The Genetic Origin of the Indo-Europeans / A genomic history of the North Pontic

[drajver]

Два нова препринта

A genomic history of the North Pontic Region from the Neolithic to the Bronze Age
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2024.04.17.589600v1

The Genetic Origin of the Indo-Europeans
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2024.04.17.589597v1

[drajver]

Два нова препринта

A genomic history of the North Pontic Region from the Neolithic to the Bronze Age
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2024.04.17.589600v1

Занимљив је осврт у раду на хаплогрупу Е-L618

"Among the specimens in our selection, a CTAC individual from Verteba Cave and a proto-Usatove individual from Mayaky carried E1b1b1a1b* Y chromosomal lineages. The proto-Usatove designation of the Mayaky individual is based on the 14C date that predates Usatove even after adjusting for reservoir effect5 (Section 1.2.1). The E1b1b1a1b lineage is not associated with the Balkan-Danubian route of farming expansion from Anatolia to central Europe in the Neolithic. On the other hand, the E1b1b1a1b~ expansion in the Mediterranean, which is timed to the late Mesolithic in southeast Europe , raises a possibility that it coincided with the spread of agriculture out of the Fertile Crescent into southern Europe via the Mediterranean coast beginning ca. 9000 years ago 141. Such as, Y chromosomal lineage diversity in the Epicardial culture of the Cardial Ware complex of the Neolithic Mediterranean shows Near Eastern influence and Cardial/Epicardial mtDNA lineage frequencies and diversity are comparable to those from Near Eastern Pre-Pottery Neolithic B sites. A bearer of the E1b1b1a1b1 haplogroup belonging to the Cardial Ware archaeological complex was reported from the Croatian Zemunica Cave in western Balkans. Cardial Ware complex is considered to have influenced the Late Neolithic-Eneolithic Hamangia culture of the west-northwest Pontic. Hamangia, in turn, is considered to have influenced the formation of Precucuteni-Trypillia A. The presence of the E1b1b1a1b1 lineage in Trypillia and a proto-Usaove individual strengthens the link between Hamangia and CTAC as well as CTAC and Usatove and connects the genetic ancestry of CTAC and Usatove with Cardial Ware."

Тезу о вези E-L618 са Импресо ширењем и Импресо варијанти у црноморском региону, помињао сам чини ми се прилично давно на форуму. Чак сам наводио и неки археолошки рад повезан са том причом. Овдје конкретно наводе Хаманџија културу као културу преносиоца E-L618 и поред већ познатог узорка E-L618 из трипољске Вертеба пећине доносе и нови узорак  E-L618 из прото-Усатово културе са налазишта Mayaky. Узорку из Вертебе су повећали покривеност, па се надам да ће се за оба узорка моћи открити и нешто испод E-L618.

У сваком случају рад баца нешто више свјетла на поријекло хаплогрупе E-V13.

На сљедећој карти види се географска позиција културе Хаманџија у неолиту

[НиколаВук]

Занимљив је осврт у раду на хаплогрупу Е-L618

"Among the specimens in our selection, a CTAC individual from Verteba Cave and a proto-Usatove individual from Mayaky carried E1b1b1a1b* Y chromosomal lineages. The proto-Usatove designation of the Mayaky individual is based on the 14C date that predates Usatove even after adjusting for reservoir effect5 (Section 1.2.1). The E1b1b1a1b lineage is not associated with the Balkan-Danubian route of farming expansion from Anatolia to central Europe in the Neolithic. On the other hand, the E1b1b1a1b~ expansion in the Mediterranean, which is timed to the late Mesolithic in southeast Europe , raises a possibility that it coincided with the spread of agriculture out of the Fertile Crescent into southern Europe via the Mediterranean coast beginning ca. 9000 years ago 141. Such as, Y chromosomal lineage diversity in the Epicardial culture of the Cardial Ware complex of the Neolithic Mediterranean shows Near Eastern influence and Cardial/Epicardial mtDNA lineage frequencies and diversity are comparable to those from Near Eastern Pre-Pottery Neolithic B sites. A bearer of the E1b1b1a1b1 haplogroup belonging to the Cardial Ware archaeological complex was reported from the Croatian Zemunica Cave in western Balkans. Cardial Ware complex is considered to have influenced the Late Neolithic-Eneolithic Hamangia culture of the west-northwest Pontic. Hamangia, in turn, is considered to have influenced the formation of Precucuteni-Trypillia A. The presence of the E1b1b1a1b1 lineage in Trypillia and a proto-Usaove individual strengthens the link between Hamangia and CTAC as well as CTAC and Usatove and connects the genetic ancestry of CTAC and Usatove with Cardial Ware."

Тезу о вези E-L618 са Импресо ширењем и Импресо варијанти у црноморском региону, помињао сам чини ми се прилично давно на форуму. Чак сам наводио и неки археолошки рад повезан са том причом. Овдје конкретно наводе Хаманџија културу као културу преносиоца E-L618 и поред већ познатог узорка E-L618 из трипољске Вертеба пећине доносе и нови узорак  E-L618 из прото-Усатово културе са налазишта Mayaky. Узорку из Вертебе су повећали покривеност, па се надам да ће се за оба узорка моћи открити и нешто испод E-L618.

У сваком случају рад баца нешто више свјетла на поријекло хаплогрупе E-V13.

На сљедећој карти види се географска позиција културе Хаманџија у неолиту

Могуће да је усатовска култура првобитни "извор" из кога потичу давније раздвојене E-V13 подгране којих има по централној и западној Европи, тј. да су се оне шириле као ситнији "привезак" индоевропских миграција са подручја Црног мора, док би главна њихова миграција, од које потиче већина подграна присутних на Балкану, била на прелазу бронзаног у гвоздено доба и нешто касније.

https://en.wikipedia.org/wiki/Usatove_culture

Што се тиче Хаманџија културе, она је најпознатија по фигуринама "Мислиоца" и "Жене која седи":



https://en.wikipedia.org/wiki/Thinker_of_Hamangia

[Црна Гуја]

Вероватно најважнији моменат у овим радовима је тотална промена парадигме о прото-Индо-Анатолској матици, односно дефинитивно напуштање идеје о анадолијској или иранској матици јужно од Кавказа која је била промовисана пре само две године у масивном раду/радовима истог главног аутора (Лазаридиса). У овим новим радовима матица се поставља северно од Кавказа, у степама око и између доњих токова Дона и Волге, одакле су говорници прото-Анатолских дијалеката отишли на југ преко Кавказа, и затим се раширили по Анадолији. Са друге стране, преци прото-Индоевропљана су кренули на запад, измешали се са ловцима-сакупљачима са подручја између Дона и Дњепра, након чега је дошло до стварања културе Средњи Стог, из које су касније проистекле и Јамна култура и Култура линеарне/врпчасте керамике (Corded Ware). Марија Гимбутас се задовољно смеши са небеса , скоро 70 година након што је изашла у јавност са својом "Курганском хипотезом".

[drajver]

Вероватно најважнији моменат у овим радовима је тотална промена парадигме о прото-Индо-Анатолској матици, односно дефинитивно напуштање идеје о анадолијској или иранској матици јужно од Кавказа која је била промовисана пре само две године у масивном раду/радовима истог главног аутора (Лазаридиса). У овим новим радовима матица се поставља северно од Кавказа, у степама око и између доњих токова Дона и Волге, одакле су говорници прото-Анатолских дијалеката отишли на југ преко Кавказа, и затим се раширили по Анадолији. Са друге стране, преци прото-Индоевропљана су кренули на запад, измешали се са ловцима-сакупљачима са подручја између Дона и Дњепра, након чега је дошло до стварања културе Средњи Стог, из које су касније проистекле и Јамна култура и Култура линеарне/врпчасте керамике (Corded Ware). Марија Гимбутас се задовољно смеши са небеса , скоро 70 година након што је изашла у јавност са својом "Курганском хипотезом".

Прилично добро урађена шема-карта

Уколико сам добро регистровао кренули су од пет базичних популација које су оформиле прото-Индо-Анадолце и прото-Индоевропљане:
Caucasus-hunter gatherer
Central Asia Tutkaul
N.Mesophotamia Neolithic (Cayonu)
Dnipro-Don (Golubaya-Krinitsa-2)
Middle Volga Lebyazhinka

[Кековац]

Вероватно најважнији моменат у овим радовима је тотална промена парадигме о прото-Индо-Анатолској матици, односно дефинитивно напуштање идеје о анадолијској или иранској матици јужно од Кавказа која је била промовисана пре само две године у масивном раду/радовима истог главног аутора (Лазаридиса). У овим новим радовима матица се поставља северно од Кавказа, у степама око и између доњих токова Дона и Волге, одакле су говорници прото-Анатолских дијалеката отишли на југ преко Кавказа, и затим се раширили по Анадолији. Са друге стране, преци прото-Индоевропљана су кренули на запад, измешали се са ловцима-сакупљачима са подручја између Дона и Дњепра, након чега је дошло до стварања културе Средњи Стог, из које су касније проистекле и Јамна култура и Култура линеарне/врпчасте керамике (Corded Ware). Марија Гимбутас се задовољно смеши са небеса , скоро 70 година након што је изашла у јавност са својом "Курганском хипотезом".

Тачно, мада је теза о сеоби носилаца анадолских језика преко Балкана у Анадолију и у овом раду одбачена. Поставља се питање где је био "шрахбунд", који је према неким лингвистима обухватао палеобалканске и анадолске језике.

[НиколаВук]

Поставља се питање где је био "шрахбунд", који је према неким лингвистима обухватао палеобалканске и анадолске језике.

На шта овде конкретно мислиш?

[Кековац]

На шта овде конкретно мислиш?

У неколико радова који се баве овом темом, пре свега из угла лингвистике, прочитао сам да палеобалканске и јерменски језик сврставају у једну подграну јер деле неке карактеристике које их издвајају од осталих индоевропских језика. Претпоставља се да су их наследили од неког неиндоевропског језика који је био у додиру само са овим језицима из породице индоевропских. Са друге стране анадолски језици на крајњем западу имају Мале Азије имају архаичније форме од источних анадолских језика. Уз то имају позајмљенице из старогрчког. Овде пре свега мислим на лувијски језик. Претпоставља се зато да су анадолски језици почели ширење са запада према истоку, а да је јерменски био само други талас у тој древној миграторној рути. Ти свакако боље пратиш лингвистичку страну ове теме, па бих волео да чујем твоје мишљење. Овај рад је изгледа показао да су се миграције дешавале у обрнутом смеру.

[НиколаВук]

У неколико радова који се баве овом темом, пре свега из угла лингвистике, прочитао сам да палеобалканске и јерменски језик сврставају у једну подграну јер деле неке карактеристике које их издвајају од осталих индоевропских језика. Претпоставља се да су их наследили од неког неиндоевропског језика који је био у додиру само са овим језицима из породице индоевропских. Са друге стране анадолски језици на крајњем западу имају Мале Азије имају архаичније форме од источних анадолских језика. Уз то имају позајмљенице из старогрчког. Овде пре свега мислим на лувијски језик. Претпоставља се зато да су анадолски језици почели ширење са запада према истоку, а да је јерменски био само други талас у тој древној миграторној рути. Ти свакако боље пратиш лингвистичку страну ове теме, па бих волео да чујем твоје мишљење. Овај рад је изгледа показао да су се миграције дешавале у обрнутом смеру.

Нисам детаљније читао о анадолским језицима, осим оних генералних ствари да се њихов предак одвојио још из пре-протоиндоевропског језика (односно језичког претка протоиндоевропског језика) и да се састоје од хетитског, палајског, лувијског и лидијског језика. Неки ранији консензус за њих јесте био да су у Малу Азију дошли негде током енеолитског периода са подручја Балкана, а не преко Кавказа. За то су навођени чак и одређени археолошки докази (нпр. Дејвид Ентони у својој књизи "The Horse, the Wheel and the Language"). С друге стране, јерменски дефинитивно јесте дошао у Малу Азију са Балкана крајем бронзаног доба, јер би другачије тешко могле да се објасне многобројне језичке паралеле које има са грчким и са албанским језиком, односно његова припадност поменутом "палеобалканском Sprachbund-у", што би значило да су преци од сваког од поменутих језика одређени период провели у суседству које је касније у односу на заједнички протоиндоевропски период, где су међусобно размењивали утицаје а могуће су и позајмице из једног или више непознатих и несталих неиндоевропских језика Балкана. Да ли су Јермени конкретни потомци Фригијаца који су отишли најдаље на исток је питање и ту су мишљења научника сучељена, али дефинитивно стоји да им је исходиште било на Балкану. Ако је тачна констатација о већој архаичности лувијског у односу на остале анадолске језике то би могло ићи у прилог тези о њиховом доласку са Балкана, јер се лувијски говорио у западном делу Мале Азије, али и не мора, јер је у лингвистици позната ствар да ободни дијалекти или језици неке језичке групе знају да буду архаичнији у односу на центар који је иновативнији, што би онда значило да је лувијски био на периферији ширења анадолске групе језика, а не на њеном почетку.

[Кековац]

Занимљив је детаљ из рада A genomic history of the North Pontic Region from the Neolithic to the Bronze Age:

The Catacomb group was succeeded in the North Pontic Region by the Multi-Cordoned Ware/Babyne (MCW/B) complex. The only feasible models for the ancestry of two MCW/B individuals in our sample selection involve Core Yamna, a European farmer source, and additional hunter-gatherer ancestry above and beyond what was present in even the most hunter-gatherer admixed farmer populations of the farmer-hunter-gatherer cline. Three-way modeling with varying hunter-gatherer ancestry for BA Ukraine confirms that MCW/B in Ukraine experienced gene flow from a population that had considerable hunter-gatherer ancestry. Such populations have been described from the BA of what is today Romania at the sites of Arman (Cârlomănești) and Târgșoru Vechi in Muntenia, indicating that populations of high hunter-gatherer ancestry contributed to some post-Yamna people in the NPR and Southern Carpathians.

Ови локалитети из Румуније који се помињу би могли бити извор за неке гране I2a-M223>L701, на пример I2a-M223>L701>P78 и I2a-M223>L701>Y5606(xL699), која се јавља у каснијим археогенетским узорцима и са Балкана (укључио бих овде и оног Дауна са југа Апенинског полуострва) и из степе, што би могло да се објасни потискивањем носилаца MCW/B према Балкану и њиховом делимичном асимилацијом у црноморским степама од стране носилаца Срубне културе. Касније су носиоце Срубне културе асимиловали Скити.

[drajver]

Два нова препринта

A genomic history of the North Pontic Region from the Neolithic to the Bronze Age
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2024.04.17.589600v1

The Genetic Origin of the Indo-Europeans
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2024.04.17.589597v1

Објављени су сирови резултати за ова два рада

https://www.ebi.ac.uk/ena/browser/view/PRJEB81468
https://www.ebi.ac.uk/ena/browser/view/PRJEB81467

[Кековац]

Два нова препринта

A genomic history of the North Pontic Region from the Neolithic to the Bronze Age
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2024.04.17.589600v1

The Genetic Origin of the Indo-Europeans
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2024.04.17.589597v1

Радови су објављени у часопису Nature. Бесплатни PDF фајлови су доступни овде https://reich.hms.harvard.edu/publications.

[ⲥуⲛцⲉ]

Најзагонетније остаје питање предаје IE језика између носитеља а.к. (арх.култ.) Врпчасте керамике и Јамне. Ко је кому и како.


Често IE језик вежу за Јамну а.к. али по мени они бијаху носитељи тек предачкога језика Грка, Трака, Арбанаса и Јермена који су сви спојени по yDNA R1b>R-Z2103 с старошћу н.д.п. 5400 год. Јамњани имају и добар удио кавказске генетике преко женских лоза.


Предке пра-Арија одликује R1a>R-Z93, старост н.д.п. 4500 год. и Фатјановска а.к.


На сјеверу близу Јарославља најден је један R1a>R-Z283 и разни њени огранци протичу по граници с Финцима и пружају се Балтиком до Средње Европе.


Огранак Y2395 са старошћу н.д.п. 4700 год. је искључиво Скандинавски. Не германски него скандинавски! Овому огранку је вјеројатно касније наметнут језик од стране R1b>R-U106.


Огранак R1a>R-M458 са старошћу н.д.п. 5000 год. је искључиво Словијенски.


У огранка R1a>R-Z280 је све комплексније. 3 гране су сасвим финске, а двије се гранају међу Словијенима, Балтима и Финцима. То су CTS1211 и Z92 с старошћу н.д.п. 4600 год. Каснији огранци се прераспоређују и налазе и у Мордве, од којих ће се неки прелити у Татаре. До супона цијеле M458, и неких огранака CTS1211, Z92 и I-Y3120 долази около 2. в. п.н.е. и тек прије 2000-1900 све њихове гране доживљавају процвјетање дајући основу праСловијенима.


Углавном с једне стране имамо IE говор предачки балтском, словијенском и аријском које спаја сатемство, а.к. Врпчасте Керамике и може се пратити све до R1a>R-M417, старост н.д.п. 5300 год. и IE говор предачки грчкому, албанскому, јерменскому и тохарскому, а.к. Јамна, R1b>R-Z2103, старост н.д.п. 5400 год.


За R1b>R-L51, старост н.д.п. 5700 год., смијер ширења од Карпата према средњој и западној Европи, предци келтскога, италскога, германскога, све их спаја кентство.


Нешто мозгам, како то, да су се сатемство налази у свим R1a а тек неким R1b гранама и једино објашњење ми се чини, да је један R1a род, могуће управо R-M417 примио језик у већ сатемском облику пошто су га развили предци Јермена и могуће Албанаца. Келти, Германи, Грци, Италици и Тохари задржали су кентумски облик.

[Кековац]

Најзагонетније остаје питање предаје IE језика између носитеља а.к. (арх.култ.) Врпчасте керамике и Јамне. Ко је кому и како.


Често IE језик вежу за Јамну а.к. али по мени они бијаху носитељи тек предачкога језика Грка, Трака, Арбанаса и Јермена који су сви спојени по yDNA R1b>R-Z2103 с старошћу н.д.п. 5400 год. Јамњани имају и добар удио кавказске генетике преко женских лоза.


Предке пра-Арија одликује R1a>R-Z93, старост н.д.п. 4500 год. и Фатјановска а.к.


На сјеверу близу Јарославља најден је један R1a>R-Z283 и разни њени огранци протичу по граници с Финцима и пружају се Балтиком до Средње Европе.


Огранак Y2395 са старошћу н.д.п. 4700 год. је искључиво Скандинавски. Не германски него скандинавски! Овому огранку је вјеројатно касније наметнут језик од стране R1b>R-U106.


Огранак R1a>R-M458 са старошћу н.д.п. 5000 год. је искључиво Словијенски.


У огранка R1a>R-Z280 је све комплексније. 3 гране су сасвим финске, а двије се гранају међу Словијенима, Балтима и Финцима. То су CTS1211 и Z92 с старошћу н.д.п. 4600 год. Каснији огранци се прераспоређују и налазе и у Мордве, од којих ће се неки прелити у Татаре. До супона цијеле M458, и неких огранака CTS1211, Z92 и I-Y3120 долази около 2. в. п.н.е. и тек прије 2000-1900 све њихове гране доживљавају процвјетање дајући основу праСловијенима.


Углавном с једне стране имамо IE говор предачки балтском, словијенском и аријском које спаја сатемство, а.к. Врпчасте Керамике и може се пратити све до R1a>R-M417, старост н.д.п. 5300 год. и IE говор предачки грчкому, албанскому, јерменскому и тохарскому, а.к. Јамна, R1b>R-Z2103, старост н.д.п. 5400 год.


За R1b>R-L51, старост н.д.п. 5700 год., смијер ширења од Карпата према средњој и западној Европи, предци келтскога, италскога, германскога, све их спаја кентство.


Нешто мозгам, како то, да су се сатемство налази у свим R1a а тек неким R1b гранама и једино објашњење ми се чини, да је један R1a род, могуће управо R-M417 примио језик у већ сатемском облику пошто су га развили предци Јермена и могуће Албанаца. Келти, Германи, Грци, Италици и Тохари задржали су кентумски облик.

Неколико мојих запажања:

• Мишљења сам да су Јамну чиниле барем две лозе потекле из области северно од Кавказа R1b-M269 и J2b2-L283. Ова друга је по свему судећи Кавкаска мушка лоза. Такође је део Јамне била и хаплогрупа I2-L699, која је вероватно последица мешања након доласка у северну црноморску степу око 4400 п.н.е.
• R1b-L51 није ексклузивно Bell Beaker, пронађена је и међу Тохарцима - узорак SHT001
• R1a-M417 је пронађена недалеко од Прута, са румунске стране још у неолиту - узорак I6184. То би могао да буде траг који указује на то да је ово још једна хаплогрупа која је у Јамну била староседелачког порекла. Пар узорака из ових радова са налазишта око Дњестра су показала рани дрифт према CWC генетици. А видели смо са друге стране да су се Јермени оделили од Грка отприлике на том подручју (један од закључака рада Ancient genomics support deep divergence between Eastern and Western Mediterranean Indo-European languages,)
• Постојала је још једна независна миграција из претпостављене индоанадолске прапостојбине која је учествовала у формирању Усатовске, Чернавода 1, култура, па би њихов дијалекат могао да преживи до Јамне културе и утиче на настанак кентумских дијалеката.

[Кековац]

Занимљивост из овог рада је да је примећен генетски уплив халколитских култура источног Балкана управо у подгрупи Јамна популације, која је живела између Дњестра и Карпата, а из које су се средином 3. миленијума пре нове ере издвојили преци Грка и Јермена, а можда и Албанаца. Врло је могуће да је то објашњење за појаву заједничког неиндоевропског слоја у овим индоевропским језицима, којег нема у другим језицима, о којем је НиколаВук већ писао на теми о Грцима.

Bulgaria Yamna, 3300–2500BCE 78–100% Core Yamna/0–22%
YUN_CAMoldova Yamna, 3300–2500BCE 84–100% Core Yamna/0–16% YUN_CA
Ukraine Yamna, 3300–2500BCE 92–100% Core Yamna/0–8% YUN_CA

Можда је Y-ДНК маркер ове популације хаплогрупа https://www.yfull.com/tree/J-Y13128/ (https://discover.familytreedna.com/y-dna/J-SK1363/tree).

[НиколаВук]

Занимљивост из овог рада је да је примећен генетски уплив халколитских култура источног Балкана управо у подгрупи Јамна популације, која је живела између Дњестра и Карпата, а из које су се средином 3. миленијума пре нове ере издвојили преци Грка и Јермена, а можда и Албанаца. Врло је могуће да је то објашњење за појаву заједничког неиндоевропског слоја у овим индоевропским језицима, којег нема у другим језицима, о којем је НиколаВук већ писао на теми о Грцима.

Можда је Y-ДНК маркер ове популације хаплогрупа https://www.yfull.com/tree/J-Y13128/ (https://discover.familytreedna.com/y-dna/J-SK1363/tree).

Да ли би ово значило да су Прото-Јермени ипак мигрирали преко Балкана, а не преко Кавказа, с обзиром да је подручје између Дњестра и Карпата малтене предворје Балкана?

[Кековац]

Да ли би ово значило да су Прото-Јермени ипак мигрирали преко Балкана, а не преко Кавказа, с обзиром да је подручје између Дњестра и Карпата малтене предворје Балкана?

Не, највероватније су ипак ишли северном и источном црноморском обалом. У прилог томе иду археогенетски налази, па чак и савремени узорци у оквиру гране R1b-Z2103, јер су балкански огранци од најранијих из Јамне културе у Бугарској, искључиво огранци подгране R1b-Z2110, а међу јерменским узорцима доминирају гране које нису на том нивоу. Раздвајање се десило пре око 5300 година.

[Кековац]

Узорци из овог рада су почели да се појављују на FTDNA стаблу. Привукла су ми пажњу два узорка.

Први је I20499 из Србије, са локалитета Медисова хумка недалеко од Жабља. Директно је датиран на период 2880-2633. п.н.е. и припада Култури гробних јама, или краће Јамној култури. Одређена му је хаплогрупа R1b-M269>L51>L52>BY44535. Ово је данас ретка хаплогрупа која се спорадично јавља од Француске до Русије, за разлику од братске јој хаплогрупе R1b-M269>L51>L52>PF6538 која се преко свог огранка  R1b-M269>L51>L52>PF6538>L151, типичним за Bell Beaker културу, веома проширила и данас је најдоминантнија хаплогрупа у Западној Европи. Грана R1b-M269>L51>L52>BY44535 се проналази у још неколико млађих древних узорака: I16813 из Остојићева стар 4000 година, затим 1000 година млађи узорак I16814 са истог локалитета и скитски узорак I11676 из Мађарске датиран на 250. п.н.е. Занимљиво је да се сви ови локалитети налазе у Потисју.

Други узорак I33307 је старији, из данашње Калмикије, са локалитета Јашкул, и припада прото-Јамна култури. Стар је 3705-3533. п.н.е. Свестан је у хаплогрупи R1b>M269>L23>Z2103>M12149>Y467276>Z2106>Z2108 и заправо је нешто старији од процењене старости ове гране, која износи 5300 година, али разлика није велика. Честитам свим нашим припадницима ове хаплогрупе, а мислим да су то сви који су сврстани у "источну R1b" изузимајући "стару источну R1b-PF7562", на вредном открићу!

[Кековац]

Узорак I33307 нема значај само за наше припаднике хаплогрупе R1b-Z2103 већ и за комплетну јамну културу, односно културу гробних јама. Као што су аутори недавно објављеног препринта Ancient genomics support deep divergence between Eastern and Western Mediterranean Indo-European languages уочили сви древни узорци старији од 2000 година, а који припадају хаплогрупи R1b-Z2103 се могу поделити у две групе:

• кавкаски и северноирански узорци припадају гранама хаплогрупе R1b-Z2103 које нису подгране хаплогрупе R1b-Z2106
• узорци и степе, Грчке, Балкана, Паноније, Централне Азије који припадају хаплогрупи R1b-Z2103 уједно припадају и подграни R1b-Z2103>Z2106.

https://www.biorxiv.org/content/biorxiv/early/2024/12/02/2024.12.02.626332/F5.large.jpg

I33307 припада грани R1b-Z2103>Z2106>Z2108, а пронађен је у данашњој Калмикији. По свему судећи припада оној малој групи за коју се у овом раду тврди да је око 3700. године бројала само хиљаду или две људи чији су директни потомци носиоци културе гробних јама. Ова група је дошла из Прикавказја и брзо је надјачала староседеоце европске степе који су имали сасвим другачије порекло и генетику (аутозомно су били IGHG + EHG, хаплогрупа која је доминирала код њих је по свему судећи I2-CTS10057>L701>L699). Заправо прецизнија генетска подела на Кавказ и степу би била на нижем нивоу R1b-Z2103>Z2106>Z2108, ако је судити према расподели древних и савремених узорака који припадају хаплогрупи Z2106, али не и Z2108, јер су сви они разноврснији у Јерменији, Ирану, Ираку, и даље на истоку него у Европи, где се налазе само веома млади огранци.

[Кековац]

Не само што узорак I33307 има хаплогрупу која типична за узорке за узорке из културе гробних јама, при чему је старост узорка директно одређена и испоставило се да је узорак нешто старији од генеалошки процењене старости његове хаплогрупе, већ је и аутозомално овај узорак најстарији који је у раду груписан у Yamna Core групу, заједно са осталим, млађим, узорцима из културе гробних јама. Сумњам у тачност тезе да је ова популација формирана око 4000. п.н.е. у ареалу културе Средњи Стог. Мислим да данашња Калмикија много вероватније место настанка Core Yamnaya групе.