеревска Паланка, J2b-M241>PH1602


За Шишковиће се у литератури каже следеће: “Шишковић 1 кућа, слава: св. Никола. Предак Петар доселио се са Косова. Све су се ове фамилије доселиле пре Устанка и становале су у Старој Чаршији.” (извор: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“)
https://www.poreklo.rs/2013/08/15/poreklo-prezimena-varo%c5%a1i-smederevska-palanka/

Хаплогрупа којој припада Шишковић присутна је код нас више у јужним и централним областима, иако је има и на западу и вероватно се у доброј мери може везати за старе Илире (погледати објаву резултата Кордића са Раба). Грана којој припада Шишковић је вероватно: Y40288 (https://www.yfull.com/tree/J-Y40288/). Низводној Y141711 припадају Крајишници са славом Св. Лука и Алимпијевштаци са Косова и из Старог Влаха.

Ако изузмемо промену на маркеру 393 (12 уместо 13), Шишковићима су најближи Живковићи (Аранђеловдан) из околине Сврљига, као и још неке породице из тог краја. Узевши у обзир генетику и предање, све упућује на миграциони правац из јужних српских области.

Пожељан тест на SNP J-Y141711, или дубински тест.

[Небојша]

137. Рашовић, Јовањдан, Мрсаћ, Краљево, J1-Z1828>ZS3128


У литератури нема података о даљем пореклу Рашовића из Мрсаћа (Драгољуб В. Корићанац, "Надибар", 1992). Тестирани наводи занимљивост о презимену Рашовић које постоји код Куча-Дрекаловића. Међутим, ДНК тестирањем свака даља дилема је отклоњена, Рашовићи припадају генетиком роду Радмужевића из Шекулара (слава Јовањдан). Потпуно поклапање са већном тестираних из ове групе.

Нико од Радмужевића није радио дубински тест, па је то неки следећи корак у истраживању. Узводна грана J-BY94 пронађена је на старом налазишту у Виминацијуму (100-200 год. нове ере).

Текст о Радмужевићима: https://www.poreklo.rs/2019/07/09/radmuzevici/#google_vignette

Yfull стабло J-ZS3128: https://www.yfull.com/tree/J-ZS3128/