Аутор Тема: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића  (Прочитано 8836 пута)

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 585
Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« послато: децембар 29, 2014, 09:01:03 поподне »
Према изворима и потоњој историјској литератури уврежено је мишљење да је Свети првомученик и архиђакон Стефан био крсна слава династије Немањића. На западу је, још од времена Меровинга и Каролинга (5-10, век), Свети Стефан сматран за Светитеља заштитника хришћанских владара. Између 12. и 14. века Немањићи су у званичним исправама двоструко користили име Стефан: као лично име (Стефан Првовенчани) и као титуларно име (Стефан Немања, Стефан Радослав, Стефан Владислав, Стефан Драгутин, Стефан Душан). То што су и Немањина браћа имала име Стефан (Стефан Мирослав, Стефан Тихомир и Стефан Страцимир), као и њихови синови, а да су друга два Немањина сина, Вукан и Растко не наводе с двоструким именом, намеће претпоставку да је можда још Велики жупан Стефан Немања увео обичај да једино владар има права на име Стефан као титуларно име. Код неких владара из дома Немањића пуно име је проширивано  и именом Урош (Стефан Урош I, Стефан Урош II Милутин, Стефан Урош III Дечански) које ће такође постати династичко име Немањића, с титуларним одликама.

Др Смиља Марјановић-Душанић (Владарска идеологија Немањића и Владарске инсигније и државна симболика у Србији од 12. до 15. века) подред Св. Стефана помињу и Св. Ђорђа као заштитника Стефана Немање, а Светог Димитрија као уаштитника краља Драгутина. Међутим, многи сајтови СПЦ-а доносе податак да је крсна слава династије Немањића био Св. Арханђел Михаило ( празник Сабора Светог Архангела Михаила-Аранђеловдан). На реверсу неких ковања краља Радослава налази се приказ Св. Архангела Михаила. Податак о томе, да је Св. Архангел Михаил крсна слава Немањића можемо пронаћи у српској народној епској поезији ("Свеца слави српски царСтепане, свеца слави, Светог Аранђела") али и код бокељског историчара Васка Костића: "Једна од најзначајнијих и најдуготрајнијих друштвених, политичких, војних и правних средњовековних институција на нашим просторима је Михољски збор. Назив му је определила немањићка царска ларва на Превлаци Архангела Михаила и крсна слава династије Немањића". У монографији  "Свети Сава, принц и просветитељ", објављеној 2010. године, са благословом архијепископа Цетињског и митрополита Црногорско-приморског Анфилохија, стоји податак да су и Свети Архангел Михаило и Свети Архангел Гаврило били "крсно име Немањића". Ово поштовање Архангела и светаца-ратника било је, по свему судећи, повезано са личношћу владара као војсковође и ратника, с ратничким атрибутима поменутих светитеља, с њиховим инвеститурним посредништвом између Бога и владара, као и са владарским "imitatio Christi" (опраштање Христа од стране средњовековних хришћанских владара).

Препис: ревија "Историја", бр 58/новембар 2014, стр 11,; аутор Никола Гиљен

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9299
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #1 послато: децембар 29, 2014, 11:21:31 поподне »


Извор: "Даница", 1867. год.

Пропаст српске државе, критичко-историјска расправа

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9299
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #2 послато: фебруар 27, 2016, 02:39:32 поподне »
Исклесан лик Стефана Немање у стени, показује пут ка манастиру Хиландар



рад В. Билбије

http://www.hilandar.info/strana_sr.php?strana_id=63

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%91%D0%B8%D0%BB%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 836
  • I2-Z16982
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #3 послато: април 11, 2017, 02:55:18 поподне »
Оно што многи не знају је да не постоји вјерски ритуал за прелазак из православља у католичанство, јер Ватикан признаје православни чин крштења.

Чини ми се да би ово могло да "иде" у ову тему! Ријеч је Житију Светог Симеона од Саве Немањића. Ту књигу посједујем и срећом оно што сам давно запазио је вјерно обрађено као у оригиналу у "Пројекту Растко", а односи се на крштење Стефана Немање.

На страници 118. Сабраних списа  Светог Саве; Житије Светог Симеона Немање се наводи следеће:



А онда у "коментарима" на страници 183, појашњава се друго крштење!



Ван мреже Ивковић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 41
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #4 послато: април 11, 2017, 05:15:15 поподне »
Ако Сава каже да је у питању ''друго крштење'', тим ријечима, да ли се сумња у то да Сава зна о чему прича кад се ради о његовом оцу и материји у коју нико боље од њега није био упућен у његово вријеме? Ако се може довести у питање то да Сава зна шта прича кад помиње друго крштење, шта се још о читавом том историјском извјештају мора довести у питање?

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1507
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #5 послато: април 11, 2017, 05:37:13 поподне »
Ако Сава каже да је у питању ''друго крштење'', тим ријечима, да ли се сумња у то да Сава зна о чему прича кад се ради о његовом оцу и материји у коју нико боље од њега није био упућен у његово вријеме? Ако се може довести у питање то да Сава зна шта прича кад помиње друго крштење, шта се још о читавом том историјском извјештају мора довести у питање?

То је било крштење у пренесеном значењу. Сам Сава каже да је само миропомазан.
« Последња измена: април 11, 2017, 05:39:48 поподне Бакс »
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8071
  • I2a S17250 A1328
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #6 послато: април 11, 2017, 06:55:22 поподне »
Можда грешим, али мислим да РК црква не признаје православно крштење, док Православна Црква признаје римокатоличко (јер је Ватикан тек једна од епископија Цркве, али последњих хиљаду година - у отпадништви), уз додатни обред миропомазања. Постоје сигурно неки црквени прописи који то уређују.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Ивковић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 41
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #7 послато: април 14, 2017, 08:34:36 поподне »
То је било крштење у пренесеном значењу. Сам Сава каже да је само миропомазан.

Чудна су то тумачења.
Сава је рекао и ''друго крштење'', и то двапут, али то се не узима за истинито, него се тумачи као пренесено значење. Зашто би Сава користио назив Свете тајне у пренесеном значењу? То су двије различите Свете тајне, зашто би Сава збуњивао користећи пренесно значење? Крштење није миропомазање, колико ја знам, и миропомазање није крштење, иако стоје у одређеној вези. Зашто вјерујемо Сави ишта, ако му не вјерујемо да зна шта је крштење, а шта миропомазање?
Зашто се узима за истинито да је Сава био прецизан у детаљима чина (''помоли се ... и миром га помаза''), а не у самој квалификацији природе чина (друго крштење)?
Да ли је Сава из политичких разлога слагао да је Немања био крштен и у православљу, а у ствари је у питању била сасвим друга Света тајна? Ако је тако, шта је још Сава слагао из политичких разлога од онога што је за нас данас битно?

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1507
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #8 послато: април 14, 2017, 09:02:15 поподне »
Чудна су то тумачења.
Сава је рекао и ''друго крштење'', и то двапут, али то се не узима за истинито, него се тумачи као пренесено значење. Зашто би Сава користио назив Свете тајне у пренесеном значењу? То су двије различите Свете тајне, зашто би Сава збуњивао користећи пренесно значење? Крштење није миропомазање, колико ја знам, и миропомазање није крштење, иако стоје у одређеној вези. Зашто вјерујемо Сави ишта, ако му не вјерујемо да зна шта је крштење, а шта миропомазање?
Зашто се узима за истинито да је Сава био прецизан у детаљима чина (''помоли се ... и миром га помаза''), а не у самој квалификацији природе чина (друго крштење)?
Да ли је Сава из политичких разлога слагао да је Немања био крштен и у православљу, а у ствари је у питању била сасвим друга Света тајна? Ако је тако, шта је још Сава слагао из политичких разлога од онога што је за нас данас битно?

Побогу, човече....
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8071
  • I2a S17250 A1328
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #9 послато: април 14, 2017, 10:07:40 поподне »
Стварно, сваштва се може чути. И то на Велики Петак...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Број 1

  • Уредник
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2348
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #10 послато: мај 26, 2017, 01:45:00 поподне »
Источна Херцеговина већином није имала рибе, па се опет славио Никољдан! Нешто је ту друго посреди.
Култ Светог Николе међу Србљима највише су раширили Немањићи. Натполовичан број храмова које су подигли посвећен је управо овом свецу. Рецимо, забележено је да је Свети Никола вратио вид Стефану Дечанском. Рекао бих да је ту корен оволиког светковања Св. Николе код нас.

Ван мреже Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2575
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #11 послато: мај 26, 2017, 01:53:34 поподне »
Култ Светог Николе међу Србљима највише су раширили Немањићи. Натполовичан број храмова које су подигли посвећен је управо овом свецу. Рецимо, забележено је да је Свети Никола вратио вид Стефану Дечанском. Рекао бих да је ту корен оволиког светковања Св. Николе код нас.
Што би се рекло, "фаундер ефекат"...
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 836
  • I2-Z16982
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #12 послато: мај 26, 2017, 02:06:51 поподне »
За Св. Николу је јако тешко одредити извориште, јер је најчешћа слава код Срба...А нисам сигуран да ли је баш на приморју она процентуално највише заступљена, ја бих пре рекао у јужној Србији, нисам упознао неког из тог дела Србије а да не слави Св. Николу...Врање, Лесковац...

Случајно сам "набасао" на Пиротски зборник (35-36) из 2012. године, и у раду Драгољуба Златковића о селима у околини Пирота, видио да све напросто "вришти" од Св. Николе.

То се слаже и са писањем Душана Вучка и Делије.
Делија:

Цитат
Свестан сам да је питање незгодно ,што због славе која је најчешћа ,што и због тога што се дешавало да породице из ко зна ког разлога промене славу.Јако пуно породица које важе за староседелачке у Банату такође славе св.Николу а за неке постоје предања да су из тих јужних крајева Старе Србије,Космета,па и територије у данашњој Бугарској или уз Бугарску,а некима се и по пореклу презимена то може закључити-презиме Бугарин нпр.

По мени то је прилично сагласно са посањем Броја 1 и то вјероватно у периоду ширења државе према југу југоистоку.

Цитат
Култ Светог Николе међу Србљима највише су раширили Немањићи

Тако да имамо неке породице из Трна у Бугарској које славе.


На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4951
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #13 послато: мај 26, 2017, 11:04:33 поподне »
Култ Светог Николе међу Србљима највише су раширили Немањићи. Натполовичан број храмова које су подигли посвећен је управо овом свецу. Рецимо, забележено је да је Свети Никола вратио вид Стефану Дечанском. Рекао бих да је ту корен оволиког светковања Св. Николе код нас.

Тачно. Стефан Немања је своју прву задужбину, цркву св. Николе код Куршумлије, посветио управо овом свецу. У Студеници у Богородичиној цркви, на зиду јужно од олтарске преграде се налази фреско-икона св. Николе, кога је Стефан Немања сматрао својим личним заштитником. Преко пута ове фреске је друга фреско-икона, св. Стефана, крсне славе Немањића (по овом свецу су они увек додавали испред свог имена име Стефан, као неку врсту титуле може се рећи, јер је стефанос-круна на грчком).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8071
  • I2a S17250 A1328
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #14 послато: мај 26, 2017, 11:29:30 поподне »
Прва Немањина задужбина је црква Пресвете Богородице код Куршумлије (1158-1162).
Иначе, Немањићи су посвећивали своје задужбине разним светитељима, а понајвише Пресветој Богородици.
Не треба заборавити два веома значајна манастира са храмовима посвећеним Светом Георгију: Ђурђеви Ступови, једни у Расу (Стефан Немања), други у Будимљи (Првослав). И краљ Милутин је једну од својих задужбина посветио Светом Георгију - у Нагоричану.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8071
  • I2a S17250 A1328
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #15 послато: мај 26, 2017, 11:31:09 поподне »
св. Стефана, крсне славе Немањића

Никола, јел ово поуздано?
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4951
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #16 послато: мај 26, 2017, 11:34:43 поподне »
Никола, јел ово поуздано?

Да, поузданија је од народног предања према којем им је слава била Аранђеловдан. Дефинитивно има више упоришта када се погледа фрескопис њихових манастира и значај као и почасна места која су додељивали овом свецу.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8071
  • I2a S17250 A1328
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #17 послато: мај 26, 2017, 11:38:47 поподне »
Да, поузданија је од народног предања према којем им је слава била Аранђеловдан. Дефинитивно има више упоришта када се погледа фрескопис њихових манастира и значај као и почасна места која су додељивали овом свецу.

Видим да тај податак износи и Свети владика Николај:

http://www.zaduzbine-nemanjica.rs/Studenica/latinica/Stefan-Nemanja.htm

Питам, можда знаш неки средњевековни извор који наводи податак о крсној слави Немањића. Ја до сад нигде то не нађох.
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4951
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #18 послато: мај 26, 2017, 11:39:40 поподне »
Прва Немањина задужбина је црква Пресвете Богородице код Куршумлије (1158-1162).
Иначе, Немањићи су посвећивали своје задужбине разним светитељима, а понајвише Пресветој Богородици.
Не треба заборавити два веома значајна манастира са храмовима посвећеним Светом Георгију: Ђурђеви Ступови, једни у Расу (Стефан Немања), други у Будимљи (Првослав). И краљ Милутин је једну од својих задужбина посветио Светом Георгију - у Нагоричану.

Тачно, и Богородичина црква у Студеници је посвећена Успењу пресвете Богородице; то је у складу са веома јаким култом који је у Немањино доба, а и касније, имала у оквиру византијског православног комонвелта. И светом Георгију је посветио Ђурђеве Ступове из захвалности због избављења из заробљеништва, то је тачно, али су ипак почасно место у Богородичиној цркви, поред фреско-иконе Мати Студеничке (Богородице са Христом на јужном пиластру у наосу) добили св. Стефан и св. Никола.
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4951
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #19 послато: мај 26, 2017, 11:42:14 поподне »
Видим да тај податак износи и Свети владика Николај:

http://www.zaduzbine-nemanjica.rs/Studenica/latinica/Stefan-Nemanja.htm

Питам, можда знаш неки средњевековни извор који наводи податак о крсној слави Немањића. Ја до сад нигде то не нађох.

Ако се не варам, мислим да нигде изричито не пише која им је била крсна слава, али се са великом сигурношћу претпоставља управо због значаја који су придавали овом свецу у живопису својих манастира (почасна места), као и због наследног имена-титуле Стефан...
Чињеницама против самоувереног незнања.