Аутор Тема: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"  (Прочитано 10377 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9059
Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« послато: децембар 18, 2014, 09:06:32 поподне »
Невесињска пушка је назив за устанак који је у јуну 1875. године избио у Херцеговини као одговор на неподношљив турски режим и са ослободилачким тежњама. Велику помоћ устаницима пружикла је Црна Гора. Они су извојевали неколико победа, највећу 10-11. Новембра 1875, тако да је покрет захватио целу Босну и Херцеговину, особито Босанску Крајину. Овај устанак био је почетак источне кризе која је трајала до Берлинског конгреса 1876, на коме је , поред осталог, дат мандат Аустро-Угараској да окупира Босну и Херцеговину.

"Херцеговци у заседи" - приказ из часописа "Српска зора" поводом Невесињске пушке


Знамените личности устанка:

Мићо Љубибратић, пореклом из Љубова крај Требиња


Богдан Зимоњић, пореклом из Гарева код Гацка


Петар Поповић "Пеција", пореклом из Крупе на Уни


Голуб Бабић, пореклом из Трубара - Дрвар


Пеко Павловић, пореклом са Чева




Краљ Петар I Карађорђевић је за време устанка у Босни и Херцеговини 1875-1876. четовао против Турака у Босанској Крајини, под именом Петар Мркоњић (некадашњи славни хајдучки вођа)


Оружје из времена устанка


Одело црногорске војске, 1875. године


Народна ношња из Херцеговине (лево) и Босне у време устанка


Народни гуслари Коста Плакаловић и Велимир Шкобо - Невесињска пушка
<a href="https://www.youtube.com/v/HlB3e73Y5g8" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/HlB3e73Y5g8</a>

Невесињска пушка - домаћи филм из 1963. године
<a href="https://www.youtube.com/v/1zqezXg2WbM" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/1zqezXg2WbM</a>

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9059
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #1 послато: децембар 20, 2014, 08:47:21 пре подне »
Проглас поглавара и војвода васколиких босанских устаника уједињења Босне са Србијом, 20. 06. 1876.

Проглас народа Босанског

Кад смо разумели за берлински састанак трију сила савезница а знајући да се искупише судбе наше ради, ми представници усталога народа за ослобођење погажене и потлачене Босне, опуномоћисмо нашега пријатеља господина Божидаревића Веселицког, те је подне нашу изјаву канцеларима трију царева, у којој изложисмо умерене захтеве наше, да би за време престала крв и био крај узајамном тлачењу и пустошењу; ми тражисмо примирје не што клонусмо борећи се и од турског мача страхујући; тражисмо га цигло из очајања, гледајући обескућени народ и његове патње над патњама. Закуцасмо на вратима, да нам се подаре четири олакшице из моћнијих руку владалаца, који у својим областима бране и животињу бити и требити оваквим мукама и страхотама, као што их ми од векова подносимо; тражисмо, да се што пре ставе између нас и дивљих Турака, еда би народ што скорије главу подигао и сигуран животом и имањем заорао плугом у несрећну земљу, да исхрани измождену чељад и да га зима опет не затече гола на гариштима и по збеговима; тражисмо примирја, јер се надасмо да ће усталачко заузимање много моћних царева приклонити султана и владу његову, да нам тешки живот олакша, и да ће та тако силна и велика царства моћи пожурити порту, да те своје обавезе и испуни.

Али се ето преварисмо у мислима у надама нашим. Докле силе наваљиваху, да краја буде нашим невољама, а опет порта да се обезбеди ова црна, нама до Бога пропиштала земља, дотле сами Турци показаше целом свету и јасно и грозно са чега се диже Херцеговина, Босна и Бугарска. Каква ужасна и грозна дела починише они сад, не бојећи се Бога, ни суда светскога, не стидећи се сила посредница и не марећи што у областима царства горе устанци са њихових и онако већ превршених злочинства.

Извршише зверску сечу над невином нашом браћом у Приједору, посекоше безмоћне старце, жене и децу нашу, који се од силе разузданичке скрише у лузима и по гудурама.

Учинише другуги покољ витлејемски, на земљи европској, исекоше пуну школу невине мушке и женске дечице у Клисури.

Искасапише посланике немачког и француског сред многољуднога и заштићенога Солуна, на очиглед и војске и власти, са знањем и наредбом самога валије.

Та дигоше руку и ван самога Султана и на онај га свет отправише, и то учинише учене хоџе, софте, муфтије, исповедници онога корана, на ком су силу своју засновали, и по којем и нама хришћанима суде и правду деле.

И после оваквих ужасних и зверских призора, можемо ли опет ићи у куће самовољним, развратним и безаконим Турцима, која би хришћанска и образована држава хтела и смела остављати нас под дивљом и необузданом владом валија и других покварених чиновника турских, које Стамбол купи по далеком Анадолу и овамо их шаље, да нас злостављају сваком глобом и потвором, који не задрхташе дижући руке на Султана и везире његове, како ли ће они моћи бити поуздано јемство за рајине олакшице, које потражисмо за мир и поредак у далекој забаченој Босни.

Узалудних нада и обмана беше изобила. Ми захваљујемо племенитом заузимању великих царева за нашу горку судбину.
Али пред оваквим поквареним фанатицима не положисмо оружја, док је међу нама једне пушке, једне сабље, једне главе на раменима. Не може нам се пребацити да нисмо молили и чекали, да смо пренаглили; ми викасмо и ваписмо толико пута из нашега сужањства, и свет беше глух; ми устајасмо да бранимо главе наше нејачи, а крштени душегупци и пријатељи турски називаху нас бунтовницима; ми молисмо моћне цареве, те се заузеше за ојађени живот наш, али и њихов моћан глас оста непослушан, ма да све беше притврђено самим Султаном и високом портом његовом; ми молисмо помоћ брзу, одсудну, а нас ето сред сече и пламена теше мирољубљем и олакшицама из руке мучилачке, тражисмо милосрђа правде ради и човечанства, а ево нам је још и дан данас једини наш савезник Господ Бог.

У име тога нашег великог савезника Вога, ми васколике вође устаничких чета босанских, данас једини законити представници српске земље Босне, после толиког чекања и без наде на икакву помоћ решавамо: да од данас за навек кидамо са нехришћанском владом цариградском и желећи с браћом нашом Србима делити судбину, па ма каква она била, проглашавамо: да се домовина наша Босна присајужава кнежевини Србији, законитом и правом прејамникудржаве старих наших краљева и царева и проглашавамо нашим наследним господаром књаза српског Милана М. Обреновића IV.

Живео нам наш народ Српски!
Живео господар наш књаз Милан М. Обреновић IV!
Живела наша државна влада у нашој престоници Београду!

У Босни 20. јуна 1876.

Војводе и поглавари васколиких босанских устаника: Војвода Голуб Бабић, поп Ђоко Каран, поп Илија Билбија, Симо Чавка, Шпиро Скакић, Стојан Митровић, Триво Амелица, Мића Тркуља, Павао Бабић, Лука Поповић, Перо Ковачевић, Петар Зелковић, Стојан Вашелић, Васиљ Марић, Јово Вукобрад, Марко Баић, поп Давид Грубор, Вид Милановић, Ђоко Деспотовић, Вучен Миљуш, Јован Кнежевић, Вид Ђурић, поп Јован Пећанац, Петар Ерцег, Никола Ђаковић, Милан Ковачевић, Тодор Новаковић, Илија Шевић, Никола Медић, Никола Ћулибрк, Сава Ђуричић, Јово Шарац, Јово Мркић, Перо Дошановић, Лука Умићевић, Стеван Бањац, Марко Богдановић, Остоја Вејиновић, Ристо Дукић, Шпиро Вулин, Никола Штрбац, Јово Каран, Веиновић, Перо Гачић, Симо Давидовић, Тејо Ерцег, Тривун Бундало, Јово Мајкић, Шпиро Сладојевић, Стојан Дамјановић, Обрад Каран, Бојан Вујатовић, Станко Кременац, Лазо Дробац, Јован Грбић, Симо Умичевић, Миладин Станић, Сава Адамовић, поп Стеван Поповић, Марко Ђенадија, Давид Ступар, Пане Николић, Остоја Ољача, Перо Бабић, Лука Брдар, Раде Поповић, Марко Бајалица, Деспот Деспотовић, Нине Карлица, Миле Брлић, Димитрије Пљакић, поп Трифун Станишљевић, Пане Видовић, Јово Митраковић, Ђорђе Јовановић, Ристо Јејић, Гавро Дејановић, Нико Галоња, Ј. Шмитран.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #2 послато: децембар 20, 2014, 08:09:36 поподне »

Војводе и поглавари васколиких босанских устаника: Војвода Голуб Бабић, поп Ђоко Каран, поп Илија Билбија, Симо Чавка, Шпиро Скакић, Стојан Митровић, Триво Амелица, Мића Тркуља, Павао Бабић, Лука Поповић, Перо Ковачевић, Петар Зелковић, Стојан Вашелић, Васиљ Марић, Јово Вукобрад, Марко Баић, поп Давид Грубор, Вид Милановић, Ђоко Деспотовић, Вучен Миљуш, Јован Кнежевић, Вид Ђурић, поп Јован Пећанац, Петар Ерцег, Никола Ђаковић, Милан Ковачевић, Тодор Новаковић, Илија Шевић, Никола Медић, Никола Ћулибрк, Сава Ђуричић, Јово Шарац, Јово Мркић, Перо Дошановић, Лука Умићевић, Стеван Бањац, Марко Богдановић, Остоја Вејиновић, Ристо Дукић, Шпиро Вулин, Никола Штрбац, Јово Каран, Веиновић, Перо Гачић, Симо Давидовић, Тејо Ерцег, Тривун Бундало, Јово Мајкић, Шпиро Сладојевић, Стојан Дамјановић, Обрад Каран, Бојан Вујатовић, Станко Кременац, Лазо Дробац, Јован Грбић, Симо Умичевић, Миладин Станић, Сава Адамовић, поп Стеван Поповић, Марко Ђенадија, Давид Ступар, Пане Николић, Остоја Ољача, Перо Бабић, Лука Брдар, Раде Поповић, Марко Бајалица, Деспот Деспотовић, Нине Карлица, Миле Брлић, Димитрије Пљакић, поп Трифун Станишљевић, Пане Видовић, Јово Митраковић, Ђорђе Јовановић, Ристо Јејић, Гавро Дејановић, Нико Галоња, Ј. Шмитран.

И Јерковићи из Подгрмеча су имали свог представника међу потписницима- војводу Триву Јерковића Амелицу. Данас једна улица у Бањалуци носи његово име. Остало је забиљежено да није након окупације хтио узимати аустријску пензију, да је био русофил и у контакту са руским историчарем Мајковим. Нажалост, нисам успио пронаћи нешто детаљније. Сахрањен је на гробљу у Војевцу, у Подгрмечу. Ово је слика његовог гроба коју сам нашао негдје на интернету:



Иначе студија која набоље приказује овај устанак је рад Милорад Екмечића "Устанак у Босни 1875-1878". Екмечић је веома добро приказао социјалне узроке устанка и како се ти социјални узроци, геополитичким утицајима (веома сличним онима са почетка 90-тих) уздижу на национални ниво.

Пропаст устанка из 1875. веома је слична крајишкој катастрофи из 1995. Национални циљеви нису остварени. Крајишки народ је искориштен као монета за поткусуривање и од стране Србије и од стране Русије.

Иначе, у почетку устанка, Обреновићи нису уопште били толико омиљени међу устаницима, како би се могло закључити из горе потписаног писма, већ се ослобођење наивно очекивало од стране кнеза Николе и Црне Горе.

У устанку, на тако малом простору, оперисале су готово све опције српске политике, био је ту и Петар Карађорђевић, пуковник Деспотовић као представник Обреновића, Узелац као представник аустријских Срба, социјалисти Васе Пелагића.

Али мимо ових игара била је то заправо борба за опстанак. Злочине Турака над цивилним становништвом можда је најбоље описао Артур Еванс у својим путописима из тог времена, који је добар дио времена провео у логору у Црним Потоцима.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9059
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #3 послато: децембар 20, 2014, 08:14:01 поподне »
Устаничка територија 1875-1876




Василије Вајан Ковачевић (1844-1896), православни свештеник и један од најважнијих вођа Српског устанка у Босни и Херцеговини (1875-1878)



Вајан Ковачевић је пореклом од племена Богуновића.


Перо Крецо (1846 — 1907) је био војвода, односно један од вођа босанско-херцеговачког устанка против отоманске власти 1875 — 1878. и посланик прве скупштине аустроугарске провинције Босне и Херцеговине. Рођен је у Варцар Вакуфу (данашњем Мркоњић Граду) и по занимању је био трговац. Написао је аутобиографију под насловом „Животопис. Својеручно Перо Крецо, војвода“ у којој описује и догађања за време устанка у Босанској Крајини. Умро је у Босанском Петровцу 8. маја 1907. године. Једна од улица у Бањој Луци носи његово име.





Треба напоменути да је католичко становништво Босне од почетка до краја устанка остало дубоко подељено. Један од разлога, према руским изворима, је и бојазан да би 140 000 католика изгубило слободу коју им даје ислам, ако би се у побуни придружили православнима. Иако је већина босанско-херцеговачких католика држала турску страну (Билбија), било је и оних, попут дон Ивана Мусића, који су се од првог дана активно укључили у устанички покрет у Херцеговини. Патриотско и "просрпско" деловање ливањских фратара било је пресудно у опредељењу католика тог краја да се придруже Србима. Током јула 1876. мали католички покрет око Ливна (Пролошко–ливањска чета) под вођством фра Боне Дрежњака, повезаће се у јединствену целину са српским покретом.

Босански католици у току устанка
« Последња измена: децембар 20, 2014, 08:35:06 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9059
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #4 послато: децембар 20, 2014, 08:25:06 поподне »
И Јерковићи из Подгрмеча су имали свог представника међу потписницима- војводу Триву Јерковића Амелицу. Данас једна улица у Бањалуци носи његово име. Остало је забиљежено да није након окупације хтио узимати аустријску пензију, да је био русофил и у контакту са руским историчарем Мајковим. Нажалост, нисам успио пронаћи нешто детаљније. Сахрањен је на гробљу у Војевцу, у Подгрмечу. Ово је слика његовог гроба коју сам нашао негдје на интернету:



Иначе студија која набоље приказује овај устанак је рад Милорад Екмечића "Устанак у Босни 1875-1878". Екмечић је веома добро приказао социјалне узроке устанка и како се ти социјални узроци, геополитичким утицајима (веома сличним онима са почетка 90-тих) уздижу на национални ниво.

Пропаст устанка из 1875. веома је слична крајишкој катастрофи из 1995. Национални циљеви нису остварени. Крајишки народ је искориштен као монета за поткусуривање и од стране Србије и од стране Русије.

Иначе, у почетку устанка, Обреновићи нису уопште били толико омиљени међу устаницима, како би се могло закључити из горе потписаног писма, већ се ослобођење наивно очекивало од стране кнеза Николе и Црне Горе.

У устанку, на тако малом простору, оперисале су готово све опције српске политике, био је ту и Петар Карађорђевић, пуковник Деспотовић као представник Обреновића, Узелац као представник аустријских Срба, социјалисти Васе Пелагића.

Али мимо ових игара била је то заправо борба за опстанак. Злочине Турака над цивилним становништвом можда је најбоље описао Артур Еванс у својим путописима из тог времена, који је добар дио времена провео у логору у Црним Потоцима.

Углавном сам се ослањао на Екмечића.

Читао сам о Триву Амелици - Јерковићу код Карановића. Слава му!

Мој чукундеда је такође учествовао у устанку. Био је рањен у ногу. "Захваљујући" овоме добио је надимак који га је пратио до краја живота - "Ћопо" (Новаковић).

Иначе, слажем се са твојом опсервацијом устанака и са тим како из ове перспективе делују узроци и последице овог догађаја.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7131
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #5 послато: јануар 13, 2016, 08:33:11 поподне »
Доста дуго тражих ову карту, и јуче је случајно нађем, а на њој је приказана територија устанака у Босни и Херцеговини, који су подизани током друге половине XIX века.



Занимљиво је да нема устанака у Подрињу? Кад се погледају етничке карте из тог времена, рађене на основу пописа које је спровела Аустро-Угарска, присутност Срба на том простору нија мања него и на другим просторима који су били под устанцима. Нарочито је нелогично кад се ти крајеви наслањају на Србију, која прижељкује један такав општи устанак, који би јој пружио прилику да се ангажује у Босни и Босну припоји себи. Какво је објашњење историчара?
« Последња измена: јануар 13, 2016, 10:55:36 поподне млађо »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9059
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #6 послато: јануар 13, 2016, 08:43:38 поподне »
Доста дуго тражих ову карту, и јуче је случајно нађем, а на њој је приказана територија устанака у Босни и Херцеговини, који су подизани током друге половине XIX века.



Занимљиво је да нема устанака у Подрињу? Кад се погледају етничке карте из тог времена, рађене на основу пописа које је спровела Аустро-Угарска, присутност Срба на том простору нија мања него и на другим просторима који су били под устанцима. Нарочито је нелогично кад се ти крајеви наслањају на Србију, која прижељкује један такав општи устанак, који би јој пружио прилику да се ангажује у Босни и Босну припоји себи. Какво је објашњење историчара?

Сјајна мапа, Амикусе!

Малтене се може нацртати граница Републике Српске по овим територијама

На овој мапи се устаничка територија протеже нешто даље на исток

Војноисторијски институт, Београд
« Последња измена: јануар 13, 2016, 10:56:06 поподне млађо »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7801
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #7 послато: јануар 13, 2016, 08:51:00 поподне »
Баш то хтедох рећи: мапа устаничког подручја се углавном поклапа са облашћу данашње Републике Српске.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7801
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #8 послато: јануар 13, 2016, 08:54:59 поподне »
Област уз Дрину је специфична. Након 1830-их, кад је муслиманско станоништво напустило аутономну Милошеву Србију, велики број њих турске власти су плански населиле по селима на левој обали Дрине, као зид према Србији. Ово становништво је нарочито било непријатељски настројено према Србији и Србима. Последице тога су се протегле и до 1990-их...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7131
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #9 послато: јануар 13, 2016, 08:57:22 поподне »
Приказан је тај источни део и овде, али ограничен овом двоструком линијом, слажем се да није баш уочљив. На интернету се може наћи још једна руска карта устанка, граница истоветних, али мало другачије и можда боље шрафирана.



На њој се види боље и простор који је захватила Посавско-требавска буна из 1858. године. Ова твоја карта објављена је у књизи Россия и восстание в Боснии и Герцеговине, јуче нађох један лошије дигитализован примерак, а сад док га тражиш нађох овај сасвим солидан. :)
« Последња измена: јануар 13, 2016, 10:56:34 поподне млађо »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7801
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #10 послато: јануар 13, 2016, 09:28:46 поподне »
Што се тиче те источне босанске границе, уз Дрину, ево исечка из једног мог текста о Тари (најлепшој планини Србије) од пре неких 10-12 године, а тиче се насељавања муслимана у тој области:

Шумовитом југозападном страном Таре протеже се граница Србије и Босне. Неприродна граница, наметнута Србији у 19. веку, на жалост православног живља који је остао у босанској граници, иако у суседном атару на десној страни Дрине. Ово је, свакако, учињено због стратешки важне вароши Вишеград, где се стичу путеви са више страна, а који је турска власт у Босни по сваку цену хтела задржати и око њега оставити још један заштитни појас. Након што је граница утврђена, босански главари су почели кампању насељавања муслиманског живља из унутрашњости Босне дуж целе границе са Србијом, где су пре тога била искључиво српска села. Тако су појачали онај број потурчењака који су предигли из Србије 1830. године, и створен је један исламски бедем, да одвоји босанске Србе од слободне Србије.

Било је муслимана и са ове стране Дрине, до доношења два хатишерифа турског цара Мехмеда II, 1830. и 1833. године. Тада је и тарски крај припао Милошевој Србији, а Србијанци су одмах ударили темеље караулама на Јагоштици, Мокрој Гори, Шаргану... Цар је издао и наређење муслиманском становништву Србије да се исели за Босну. Другим хатишерифом је било предвиђено и да ће Милошева Србија исељеницима платити правичну накнаду за изгубљене поседе. Ни једно ни друго није ишло лако. Било је доста опирања царском наређењу. Није лако никоме оставити огњиште, родно место. Ипак, оно је спроведено, а међу овим муслиманима остала је жестока мржња према Србији. Између осталог и зато што су накнаде за остављене куће и земљу биле безначајно ниске. Незванична историја каже да је тако испало јер је књаз Милош поткупио турске представнике у заједничкој комисији која је накнаде утврђивала. Тако су Срби бар мало наплатили Турцима вишевековно пљачкање. Отераним са своје земље, па још и изиграним са обештећењем, исељеним муслиманима преостало је само да мрзе оне што су им то учинили. Та мржња се показала и век и по касније, у босанском грађанском рату 1992-1995. И данас се на другој страни реке могу видети напуштена села урушених и нагорелих кућа, без кровова, врата и прозора, и без њихових житеља. Виде се и ватром опаљени минарети. Европа данас прогања Србе због геноцида над босанским муслиманима. Између осталог и због рушења муслиманских богомоља. Има много сведока и у овој причи, да је са истих тих, касније освојених и запаљених минарета пуцано и на босанске Србе, али и на ову србијанску страну Дрине. Додуше, пуцало се и са ове стране преко, али не у жељи да се неко убије због мржње, већ да се одговори на напад.

Топоними на оној левој страни Дрине говоре чија је то земља: Рађеновићи, Радачевићи, Ковачићи, Ритошићи, Ђурђевац, Милићевићи, ...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7131
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #11 послато: јануар 13, 2016, 09:39:34 поподне »
Област уз Дрину је специфична. Након 1830-их, кад је муслиманско станоништво напустило аутономну Милошеву Србију, велики број њих турске власти су плански населиле по селима на левој обали Дрине, као зид према Србији. Ово становништво је нарочито било непријатељски настројено према Србији и Србима. Последице тога су се протегле и до 1990-их...

Тако је нешто и мени било на уму, али опет, у последње време како читам о том насељавању муслимана, искрено не видим неки велики број тих досељеника на простор Босне. Мада питање је и шта је велико у том тренутку, али свеједно, не верујем да је у том периоду насељено у Босну више од 10.000 муслимана. А сви ти муслимани су насељени добрим делом и дуж Саве, према Аустроугарској, а једним делом су свакако населили и нахије поредане уз Дрину.

Највероватније је ипак разлог тај што је Подриње било етнички мешовито подручје и да се из једног таквог окружења није могла развити нека конкретнија борба. То се види и на карти Карла Сакса из 1877. године, на којој је приказана етничка структура и тог дела Босне, а што јасно оцртава претходно поменуту различитост етникума на том простору.


« Последња измена: јануар 13, 2016, 10:54:29 поподне млађо »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9059
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #12 послато: јануар 13, 2016, 09:45:41 поподне »
Тако је нешто и мени било на уму, али опет, у последње време како читам о том насељавању муслимана, искрено не видим неки велики број тих досељеника на простор Босне. Мада питање је и шта је велико у том тренутку, али свеједно, не верујем да је у том периоду насељено у Босну више од 10.000 муслимана. А сви ти муслимани су насељени добрим делом и дуж Саве, према Аустроугарској, а једним делом су свакако населили и нахије поредане уз Дрину.

То је вероватно исправније. Иако је један део муслимана пристигао из Србије, већи део је пореклом из суседних крајева и Херцеговине. Таквог је порекла нпр. становништво Сребренице и Жепе.

Највероватније је ипак разлог тај што је Подриње било етнички мешовито подручје и да се из једног таквог окружења није могла развити нека конкретнија борба. То се види и на карти Карла Сакса из 1877. године, на којој је приказана етничка структура и тог дела Босне, а што јасно оцртава претходно поменуту различитост етникума на том простору.

То је вероватно прави разлог. Крајина и Херцеговина су у то време скоро чисто српске области и као такве много погодније за устанак.


И још једном, одлична мапа.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7131
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #13 послато: јануар 13, 2016, 11:32:40 поподне »

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 835
  • I2-Z16982
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #14 послато: јануар 14, 2016, 11:10:42 пре подне »
Највероватније је ипак разлог тај што је Подриње било етнички мешовито подручје и да се из једног таквог окружења није могла развити нека конкретнија борба. То се види и на карти Карла Сакса из 1877. године, на којој је приказана етничка структура и тог дела Босне, а што јасно оцртава претходно поменуту различитост етникума на том простору.

Углавном тачно јер је највећа концентрација српско-православног становништва и тада и сада у БиХ на подручју Крајине. Тачно је и да су Османлије у првој половини 19. вијека интезивно насељавали избјегле муслимане из Србије у Подрињу (Козлук, Шепак, Јања, чак покушај у Рачи гдје је ушће Дрине у Саву), али то никада није спречавало одређене групе да се пребаце преко ријеке Дрине. Сјетимо се Младобосанаца. Ко живи на овом простору зна да је то "немогућа мисија".
Иначе, тадашњег кнеза Србије Милана Обреновића,  вијест о устанку је затекла У Бечу, гдје је просио Наталију Кешко. Пошто Србија 1875. године није била спремна за рат, на Дрину је послала Ранка Алимпића са јавном мисијом да чува мир на граници тј, Дрини. Касније по притиском јавног мијења, Србија 1876. улази у рат, али су њене операције усмјерене према југу и ту доживљавају катастрофу код Ђуниса. Тек уласком Русије у рат 1877. године ратне операције су биле успјешније, али опет усмјерене према југу. Аустро-Угарска прећутно подржава ширење Србиује према том правцу јер је "њена шапа" већ на БиХ. Пошто не могу да контролишу дешавања на Дрини јер ту није граница Монархије, интезивно се мијешају у догађаје у Босанској крајини током цијелог трајања устанка.
 Реакција на устанак у сјевероисточној Босни јесте прелазак групе добровољаца 1876. године, који се завршио турском одмаздом и паљењем манастира Тавна. Чини ми се да сам нешто о томе читао у Мемоарима Живка Црногорчевића, али било је то давно а и књига је ријетка.

Ево и једне новије књиге на тему Устанка 1875-1878:
Братислав Теиновић, Српски устанак у Босни 1875-1878. године, Бања Лука, 2006

За њу нисам знао а волио бих да сазнам шта је основна теза аутора.

Двије темељне књиге о догађајима у Босни и Херцеговини 1875-1878. године су рад Васе Чубриловића Босански 1875-1878. године, у коме поставља тезу  да је устанак резултат дјеловања мреже тајних српских организација у Босни које је успоставио Илија Гарашанин. Дио те мреже је био Иван Франо Јукић.

Милорад Екмечић у својој докторској дисеретацији Устанак у Босни 1875-1878. године то побија. Износи тезу да је устанак у Босанској крајини у првој фази спонтан и реакција на неријешене аграрне односе. У другој фази долази до мијешења са стране, стварања различитих устаничких струја; Голуб Бабић, Петар Мркоњић (Карађорђевић), Васа Пелагић и сл.  Србија тада покушава да преузме контролу слањем Милета Деспотовића и Словенца Мирослава Хубмајера. О овом последњем препоручујем да се нешто прочита јер је веома интересантна личност.
Устанак у Крајини је трајао 3 године и увијек када је био на "издисају" умијешала би се Аустро-Угарска отварањем коридора за бјекство устаника на њену територију или елиминацијом "непожељних" интернацијом (Васа Пелагић). Њихов циљ је тада био веома јасан, подржавати нестабилност у Босанском пашалуку да би добила манадат да окупирају територију под изговорм рјешавања аграрних односа. То се десило на Берлинском конгресу.

Црна Гора је одмах на почетку преузела контролу устанка у Херцеговини (Невесињска пушка) слањем војводе Пеке Павловића, односно елиминацијом "српског човјека" Миће Љубибратића. Дио Старе  Херцеговине, са највећим градом НИкшићем, ће 1878. ући у састав Црне Горе
Одлукама Берлинског конгреса, а подржана од Аустро-Угарске, Србија поред независности добија 4 округа на југу који су требали да уђу у састав велике Бугарске (нишки, пиротски, врањски и топлички), а цијена је у била  одрицање било кавих аспирација према Босни. Резултат тога ће бити окупација БиХ 1878. године, а 1881. године Милан Обренович потписује Тајну конвенцију са Монархијом.
Мајским превратом биће прекинута проаустријска политика Обреновића.

Ван мреже роквић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 170
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #15 послато: јун 16, 2017, 09:14:43 пре подне »
Цитат
У Босни 20. јуна 1876.

Војводе и поглавари васколиких босанских устаника: Војвода Голуб Бабић, поп Ђоко Каран, поп Илија Билбија, Симо Чавка, Шпиро Скакић, Стојан Митровић, Триво Амелица, Мића Тркуља, Павао Бабић, Лука Поповић, Перо Ковачевић, Петар Зелковић, Стојан Вашелић, Васиљ Марић, Јово Вукобрад, Марко Баић,поп Давид Грубор, Вид Милановић, Ђоко Деспотовић, Вучен Миљуш, Јован Кнежевић, Вид Ђурић, поп Јован Пећанац, Петар Ерцег, Никола Ђаковић, Милан Ковачевић, Тодор Новаковић, Илија Шевић, Никола Медић, Никола Ћулибрк, Сава Ђуричић, Јово Шарац, Јово Мркић, Перо Дошановић, Лука Умићевић, Стеван Бањац, Марко Богдановић, Остоја Вејиновић, Ристо Дукић, Шпиро Вулин, Никола Штрбац, Јово Каран, Веиновић, Перо Гачић, Симо Давидовић, Тејо Ерцег, Тривун Бундало, Јово Мајкић, Шпиро Сладојевић, Стојан Дамјановић, Обрад Каран, Бојан Вујатовић, Станко Кременац, Лазо Дробац, Јован Грбић, Симо Умичевић, Миладин Станић, Сава Адамовић, поп Стеван Поповић, Марко Ђенадија, Давид Ступар, Пане Николић,Остоја Ољача, Перо Бабић, Лука Брдар, Раде Поповић, Марко Бајалица, Деспот Деспотовић, Нине Карлица, Миле Брлић, Димитрије Пљакић, поп Трифун Станишљевић, Пане Видовић, Јово Митраковић, Ђорђе Јовановић, Ристо Јејић, Гавро Дејановић, Нико Галоња, Ј. Шмитран.

Зна ли се одакле су ови људи, из којих села, крајева и од којих породица. Ко су и одакле ови Деспотовићи? Иначе је то списак устаничких вођа у Босанској Крајини.
бити Србин је светиња

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1313
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #16 послато: јун 16, 2017, 11:14:23 пре подне »
Капетан Михо Трифков Брстина. Племенски капетан Храсна и Зелене Габеле. Комадант одреда у Вукаловића устанку и главни таинџија и преговарач у устанку 1875. године. Иначе је Михо мој наврхдјед а узели смо узорак од његовог праунука, тј. мога ђеда.



Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1741
  • Y-DNA: I2-PH908* | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #17 послато: јул 10, 2017, 05:05:30 поподне »
Невесињска пушка - домаћи филм из 1963. године
<a href="https://www.youtube.com/v/1zqezXg2WbM" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/1zqezXg2WbM</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/BsN9lC1zAIY" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/BsN9lC1zAIY</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/BBLvTenHK-Q" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/BBLvTenHK-Q</a>

Из хрватског угла гледања:

<a href="https://www.youtube.com/v/yHSItIAKLj8" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/yHSItIAKLj8</a>

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1507
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #18 послато: јул 10, 2017, 05:28:18 поподне »
Из хрватског угла гледања:

<a href="https://www.youtube.com/v/yHSItIAKLj8" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/yHSItIAKLj8</a>

Католички Хрват све започео 20 дана пре званичне побуне, а онда после 1878. преселио се у Србију, а не у Хрватску.

Нешто ми ова њихова прича не пије воду.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1313
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #19 послато: јул 10, 2017, 06:51:41 поподне »
Католички Хрват све започео 20 дана пре званичне побуне, а онда после 1878. преселио се у Србију, а не у Хрватску.

Нешто ми ова њихова прича не пије воду.
Та борба се није десила тада, него касније, а предводио је Михо Брстина капетан Зелене Габеле, Србин нормално и мој наврхдјед по директној мајчиној линији. Мусић је тада још ослушкивао и писао писма у Дубровник да је пукло на Невесињу. По свој прилици Мусић је био двоструки аостријско-обреновићевски агент у устанку. Командовао је љубињско поповским батаљоном који се распао на опсади Клека када су православни отишли на Вучији до а католици према Стоцу. Имам меморе Мусићеве кћер Делфе Иванић.