Аутор Тема: Бугарски језик  (Прочитано 3282 пута)

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 852
  • R1b
Бугарски језик
« послато: децембар 15, 2014, 12:42:58 поподне »
Бугарски Институт за лингвистику објавио је изузетно занимљиву дијалекатску карту бугарског језика.

Може се погледати на линку:http://ibl.bas.bg/bulgarian_dialects/

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Бугарски језик
« Одговор #1 послато: децембар 15, 2014, 01:38:24 поподне »
Бугарски Институт за лингвистику објавио је изузетно занимљиву дијалекатску карту бугарског језика.

Може се погледати на линку:http://ibl.bas.bg/bulgarian_dialects/

Више личи на карту Велике Бугарске. По њима се у Нишу, Врању и Лесковцу говори бугарски.

Са друге стране види се јасна подјела у самој Бугарској на исток (прави Бугари?) и на запад (бугаризовани Словени?)

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 852
  • R1b
Одг: Бугарски језик
« Одговор #2 послато: децембар 15, 2014, 02:35:23 поподне »
Цитат
Са друге стране види се јасна подјела у самој Бугарској на исток (прави Бугари?) и на запад (бугаризовани Словени?)

Не бих се овом приликом уплитао у питања везана за историју Бугара као нације и државе. Једном ћемо то, надам се, расправити, и то на посебној теми, али у овом тренутку мислим да је боље да то прескочимо.

Кад је о језику реч, карта доста добро оивичава два главна дијалекта. Црвено је обојен предео који настањују "Рупци" или "Тракијци", а браон део у којем изворно живе тзв. "Балканџије" односно "Рцои" или "Мизијци". По мени то су Бугари (и прави и како ти кажеш бугаризовани Словени).

Љубичасто и плаво су по мени чисте конструкције. Таква "западна" говорна област бугарског језика једноставно не постоји још откад је пропало Прво Бугарско царство, то јест више од хиљаду година. Право стање ствари јесте да се и црвена и браон област протежу нешто даље на запад.

Наиме, кад је пропало Прво бугарско царство, дошло је до великих дијалекатских померања, која су се наставила све до скора. При томе су носиоци "западних" дијалекатских особина (замена јата са е, а носног знака са у (северно) и замена јата са а и носног гласа са а (јужно) итд.) своје говоре проширили далеко на исток и север.
Не видим каквом еквилибристиком носиоце тих говора можемо да назовемо Бугарима....

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Бугарски језик
« Одговор #3 послато: децембар 15, 2014, 06:31:04 поподне »
Не бих се овом приликом уплитао у питања везана за историју Бугара као нације и државе. Једном ћемо то, надам се, расправити, и то на посебној теми, али у овом тренутку мислим да је боље да то прескочимо.

Кад је о језику реч, карта доста добро оивичава два главна дијалекта. Црвено је обојен предео који настањују "Рупци" или "Тракијци", а браон део у којем изворно живе тзв. "Балканџије" односно "Рцои" или "Мизијци". По мени то су Бугари (и прави и како ти кажеш бугаризовани Словени).

Љубичасто и плаво су по мени чисте конструкције. Таква "западна" говорна област бугарског језика једноставно не постоји још откад је пропало Прво Бугарско царство, то јест више од хиљаду година. Право стање ствари јесте да се и црвена и браон област протежу нешто даље на запад.

Наиме, кад је пропало Прво бугарско царство, дошло је до великих дијалекатских померања, која су се наставила све до скора. При томе су носиоци "западних" дијалекатских особина (замена јата са е, а носног знака са у (северно) и замена јата са а и носног гласа са а (јужно) итд.) своје говоре проширили далеко на исток и север.
Не видим каквом еквилибристиком носиоце тих говора можемо да назовемо Бугарима....

Aко те добро разумијем, ти сматраш да љубичаста и плава зона нису ни Бугари ни бугаризовани Словани?

Који је дијалект узет за стандард савременог бугарског?

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 993
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Бугарски језик
« Одговор #4 послато: децембар 15, 2014, 06:48:06 поподне »
Не видим шта йе чудно што Бугари покушавайу присвойити говоре Йужне Србийе, то раде већ десетлѣћими. И при том имайу врло яку потпору у одбрани свойега става: однос Вука Караџића према Йужной Србийи, чийе говоре он нѣйе признавао за срПске. А то не може чудити све знайуће чињеницу да он, бар неко врѣме ни косовско-ресавске говоре крушевачкога края нѣйе признавао за срПске, него их йе био сматрао за нарѣчйе бугарскога йезика. Не знам колико му йе трѣбало да промѣни свойе мишљење и прихвати Крушевљане у Србе и њихове говоре у срПске, али колико знам говоре Йужне Србийе никада нѣйе прихватио за наше. Он йе чак и говоре око Тимока сматрао за бугарске.

И све су то разлози да йе он међу найцѣњенийима Србима у Бугарской, ако не и йедини цѣњен. Неколико улица носи његово име. Ранийих година више пута налажах на бугарских мрежних сѣдиштих гдѣ се у корист свойих тврдњи о йезичкой припадности говоръ Йужне Србийе бугарскому йезику позивайу на "найвећега срПскога йезикословца" (и томе сличне неосноване глупости) и на његове ставове о неприпадности их срПскому йезику.

И йош да додам да би много боље за нас и наш народ било да йе се тршићки полуписмени олош више бавио ониме у чем йе био найбољи, пељешењем манастиръ и трговином позаймљеними или украденими књигами а мање стварими о койих нема благе везе, попут србскога йезика.

Што се тиче говоръ области Йужне Мораве (Врање, Лесковац, Ниш, Алексинац) нийедан од ових говоръ не посѣдуйе главну разликовну одлику бугарскога и македонскога йезикъ: одређени члан (моята майка, човекот, детето, селото итд...). Ту нема ни трага од чланова, али их има у пиротском крайу, као и у пограничних шопских горских областий попут Власине.

Другу основну разликовну особину буг-мак йезикъ, непостояње косих падежъ, говори йужне Мораве имайу само дѣлимично: у йеднини постойе од три до четири падежа (тршићки баба-йегдински има найвише шест), док у множини имайу, попут бугарскога, само йедан (тршићки баба-йегдински има найвише четири).

Трећа битна разлика са бугарским и македонским йе множина именица женскога рода на самогласник: у йужноморавских областих йе "жене, сестре", као што йе у свих осталих Срба, док бугарско-македонски имайу само множину "жени, сестри...".

Четврта битна разлика су личне замѣнице, койе су истоветне са осталими Србими, "я, ти, он, она, оно, ми, ви, они, оне, она" док су у бугарском "аз, ти, той, тя, то, ние, вие, те".

Наведох само неке разлике гдѣ су говори йужне Србийе на страни тршићких баба-йегдинских, има их йош доста.
« Последња измена: децембар 15, 2014, 06:49:53 поподне Александар Невски »
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 852
  • R1b
Одг: Бугарски језик
« Одговор #5 послато: децембар 15, 2014, 07:24:01 поподне »
Цитат
Он йе чак и говоре око Тимока сматрао за бугарске.

Тај Тршићанин јесте променио азбуку, што је данас општеприхваћено, али не видим зашто би га то учинило неким посебним језичким зналцем или не дај Боже човеком чије мишљење о језику треба уважити.

О овом питању тзв. староштокавских и средњештокавских дијалеката довољно су рекли људи школовани и знањем и искуством потковани - Александар Белић и Павле Ивић. Њихов несумњив закључак је да су сеобе и дијалекатске промене на подручју средњег Балкана непрестано већ хиљаду и више година текле са југа и запада на север и исток.

Цитат
Који је дијалект узет за стандард савременог бугарског?

Узет је онај североисточни.(браон)

Цитат
Aко те добро разумијем, ти сматраш да љубичаста и плава зона нису ни Бугари ни бугаризовани Словани

Управо тако, преко хиљаду година бугарски језик, ако се икада говорио на тим територијама, у непрестаном је узмицању. 

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 993
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Бугарски језик
« Одговор #6 послато: децембар 15, 2014, 08:12:02 поподне »
Тај Тршићанин јесте променио азбуку, што је данас општеприхваћено,
Тешко да се њиме прѣуређена (да не кажем полатиничена) ћирилица може сматрати општеприхваћеном, када њоме у Србийи све мање и мање људи пише. Већина прѣдузећа у Србийи забрањуйе њену употрѣбу на свойих производах или у свойих просториях (рецимо велики трговачки ланци Темпо, Метро, ДИС, Рода ...), а све то уз прѣћутну сагласност државе. Наша држава йе и овакву полатиничену ћирилицу пустила низ воду, попут много чега другога. Иако то йош нѣйе йош явно речено.



али не видим зашто би га то учинило неким посебним језичким зналцем или не дај Боже човеком чије мишљење о језику треба уважити.

О овом питању тзв. староштокавских и средњештокавских дијалеката довољно су рекли људи школовани и знањем и искуством потковани - Александар Белић и Павле Ивић. Њихов несумњив закључак је да су сеобе и дијалекатске промене на подручју средњег Балкана непрестано већ хиљаду и више година текле са југа и запада на север и исток.

Али његове слике висе свуда, у свакой учионици, чак и на овом мрежном сѣдишти, свуда су хвалоспѣви о њем, док слике ове двойице не висе нигдѣ, за њих найвећи дѣо Срба нѣйе никада ни чуо.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 214
Одг: Бугарски језик
« Одговор #7 послато: јун 20, 2019, 07:47:40 пре подне »
Ево и Дракула је говорио чисто бугарски. Да ли је неко сумњао?  :)

https://rs.sputniknews.com/regioni/201906191120133045-bugarski-ekspert-za-srednji-vek-iznosi-dokaze-grof-drakula-je-bio-bugarin/

Ван мреже Златан

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 332
  • Y: E-V13>А18833>А9739
Одг: Бугарски језик
« Одговор #8 послато: јун 20, 2019, 09:29:09 пре подне »
Треба рећи да и код Бугара, као и код нас постоји јак талас аутохтониста. Њихови канали јутјуб су преплављени "историчарима" који описују Бугаре као најстарији народ на Балкану и једну од основа европске цивилизације. Звучи познато? :-). Ипак, небих све Бугаре ставио у исти кош.

Према мојим сазнањима, управо раздор администратора по питању староседелаштва код првобитног БДНКП их је и поделио, па сада имају два ДНК пројекта.

Ево још једне занимљиве карте о торлачким говорима.

Реално, тимочко-лужнички дијалект који се налази око етничких граница је ближи српском, него бугарском језику. У разговору с Бугарима из централног дела земље они сами говоре да они готово да не разуму тај говор.

Волео бих да чујем неког лингвисту по питању тимочко-лужничког дијалекта у контексту Бугара и нас.






Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 214
Одг: Бугарски језик
« Одговор #9 послато: јун 20, 2019, 10:39:49 пре подне »
А да ли је код нас у науци уопште релевантан појам торлачког наречја?

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4915
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Бугарски језик
« Одговор #10 послато: јун 20, 2019, 02:15:21 поподне »
А да ли је код нас у науци уопште релевантан појам торлачког наречја?

Ево шта за призренско-тимочке говоре (по Окукиној класификацији, "средњоштокавске") каже Милош Окука у свом раду "Српски дијалекти":

"Prizrensko-timočko područje je u srednjem vijeku bilo naseljeno romanskim življem koji su zapadnojužnoslovenski doseljenici (Srbi) potisnuli ili asimilirali. Asimilaciji su podlegla i istočnoslovenska plemena koja su bila malobrojnija nego romanska, čiji su tragovi, kao i kod romanskih (vlaških) plemena, sačuvani u toponimiji. Srpske narodne mase su sе, sa širenjem nemanjićke države, dugo kretale prema jugu i jugoistoku uz rijeku Moravu i njenim vodoskocima. Zanimljivo je da je južnoslavenski—srpski etnikum prodro daleko na istok u dolinu Timoka, srednjeg toka Nišave i na sjeveroistočne obronke Stare planine, koji nikad nisu bili u sastavu stare srpske države, te da planinski masivi s njihovim istočnim padinama imaju stanovništvo sa zapadnojužnoslovenskim (srpskim) govorima, a ravnice dalje prema istoku stanovništvo sa istočnoslovenskim (bugarskim) govorima. Najezdom Osmanlija migracioni talasi su išli u suprotnom pravcu, s juga prema sjeveru, iz južnih i jugozapadnih visinskih predjela, uglavnom tokom Južne Morave, ka Pomoravlju Velike Morave, Šumadiji i Beogradu. Osobito je južnomoravska dolina pretrpjela smjene (i miješanja) stanovništva. Eskpanzivnija je bila kosovsko—resavska struja od prizrensko-timočke. Ona se širila na sjever i sjeveroistok, da bi kod Stalaća skrenula na istok i zaustavila prizrensko—timočku struju. Tako se granice prizrensko—timočke i kosovsko-resavske oblasti ne poklapaju s prirodnim preprekama. One su izlomljene i izbočene, što pokazuje da nisu nastale organskim putem, nego smjenama stanovništva i govornih tipova." (стр. 229-230)
Чињеницама против самоувереног незнања.